Izbori za članove saveta sprovedeni su 13. avgusta 2017. godine, u gradskim Mesnim zajednicama „Nova Selenča“ , „Gornja Varoš“ i „Mlake“ biralo se 11 članova, a u MZ „Stara Selenča“ i MZ „Selenča“ devet članova saveta.

MZ „Nova Selenča“ – Na izborima za Savet MZ „Nova Selenča“ svoje kandidate dostavile su dve grupe građana i to, GG „Za naprednu Novu Selenču“ i GG „Šamar“. Prema rezultatima glasanja, od 8025 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 1817 birača, odnosno 22,64 odsto birača, koji su u Savet MZ izabrali 11 kandidata sa liste „Za naprednu Novu Selenču“. Prema rezultatima članovi biće, prema broju osvojenih glasova: Sonja Konjević (1163), Nikola Krivokuća (1148), Nevena Vujadinović (1114), prof. dr Nedeljko Rodić (1102), Đorđe Zorić (1093), Zoran Bojić (1085), Mile Kalember (1073), Milan Hinić (1065), Mile Zavođa (1058) i Marija Rang (1051).

MZ „Stara Selenča“: Birači su birali devet članova saveta, a liste su istakle – GG „Za naprednu Staru Selenču“ devet kandidata i Građanski front „Stara Selenča“ jednog kandidata. Od 4441 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 912 birača, odnosno 20,53 odsto, a prema rezultatima i broju osvojenih glasova Savet MZ „Stara Selenča“ činiće: Orijana Tripković (677), Zoran Mirković (674), Zoran Janjatović (656), Siniša Radojević (636), Zoran Kunić (624), Ninoslav Babić (609), Jezdimir Srećković (607), Aranka Merkl (595) i Miroslav Ulemek (560).

MZ „Selenča“: Na izborima za Savet MZ „Selenča“ listu kandidata podnela je GG „Za naprednu Selenču“. Na birališta je izašlo 825 birača, odnosno 27,43 odsto od 3007 birača upisanih u birački spisak. Prema broju glasova Savet MZ „Selenča“ činiće: Miroslav Dubaić (706), Đuro Todorić (697), Budimir Nastasić (690), Mihajlo Škorić (678), Ilinko Iđuški (677), Jovan Prerad (674), Dragan Lukić (673), Ranko Ubiparip (672), i Goran Perać (640).

MZ „Mlake“: Za izbor 11 članova Saveta MZ „Mlake“ kandidate je istakla GG „Za napredne Mlake“, a prema osvojenim glasovima članovi Saveta će biti: Milica Simendić (1009), Slobodan Katanić (996), Dragan Knežević (987), Jovica Mrđenov (985), Goran Mijić (983), Ružica Pletikosić (972), Gojko Đurica (969), Miomir Bučan (957), Ivan Gligorić (955), Ivlina Reljić (953) i Olga Šundić (948).

Od 5786 birača upisanih u birački spisak glasalo je 1250 birača, odnosno 21,60 odsto birača.
MZ „Gornja Varoš“: Birači sa područja ove mesne zajednice birali su 11 članova za Savet MZ, a listu kandidata podnela je GG „Za naprednu Gornju Varoš“.

Savet MZ činiće: Benčić Ksenija (1389), Dušan Lacmanović (1327), Nedeljko Vučenović (1308), Nikola Đurić (1285), Igor Gromilović (1238), Zoran Nikolić (1235), Bojan Šop (1210), Srđan Kiršner (1199), Robert Repman (1188), Tomislav Đavar (1185) i Tomo Haler (1183).
Od 11.558 birača upisanih u birački spisak, glasalo je 1.819, odnosno 15,73 odsto birača.
Saveti u svim mesnim zajednicama trebalo bi da se konstituišu u roku od 15 dana od dana izbora.

Objavljeno u Somborske vesti

 Na izborima za članove saveta u 13 mesnih zajednica na teritoriji Grada Sombora, održanim 13. avgusta 2017. godine ne samo ubedljivu, već apsolutnu pobedu u 12 mesnih zajednica ostvarile su liste kandidata grupa građana koje podržavaju Srpsku naprednu stranku. Samo kod izbora za članove Saveta MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, Savet će činiti pet kandidata GG „Za napredno Doroslovo“ i četiri kandidata GG „Udruženje Mađara za Doroslovo“.

Iz6ori su održani u svim gradskim mesnim zajednicama kod kojih je izlaznost iznosila od 15 odsto u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“, do 27,43 odsto u MZ „Selenča“, odnosno 27,7 odsto u MZ „Mlake“. U MZ „Stara Selenča“ na izbore je izašlo 20,53 odsto birača, a u MZ „Nova Selenča“ 22,64 odsto birača. U svim gradskim mesnim zajednicama apsolutnu pobedu ostvarili su kandidati GG bliskih Srpskoj naprednoj stranci.

Apsolutnu pobedu ostvarile su i liste GG koje podržavaju Srpsku naprednu stranku u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Čonoplja“ u Čonoplji, MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Stapar“ u Staparu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „Gakovo“ u Gakovu, MZ „Stanišić“ u Stanišiću i MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću.

U MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, članove Saveta činiće pet kandidata GG „Za napredno Doroslovo“ i četiri kandidata GG „Udruženje Mađara za Doroslovo“.
U seoskim mesnim zajednicama izlaznost je bila znatno veća u odnosu na gradske mesne zajednice i to od 61 odsto u Doroslovu do 38,02 u Aleksi Šantiću.

