Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U Srbiji i opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas registrovano je 1.036 slučаjevа mаlih boginjа, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U Institutu "Torlak" laboratorijski je potvrđeno 479 slučajeva morbila.

Najviše obolelih mlađe je od pet i starije od 30 godina, a 93 odsto nije vakcinisano, nepotpuno je vakcinisano ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.

U kosovskim opštinama s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom do 11. januara od prijave epidemije 23. oktobra registrovan je 281 slučaj malih boginja od prijave epidemije 23. oktobra.

Od komplikacija izazvanih malim boginjama umrle su dve osobe, koje nisu bile vakcinisane.

Izvor: N1

utorak, 16 januar 2018 00:00

Zdrav potaž od heljde i krompira

Sastojci

400g krompira

75g (5 kašika) heljde u zrnu

1 glavica luka

200ml jogurta

20g maslaca

Lovorov list

So i biber

Priprema

1. U šerpu staviti maslac i izrezati sitno glavicu luka. Kratko prodinstati, pa dodati lovor, heljdu i izrezani krompir.

2. Nasuti vode samo da prekrije namirnice. Posoliti i pobiberiti po želji i kuvati. Ukoliko voda nestane, dodavati po malo, tek toliko da namirnice ne zagore.

3. Kada je krompir skuvan, odstraniti lovorov list pa štapnim mikserom izmiksati. Dosuti jogurt i vodu tako da se dobije gusta struktura (krem supa).

4. Supu ponovo vratiti na šporet i pustiti da se kuva minut-dva na laganoj vatri.

5. Poslužiti toplu i posuti sjeckanim svježim peršunom.

Izvor: hranisezdravo.ba

utorak, 16 januar 2018 00:00

Opasan pružni prelaz u zapadnoj Bačkoj

Pružni prelaz bez rampe i svetlosne signalizacije. Tako izgleda ukrštanje državnog puta Sombor-Apatin sa prugom Sombor - Bogojevo. Ista slika i na takođe državnom putu Sombor- Kljajićevo na ukrštanju sa prugom Sombor- Vrbas. Bez rampe i svetlosne signalizacije.Vozači su saglasni ugrožena je bezbednost saobraćaja.
" Nije uopšte preglednost dobra i kada dolazi voz iz pravca Subotice vidi se tek pre samog prelaza. Ko je to naredio nema pameti. Tek oko 30 posto vozača uspori na prelazu, a ostali projure u punoj brzini", kaže za RTV Milovan Vulić.

" Sreća da do sada tu nije bilo neke nesreće, sudara. Mi odavde pazimo, ali kada dođe neko ko nije sa ovog područja uopšte ne zna da nailazi na pružni prelaz bey rampe",dodaje Mikloš Francia.

" Bio sam prisutan nekoliko puta kada voz nije dobro ni zakočio i stao je tek nekoliko metara ispred puta. Znači da je neko naišao bila bi totalna katastrofa. Rampa je tu bila 50,60 godina sada su je skinuli i samo je pitanje dana kada će doći do neke nesreče", rekao je Žarko Ogrizović

"Ovo je regionalni put, saobraćaj je gust, a oni su skinuli rampu. Pitanje je koliko vozači koliko poštuju pravilo da se zaustave ispred pruge" kaže Dušan Novković.

Prugom Sombor –Bogojevo voz u oba pravca, dnevno, prođe 12 puta. Put Sombor-Apatun državni je put i vodi prema graničnom prelazu Bogojevo.

Prugom Sombor- Vrbas voz na dan prođe 10 puta i toliko puta prođe i neobeleženim delom puta Kljajićevo - Sombor koji se ukršta za ovom prugom.

I ovaj put državnog je ranga i osim vozača sa ovog područja tim putem prolaze i oni koji su se uputili ka granici sa Hrvatskom ili Mađarskom.

U preduzeću Infastrukture željeznice Srbije kažu da su rampe skinute jer na tim prelazima nema radnika.

"Putni prelazi koje navodite u Vašim pitanjima bili su poluautomatski i osigurani mehaničkim polubranicima, što znači da je njima železničko osoblje rukovalo ručno. Službena mesta iz kojih se rukovalo navedenim putnim prelazima nemaju železničko osoblje od stupanja na snagu novog reda vožnje 10.decembra 2017. godine. To znači da u tim službenim mestima od 10. decembra 2017. godine, nema ovlašćenih radnika koji mogu da upravljaju radom putnih prelaza. U takvoj situaciji, u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu ukrštanja železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze, demontirani su mehanički polubranici na ovim putnim prelazima i zamračena svetlosna signalizacija.Na navedenim putnim prelazima nakon demontiranja polubranika saobraćaj se odvija prema znacima drumske signalizacije", navodi se u saopštenju Infrastrukture željeznice Srbije.

Vozačima jedino ostaje da budu oprezni i da prugu pređu tek kada se uvere da je prelazak bezbedan. Dnevno na ovim putnim prvacima, preko neobeleženih putnih prelaza prođe po nekoliko hiljada vozila.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda. U saobraćajnim nezgodama jedna osoba je zadobila teške i osam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 16 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je pet osoba zadobilo lake telesne povrede. Deset vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano 85 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 398 prekršajnih naloga.
Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

utorak, 16 januar 2018 00:00

30. januara u OKC-u Apatin Rambo Amadeus

U organizaciji Udruženja građana ,,Moj Apatin'' u utorak, 30. januara, sa početkom u 20 sati, u velikoj sali Opštinskog kulturnog centra biće održano ,,Veče glomazne poezije'' Ramba Amadeusa.

