Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić, doneo je odluke o raspisivanju izbora za članove Saveta u 13 mesnih zajednica.

Izbori za članove saveta održaće se u svim gradskim mesnim zajednicama i to: MZ „Gornja Varoš“, MZ „Mlake“, MZ „Stara Selenča“, MZ „Nova Selenča“ i MZ „Selenča“.

Izbori su raspisani i za članove saveta u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „ Gakovo“ u Gakovu, MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, MZ „Stanišić“ u Stanišiću, MZ „Stapar“ u Staparu i MZ „Čonoplja“ u Čonoplji.

Izbori u svim mesnim zajednicama sprovešće se 13. avgusta 2017. godine, a izborne radnje počinju da teku 28. juna 2017. godine.

Izbore će sprovoditi izborna komisija koju će imenovati svaki savet mesne zajednice.
Izbori su raspisani na osnovu člana 28. Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji grada Sombora.

Originalne odluke su dostupne ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

U nedelju, 28. maja 2017. godine u Mesnoj zajednici Sivac održani su izbori za nove članove Saveta mesne zajednice. Na izbore je od ukupno 6.588 upisanih u birački spisak izašlo njih 1.643 ili 24,94 odsto.

Savet mesne zajednice će činiti tri dosadašnja i osam novih članova. Novi saziv Saveta u naredne četiri godine činiće: Dragana Žekić sa osvojena 1.244 glasa koliko je dobio i Miladin Marinkov, Jelena Pavkov je dobila 1.218 glasova, Nenad Bajčetić 1218, Zlatko Strunjaš 1212, Bojan Cvetković 1191, Goran Vlahović 1190, Tatjana Mrdak je dobila 1174 , Branislav Pavkov 1164, Ema Vulić Lavro 1138 i Franc Kovač koji je dobio 1098 glasova.

Objavljeno u Kula

Lokalni izbori u opštini Odžaci biće održani 23. aprila 2017. godine. Tim povodom Izborna komisija je donela rešenje o utvrđivanju zbirne izborne liste za lokalne izbore na kojima će učestvovati šest lista koje su podnele stranke, koalicije i grupe građana.

Izborna komisija opštine Odžaci je donela odluku da će glasački listići biti svetlo pave boje a kontrolni listići za proveru ispravnosti glasačkih kutija biće crvene boje. Ukupan broj birača u opštini Odžaci na dan 7. aprila bio je 26.069 birača i toliko glasačkih listića će biti odštampano plus 78 rezrevnih (0,3 odsto) od ukupnog broja birača što znači da će ukupno biti odštampano 26.147 glasačkih listića – odlučila je Izborna komisija opštine Odžaci.

Podsećamo, na izbornoj listi se nalaze imena ukupno 131 kandidata za odbornike u Skupštini opštine Odžaci, među kojima je 55 žena, a građani treba da izaberu 27 odbornika, koliko broji lokalni parlament u opštini Odžaci.

Objavljeno u Odžaci

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal pokrenulo istragu povodom snimka na kojem se vidi kako se u glasačku kutiju ubacuje više listića, koji liče na glasačke.

Policija preduzima sve mere i radnje u cilju rasvetljavanja ovog slučaja, kao i utvrđivanja da li je reč o pravim glasačkim listićima i ko su osobe koje se mogu čuti na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju.

Na snimku se vidi kako se u kutiju ubacuju listići sa gomile, na svakom zaokružen broj šest. Osobe koje ubacuju listiće se ne vide, ali se čuje njihov razgovor. Oni, između ostalog, kažu da su već ubacili 120 listića i da će ubaciti još, tako da izlaznost bude 90 odsto.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak 45 odsto birača u Srbiji odlučilo je da 2. aprila od 11 predsedničkih kandidata svoj glas ne poveri nikom. Iako su pojedini kandidati optimistično najavljivali veću izlaznost, ona je čak i opala u odnosu na parlamentarne izbore održane prošle godine.

Više je uzroka i posledica slabog odziva birača u Srbiji, a pojedini redovni glasači na društvenim mrežama upravo krive apstinente za ishod izbora uz onu dobro poznatu - ako vam je dobro, onda ništa.

Ipak, ukoliko se osvrnemo na zemlje u kojima ljudi zaista žive dobro videćemo da je njihova izlaznost na izbore nama za sada nedostižna brojka.

Njima je dobro, a opet glasaju

Najsvežiji primer je Holandija, u kojoj je na nedavno održane parlamentarne izbore izašlo neverovatnih 82 odsto birača. I koja je onda njihova tajna?

Upravo takvo pitanje postavili smo Robin Pasko, urednici holandskog lista "Dutch news", koja za "Blic" kaže da je visoka izlaznost u njenoj zemlji uobičajena stvar.

- U našoj zemlji postoji neki osećaj građanske dužnosti, da se na izborima sačuva holandsko društvo i naš način života. Smatram da je na martovskim parlamentarnim izborima taj osećaj bio još jači, pre svega zbog Gerta Vildersa i njegove ekstremne politike - kaže Paskova za "Blic".

S njom se slaže i Zoran Stojiljković, profesor sa FPN, koji za "Blic" potvrđuje da je izlaznost uvek veća kada je u pitanju "veći ulog".

- U Holandiji žive u ideološkom prostoru gde su dosta različita uverenja oko kojih se vi strastveno opredeljujete: migracije za i protiv, za koncept socijalne solidarnosti unutar nacije ili za širi koncept, za ovu ili onu viziju Evrope. Ovde imate beskrajnu želju da budete u mejnstrimu i nemate nikakvih naročitih podela - kaže on.