Objavljeno u Somborske vesti

Izbori za članove saveta održaće se u svim gradskim mesnim zajednicama i to: MZ „Gornja Varoš“, MZ „Mlake“, MZ „Stara Selenča“, MZ „Nova Selenča“ i MZ „Selenča“.

Izbori će se održati i u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „ Gakovo“ u Gakovu, MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, MZ „Stanišić“ u Stanišiću, MZ „Stapar“ u Staparu i MZ „Čonoplja“ u Čonoplji.

Birališta će biti otvorena od 7.00 do 20.00 časova, a ukupno 49.179 birača, na 48 biračkih mesta imaće priliku da glasaju za kandidate za članove saveta mesnih zajednica koje su dostavile grupe građana.

Izbore sprovode izborne komisije koje su imenovane za svaku od 13 mesnih zajednica u kojima se izbori održavaju.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom saopštavanja izbornih rezultata sa izbora za savet MZ koji su se u nedelјu 06.08.2017 održali na teritoriji opštine Apatin, održana je konferencija za medije.

Predstavnik opštinske izborne komisije Jevto Milojević izrazio je zadovolјstvo da su izbori prošli bez ijednog incidenta i problema, a u ciframa to je izgledalo ovako:

Na teritoriji grada Apatina, na izbore je izašlo 3717 glasača, 206 glasačkih lisića je bilo nevažeće, a pobedu je odnela lista „Za napredni Apatin“ koja je osvojila svih 11 mesta u budućem sastavu mesne zajednice Apatin.

Na izborima za MZ Prigrevicu izašlo je 1630 glasača, od toga važećih listića je bilo 1527, a pobedu je odnela lista „Za naprednu Prigrevicu“ osvojivši svih 9 mesta u budućem sazivu MZ Prigrevica.

Budući saziv MZ Sonte će predstavlјati svih 9 kandidata sa liste „Za naprednu Sontu“ koju je izabrala velika većina od izašlih 818 glasača.

Najmanja izlaznost je bila u Romskom naselјu gde je ukupno izašlo 108 birača. Budući saziv MZ Romsko naselјe predstavlјaće svih 7 kandidata sa liste GG „Za bolјe Romsko naselјe“.

Najveća izlaznost je bila u Kupusini gde je jedino izašlo preko 50% odnosno 864 birača. Budući saziv MZ Kupusine će predstavlјati svih 7 kandidata sa liste GG „Za Kupusinu za naše selo“.

Na izborima za savet MZ Svilojevo, 243 birača koja su izašla na izbore u nedelјu, izabrali su svih 7 kandidata liste „Zajedno za Svilojevo“ u budućem sazivu mesne zajednice ovog sela.

Pojedinačne izveštaje o rezultatima izbora svih kandidata možete pogledati na sajtu opštine Apatinu delu izbori

http://www.soapatin.org/izbori

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 07 avgust 2017 00:00

Završeni izbori za članove MZ opštine Apatin

U 20 sati zatvorena su sva biračka mesta na području opštine Apatin. Izbori za članove Saveta Mesnih zajednica opštine Apatin protekli su regularno, bez ijednog incidenta. Nije bilo pritužbi na rad bilo kog glasačkog mesta, a ukupna izlaznost iznosi oko 30 %. Od Jevte Milojevića, člana Opštinske izborne komisije saznali smo preliminarne rezultate.

U Mesnoj zajednici Apatin odabrano je 11 budućih članova MZ Apatin i svi su sa liste "Za napredni Apatin".

Lista "Za naprednu Prigrevicu" takođe je odnela ubedljivu pobedu, te je u ovom selu svih 9 izabranih članova MZ Prigrevica sa ove liste.

Ista situacija je i u Sonti, pa je svih 9 budućih članova Mesne zajednice ovog sela odabrano sa liste "Za naprednu Sontu".

U Kupusini je pobedu odnela Grupa građana "Za Kupusinu, za naše selo". Svih 7 članova Saveta MZ Kupusina izabrano je upravo sa te liste.

Svilojevo i Romsko naselje imali su samo po jednu prijavljenu listu, te su sa istih i odabrani budući članovi, 7 za MZ Svilojevo (svi sa liste ,,Zajedno za Svilojevo'') i 7 za MZ Romsko naselje (svi sa liste ,,Grupa građana, za bolje Romsko naselje'').

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Izbori za članove saveta mesnih zajednica opštine Apatin raspisani su za 6. avgust ove godine. Izbori će biti sprovedeni za mesnu zajednicu Apatin, mesnu zajednicu u romskom naselju na teritoriji naseljenog mesta Apatin, mesnu zajednicu Sonta, mesnu zajednicu Prigrevica, mesnu zajednicu Kupusina i mesnu zajednicu Svilojevo.

Apatinci će glasati na šest biračkih mesta, i to na mestima: Agroglobe Agrar DOO Apatin koji se nalazi na Somborskom putu, vrtić Pčelica u Ognjena Price, OŠ Žarko Zrenjanin, Tehnička škola sa domom učenika, Vatrogasni dom i Dom kulture u Romskom naselju. U Sonti će se moći glasati u Jugoslovenskoj 25 (Weltex doo Čačak, ogranak Sonta), kao i u ulici Vuka Karadžića na brojevima 22 i 84 (biblioteka i poslovni prostor). Prigrevčani će svoje biračko pravo moći ostvariti u Mesnoj kancelariji, OŠ Mladost i vrtiću Pčelica u ovom selu, dok će Kupusinci i Svilojevčani moći glasati na po jednom biračkom mestu, u svojim Mesnim kancelarijama, za razliku od prethodnih izbora, ovoga puta će se glasati po većinskom sistemu glasanja, što znači da će se glasati za ime, a ne za stranku ili grupu građana.