- Kao što smo i obećali, u vreme održavanja Prvog festivala kraft piva u Apatinu, Udruženje ,,Moj Apatin'' uspelo je da organizuje još jednu akciju. U pitanju je ,,Veče glomazne poezije'' Antonija Pušića, poznatijeg u narodu kao Rambo Amadeus, svetski kilo car. Sa njim smo stupili u kontakt putem mail-a. Bio je izuzetno direktan i neposredan. Odmah je poželeo da dođe i vrlo brzo i lako smo se sve dogovorili, rekao je za 025info Vladimir Simin, predsednik UG ,,Moj Apatin'' i pozvao sve naše sugrađane da ne propuste ovaj zanimljiv i nesvakidašnji događaj.

- U pitanju je kombinacija stand up komedije, koncerta i pozorišne predstave. Radi se o jednom veoma interesantnom performansu, u kojem Rambo, uz pratnju poznatog džez pijaniste Ivana Aleksijevića Pančevca koji ga prati na klaviru, recituje stihove svoje poezije, pojasnio je Simin.

Veliki broj ulaznica, a koje se po ceni od 500 dinara mogu nabaviti u Pivnici na ćošku (ul. Srpskih Vladara u Apatinu), već je rasprodat, te organizator poziva sve zainteresovane da što pre obezbede svoje karte.

Izvor: 025info

Tradicionalna somborska sajamska manifestacija biće upriličena od 26. do 28. januara u Gradskoj hali "Mostonga". Sedam dana pre početka priredbe (19. januara) biće zaključeno prijavljivanje eksponata. Pravo učešća imaju svi odgajivači ptica koji su članovi udruženja članica COM-a i SOF-a (međunarodne ili srpske ornitološke federacije)

Sve prijavljene ptice moraju da budu iz vlastitog odgoja, prstenovane saveznim prstenom, prema međunarodnim standardima i pravilima. Ptice se mogu izlagati, bez ograničenog broja, pojedinano ili u kolekciji (po četiri ptice). Posetioci sajma kao i prethodnih godina biće u prilici da vide najkvalitetnije primerke u desetak izložbenih kategorija. Predstaviće se uzgajivači golubova, grlica, kanarinaca, egzota, ptica evropske faune, hibrida, tigrica, papagaja, agarponisa, grlica, golubova, prepelica i jarebica, odnosno kunića…

Najstarija sajamska manifestacija će biti otvorena u petak 26. januara u 12 časova. Zainteresovani će priredbu moći da posete do nedelje, 28. januara, u 12 sati. Poslednjeg dana 42. Međunarodnog sajma peradarstva pred halom će biti organizovana tradicionalna berza, koja okuplja brojne ljubitelja ptica i sitnih životinja sa teritorije Balkana.

- Eto tako, tradicionalno po 42. put poslednjeg vikenda u januaru odgajivači sitnih životinja sa teritorije čitavog Balkana posetiće nas prelepi grad Sombor - poziva publiku koja će sasvim sigurno i ovom prilikom okupiti u ogromnom broju, iz čitavog regiona, Igor Gromilović, sekretar domaćina, Društva odgajievača sitnih životinja Sombor 1871" - A svi učesnici imaju samo jedan cilj, da budu deo najveće manifestacije ove vrste na Balkanu. Međunarodni sajam peradarstva u Somboru okupi svake godine nekoliko hiljada posetilaca a i ove godine ćemo kao organizatori dati sve od sebe da ljubiteljima sitnih životinja poklonimo tri nezaboravna dana...

Gradsko veće je na 99. sednici, održanoj 15. januara 2018. godine, usvojilo Plan javnih nabavki Gradske uprave grada Sombora za 2018. godinu i utvrdilo tromesečnu kvotu i dinamiku povlačenja sredstava za period januar-mart 2018. godine. Prema zaključku Gradskog veća tromesečna kvota za prvi kvartal iznosi maksimalno 18 odsto sredstava planiranih Odlukom o budžetu grada za 2018. godinu.

Gradsko veće je donelo i zaključak kojim se poslovi vršenja stručno-tehničkog nadzora nad građevinskim radovima na izgradnji treće deonice magistralnog vodovoda Stapar-Doroslovo, poveravaju Odeljenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove, odnosno Franji Budimčeviću radniku Odeljenja koji poseduje odgovarajuću licencu.

Izvođač radova na izgradnji magistralnog vodovoda Stapar-Doroslovo je novosadsko preduzeće GP „Graditelj NS“-

Veće je donelo i zaključak kojim poslove stručno-tehničkog nadzora nad izvođenjem radova na sanaciji fasade atrijuma zgrade Županije poverava Odeljenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove, odnosno zaposlenima u Odeljenju -Slađani Kronić, nadzor nad arhitektonskim, a Tomislavu Đavaru, nad građevinskim radovima.