Izlaznost

Profesor Stojiljković Vučićeve uspehe poslednjih godina deli na dve osnove.

- Jedna je jeftinija, o tome kako je on razorio institucije i uveo sve elemente kontrole izbora i medijskih sloboda, ali ključna i osnovna stvar je što se on godinama nalazi u političkom mejnstrimu koji odgovara prosečnom srpskom glasaču: malo Putin, malo Merkelova, malo Kosovo, malo Evropa. Kada bi se radilo o vrlo različitim politikama, onda bi i izlaznost bila drugačija - kaže Stojiljković.

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"
pin on pinterestshare it
Jedna od najvećih izlaznosti u Srbiji zabeležena je 1990. godine, na samom početku višestranačja u Srbiji, kada je na birališta izašlo 71,48 posto glasača. Tada je SPS počistio opoziciju. Sledeći rekord bio je zabeležen upravo "sudbonosne" 2000. godine, kada je izlaznost dostigla brojku od 71,55 odsto.

Danas, smatraju analitičari, Srbija se ne nalazi na sličnim političkim prekretnicama, te je stoga i logičnija manja izlaznost.

Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"
Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija
Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"

- Osim toga, ljudi su ubijeni u pojam. Teško je očekivati od nekoga ko jedva preživljava da se mnogo zanima politikom. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju, iako se ovog puta, barem po mom mišljenju, ponuda znatno poboljšala u odnosu na neki prosek - kaže za "Blic" sociolog Jovo Bakić.

"Apstinenti" odlučuju izbore

Uvreženo je mišljenje, pogotovo nakon ovih izbora, da su apstinenti najviše krivi za Vučićevu pobedu. Ipak, ne znači da je svaki beli listić po automatizmu glas za opoziciju. Svakako da je biračko telo vladajuće partije organizovanije i veruje se da umnogome izlaze na birališta, ali zasigurno među apstinentima ima i onih koji bi, da se odluče da izađu na izbore, glas dali Aleksandru Vučiću. Dakle, opozicija bi svakako dobila veću podršku većom izlaznošću, ali procenat bi otišao i u korist vladajuće partije, a Oov su neki od razloga zbog kojih bi opoziciji bila uskraćena podrška.

Zemlje u kojima je glasanje obavezno

U Srbiji izlazak na izbore je pravo i volja svakog građanina, ali ne i obaveza koju propisuje zakon. U Grčkoj, Luksemburgu, Danskoj, Belgiji, Finskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Australiji i na Kipru glasanje je obavezno, a one koji ne ispune svoju zakonsku obavezu očekuju različite kazne, a kao najpoznatiji primer najčešće se navodi Grčka. Zakonski propisane kazne u Grčkoj su najrigoroznije i podrazumevaju čak i zabranu izlaska iz zemlje, ali prema dostupnim podacima, takva mera još nikom od "neposlušnih" građana nije izrečena.

U Belgiji birači su takođe obavezni da izađu na izbore, a predviđene kazne su od novčanih pa do gubitka prava glasa na 10 godina. Slično kao i u Grčkoj, i u Turskoj, gde kazna za one koji ne glasaju iznosi 22 lire, sankcije se retko primenjuju. Mere kažnjavanja građana koji ne učestvuju na izborima u većini zemalja dovele su do drastičnog povećanja izlaznosti, što je i razlog uvođenja takve obaveze. Izuzetak od pravila je Danska, gde iako ne postoji zakonska obaveza da birači izađu na birališta, u proseku 80 odsto Danaca ipak glasa, i Švedska, gde prosečna izlaznost iznosi 85 odsto.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 04 april 2017 00:00

Kamenovane prostorije SNS u Somboru

U izbornoj noći nepoznata lica su sa više kamenica pogodili i oštetili izlog izbornog štaba GO SNS, na kojem je poster lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.

Kako RTV nezvanično saznaje, policija je uhvatila počinioce.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Prema privremenim rezultatima sa biračkih mesta na teritoriji Grada Sombora od ukupno 75.830 birača upisanih u birački spisak glasalo je 42.228, odnosno 55,69 odsto. Važećih glasačkih listića bilo je 41.492, a nevažećih 727.

Najviše glasova 22.485, odnosno 54,19 odsto osvojio je predsednički kandidat Aleksandar Vučić, na drugom mestu je predsednički kandidat Saša Janković sa osvojenih 6.985, odnosno 16,83 odsto glasova birača, a na trećem mestu je predsednički kandidat Luka Maksimović sa osvojenih 3.778, odnosno 9,11 odsto glasova birača izašlih na glasanje.

 

POGLEDAJTE REZULTATE GLASANJA PO MESNIM ZAJEDNICAMA U SOMBORU 

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinska izborna komisija proglasila je večeras rezultate izbora za predsednika Srbije, prema kojima je kandidat SNS-a Aleksandar Vučić u Apatinu osvojio 9798 glasova. Za njega je glasalo 62,60 odsto izašlih birača u opštini Apatin.

Kandidat Saša Janković, kojeg je predložila Grupa građana “Za Srbiju bez straha” dobio je poverenje 10.09 odsto Apatinaca (1580).