Zbirne izborne liste za Apatin predali su lista “Za napredni Apatin”, lista “dr Živorad Smiljanić – Socijalistička partija Srbije” i “Republikanska stranka Apatin”. Za Romsko naselje predata je lista “Za bolje Romsko naselje”, a za Savet Mesne zajednice Prigrevica liste “Za naprednu Prigrevicu”, “dr Živorad Smiljanić – Socijalistička partija Srbije” i “Srpska radikalna stranka”. Kada je u pitanju Kupusina, predate su dve liste “Za naprednu Kupusinu” i “Za Kupusinu – za naše selo”, za Sontu takođe dve “Za naprednu Sontu” i “dr Živorad Smiljanić – Socijalistička partija Srbije”, a za Svilojevo jedna izborna lista “Zajedno za Svilojevo”.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić, doneo je odluke o raspisivanju izbora za članove Saveta u 13 mesnih zajednica.

Izbori za članove saveta održaće se u svim gradskim mesnim zajednicama i to: MZ „Gornja Varoš“, MZ „Mlake“, MZ „Stara Selenča“, MZ „Nova Selenča“ i MZ „Selenča“.

Izbori su raspisani i za članove saveta u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „ Gakovo“ u Gakovu, MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, MZ „Stanišić“ u Stanišiću, MZ „Stapar“ u Staparu i MZ „Čonoplja“ u Čonoplji.

Izbori u svim mesnim zajednicama sprovešće se 13. avgusta 2017. godine, a izborne radnje počinju da teku 28. juna 2017. godine.

Izbore će sprovoditi izborna komisija koju će imenovati svaki savet mesne zajednice.
Izbori su raspisani na osnovu člana 28. Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji grada Sombora.

Originalne odluke su dostupne ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

U nedelju, 28. maja 2017. godine u Mesnoj zajednici Sivac održani su izbori za nove članove Saveta mesne zajednice. Na izbore je od ukupno 6.588 upisanih u birački spisak izašlo njih 1.643 ili 24,94 odsto.

Savet mesne zajednice će činiti tri dosadašnja i osam novih članova. Novi saziv Saveta u naredne četiri godine činiće: Dragana Žekić sa osvojena 1.244 glasa koliko je dobio i Miladin Marinkov, Jelena Pavkov je dobila 1.218 glasova, Nenad Bajčetić 1218, Zlatko Strunjaš 1212, Bojan Cvetković 1191, Goran Vlahović 1190, Tatjana Mrdak je dobila 1174 , Branislav Pavkov 1164, Ema Vulić Lavro 1138 i Franc Kovač koji je dobio 1098 glasova.

Objavljeno u Kula

Lokalni izbori u opštini Odžaci biće održani 23. aprila 2017. godine. Tim povodom Izborna komisija je donela rešenje o utvrđivanju zbirne izborne liste za lokalne izbore na kojima će učestvovati šest lista koje su podnele stranke, koalicije i grupe građana.

Izborna komisija opštine Odžaci je donela odluku da će glasački listići biti svetlo pave boje a kontrolni listići za proveru ispravnosti glasačkih kutija biće crvene boje. Ukupan broj birača u opštini Odžaci na dan 7. aprila bio je 26.069 birača i toliko glasačkih listića će biti odštampano plus 78 rezrevnih (0,3 odsto) od ukupnog broja birača što znači da će ukupno biti odštampano 26.147 glasačkih listića – odlučila je Izborna komisija opštine Odžaci.

Podsećamo, na izbornoj listi se nalaze imena ukupno 131 kandidata za odbornike u Skupštini opštine Odžaci, među kojima je 55 žena, a građani treba da izaberu 27 odbornika, koliko broji lokalni parlament u opštini Odžaci.

Objavljeno u Odžaci

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal pokrenulo istragu povodom snimka na kojem se vidi kako se u glasačku kutiju ubacuje više listića, koji liče na glasačke.

Policija preduzima sve mere i radnje u cilju rasvetljavanja ovog slučaja, kao i utvrđivanja da li je reč o pravim glasačkim listićima i ko su osobe koje se mogu čuti na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju.

Na snimku se vidi kako se u kutiju ubacuju listići sa gomile, na svakom zaokružen broj šest. Osobe koje ubacuju listiće se ne vide, ali se čuje njihov razgovor. Oni, između ostalog, kažu da su već ubacili 120 listića i da će ubaciti još, tako da izlaznost bude 90 odsto.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak 45 odsto birača u Srbiji odlučilo je da 2. aprila od 11 predsedničkih kandidata svoj glas ne poveri nikom. Iako su pojedini kandidati optimistično najavljivali veću izlaznost, ona je čak i opala u odnosu na parlamentarne izbore održane prošle godine.

Više je uzroka i posledica slabog odziva birača u Srbiji, a pojedini redovni glasači na društvenim mrežama upravo krive apstinente za ishod izbora uz onu dobro poznatu - ako vam je dobro, onda ništa.

Ipak, ukoliko se osvrnemo na zemlje u kojima ljudi zaista žive dobro videćemo da je njihova izlaznost na izbore nama za sada nedostižna brojka.