Gradsko veće je usvojilo i finansijski plan prema kojem je za projekte opšteg karaktera od značaja za lokalnu samoupravu potrebno 30.000.000,00 dinara. Reč je o devet projekata i to: Izrada projektno-tehničke dokumentacije za turističku signalizaciju naseljenih mesta (3.000.000,00), revizija strategije lokalnog održivog razvoja (200.000,00), međunarodne sajamske manifestacije investicionog karaktera na inicijativu Pokrajinske vlade (2.200.000,00), očuvanje motiva i revitalizacija staparskog ćilima (561.000,00), LAG „Panonski fijaker“ (1.600.000,00), „Srbija u ritmu Evrope“ (372.000,00), za Regionalnu razvojnu agenciju Bačka (2.100.000,00), projekat besplatnog ambulantnog prevoza (250.000,00). Za sufinansiranje projekata: „Projekat Lavanda – women to save“, „VISITUS“, „DACFOR“, „Evropski Amazon“, „Baja – Sombor zelene staze“ – 16.717.000,00 dinara i za članarine, pripremu i štampanje promotivnih materijala – 3.000.000,00 dinara, što sve ukupno čini 30.000.000,00 dinara.

Zbog velikog interesovanja, u Poliklinici Dr Stojačić, i u petak 19. januara biće ponovljena akcija - Ultrazvuk krvnih sudova vrata za samo 1.700 dinara.

Petak, 19. januara u Poliklinici Dr Stojačić.

Ako imate više od 40 godina i često vas boli glava, nemojte čekati i trpeti - rezervišite svoj termin na 025/442 881 ili lično u poliklinici, Staparski put 24a.

Više o ultrazvuku krvnih sudova vrata možete videti na http://ultrazvucni-pregledi.com

ponedeljak, 15 januar 2018 00:00

Zapečen krompir s bolonjeze sosom

Sastojci

1 kg krompira, oljuštenog i isečenog na tanke kolutove

2 kašike maslinovog ulja

550 g mlevene junetine

srenja glavica crnog luka, sitno iseckana

čen belog luka, usitnjen

200 g šargarepe, iseckane na kockice

4 kašike paradajz sosa

2 kašičice mešavine suvih začina

3 kašike putera, omekšalog

100 g kačkavalja, rendanog

Priprema

1. Zagrejte rernu na 200 stepeni C. U tiganju zagrejte maslinovo ulje i propržite mleveno meso dok ne poprimi braon boju, pa ga začinite po želji. Dodajte beli i crni luk i šargarepu i pržite još nekoliko minuta. Dodajte paradajz sos i kuvajte još jedan minuta. Zatim dodajte 2 čaše vode i stavite da se kuva 10 minuta. Prebacite sos u pleh za pečenje.

2. Preko sosa stavite iseckan krompir u nekoliko slojeva a između svakog sloja nanesite otopljen puter. Preko poslednjeg reda krompira pospite kačkavalj. Pecite u zagrejanoj rerni oko 40 minuta dok površina ne porumeni.

Izvor: Stavr ukusa

Nesanica u određenoj životnoj fazi pogađa jednu od tri osobe. Osim što dovodi do hroničnog umora i nedostatka koncentracije, dugotrajni nedostatak sna generalno ima negativan uticaj na zdravlje.

Između ostalog, nedostatak sna može negativno da utiče na zdravlje srca, da izazove depresiju, ili prouzrokuje Alchajmerovu bolest, pa je vrlo važno voditi računa da se dobro naspavamo.

Pritom treba imati na umu da nam je potrebna različita količina sna. Odraslim osobama potrebno je 7 do 8 sati, dok starije osobe u proseku spavaju manje.

Možda je problem u popodnevnom snu

Uzroci popodnevne dremke mogu da budu različiti - loše navike spavanja, različito vreme odlaska na spavanje i buđenja, rad u smeni, ili redovno uzimanje pojedinih lekova, popout onih za povišeni krvni pritisak, bolesti štitaste žlezde, alergije, astmu, depresiju... Ako nekad spavate popodne, važno je da taj ritual ne traje predugo, kako ne bi remetio noćno spavanje.

I hrana i piće mogu da prouzrokuju nesanicu

Alkohol je dobar sedativ, ali dovodi do učestalih buđenja u kasnijim fazama noći, dok kofein i nikotin podstiču budnost. Nesanicom mogu da se nazovu i poremećaji spavanja poput sindroma nemirnih nogu, od kojeg pati deset posto ljudi.

Znatno češći poremećaj je opstrukcijska apneja (zastoj disanja koji dovodi do sniženog nivoa kiseonika u telu), od koje pati 24 odsto muškaraca i devet odsto žena, a može da se ispostavi kao ometajući faktor prilikom uspostavljanja dijagnoze.

Uredsredite se na pozitivne aspekte sna

Uvek imajte u vidu pozitivne stvari koje nosi dobar san: manju osetljivost organizma na bolesti, više energije, vedrije raspoloženje, bolju kontrola težine i bolji seks.

Podesite alarm - za spavanje

Dopisivanje na društvenim mrežama pre spavanja je "zarazno", pa često previdimo vreme za odlazak u krevet. Namestite zato alarm i, kada pozvoni, ostavite svu tehnologiju po strani.

Odredite lične rituale

Počnite s nečim manjim, poput ostavljanja mobilnog telefona sat vremena pre sna, ili tople, mirišljave kupke, ili čitanja poglavlja neke knjige ili časopisa.