Kandidat grupe građana “Ljubiša Preletačević Beli – Beli samo jako” Luka Maksimović, 7,06 odsto (1105), slabiji rezultat sa 5,09 odsto, ili 797 glasova, ostvario je kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj , a za kandidata Vuka Jeremića, kojeg je predložila Grupa građana “Moramo bolje”, glasalo je 3,58 odsto birača (602).
Kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak osvojio je 2,77 odsto (433) glasova u Apatinu , a kandidat pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović 2,16, odsto glasova (338).

Kandidat pokreta Dveri, Boško Obradović osvojo je 1,88 odsto glasova (294) dok je za kandidata Narodnog slobodarskog pokreta Miroslava Parovića, glasalo 1,20 odsto Apatinaca (188). Za kandidata Demokratske stranke Srbije Aleksandra Popovića glasalo je 0,38 odsto izašlih birača (59), a za kandidata Milana Stamatovića, ispred grupe građana “Za zdraviju Srbiju” glasalo je 0,33 odsto birača (52).

Nevažećih listića na predsedničkim izborima u Apatinu je bilo 406, odnosno 2,59 odsto. Na izbore je izašlo 15662 birača ili 59,83 odsto od 26178 upisanih u birački spisak.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 03 april 2017 00:00

Ko će u premijersku fotelju?

Pobedom Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima mesto predsednika Vlade Srbije ostaje upražnjeno. Vlada će se formirati u naredna dva meseca.

Predsednik SNS je kao predsednički kandidat jednom prilikom rekao da “ima neka imena“, ali nije javno rekao ko će ga zameniti na premijerskoj poziciji.

Prema nezvaničnim informacijama prvi kandidat je aktuelni ministar finansija Dušan Vujović, dok se u javnosti spekuliše da bi predsednica Vlade Srbije mogla da postane i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Kako ni Vujović ni Brnabić nisu članovi SNS, postoje i mišljenja da bi Vučića mogao da zameni visoki funkcioner vladajuće partije i bivši ministar pravde Nikola Selaković, koji je posle prethodnih parlamentarnih izbora ostao bez funkcije u državnom aparatu.

Povodom Vučićevog odlaska sa premijerske pozicije se često u javnosti oglašavao i nekadašnji premijer, sada prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je otvoreno isticao da bi prihvatio tu poziciju ukoliko bi mu bila ponuđena.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na jučerašnjim izborima u opštini Sombor, a na osnovu 96,05% obrađenih biračkih mesta, izašlo je da glasa 56,35% upisanih birača tj. 40.485 onih sa pravom glasa.

Najviše glasova osvojio je Aleksandar Vučić i to 53,32% ili 21.586 glaova.
Drugi po broju osvojenih glasova je Aleksandar Janković sa osvojenih 16,52% ili 6.687 glasova.

Komplet lista osvojenih glasova u opštini Sombor:

ALEKSANDAR VUČIĆ - 53.32%, 21.586 glasova
SAŠA JANKOVIĆ - 16.52%, 6.687 glasova
LUKA MAKSIMOVIĆ - 9.09%, 3.682 glasova
VOJISLAV ŠEŠELJ - 5.48%, 2.217 glasova
VUK JEREMIĆ - 4.48%, 1.815 glasova
NENAD ČANAK - 3.41%, 1.382 glasova
SAŠA RADULOVIĆ - 2.07%, 839 glasova
BOŠKO OBRADOVIĆ - 1.9%, 771 glasova
NEVAŽEĆI LISTIĆI - 1.7%, 688 glasova
MIROSLAV PAROVIĆ - 0.98%, 395 glasova
ALEKSANDAR POPOVIĆ - 0.71%, 288 glasova
MILAN STAMATOVIĆ - 0.49%, 198 glasova

Na teritoriji Zapadnobačkog okruga na osnovu 88,37% obrađenih biračkih mesta Aleksandar Vučić je osvojio 56,53% glasova, drugi je Aleksandar Janković sa 14,35% osvojenih glasova , dok je treći Luka Maksimović sa 8,52% osvojenih glasova.

Lista osvojenih glasova na teritoriji Zapadnobačkog upravnog okruga:

ALEKSANDAR VUČIĆ - 56.53%, 47.580 glasova
SAŠA JANKOVIĆ - 14.35%, 12.081 glasova
LUKA MAKSIMOVIĆ - 8.52%, 7.173 glasova
VOJISLAV ŠEŠELJ - 5.81%, 4.894 glasova
VUK JEREMIĆ - 4.25%, 3.578 glasova
NENAD ČANAK - 2.91%, 2.445 glasova
BOŠKO OBRADOVIĆ - 1.99%, 1.673 glasova
NEVAŽEĆI LISTIĆI - 1.9%, 1.596 glasova
SAŠA RADULOVIĆ 1.85%, 1.558 glasova
MIROSLAV PAROVIĆ - 0.82%, 692 glasova
ALEKSANDAR POPOVIĆ - 0.69%, 582 glasova
MILAN STAMATOVIĆ - 0.43%, 363 glasova

Izvor: izbori.live

 

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 01 april 2017 00:00

Treba li ukinuti izbornu tišinu?

S obzirom na to da se povelo mišljenje u različitim političkim organizacijama da izboirnu tišinu treba ukinuti. U eri interneta i informacionih tehnologija aktivnosti na mreži u Srbiji nisu regulisane tako da se javilo stanovište da izborna tišina neće više imati smisla.

Redakcija Danasa postavila je pitanje političkim analitičarima, kako oni komentarišu predloge da izbornu komisiju treba ukinuti?

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, smatra da bi trebalo promeniti izbornu tišinu ovakva kakva je sada u izbornoj regulativi, pre svega u dužini trajanja.