Njima je dobro, a opet glasaju

Najsvežiji primer je Holandija, u kojoj je na nedavno održane parlamentarne izbore izašlo neverovatnih 82 odsto birača. I koja je onda njihova tajna?

Upravo takvo pitanje postavili smo Robin Pasko, urednici holandskog lista "Dutch news", koja za "Blic" kaže da je visoka izlaznost u njenoj zemlji uobičajena stvar.

- U našoj zemlji postoji neki osećaj građanske dužnosti, da se na izborima sačuva holandsko društvo i naš način života. Smatram da je na martovskim parlamentarnim izborima taj osećaj bio još jači, pre svega zbog Gerta Vildersa i njegove ekstremne politike - kaže Paskova za "Blic".

S njom se slaže i Zoran Stojiljković, profesor sa FPN, koji za "Blic" potvrđuje da je izlaznost uvek veća kada je u pitanju "veći ulog".

- U Holandiji žive u ideološkom prostoru gde su dosta različita uverenja oko kojih se vi strastveno opredeljujete: migracije za i protiv, za koncept socijalne solidarnosti unutar nacije ili za širi koncept, za ovu ili onu viziju Evrope. Ovde imate beskrajnu želju da budete u mejnstrimu i nemate nikakvih naročitih podela - kaže on.

Izlaznost

Profesor Stojiljković Vučićeve uspehe poslednjih godina deli na dve osnove.

- Jedna je jeftinija, o tome kako je on razorio institucije i uveo sve elemente kontrole izbora i medijskih sloboda, ali ključna i osnovna stvar je što se on godinama nalazi u političkom mejnstrimu koji odgovara prosečnom srpskom glasaču: malo Putin, malo Merkelova, malo Kosovo, malo Evropa. Kada bi se radilo o vrlo različitim politikama, onda bi i izlaznost bila drugačija - kaže Stojiljković.

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"
pin on pinterestshare it
Jedna od najvećih izlaznosti u Srbiji zabeležena je 1990. godine, na samom početku višestranačja u Srbiji, kada je na birališta izašlo 71,48 posto glasača. Tada je SPS počistio opoziciju. Sledeći rekord bio je zabeležen upravo "sudbonosne" 2000. godine, kada je izlaznost dostigla brojku od 71,55 odsto.

Danas, smatraju analitičari, Srbija se ne nalazi na sličnim političkim prekretnicama, te je stoga i logičnija manja izlaznost.

Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"
Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija
Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"

- Osim toga, ljudi su ubijeni u pojam. Teško je očekivati od nekoga ko jedva preživljava da se mnogo zanima politikom. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju, iako se ovog puta, barem po mom mišljenju, ponuda znatno poboljšala u odnosu na neki prosek - kaže za "Blic" sociolog Jovo Bakić.

"Apstinenti" odlučuju izbore

Uvreženo je mišljenje, pogotovo nakon ovih izbora, da su apstinenti najviše krivi za Vučićevu pobedu. Ipak, ne znači da je svaki beli listić po automatizmu glas za opoziciju. Svakako da je biračko telo vladajuće partije organizovanije i veruje se da umnogome izlaze na birališta, ali zasigurno među apstinentima ima i onih koji bi, da se odluče da izađu na izbore, glas dali Aleksandru Vučiću. Dakle, opozicija bi svakako dobila veću podršku većom izlaznošću, ali procenat bi otišao i u korist vladajuće partije, a Oov su neki od razloga zbog kojih bi opoziciji bila uskraćena podrška.

Zemlje u kojima je glasanje obavezno

U Srbiji izlazak na izbore je pravo i volja svakog građanina, ali ne i obaveza koju propisuje zakon. U Grčkoj, Luksemburgu, Danskoj, Belgiji, Finskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Australiji i na Kipru glasanje je obavezno, a one koji ne ispune svoju zakonsku obavezu očekuju različite kazne, a kao najpoznatiji primer najčešće se navodi Grčka. Zakonski propisane kazne u Grčkoj su najrigoroznije i podrazumevaju čak i zabranu izlaska iz zemlje, ali prema dostupnim podacima, takva mera još nikom od "neposlušnih" građana nije izrečena.

U Belgiji birači su takođe obavezni da izađu na izbore, a predviđene kazne su od novčanih pa do gubitka prava glasa na 10 godina. Slično kao i u Grčkoj, i u Turskoj, gde kazna za one koji ne glasaju iznosi 22 lire, sankcije se retko primenjuju. Mere kažnjavanja građana koji ne učestvuju na izborima u većini zemalja dovele su do drastičnog povećanja izlaznosti, što je i razlog uvođenja takve obaveze. Izuzetak od pravila je Danska, gde iako ne postoji zakonska obaveza da birači izađu na birališta, u proseku 80 odsto Danaca ipak glasa, i Švedska, gde prosečna izlaznost iznosi 85 odsto.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 04 april 2017 00:00

Kamenovane prostorije SNS u Somboru

U izbornoj noći nepoznata lica su sa više kamenica pogodili i oštetili izlog izbornog štaba GO SNS, na kojem je poster lidera naprednjaka Aleksandra Vučića.

Kako RTV nezvanično saznaje, policija je uhvatila počinioce.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Prema privremenim rezultatima sa biračkih mesta na teritoriji Grada Sombora od ukupno 75.830 birača upisanih u birački spisak glasalo je 42.228, odnosno 55,69 odsto. Važećih glasačkih listića bilo je 41.492, a nevažećih 727.