Vodite dnevnik spavanja

Pokušajte da zabeležite sve dobrobiti spavanja koje ste primetili na sebi, na primer ako ne prespavate ceo vikend, ili se budite sveži ujutro.

Izvor: B92

Jedan broj državnih kompanija, među kojima i neka koja gomilaju gubtke za srpski budžet, u redu su za privatizaciju. Za 2018. najavljen je tender za RTB Bor, a moguće je očekivati i rešenje za Poljoprivrednii kombinat Beograd.

Kamen o vratu srpskih finansija, RTB Bor, u toku ove godine, prema najavama iz Vlade možda konačno bude privatizovan. Novi tender za privatizaciju, raspisuje se u martu. Kako i ovaj tender, kao nekoliko neuspešnih do sada, ne bi propao, mora postojati jasna strategija, smatra savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

“Što se tiče RTB-a Bor, cena se popravila i sada bi bilo kupaca za Bor. Ali postavlja se pitanje kako ići, da li odvojiti rudarstvo i Bor ili ići u nekoj koncepciji sa rudarstvom i Borom? Trebalo bi koncesuju davanja na rudnik uskladiti sa privatizacijom RTB-a Bor”, smatra Kovačević.

Sa nekoliko neuspešnih pokušaja prodaje na spisku se nalazi i Poljoprivredni kombinat Beograd, za koji je poslednji tender objavljen u februaru prošle godine.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a, 2016. je propao jer na otvaranju ponuda nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - 154 miliona evra.

U 2017. ponovo je raspisan tender, na koji se navodno javilo osam firmi, ali do sada ništa nje urađeno

A od ministra poljoprivrede nedavno smo saznali da odluka o strategiji privatizacije i o tome da li će država zadržati kontrolu nad PKB-om, još nije poznata. Kao što nije poznato da li država za investicije ima para, podseća ekonomista Ljubodrag Savić.

“Preuzeti PKB bez prerađivačke industrije je nešto što ne može nikome doneti profit. Neko ko bi preuzeo PKB u ovakvom stanju mogao bi samo da razmišlja o vrednosti zemlje”, ističe Savić.

U memorandumu potpisanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, posle osme revizije, Srbija se izjasnila će pronaći partnere za strateški važne kompanije.

Prva dva pokušaja privatizacije RTB-a propala su jer kompanije koje su kupile RTB Bor nisu uplatile predviđeni novac, a za treći pokušaj prodaje RTB-a se niko nije ni prijavio. Nakon toga država je ušla u RTB Bor i otpisala dugove teške 900 miliona evra. 2016. najavljen je i profesionalni menadžment, ali ni to se nije dogodilo.

Međutim, Savić smatra da najveće šanse za privatizaciju ima RTB Bor, na koji su Kinezi već bacili oko.

“Sve je moguće. Najbrže će, nadam se da se se nađe rešenje za RTB Bor. Mislim da Kinezi imaju potrebu, imaju mogućnosti i resurse. Vlada to hoće da reši sa Kinezima, ali i on verovatno kao stari trgovci čekaju još neke pogonosti od Vlade. Ajde da se nadamo da će do kraja godine jedan od tih problema koji se zove RTB Bor biti uspešno rešen”, kaže Savić.

Pored ovih privatizacija, koje su najavljene, moguće je očekivati da se pronađe rešenje i za kompanije koje su u petrohemisjkom poslu, a veliki su teret za budžet.

Izvor: N1

ponedeljak, 15 januar 2018 00:00

Potraga za otrovanim životinjama

U intenzivnoj pretrazi terena u okolini sela Svilojevo, kod Apatina, policijski psi proteklih dana pronašli novih 16 leševa otrovanih životinja.

 

Kako navodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine i JP „Vojvodinašume“ u detaljnoj pretrazi terena uz pomoć kolega iz Mađarske, ovoga puta radili su sa timom specijalno obučenih pasa tragača.

- Naša organizacija vodi projekat za zaštitu orla krstaša, pa smo odgovorili na poziv partnera iz Srbije da dođemo u Svilojevo nakon što je otkrivena otrovana ženka krstaša. Psi tragači su u ovakvim slučajevima potrebni, kako bi se garantovao pronalazak svih izvora trovanja i stradalih životinja na lokalitetu. U Mađarskoj zakon čak dozvoljava pretres objekata bez naloga, ukoliko postoji sumnja da neko poseduje otvore kojim truje u prirodi - kaže Deak Gabor iz Mađarskog društva za zaštitu ptica i prirode.

Među stradalim životinjama su strogo zaštićene vrste, pet jedinki mišara, dve svrake, osam šakala, jednu lisicu i jednog psa. Na osam loacija pored sela pronađene su životinjske iznutrice i leševi kokoški koji su bili zatrovani, najverovatnije ilegalnim furadanom.

-Opravdano se strahuje da leševa ima još i da su do sada pronađeni leševi samo deo ogromnog i užasnog trovačkog pohoda, koji se godinama dešava oko ovog malog sela u zapadnoj Bačko - kaže Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proućavanje ptica Srbije.

Od početka decembra 2016. zabeleženo je čak sedam slučajeva trovanja divljih životinja širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju nekažnjavanje počinilaca predstavlja ogroman problem za stanje životne sredine u Srbiji, kao i realnu pretnju po bezbednost i zdravlje stanovništva.