- Izbornu tišinu treba svesti na jednu razumnu meru, verovatno na subotu uoči glasanja i probati da se u okviru zakonskih rešenja preciziraju sankcije za kršenje tišine i da se eventualno precizira internet oglašavanje. U smislu da se makar ta vrsta komunikacije svede na najmanju moguću meru, jer se komunikacija na društvenim mrežama i Tviteru ne može potpuno zaustaviti, ocenjuje Klačar.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da bi trebalo ukinuti i omogućiti strankama i liderima da se bore do kraja, kao što je to slučaju u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

- Uzgred, stranke će agitovati do poslednjeg trenutka. Dakle, ukinuti jer nepraktično, predočava Stanković.

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, kaže da izbornu tišinu apsolutno treba ukinuti.

- S jedne strane to pravilo je samo po sebi besmisleno, a još besmislenije deluje u sadašnjim vremenima novih tehnologija. Međutim, sada pred predsedničke izbore to ne treba činiti, odnosno ne treba menjati pravila, jer se zakon mora poštovati. To bi možda moglo da dovede do povećane tenzije na terenu. Tišinu treba ukinuti ali pred naredni izborni ciklus ili kada izbori još nisu raspisani. To treba da bude konsenzus svih partija. Time bi se smanjio broj kršenja izbornih pravila i procedura ali i incidenata na terenu. Izborna tišina je proizvod nekog drugog vremena, ali sada zaista nema potrebe za njom, smatra Pejić.

Za predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine je zaista veliko pitanje da li izborna tišina u vreme interneta i modernih tehnologija ima ikakvog smisla.

- Posebno ako se uzme u obzir da će je vlast u Srbiji, sudeći po ovom medijskom mraku u kojem živimo, sigurno na različite načine zloupotrebiti, odnosno da će ona praktično važiti samo za opozicione kandidate. S druge strane, lično se radujem da će bar malo biti smanjen intenzitet jezive, neljudske kampanje kandidata vlasti, smarta predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pravo glasa na predsedničkim izborima u Srbiji koji se održavaju u nedelju, 2. aprila, u opštini Odžaci ima 26.068 birača, a od tog broja 26 birača sa boravištem u inostranstvu se prijavilo da će glasati izvan zemlje.

1Predizborna tišina, uoči predsedničkih izbora počinje u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 20 sati.

U vreme predizborne tišine zabranjena je bilo kakva izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje rezultata izbora.

U trci za šefa države je 11 kandidata, a biračka mesta u Srbiji biće otvorena u nedelju od sedam do 20 sati.

Na teritoriji opštine Odžaci glasaće se na 27 biračkih mesta.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
nedelja, 26 mart 2017 00:00

Saša Radulović u ponedeljak u Somboru

U okviru predsedničke kampanje „Krug za drugi krug“, lider pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović će posetiti Sombor, u ponedeljak, 27. marta.

Saša Radulović će posetu iskoristiti da još jednom pozove naše sugrađane da izađu na izbore, na svojevrsni referendum protiv Vučića, protiv partokratije i partijskog zapošljavanja i protiv propadanja Srbije. Za pobedu nam je potrebna velika izlaznost u prvom krugu. Tokom posete Radulović će predstaviti i plan u 20 tačaka kako od Srbije načiniti državu u kojoj se lepo i rado živi.

Sa Sašom Radulovićem, Sombor će posetiti i članovi Predsedništva Dosta je bilo, narodni poslanici, a prisustvovaće i članovi lokalnog odbora i odbornici u Skupštini Sombora.

Skup i šetnja u Somboru održaće se u pešačkoj zoni, u ulici Kralja Petra I, kod fontane, sa početkom u 16:30 časova.

Objavljeno u Politika

Republička izborna komisija utvrdila je da će birači na predsedničkim izborima 2. aprila moći da glasaju uz važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na čijem je obrascu naveden matični broj, dok će birači kojima su lične karte istekle moći da glasaju uz potvrdu MUP-a da su pokrenuli postupak za njihovo produženje.

„Ovim rešenjem, koje je jednoglasno doneto, pokrili smo sve slučajeve i neće biti diskriminacije u bilo kom smislu“, rekao je predsednik Republičke izborne komisija Vladimir Dimitrijević.

Republička izborna komisija je utvrdila da će glasanje održati 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova, a birači bi trebalo da dobiju obaveštenje sa adresom biračkog mesta na kojem će moći da glasaju, ali nisu dužni da to obaveštenje ponesu na biračko mesto.

Republička izborna komisija je takođe odredila da birači koji nisu u mogućnosti da iz zdravstvenih razloga dođu na biračko mesto, kao osobe sa invaliditetom i stare nemoćne osobe, mogu da glasaju ako o tome obaveste birački odbor na dan glasanja do 11.00 sati.

Birači sa invaliditetom mogu da na biračko mesto dođu uz pomoć psa vodiča, kao i da umesto ličnog potpisa koriste pečat sa potpisom odnosno ličnim podacima.

Na sednici Republička izborna komisija je opredelila da će pripadnici Vojske Srbije moći da glasaju na 67 biračkih mesta određenih rešenjem RIK-a.

izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Saša Janković razgovarao sa Somborcima

-Vaše fabrike somborske, vojvođanske, ne smeju biti spletke za partijska udomljavanja i podmetanja. U Gakovu su neki ljudi prestali da zarađuju za život, u Vojvodini će biti prodato, odnosno, izdato nekoliko hiljada hektara državne zemlje stranim firmama, koje ni dinara nisu uplatile u državni budžet Srbije za to. Moramo da izađemo iz toga.