Najviše glasova 22.485, odnosno 54,19 odsto osvojio je predsednički kandidat Aleksandar Vučić, na drugom mestu je predsednički kandidat Saša Janković sa osvojenih 6.985, odnosno 16,83 odsto glasova birača, a na trećem mestu je predsednički kandidat Luka Maksimović sa osvojenih 3.778, odnosno 9,11 odsto glasova birača izašlih na glasanje.

 

POGLEDAJTE REZULTATE GLASANJA PO MESNIM ZAJEDNICAMA U SOMBORU 

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinska izborna komisija proglasila je večeras rezultate izbora za predsednika Srbije, prema kojima je kandidat SNS-a Aleksandar Vučić u Apatinu osvojio 9798 glasova. Za njega je glasalo 62,60 odsto izašlih birača u opštini Apatin.

Kandidat Saša Janković, kojeg je predložila Grupa građana “Za Srbiju bez straha” dobio je poverenje 10.09 odsto Apatinaca (1580).

Kandidat grupe građana “Ljubiša Preletačević Beli – Beli samo jako” Luka Maksimović, 7,06 odsto (1105), slabiji rezultat sa 5,09 odsto, ili 797 glasova, ostvario je kandidat Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj , a za kandidata Vuka Jeremića, kojeg je predložila Grupa građana “Moramo bolje”, glasalo je 3,58 odsto birača (602).
Kandidat Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak osvojio je 2,77 odsto (433) glasova u Apatinu , a kandidat pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović 2,16, odsto glasova (338).

Kandidat pokreta Dveri, Boško Obradović osvojo je 1,88 odsto glasova (294) dok je za kandidata Narodnog slobodarskog pokreta Miroslava Parovića, glasalo 1,20 odsto Apatinaca (188). Za kandidata Demokratske stranke Srbije Aleksandra Popovića glasalo je 0,38 odsto izašlih birača (59), a za kandidata Milana Stamatovića, ispred grupe građana “Za zdraviju Srbiju” glasalo je 0,33 odsto birača (52).

Nevažećih listića na predsedničkim izborima u Apatinu je bilo 406, odnosno 2,59 odsto. Na izbore je izašlo 15662 birača ili 59,83 odsto od 26178 upisanih u birački spisak.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 03 april 2017 00:00

Ko će u premijersku fotelju?

Pobedom Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima mesto predsednika Vlade Srbije ostaje upražnjeno. Vlada će se formirati u naredna dva meseca.

Predsednik SNS je kao predsednički kandidat jednom prilikom rekao da “ima neka imena“, ali nije javno rekao ko će ga zameniti na premijerskoj poziciji.

Prema nezvaničnim informacijama prvi kandidat je aktuelni ministar finansija Dušan Vujović, dok se u javnosti spekuliše da bi predsednica Vlade Srbije mogla da postane i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Kako ni Vujović ni Brnabić nisu članovi SNS, postoje i mišljenja da bi Vučića mogao da zameni visoki funkcioner vladajuće partije i bivši ministar pravde Nikola Selaković, koji je posle prethodnih parlamentarnih izbora ostao bez funkcije u državnom aparatu.

Povodom Vučićevog odlaska sa premijerske pozicije se često u javnosti oglašavao i nekadašnji premijer, sada prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, koji je otvoreno isticao da bi prihvatio tu poziciju ukoliko bi mu bila ponuđena.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na jučerašnjim izborima u opštini Sombor, a na osnovu 96,05% obrađenih biračkih mesta, izašlo je da glasa 56,35% upisanih birača tj. 40.485 onih sa pravom glasa.

Najviše glasova osvojio je Aleksandar Vučić i to 53,32% ili 21.586 glaova.
Drugi po broju osvojenih glasova je Aleksandar Janković sa osvojenih 16,52% ili 6.687 glasova.

Komplet lista osvojenih glasova u opštini Sombor:

ALEKSANDAR VUČIĆ - 53.32%, 21.586 glasova
SAŠA JANKOVIĆ - 16.52%, 6.687 glasova
LUKA MAKSIMOVIĆ - 9.09%, 3.682 glasova
VOJISLAV ŠEŠELJ - 5.48%, 2.217 glasova
VUK JEREMIĆ - 4.48%, 1.815 glasova
NENAD ČANAK - 3.41%, 1.382 glasova
SAŠA RADULOVIĆ - 2.07%, 839 glasova
BOŠKO OBRADOVIĆ - 1.9%, 771 glasova
NEVAŽEĆI LISTIĆI - 1.7%, 688 glasova
MIROSLAV PAROVIĆ - 0.98%, 395 glasova
ALEKSANDAR POPOVIĆ - 0.71%, 288 glasova
MILAN STAMATOVIĆ - 0.49%, 198 glasova

Na teritoriji Zapadnobačkog okruga na osnovu 88,37% obrađenih biračkih mesta Aleksandar Vučić je osvojio 56,53% glasova, drugi je Aleksandar Janković sa 14,35% osvojenih glasova , dok je treći Luka Maksimović sa 8,52% osvojenih glasova.