Izvor: Danas

ponedeljak, 15 januar 2018 00:00

Somborci svoje velikane u bronzi ovekovečili

Nedavno postavljanje i otkrivanje spomenika jednom od najvećih pripovedača i rodoljubivih srpskih pesnika Veljku Petroviću u njegovom rodnom Somboru je samo naglasilo sklonost žitelja ove varoši da za buduća pokoljenja ostave u bronzi legat o slavnim prethodnicima.
U svega jednoj deceniji, očuvanju istorije i tradicije varoške skloni Somborci okupljeni u Udruženju građana „Moj Sombor“ u samom srcu svog grada pešačkoj zoni Glavnog sokaka iliti Ulice Kralja Petra Prvog Oslobodioca postavili su čak tri spomenika svojim znamenitim sugrađanima, od kojih je bez dileme za putnike namernike najinteresantniji onaj posvećen Lazi Kostiću.

Veliki lirik, doduše rođeni Koviljčanin, kao somborski domazet dobio je skulpturu, takođe kao i čika-Veljkov, rad subotičkog vajara Igora Šetera, koja ga predstavlja kako zagledan u otvorenu knjigu sa neprolaznim stihovima „Santa Marija della Salute“ sedi na klupi ispred kuće Palanačkih iz koje i potiče njegova ocvala supruga Julijana koja nikada nije ugasla zvezdu Lazine Muze, prelepe kćeri Dunđerskih. Gotovo da nema Somborca i posetioca nekad slavne varoši koji ne sedne na klupu pored Kostića i taj momenat ovekoveči fotoaparatom, čime je Sombor dobio ikonički spomenik, sličan onom narodnom tribunu Svetozaru Miletiću u Novom Sadu ili NJKV Mihailu Obrenoviću u stolnom Beogradu. Na istom potezu i iz iste radionice nalazi se i spomenik Ernestu Bošnjaku, zaluđeniku za pokretne slike, sineasti koji se kao izumitelj „švenka“ pominje u sve i jednoj enciklopediji filmske umetnosti. Nameran da od svoje rodne varoši napravi Holivud, u čemu nije uspeo, pored činjenice da je po njemu prozvana modernizovana bioskopska sala od „Mog Sombora“ je dobio bistu koja ga prikazuje nagnutog nad tronožac sa filmskom kamerom, pa i on, onako bronzan, ponekad posluži kao svojevrsni „dekor“ prolaznicima sklonim fotografisanju sa nemim svedocima prošlih vremena.

„Somborci, s puno razloga, drže do svoje tradicije, a pored toga za razliku od drugih sredina ne zaboravljaju svoje velikane, pa ne čudi ovoliki broja spomenika“, veli glavni gradski urbanista, čuveni arhitekta Milan Stojkov, koji je ujedno i predsednik varoške komisije za postavljanje spomen obeležja.“ Mada su iz UG „Moj Sombor“ najavili da će posle ova tri poduhvata vredna svake hvale, ubuduće rad na čuvanju tradicije i istorije nastaviti drugom vrstom projekata, spomenici će nastaviti da niču. Naime, na našoj komisije je već usvojena inicijativa za postavljanje spomenika glasovitoj Aleternativi, dokumentu kojim su se prilikom sticanja statusa grada Somborci rimokatoličke i pravoslavne vere pismeno obavezali na jednakopravnost u vršenju vlasti.“

Konkurs čiji se rezultati uskoro očekuju je raspisan, a kao mesto je određen prostor u neposrednoj blizini Trga Svetog Trojstva, odnosno na platou ispred Dečijeg odeljenja gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, najavljuje glavni varoški urbanista, potvrđujući da postoje inicijative i za postavljanje depersonalizovanih spomenika učitelju i rataru. A kao i svaka vojvođanska varoš, i u Somboru su spomenici počeli da se pojavljuju s kraja 18. veka, od kada su datirali onaj Svetom Trojstvu, koji je doduše srušen u komunističkim vremenima posle Drugog svetskog rata, ili zaštitniku grada od pošasti požara, Svetom Florijanu, koji i danas krasi Batinsku ulicu. Kraj 19. i početak 20. veka je doneo i monumentalne spomenike Jožefu Švajdlu, mađarskom generalu u Revoluciji 1848. i čuvenom Ferencu Rakociju, ali su oba i srušena u novoj državi iskovanoj nakon Velikog rata. Nove državne i varoške vlasti su 1940. godine podigli još monumentalniji spomenik Kralju Aleksandru Ujedinitelju, ali osvit Drugog svetskog rata, odnosno okupacija Sombora od Hortijeve Mađarske je i njega detronizovao i smestio u dvorište ovdašnjeg muzeja, da bi ga komunističke vlasti pretopile i tako stečenim novcima izgradile ogradu na stadionu fudbalskog kluba „Radnički“ u čijem finansiranju je nevoljno „učestvovao“ i srušeni spomenik Svetom Trojstvu.

Kao i svaka vojvođanska varoš, i u Somboru su spomenici počeli da se pojavljuju s kraja 18. veka, od kada su datirali onaj Svetom Trojstvu, koji je doduše srušen u komunističkim vremenima posle Drugog svetskog rata, ili zaštitniku grada od pošasti požara, Svetom Florijanu, koji i danas krasi Batinsku ulicu.