Nema zapošljavanja bez države, nema zdravstva bez države, nema novinarstva bez države, zato što država mora da napravi okvir da svako radi svoj posao. Zato onima koji će glasati za mene, i onima koji neće, poručujem jedno, oni koji glasaju neće imati veća prava od onih koji neće glasali za mene-rekao je Saša Janković na predizbornom skupu u Somboru.

Objavljeno u Politika
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Na biračkom spisku 6.724.172 glasača

Ukupan broj birača u Srbiji koji će imati pravo glasa na predsedničkim izborima 2. aprila iznosi 6.724.172, saopšteno je danas na sednici Republičke izborne komisije (RIK).

To je broj birača utvrđen 17. marta i za 15.269 je manji od broja građana upisanih u jedinstveni birački spisak 2016. Članovi RIK-a su doneli rešenje prema kojem će se za predsedničke izbore štampati 6.757.793 glasačka listića, odnosno 33.621 više u odnosu na ukupan broj birača. Tih 0,5 odsto više listića predstavljaće rezervu.

RIK je donela i odluku o određivanju vremena počekta i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu.

U Austriji, Belgiji, BiH, Grčkoj, Italiji, Južnoj Africi, Kataru, Kini, Libanu, Makedoniji, Malti, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Švajcarskoj i Švedskoj glasaće se 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.
U Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasanje će biti obavljeno dan ranije, 1. aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.

U inostranstvu će se, kako je ranije saopšteno, glasati na 53 birališta.

Rezultati glasanja u inostranstvu ne smeju biti javno saopšteni niti istaknuti na biračkom mestu pre kraja glasanja u Srbiji. Sve odluke usvojene na današnjoj sednici RIK-a biće objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije.

Od članova RIK-a se moglo čuti da je broj glasača nesrazmeran broju stanovnika u Srbiji, od kojih je 19 odsto mlađih od 18 godina.

Kako je objavljeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku po poslednjem popisu u Srbiji ima 7.186.862 stanovnika. Na sednici je rečeno da Srbija ima hroničan problem da ima milion birača više.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je da će birači na predsedničkim izborima 2. aprila moći da glasaju uz važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na čijem je obrascu naveden matični broj, dok će birači kojima su lične karte istekle moći da glasaju uz potvrdu MUP-a da su pokrenuli postupak za njihovo produženje.

rik-1RIK je utvrdio da će se glasanje održati 2. aprila od 7 do 20 časova, a birači bi trebalo da dobiju obaveštenje sa adresom biračkog mesta na kojem će moći da glasaju, ali nisu dužni da to obaveštenje ponesu na biračko mesto.

RIK je takođe odredio da birači koji nisu u mogućnosti da iz zdravstvenih razloga dođu na biračko mesto, kao osobe sa invaliditetom i stare nemoćne osobe, mogu da glasaju ako o tome obaveste birački odbor na dan glasanja do 11 sati.

Birači sa invaliditetom mogu da na biračko mesto dođu uz pomoć psa vodiča, kao i da umesto ličnog potpisa koriste pečat sa potpisom odnosno ličnim podacima.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Propisi teško mogu da spreče nasrtljive aktiviste. Partije se mogu prijaviti Tržišnoj inspekciji

DOLAZAK neželjenih stranačkih aktivista na vrata ili puni sandučići političkih letaka, građani, prema zakonu, mogu da spreče jednostavno - porukom na ulazu u zgradu. U praksi, gotovo je nemoguće izboriti se sa nasrtljivim aktivistima, a kazne za prekršaje izostaju.

Novi Zakon o oglašavanju propisuje da je direktno oglašavanje zabranjeno bez jasnog pristanka onih koji su "meta". To se odnosi i na dolazak agitatora predsedničkih kandidata, ostavljanje propagandnih letaka u sandučetu, slanje političkih poruka SMS-om ili elektronskom poštom. Ipak, kampanja se još nije ni zahuktala, a stranke su na terenu nastavile sa starom praksom.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da građani mogu da ostave poruku na ulazu i da naglase da ne žele letke, niti obraćanje stranačkih aktivista:

- Ako neka stranka to ne poštuje, mogu je prijaviti Tržišnoj inspekciji. Ipak, u praksi su šanse da neko odgovara za to gotovo nepostojeće.

S druge strane, stranke tvrde da se u terenskom radu drže zakonskih normi. Đorđe Čabarkapa, v.d. šefa IO SPS, kaže da oni na terenu rade sa članovima i da samo njih obilaze:

- Čak nam i zameraju što ih češće ne obilazimo. Naravno da se u toj predizbornoj aktivnosti dešavaju i greške o kojima treba voditi računa - kaže Čabarkapa.

U DS kažu da vode računa da ne ugrožavaju pravo na privatnost građana i da poštuju sve zakonske norme.

- Prilikom kampanje od vrata do vrata i podele promotivnog materijala, najavljujemo se skupštinama stanara, osim u onim zgradama u kojima su se unapred oglasili da ne žele da prime bilo kakav promotivni materijal.