Lista osvojenih glasova na teritoriji Zapadnobačkog upravnog okruga:

ALEKSANDAR VUČIĆ - 56.53%, 47.580 glasova
SAŠA JANKOVIĆ - 14.35%, 12.081 glasova
LUKA MAKSIMOVIĆ - 8.52%, 7.173 glasova
VOJISLAV ŠEŠELJ - 5.81%, 4.894 glasova
VUK JEREMIĆ - 4.25%, 3.578 glasova
NENAD ČANAK - 2.91%, 2.445 glasova
BOŠKO OBRADOVIĆ - 1.99%, 1.673 glasova
NEVAŽEĆI LISTIĆI - 1.9%, 1.596 glasova
SAŠA RADULOVIĆ 1.85%, 1.558 glasova
MIROSLAV PAROVIĆ - 0.82%, 692 glasova
ALEKSANDAR POPOVIĆ - 0.69%, 582 glasova
MILAN STAMATOVIĆ - 0.43%, 363 glasova

Izvor: izbori.live

 

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 01 april 2017 00:00

Treba li ukinuti izbornu tišinu?

S obzirom na to da se povelo mišljenje u različitim političkim organizacijama da izboirnu tišinu treba ukinuti. U eri interneta i informacionih tehnologija aktivnosti na mreži u Srbiji nisu regulisane tako da se javilo stanovište da izborna tišina neće više imati smisla.

Redakcija Danasa postavila je pitanje političkim analitičarima, kako oni komentarišu predloge da izbornu komisiju treba ukinuti?

Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, smatra da bi trebalo promeniti izbornu tišinu ovakva kakva je sada u izbornoj regulativi, pre svega u dužini trajanja.

- Izbornu tišinu treba svesti na jednu razumnu meru, verovatno na subotu uoči glasanja i probati da se u okviru zakonskih rešenja preciziraju sankcije za kršenje tišine i da se eventualno precizira internet oglašavanje. U smislu da se makar ta vrsta komunikacije svede na najmanju moguću meru, jer se komunikacija na društvenim mrežama i Tviteru ne može potpuno zaustaviti, ocenjuje Klačar.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da bi trebalo ukinuti i omogućiti strankama i liderima da se bore do kraja, kao što je to slučaju u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

- Uzgred, stranke će agitovati do poslednjeg trenutka. Dakle, ukinuti jer nepraktično, predočava Stanković.

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, kaže da izbornu tišinu apsolutno treba ukinuti.

- S jedne strane to pravilo je samo po sebi besmisleno, a još besmislenije deluje u sadašnjim vremenima novih tehnologija. Međutim, sada pred predsedničke izbore to ne treba činiti, odnosno ne treba menjati pravila, jer se zakon mora poštovati. To bi možda moglo da dovede do povećane tenzije na terenu. Tišinu treba ukinuti ali pred naredni izborni ciklus ili kada izbori još nisu raspisani. To treba da bude konsenzus svih partija. Time bi se smanjio broj kršenja izbornih pravila i procedura ali i incidenata na terenu. Izborna tišina je proizvod nekog drugog vremena, ali sada zaista nema potrebe za njom, smatra Pejić.

Za predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine je zaista veliko pitanje da li izborna tišina u vreme interneta i modernih tehnologija ima ikakvog smisla.

- Posebno ako se uzme u obzir da će je vlast u Srbiji, sudeći po ovom medijskom mraku u kojem živimo, sigurno na različite načine zloupotrebiti, odnosno da će ona praktično važiti samo za opozicione kandidate. S druge strane, lično se radujem da će bar malo biti smanjen intenzitet jezive, neljudske kampanje kandidata vlasti, smarta predsednik NDNV-a Nedim Sejdinović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pravo glasa na predsedničkim izborima u Srbiji koji se održavaju u nedelju, 2. aprila, u opštini Odžaci ima 26.068 birača, a od tog broja 26 birača sa boravištem u inostranstvu se prijavilo da će glasati izvan zemlje.

1Predizborna tišina, uoči predsedničkih izbora počinje u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 20 sati.

U vreme predizborne tišine zabranjena je bilo kakva izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje rezultata izbora.

U trci za šefa države je 11 kandidata, a biračka mesta u Srbiji biće otvorena u nedelju od sedam do 20 sati.

Na teritoriji opštine Odžaci glasaće se na 27 biračkih mesta.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
nedelja, 26 mart 2017 00:00

Saša Radulović u ponedeljak u Somboru

U okviru predsedničke kampanje „Krug za drugi krug“, lider pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović će posetiti Sombor, u ponedeljak, 27. marta.

Saša Radulović će posetu iskoristiti da još jednom pozove naše sugrađane da izađu na izbore, na svojevrsni referendum protiv Vučića, protiv partokratije i partijskog zapošljavanja i protiv propadanja Srbije. Za pobedu nam je potrebna velika izlaznost u prvom krugu. Tokom posete Radulović će predstaviti i plan u 20 tačaka kako od Srbije načiniti državu u kojoj se lepo i rado živi.

Sa Sašom Radulovićem, Sombor će posetiti i članovi Predsedništva Dosta je bilo, narodni poslanici, a prisustvovaće i članovi lokalnog odbora i odbornici u Skupštini Sombora.

Skup i šetnja u Somboru održaće se u pešačkoj zoni, u ulici Kralja Petra I, kod fontane, sa početkom u 16:30 časova.

Objavljeno u Politika

Republička izborna komisija utvrdila je da će birači na predsedničkim izborima 2. aprila moći da glasaju uz važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na čijem je obrascu naveden matični broj, dok će birači kojima su lične karte istekle moći da glasaju uz potvrdu MUP-a da su pokrenuli postupak za njihovo produženje.

„Ovim rešenjem, koje je jednoglasno doneto, pokrili smo sve slučajeve i neće biti diskriminacije u bilo kom smislu“, rekao je predsednik Republičke izborne komisija Vladimir Dimitrijević.