Nova vremena donela su i nove mučenike i tribune, pa je pred Županijom osvanuo niz poprsja posvećenih svecima novog poretka, narodnim herojima Dušanu Staničkovu, Banetu Sekuliću, Erenstu Kišu, Veri Gucunji... Bez spomenika nije prošao ni Ivo Lola Ribar u parku kraj železničke stanice, a postsocijalistička era je otvorena, naspram postamenta kao čiodom neprirodno malom, bronzanom glavom Maestra kraj njegove galerije, odnosno Milana Konjovića. Ceo ovaj prostor oko galerije Milan Konjović očigledno nije „legao“ vajarima, pa je pored nesrećno komponovanog bronzanog obeležja Maestru, slične „sreće“ bio i spomenik još jednom somborskom velikanu, prerano preminulom osnivaču i dirigentu „Juventus Kantat“ najboljeg svetskog hora u jednom momentu, genijalnom Silvesteru Hajnalu. Partizanima se i danas diči plato ispred Pedagoškog fakulteta, ali nova vremena su podigla i impresivan spomenik Jovanu Dučiću, preparandisti somborskom, dok je u dvorištu dečije biblioteke osvanulo poprsje Janoša Hercega koji pravi društvo još jednom bronzanom Veljku Petroviću i Lazi Kostiću. Nedavno rekonstruisani Trg Koste Trifkovića ukrašen je broznanim bistama i muralima legendi srpskog i jugoslovenskog glumišta i kulture uopšte Milke Grgurove, Pece Petrovića, Avrama Mrazovića, Nikole Vukičevića...

Navada Somboraca da na svoje velike pretke ostave spomen, možda je od njihove varoši načinila grad sa najviše spomeničkih obeležja, ali kako kažu ovde, koliko je velikana u gradskoj povesnici, spomenika je i skoro pa nepristojno malo.

Izvor: Dnevnik.rs

ponedeljak, 15 januar 2018 00:00

U Bogojevu osnovan pčelarski viteški red

U Bogojevu je nedavno održana pčelarska manifestacija na kojoj je osnovan pčelarski viteški red “Tamaško Jožef”, u prisustvu gostiju pčelara iz Temerina, Mađarske i Hrvatske.

pcelari-1Pčelarski red osnovan je u crkvi Svetog Ladislava u Bogojevu, a taj događaj uveličali su članovi pčelarskih redova “Sent Ambrus” iz Baje (Mađarska), “Sigeti Šandor” iz Temerina (Srbija) i “Sveti Ambrozije” iz Osijeka (Hrvatska).

Nakon održane svete mise, novih devet članova pčelarskog reda “Tamaško Jožef” položili su zakletvu pred osnivačima pčelarskog reda iz Baje u Mađarskoj.

Pčelarsko udruženje u Bogojevu jedno je od najstarijih u Bačkoj, a Bogojevčani su ponosni na svog sugrađanina Tamaško Jožefa i njegovu košnicu koju koristi veliki broj pčelara. Meštani su u centru sela podigli spomenik ovom čoveku koji je ime Bogojeva proneo do Evrope.

Izvor: ico.rs

Ko ostvaruje pravo na besplatne akcije, kada mogu da dobijem 9.600 dinara od njih, da li da ih prodam ili da čekam da im raste evenutalno vrednost? Ovo su samo neka od pitanja na koje "Blic" daje odgovore.

Ko je imao pravo na besplatne akcije?

Po slovu zakona, pravo na besplatne akcije stekli su građani koji su bili punoletni na dan 31. decembra 2007. godine, koji su bili državljani Republike Srbije na dan 3. janura 2008. i koji su 30. juna 2007. imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije, kao i oni koji nisu u prethodnim procesima privatizacije nisu ostvarili pravo na besplatne akcije. Drugim rečima, na besplatne akcije mogu da računaju svi oni rođeni do 31. decembra 1989. godine, a koji su ispunili i ove druge uslove.

Koliko akcija se dobilo?

Upis akcija je bio pre 10 godina i trajao je šest meseci. Do sada je četiri miliona građana, a toliko je ostvarilo pravo na njih, dobilo pet akcija NIS-a, jednu akciju Aerodroma "Nikola Tesla", sedam akcija Akcionarskog fonda i 31 akcija "Telekoma Srbija". Očekuje se i da će nakon koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" francuskoj kompaniji "Vansi erports" svako dobiti i po 12,4 evra neto, što po današnjem srednjem kursu iznosi 1.473 dinara. To bi, sudeći prema najavama, trebalo da se desi u prvom kvartalu ove godine.

A od dividendi?

Do sada su na ime dividendi građani ukupno ostvarili 2.646 dinara. Od toga, najviše od "Telekoma" - 1.360 dinara, NIS-a 1.072 dinara i Aerodroma 213 dinara. Vrednost akcija Akcionarskog fonda je 1.700 dinara.

Prodaja, isplata dividendi...