SUMNjIVI EFEKTI

PROGRAMSKI direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da nema preciznih podataka o efektima kampanje "od vrata do vrata":

- Moj utisak je da je takva kampanja kontraproduktivna jer nije reč o razgovoru sa građanima, već o običnoj propagandi. S druge strane, partije su verovatno procenile da imaju neki interes da to rade.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Suština projekta „Ljudi na prvom mestu”, u okviru mnogobrojnih koje je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u poslednje vreme sprovodio, jeste promena izbornog sistema, izjavio je Ivo Čolović, koordinator projekta.

“Mi već desetak godina pokušavamo da promenimo izborni sistem u Srbiji, jer smatramo da postojeći ne oslikava na najbolji način izbornu volju građana. Naime, građani i ne znaju ko ih predstavlja u Skupštini, glasaju za političku partiju koja kasnije sama bira poslanike, tako da građani nisu sigurni ko je osoba koja bi trebalo sa štiti njihove interese”, ukazuje Čolović i dodaje da se iz tog razloga CeSID zalaže za promenu izbornog sistema, a ovo je jedan od projekata koji vodi ka tome.

Prva komponenta projekta je da približi saradnju građana i njihovih predstavnika, preko poslaničkih kancelarija (plan je 12 širom Srbije). U tim kancelarijama bi građani imali priliku da 2-3 puta nedeljno izlože svoje problem, ali i da se unapredi život na lokalu, kasnije da poslanik to formuliše i, eventualno, predstavi u Narodnoj skupštini.

Druga komponenta je mogućnost razgovora građana i predstavnika civilnog društva, specijalizovanim za određene oblasti npr. ekologiju, sa izabranim predstavnicima u formi radionice, predlaganjem rešenja za poboljšanje situacije u tim oblastima na lokalu.

CeSID je u okviru projekta „LJudi na prvom mestu“ u poslednjih mesec dana organizovao radionice sa narodnim poslanicima i predstavnicima udruženja građana, koje su do sada održane u Beogradu, Trsteniku, Nišu, Kragujevcu i poslednja u Smederevskoj Palanci.

U okviru radionica CeSID je predstavio rezultate javnomnenjskog istraživanja o percepciji rada parlamenta i narodnih poslanika i problemima građana okruga, što je bila polazna tačka za konstruktivne razgovore i razmenjivanje informacija i iskustva između poslanika i predstavnika udruženja građana.

“Istraživanje je sprovedeno krajem januara na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika za Podunavski okrug (telefonom) i dalo je neke zanimljive, donekle i očekivane rezultate. Građani svoju ekonomsku situaciju shvataju kao vrlo tešku, pa čak i nepodnošljivu, a istovremeno imaju veru da će u budučnosti biti bolje. Dve petine ispitanika smatra da Srbija ide u dobrom pravcu i kao ključni problem definišu ono što i većina građana Srbije – nezaposlenost (31 posto).”

Po Čoloviću, izvlači se vrlo jasan zaključak da je glavni problem ekonomske prirode, kako kaže, građani ne navode ni kriminal, ni korupciju, ili ekologiju i slično, već se fokusiraju na svoj loš životni standard, na nezaposlenost, kao ključne preduslove za poboljšanje životnog standarda.

Istraživanje je pokazalo i da građani, generalno, vole da prate rad Narodne skupštine (polovina ispitanika), kao nešto što je ostalo iz perioda kada je vraćeno višestranačje, imaju naviku da gledaju parlament i to čak i rado rade, objašnjava Čolović i dodaje da je veoma važno kako građani doživljavaju poslanike.

“Većina ispitanika misli da poslanici ne rade za građane, nego za političku partiju i za šefove političkih partijaato u Srbiji. To je nešto što mora da se promeni, kako bi Skupština vratila integritet i poljuljano poverenje. Bez jakih institucija, nema jake države. Ukoliko dozvolimo da državne institucije imaju tako slab rejting i nisko poverenje među građanima, to je loš znak”, zaključuje Čolović u izjavi za Podunavlje.info.

CeSID će u narednom periodu održati ovakve radionice sa narodnim poslanicima i predstavnicima udruženja građana u Južnobačkom, Pčinjskom i Srednjebanatskom okrugu i, pored 10 postojećih, otvoriti još dve poslaničke kancelarije u gradovima Srbije.

Projekat „LJudi na prvom mestu“ Centar za slobone izbore i demokratiju (CeSID) sprovodi u saradnji sa USAID-om, koji je započet u aprilu 2015. godine i traje do novembra 2017. godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Izbori za predsednika Republike Srbije raspisani su za 02. april 2017. godine i tim povodom deo biračkog spiska za područje Grada Sombora izložen je građanima na uvid do 17. marta 2017. godine. Uvid u birački spisak moguće je ostvariti svakog radnog dana u vremenu od 17.30 do 15.00 časova, a 17. marta 2017. godine do 24.00 časa.

Deo biračkog spiska izlaže se na taj način, što se putem računarske opreme u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., u kancelariji broj 2., unošenjem jedinstvenog matičnog broja građanina, omogućava provera da li su upisani u birački spisak i da li su upisani podaci tačni.
Građani sa teritorije grada Sombora da počev od 03.03.2017. do 17.03.2017. godine mogu zahtevati donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., kancelarija broj 2., u vremenu od 7.30 do 15.00 časova svakog radnog dana i dana 17.03.2017. godine do 24.00 časa. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

Maloletni državljani Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji grada Sombora, mogu do 29.03.2017. godine do 24.00 časa tražiti upis u birački spisak za područje grada, ako do dana izbora, odnosno na sam dan izbora tj. 02.04.2017. godine steknu punoletstvo. Zahtev za upis u birački spisak podnosi se u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., kancelarija broj 2.

Najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska tj. do 11.03.2017. godine, građani mogu Gradskoj upravi grada Sombora podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji.

U istom roku, odnosno, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska tj. do 11.03.2017. godine, građani Gradskoj upravi grada Sombora mogu podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.
Interno raseljena lica imaju pravo na upis u birački spisak prema mestu u kome su prijavljeni sa tim statusom i mogu zahtevati donošenje rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku. Ovo pravo se može ostvariti do 17.03.2017. godine, u zgradi Skupštine grada Sombora u Somboru, Trg cara Uroša 1., kancelarija broj 2., u vremenu od 7.30 do 15.00 časova svakog radnog dana i dana 17.03.2017. godine do 24.00 časa. Uz zahteve se prilažu potrebni dokazi.

Od proglašenja izborne liste, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promenu u biračkom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i građani. Uz zahteve se prilažu ovlašćenja i potrebni dokazi

Od zaključenja biračkog spiska pa sve do 72 časa pre dana izbora tj. do 29.03.2017. godine, birača u birački spisak upisuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Zahtev za upis se podnosi neposredno Ministarstvu ili preko Gradske uprave grada Sombora.

Originalan oglas pogledajte OVDE.

Objavljeno u Somborske vesti

Saša Janković i Saša Radulović direktno gube pojavom belih glasova na izborima. Beli glas na predstojećim predsedničkim izborima ide na štetu pobedi Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora - kažu za Danas u CESID.

 

Kako u toj agenciji navode za naš list, beli listići povećavaju izlaznost, ne idu nikome u korist, ali utiču na to da je Vučiću neophodno da osvoji veći broj glasova kako bi pobedio u prvom krugu izbora.

Prema objašnjenjima koje je Danas dobio od programskog direktora CESID, Đorđa Vukovića i Bojana Klačara, istraživača ove agencije, krajnji rezultat računa se na osnovu ukupnog broja listića u glasačkim kutijama, što praktično znači da se računaju i nevažeći, odnosno beli listići, pa je Vučiću potrebno da osvoji više glasova za pobedu u prvom krugu. To, takođe, znači da je i opozicionim kandidatima potrebno da osvoje više glasova kako bi ušli u drugi krug predsedničkih izbora, ukoliko do drugog kruga uopšte dođe.

Prema rečima Bojana Klačara, od takozvanog belog glasa niko ne dobija nikakvu korist, odnosno izvestan je samo gubitak onih kandidata koji računaju da su beli listići zapravo njihovi glasovi.

- Kandidat Saša Janković je taj koji direktno gubi pojavom belih glasova, jer se pretpostavlja da su to birači koji da nisu beli listić, dali bi glas njemu. Saša Radulović, kandidat pokreta Dosta je bilo, takođe, spada u tu kategoriju potencijalnih glasača, koji bi da nisu beli listić bili glas za taj taj pokret. Ostali, čini mi se, da ne gube, jer, svakako, ne mogu ni da računaju da profil glasača kakav je beli glas njima da podršku. Beli glasovi, svakako nisu glasovi koji bi u bilo kakvoj varijanti mogli da pripadnu, recimo, Vuku Jeremiću, kao ni ostalim predsedničkim kandidatima - ističe Klačar za naš list.

Uticaj belih glasova na krajnji rezultat izbora koji se očitava preko veće izlaznosti, Klačar objašnjava sledećim primerom.

- Ako bude povećana izlaznost u odnosu na prethodne izbore, i, recimo, izađe, četiri miliona birača, da bi Vučić pobedio u prvom krugu, neophodno mu je da dobije dva miliona glasova plus jedan, umesto, recimo, milion i po plus jedan, u slučaju da na izbore tri miliona glasača. U odnosu na 2012. godinu kada su beli listići dobili na značaju i praktično "osvojili" oko četiri odsto na izborima, na ovim, prema nekim procenama, neće ih biti više od dva odsto - kaže Klačar za Danas.

On ističe da ni 2012. godine beli listići nisu pomogli Tomislavu Nikoliću da pobedi Borisa Tadića, kao što je tada bilo predstavljeno, već je, kako kaže, Tadić jednostavno izgubio deo svojih birača, jer su beli listići bili "njegovi" ali su razočarani politikom koju je vodio, odlučili da ne glasaju za njega.

Đorđe Vuković za Danas problematizuje tezu i argumente na koje se oslanja opozicija u pozivima građanima da u što većem broju izađu na izbore, računajući sa izvesnošću da bi oni koji inače ne izlaze na izbore, dali glas njima a ne Aleksandru Vučiću.

- Istina je da povećana izlaznost povećava i broj neophodnih glasova za pobedu Vučića u prvom krugu, ali ko opoziciji garantuje da ljudi koji ne izlaze na izbore su njihovi - opozicioni glasači? Mi to nemamo ni u jednom istraživanju, da oni koji inače ne glasaju, da bi u slučaju izlaska na izbore u najvećem broju glasali protiv Vučića - zaključuje Vuković za naš list.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Iz Opštinske uprave Odžaci obaveštavaju da je na javni uvid izložen deo biračkog spiska za teritoriju opštine Odžaci i teritoriju naseljenih mesta opštine Odžaci, u kancelariji matičara u Odžacima, a izvod iz dela biračkog spiska u naseljenim mestima opštine, u mesnim kancelarijama.

biracki-spisakU obaveštenju se navodi da birači sa teritorije opštine Odžaci mogu do 7. aprila u ponoć izvršiti uvid u birački spisak, tražiti upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku biračkog spiska u zgradi Opštinske uprave u Odžacima (stara zgrada), u kancelariji kod matičara, svakog radnog dana u vremenu od 7 do 15 sati.