Republička izborna komisija je utvrdila da će glasanje održati 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova, a birači bi trebalo da dobiju obaveštenje sa adresom biračkog mesta na kojem će moći da glasaju, ali nisu dužni da to obaveštenje ponesu na biračko mesto.

Republička izborna komisija je takođe odredila da birači koji nisu u mogućnosti da iz zdravstvenih razloga dođu na biračko mesto, kao osobe sa invaliditetom i stare nemoćne osobe, mogu da glasaju ako o tome obaveste birački odbor na dan glasanja do 11.00 sati.

Birači sa invaliditetom mogu da na biračko mesto dođu uz pomoć psa vodiča, kao i da umesto ličnog potpisa koriste pečat sa potpisom odnosno ličnim podacima.

Na sednici Republička izborna komisija je opredelila da će pripadnici Vojske Srbije moći da glasaju na 67 biračkih mesta određenih rešenjem RIK-a.

izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Saša Janković razgovarao sa Somborcima

-Vaše fabrike somborske, vojvođanske, ne smeju biti spletke za partijska udomljavanja i podmetanja. U Gakovu su neki ljudi prestali da zarađuju za život, u Vojvodini će biti prodato, odnosno, izdato nekoliko hiljada hektara državne zemlje stranim firmama, koje ni dinara nisu uplatile u državni budžet Srbije za to. Moramo da izađemo iz toga.

Nema zapošljavanja bez države, nema zdravstva bez države, nema novinarstva bez države, zato što država mora da napravi okvir da svako radi svoj posao. Zato onima koji će glasati za mene, i onima koji neće, poručujem jedno, oni koji glasaju neće imati veća prava od onih koji neće glasali za mene-rekao je Saša Janković na predizbornom skupu u Somboru.

Objavljeno u Politika
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Na biračkom spisku 6.724.172 glasača

Ukupan broj birača u Srbiji koji će imati pravo glasa na predsedničkim izborima 2. aprila iznosi 6.724.172, saopšteno je danas na sednici Republičke izborne komisije (RIK).

To je broj birača utvrđen 17. marta i za 15.269 je manji od broja građana upisanih u jedinstveni birački spisak 2016. Članovi RIK-a su doneli rešenje prema kojem će se za predsedničke izbore štampati 6.757.793 glasačka listića, odnosno 33.621 više u odnosu na ukupan broj birača. Tih 0,5 odsto više listića predstavljaće rezervu.

RIK je donela i odluku o određivanju vremena počekta i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu.

U Austriji, Belgiji, BiH, Grčkoj, Italiji, Južnoj Africi, Kataru, Kini, Libanu, Makedoniji, Malti, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Švajcarskoj i Švedskoj glasaće se 2. aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.
U Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasanje će biti obavljeno dan ranije, 1. aprila od 7.00 do 20.00 časova po lokalnom vremenu.

U inostranstvu će se, kako je ranije saopšteno, glasati na 53 birališta.

Rezultati glasanja u inostranstvu ne smeju biti javno saopšteni niti istaknuti na biračkom mestu pre kraja glasanja u Srbiji. Sve odluke usvojene na današnjoj sednici RIK-a biće objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije.

Od članova RIK-a se moglo čuti da je broj glasača nesrazmeran broju stanovnika u Srbiji, od kojih je 19 odsto mlađih od 18 godina.

Kako je objavljeno na sajtu Republičkog zavoda za statistiku po poslednjem popisu u Srbiji ima 7.186.862 stanovnika. Na sednici je rečeno da Srbija ima hroničan problem da ima milion birača više.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je da će birači na predsedničkim izborima 2. aprila moći da glasaju uz važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na čijem je obrascu naveden matični broj, dok će birači kojima su lične karte istekle moći da glasaju uz potvrdu MUP-a da su pokrenuli postupak za njihovo produženje.

rik-1RIK je utvrdio da će se glasanje održati 2. aprila od 7 do 20 časova, a birači bi trebalo da dobiju obaveštenje sa adresom biračkog mesta na kojem će moći da glasaju, ali nisu dužni da to obaveštenje ponesu na biračko mesto.

RIK je takođe odredio da birači koji nisu u mogućnosti da iz zdravstvenih razloga dođu na biračko mesto, kao osobe sa invaliditetom i stare nemoćne osobe, mogu da glasaju ako o tome obaveste birački odbor na dan glasanja do 11 sati.

Birači sa invaliditetom mogu da na biračko mesto dođu uz pomoć psa vodiča, kao i da umesto ličnog potpisa koriste pečat sa potpisom odnosno ličnim podacima.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Propisi teško mogu da spreče nasrtljive aktiviste. Partije se mogu prijaviti Tržišnoj inspekciji

DOLAZAK neželjenih stranačkih aktivista na vrata ili puni sandučići političkih letaka, građani, prema zakonu, mogu da spreče jednostavno - porukom na ulazu u zgradu. U praksi, gotovo je nemoguće izboriti se sa nasrtljivim aktivistima, a kazne za prekršaje izostaju.

Novi Zakon o oglašavanju propisuje da je direktno oglašavanje zabranjeno bez jasnog pristanka onih koji su "meta". To se odnosi i na dolazak agitatora predsedničkih kandidata, ostavljanje propagandnih letaka u sandučetu, slanje političkih poruka SMS-om ili elektronskom poštom. Ipak, kampanja se još nije ni zahuktala, a stranke su na terenu nastavile sa starom praksom.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže da građani mogu da ostave poruku na ulazu i da naglase da ne žele letke, niti obraćanje stranačkih aktivista:

- Ako neka stranka to ne poštuje, mogu je prijaviti Tržišnoj inspekciji. Ipak, u praksi su šanse da neko odgovara za to gotovo nepostojeće.