Besplatne akcije ste mogli i možete da čuvate i da svake godine dobijate ostvarenu dividendu, poklonite ili da prodate preko ovlašćenih brokera. Do 31. decembra građani mogu na šalterima JP "Pošta Srbije", ispostavljati naloge za prvu prodaju besplatnih akcija i to bez naplate troškova. Spisak pošta koje primaju naloge možete videti na sajtu "Pošta Srbije". A da bi se dao nalog za prodaju akcija NIS ili/i Aerodroma potrebna je važeća lična karta. Kada se daje nalog navodi se koja minimalna cena se očekuje, inače taj nalog važi 90 dana, nakon toga ako akcije nisu prodate, mora da se da nov.

Kad se dobija novac

Novac se dobija nakon dva do tri radna dana od prodatih akcija. To znači ne od dana kada je dat nalog, već kada je on realizovan, odnosno kada su one prodate.

Ono što bi takođe trebalo imati u vidu je da se na šalterima pošta obavlja isključivo prodaja besplatnih akcija (bez provizije). Naravno, to se može uraditi ipreko brokera, ali se plaća provizija, dok se kupovina može ostvariti samo posredstvom brokera.

Različita vrednost od dana do dana

Od dana do dana zavisi i kolika je vrednost svih podeljenih besplatnih akcija kojima se trguje na Beogradskoj berzi. To znači da suma može u budućnosti da bude i veća, ali i manja od 9.602 dinara, koliko je njihova vrednost recimo bila juče.

Berza osluškuje dešavanja, pa je recimo kada je obelodanjeno da je francuski koncensionar Aerodroma postigao dogovor sa vladom, vrednost akcija kompanije su porasle.

Čime može da se trguje?

Na Berzi se za sada trguje akcijama NIS-a i Aerodroma "Nikola Tesla". Iako je podeljeno i 31 akcija "Telekoma", njima se ne može trgovati na berzi.

- Građani su dobili 31 komad akcija "Telekoma", ali one nemaju tržišnu vrednost, dok akcije EPS-a još uvek nisu podeljene, a kako ide restrukturiranje tog preduzeća izvesno je da neće biti u skoroj budućnosti - ukazuje Nenad Gujaničić, broker "Momentum sekjuritis".

Večita dilema: Prodati ili čekati da poraste vrednost

Naravno, mnogi imaju nedoumicu šta da rade sa akcijama, da li da čekaju da im raste vrednost ili da ih prodaju? Naravno, mnogo toga zavisi od vaše finansijske situacije.

- Koliko će vredeti akcije zavisi pre svega od poslovanja kompanije, ali i nekih drugih okolnosti, generalne situacija na tržištu, makroekonomskog stanja u zemlji, političkih okolnosti... Naravno, na vrednost mnogo utiču i bitni događaji oko same kompanije, kao na primer aktuelna koncesija za aerodrom. Odgovor na to da li akcije prodati teško je dati jednoznačno. NIS ima odličan poslovni trend i ove godine će biti dosta veća dividenda, pa valja očekivati povoljan rasplet situacije. Aerodrom ima specifičnu situaciju da će ići u koncesiju, pa će ove akcije nakon toga imati više karakteristika obveznice, a to znači stabilan, neveliki prinos na godišnjem nivou, pa sve zavisi od preferencija vlasnika - ukazuje Nenad Gujaničić.

Izvor: Blic

Komunalni inspektori će narednih dana početi u svim gradovima da proveravaju da li su zgrade upisane u registar stambenih zajednica.

Ukoliko nisu, imaće rok od mesec dana da to urade i izjasne se ko će upravljati zgradom, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu građevinarstva. Ako i to ne učine dobiće prinudnog upravnika.

U Srbiji, prema podacima tog ministarstva, ima oko 40.000 stambenih zgrada i do sada je registrovano oko 24.600. Od tog broja do sada registrovanih zgrada oko 90 odsto njih se izjasnilo za to da o zgradi brine 'komšija', a 10 odsto za profesionalne upravnike.

U ministarstvu kažu da je samo tokom ove nedelje bilo više od 1.000 novoregistrovanih zgrada i da se njihov broj sve više povećava, a ima slučajeva i stanari sami traže da im se dodeli profesionalni upravnik.

Pomoćnica ministarke građevine Jovanka Atanacković je podsetila da je 12. decembra prošao rok od šest meseci za upis zgrada i istakla da da to ne znači da one i posle tog datuma ne mogu da se registruju već samo da su se stekli uslovi za inspekcijski nadzor. Zgrade su do tog datuma mogle samostalno da izaberu da li će o zgradi brinuti upravnik odnosno neko od stanara ili profesinalni upravnik, koji je prošao obuku i položio testove u Privrednoj komori Srbije.

"Nakon tog roka nije prestala mogućnost da se zgrade i dalje registruju odnosno prijave način upravljanja ili promene nekog koga su izabrale. Samo je nastala mogućnost da se pokrene inspekcijski nadzor u kome će građani moći da se izjasne - da li su se organizovali ili nisu u skladu sa zakonom i ako nisu da postupe po nalogu inspektora i registruju svoju zgradu i način upravljanja", rekla je Atanacković Tanjugu.

Zgradama koje to ne učine biće dodeljena prinudna uprava odnosno upravnik sa liste registrovanih profesionalnih upravnika, koju vodi PKS.

"Očekuje se da ovih dana u svim gradovima i opštinama počne inspekcijski nadzor, pošto su prošli novogodišnji i božićni praznici. Komunalni inspektori će izaći na teren i proveriti da li je zgrada upisana i ako nije zapisnički će to konstatovati i izdati nalog. Tako da možemo očekivati u narednim mesecima, kada isteknu ti rokovi, uvođenje prinudne uprave", navela je ona.