Iz Opštinske uprave Odžaci posebno pozivaju maloletna lica – birače koji stiču punoletstvo na dan 23. april 2017. godine, da zatraže upis u birački spisak.

Najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 2. aprila) građani mogu podneti zahtev Opštinskoj upravi – referentu za vođenje biračkog spiska (u kancelariji matičara u Odžacima) da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će birač na predstojećim izborima za izbor odbornika Skupštine opštine Odžaci glasati prema mestu boravišta u zemlji.

Nakon zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (7. april u ponoć), zahtev za promene u istom (upis, brisanje, ispravke i dr.) građani mogu podneti Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, neposredno ili preko Opštinske uprave, predajom referentu za birački spisak, najkasnije 72 sata pre dana održavanja izbora (19. april u ponoć), piše u obaveštenju.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Predsednik RIK Vladimir Dimitrijević obavestio je članove RIK da su data ovlašćenja udruženjima Građani na straži i CRTA da prate rad organa za sprovođenje izbora za predsednika Republike

 

Predsednik Republičke izborne komisije Vladimir Dimitrijević obavestio je članove RIK da su data ovlašćenja udruženjima Građani na straži i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) da kao domaći posmatrači prate rad organa za sprovođenje izbora za predsednika Republike.

Udruženje Građani na straži podnelo je prijavu za praćenje rada organa za sprovođenje izbora za predsednika Republike, raspisanih za 2. april i to za dva posmatrača rada Republičke izborne komisije, a Radna grupa je konstatovala da su ispunjeni uslovi za izdavanje ovlašćenja za praćenje rada.

Prijavu za praćenje rada organa za sprovođenje izbora za predsednika Republike predala je i CRTA, takođe za dva posmatrača rada RIK.

Kako je navedeno, Radna grupa za posmastrače konstatovala je da su ispunjeni uslovi za izdavanje ovlašćenja za praćenje rada, kao i odgovarajućih akreditacija.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Povodom održavanja izbora za Predsednika Republike koji su raspisani za 2. april 2017. godine, obaveštavaju se građani Opštine Kula da mogu izvršiti uvid u deo biračkog spiska koji se vodi za teritoriju Opštine Kula, radi provere da li su upisani u birački spisak i da zahtevaju donošenje rešenja kojim se zasniva promena u biračkom spisku (upis, brisanje, izmena, dopuna ili ispravka)

Uvid u deo biračkog spiska može se izvršiti do zaključenja biračkog spiska, 17. marta 2017. godine u 24,00 časa, neposredno svakog radnog dana od 7-15 časova u zgradi Opštine Kula, ul.Lenjinova br.11 i mesnim kancelarijama u Crvenki, Sivcu, Kruščiću, Liparu i Ruskom Krsturu kao i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (www.mduls.gov.rs) unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Do zaključenja biračkog spiska, 17. marta 2017. godine u 24,00 časa, građanin može od Opštinske uprave Kula zahtevati donošenje rešenja kojim se zasniva promena u biračkom spisku (upis, brisanje, izmena, dopuna ili ispravka) a od zaključenja biračkog spiska, sve do 72 časa pre dana izbora, (do 29. marta 2017. godine u 24,00 časa), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donosi rešenje kojim se zasniva promena u biračkom spisku, na osnovu zahteva građana neposredno podnetih Ministarstvu ili putem Opštinske uprave.

Najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska (do 11. marta u 24 časa) grđanin može podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji (izabrano mesto glasanja) ili prema mestu boravišta u inostranstvu.

Od proglašenja predloga kandidata pravo uvida i podnošenje zahteva za upis i promenu u biračkom spisku ima i predlagač kandidata ili lice koje on ovlasti na isti način i po istom postupku po kome to pravo imaju i građani.

Tekst obaveštenja

Objavljeno u Kula
subota, 04 mart 2017 00:00

Notari: Nema privilegovanih

Javnobeležnička komora Srbije saopštila je u petak uveče da svi njeni članovi obavljaju svoju delatnost zakonito, savesno, pošteno i nepristrasno.

U Komori ističu da prilikom overe potpisa za davanje podrške kandidatima u izboru za Predsednika Srbije nema privilegovanih i ceo postupak se odvija u skladu sa zakonima Republike Srbije.

Prinuđeni smo da reagujemo i demantujemo tvrdnje Pokreta „Dosta je bilo“, koji je saopštio da nije uspeo da dobije nijednog notara da bi počeo da prikuplja potpise za kandidovanje njihovog kandidata za predsednika Srbije, izjavio je predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović.

On je dodao da je na njihovom raspolaganju bilo danas nekoliko javnobeležničkih kancelarija širom Srbije, a u danima vikenda će oni, kao i ostale političke partije imati dežurne ekipe javnih beležnika.

U cilju poštovanja zakonske obaveze pružanja pomoći organima nadležnim za sprovođenje izbora, javnobeležničke kancelarije će službenu radnju o vere potpisa birača obavljati kako u
toku radnog vremena, tako i van radnog vremena, u kancelarijama, ali i van njih, kako bi se što efikasnije ispoštovao izborni postupak, saopštila je Javnobeležnička komora Srbije.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top