S druge strane, stranke tvrde da se u terenskom radu drže zakonskih normi. Đorđe Čabarkapa, v.d. šefa IO SPS, kaže da oni na terenu rade sa članovima i da samo njih obilaze:

- Čak nam i zameraju što ih češće ne obilazimo. Naravno da se u toj predizbornoj aktivnosti dešavaju i greške o kojima treba voditi računa - kaže Čabarkapa.

U DS kažu da vode računa da ne ugrožavaju pravo na privatnost građana i da poštuju sve zakonske norme.

- Prilikom kampanje od vrata do vrata i podele promotivnog materijala, najavljujemo se skupštinama stanara, osim u onim zgradama u kojima su se unapred oglasili da ne žele da prime bilo kakav promotivni materijal.

SUMNjIVI EFEKTI

PROGRAMSKI direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić kaže da nema preciznih podataka o efektima kampanje "od vrata do vrata":

- Moj utisak je da je takva kampanja kontraproduktivna jer nije reč o razgovoru sa građanima, već o običnoj propagandi. S druge strane, partije su verovatno procenile da imaju neki interes da to rade.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Suština projekta „Ljudi na prvom mestu”, u okviru mnogobrojnih koje je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u poslednje vreme sprovodio, jeste promena izbornog sistema, izjavio je Ivo Čolović, koordinator projekta.

“Mi već desetak godina pokušavamo da promenimo izborni sistem u Srbiji, jer smatramo da postojeći ne oslikava na najbolji način izbornu volju građana. Naime, građani i ne znaju ko ih predstavlja u Skupštini, glasaju za političku partiju koja kasnije sama bira poslanike, tako da građani nisu sigurni ko je osoba koja bi trebalo sa štiti njihove interese”, ukazuje Čolović i dodaje da se iz tog razloga CeSID zalaže za promenu izbornog sistema, a ovo je jedan od projekata koji vodi ka tome.

Prva komponenta projekta je da približi saradnju građana i njihovih predstavnika, preko poslaničkih kancelarija (plan je 12 širom Srbije). U tim kancelarijama bi građani imali priliku da 2-3 puta nedeljno izlože svoje problem, ali i da se unapredi život na lokalu, kasnije da poslanik to formuliše i, eventualno, predstavi u Narodnoj skupštini.

Druga komponenta je mogućnost razgovora građana i predstavnika civilnog društva, specijalizovanim za određene oblasti npr. ekologiju, sa izabranim predstavnicima u formi radionice, predlaganjem rešenja za poboljšanje situacije u tim oblastima na lokalu.

CeSID je u okviru projekta „LJudi na prvom mestu“ u poslednjih mesec dana organizovao radionice sa narodnim poslanicima i predstavnicima udruženja građana, koje su do sada održane u Beogradu, Trsteniku, Nišu, Kragujevcu i poslednja u Smederevskoj Palanci.

U okviru radionica CeSID je predstavio rezultate javnomnenjskog istraživanja o percepciji rada parlamenta i narodnih poslanika i problemima građana okruga, što je bila polazna tačka za konstruktivne razgovore i razmenjivanje informacija i iskustva između poslanika i predstavnika udruženja građana.

“Istraživanje je sprovedeno krajem januara na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika za Podunavski okrug (telefonom) i dalo je neke zanimljive, donekle i očekivane rezultate. Građani svoju ekonomsku situaciju shvataju kao vrlo tešku, pa čak i nepodnošljivu, a istovremeno imaju veru da će u budučnosti biti bolje. Dve petine ispitanika smatra da Srbija ide u dobrom pravcu i kao ključni problem definišu ono što i većina građana Srbije – nezaposlenost (31 posto).”

Po Čoloviću, izvlači se vrlo jasan zaključak da je glavni problem ekonomske prirode, kako kaže, građani ne navode ni kriminal, ni korupciju, ili ekologiju i slično, već se fokusiraju na svoj loš životni standard, na nezaposlenost, kao ključne preduslove za poboljšanje životnog standarda.

Istraživanje je pokazalo i da građani, generalno, vole da prate rad Narodne skupštine (polovina ispitanika), kao nešto što je ostalo iz perioda kada je vraćeno višestranačje, imaju naviku da gledaju parlament i to čak i rado rade, objašnjava Čolović i dodaje da je veoma važno kako građani doživljavaju poslanike.

“Većina ispitanika misli da poslanici ne rade za građane, nego za političku partiju i za šefove političkih partijaato u Srbiji. To je nešto što mora da se promeni, kako bi Skupština vratila integritet i poljuljano poverenje. Bez jakih institucija, nema jake države. Ukoliko dozvolimo da državne institucije imaju tako slab rejting i nisko poverenje među građanima, to je loš znak”, zaključuje Čolović u izjavi za Podunavlje.info.

CeSID će u narednom periodu održati ovakve radionice sa narodnim poslanicima i predstavnicima udruženja građana u Južnobačkom, Pčinjskom i Srednjebanatskom okrugu i, pored 10 postojećih, otvoriti još dve poslaničke kancelarije u gradovima Srbije.

Projekat „LJudi na prvom mestu“ Centar za slobone izbore i demokratiju (CeSID) sprovodi u saradnji sa USAID-om, koji je započet u aprilu 2015. godine i traje do novembra 2017. godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top