Prema rečima Atanackovićke, prvi zadatak prinudnog upravnika biće da registruje zgradu i da nakon toga sa stanarima popriča o daljem načinu upravljanja, dok stanari i dalje imaju mogućnost da izaberu upravnika - komšiju ili izaberu drugog profesionalnog upravnika, kojeg bi angažovali po ugovoru.

"Profesionalni i prinudni upravnik se svakako plaća, gradovi su bili u obavezi i većina njih se organizovala, a neki su sada u procesu donošenja odluke o visini naknade prinudnog upravnika. To će biti poslednji korak da se steknu uslovi i uvede prinudna uprava", kazala je Atanacković.

U Srbiji, dodaje, ima oko 40.000 stambenih zgrada i to su zgrade upisane u katastar nepokretnosti Republičkog gedetskog zavoda, od čega je skoro polovina - 19.000 u Beogradu.

"U celoj Srbiji je taj proces profunkcionisao, od 40.000 zgrada, imamo oko 15.000 zgrada koje su se organizovale prema starom zakonu i koje su prevedene i njima se neće dodeljivati novi matični broj niti PIB, već treba samo da prijave da li će upravnik ostati dosadašnji predsednik skupštine ili će izabrati drugo lice ili profesionalnog upravnika. Od tih 15.000 zgrada 4.000 se već organizovalo i izjasnilo, dok ostale to treba da urade", podseća ona.

Atanacković ističe da ima i oko 10.000 novoregistrovanih zgrada koje nikada nisu bile upisane, tako da ukupno ima 24.600 registrovanih stambenih zgrada.

Takođe, na Geoportalu RGZ-a može se videti kako su registrovane stambene zajednice.

Atanacković očekuje da će u budućnosti sve više biti angažovani profesionalni upravnici, što pokazuje iskustvo zemalja u okruženju i Evropi, pošto stanar može profesionalnog upravnika u svakom trenutku da pozove ako se nešto desi u zgradi.

U PKS se svakog meseca sprovode obuke i do sada su organizovana tri ispitna roka, koje je prošlo oko 600 profesionalnih upravnika. Atancković ističe da se broj registrovanih zgrada sve više povećava i da je samo ove nedelje bilo više od 1.000 novoregistrovanih. Objasnila je da svaki stanar koji je vlasnik posebnog dela može podneti inicijativu za angažovanje prinudnog upravnika. Svaka prijava građana, koji žele prinudnu upravu, da zgrada nije upisana u registar mora da se proveri.

Izvor: B92

Burek je neizostavan je deo na bosanskim soframa već punih šesto godina.

Burek, koji poreklo vuče iz osmanske kuhinje, danas je vrlo omiljen, ne samo na prostoru BiH, već i u Srbiji i ostalim zemljama regiona, s tim da postoji mala razlika u njegovoj pripremi.

Ali, na to zašto je burek već stolećima nezamenjiv i neizbrisiv element bosanske kuhinje, ukazuje i činjenica da on nije omiljen samo kod lokalnog stanovništva, već je jedno od najtraženijih jela među turistima koji u BiH dolaze iz celog sveta.

Jedno od mesta na sarajevskoj Baščaršiji koje nudi kvalitetan burek je buregdžinica "Sač", a ovde se burek peče ispod sača.

"To je naša tradicija, naše dede i nane su pravili pitu ispod sača", ističe Emina Sarač, koja već punih 20 godina radi u buregdžinici "Sač".

"Burek je tradicinolano jelo, dakle tradicija je ostala ista. Način na koje se peče, način stavljanja začina, ostao je isti. Ništa se nije dodavalo niti oduzimalo", kazala je Sarač.

Iako gosti imaju priliku u ovoj buregdžinici da probaju i druge pite poput sirnice ili zeljanice, Sarač objašnjava i to koliki "autoritet pripada bureku". Kako je kazala, "gostima možete ponuditi svako jelo, ali ako nemate bureka, onda nemate ništa".

Sarač je dodala kako je interesovanje turista za burek veliko.

"Najviše imamo gostiju iz Turske, ali tu su i Nemci, Englezi, Španci", kazala je Sarač.

Majstor za burek Ferid Mujčinović, iako svaki dan od pet do šest sati provodi pored vatre, kaže kako sa zadovoljstvom radi svoj posao.

Nakon što se meso i začini umotaju u testo, Ferid uzima tepsiju i namešta je na sač. Potom se sač prekrije žarom i nakon 15 minuta burek je spreman za serviranje. U zavisnosti od želje gostiju, burek se servira i preliven pavlakom.

Izvor: N1

Sastojci

3 jaja

300 g brašna

1 prašak za pecivo

korica limuna

100 g margarina

50 ml ulja

150 g šećera

600-700 g rendanih jabuka

cimet

Priprema

1. Jabuke očistiti i izrendati, pošećeriti po ukusu i staviti da se dinstaju oko 15 min da ispari sok.

2. Jaja umutiti sa šećerom, dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo, koricu limuna, ulje, otopljen margarin i sve dobro izjednačiti.

3. U manji pleh staviti pek papir pa sipati pola testa odozgo naređati sve rendane i dinstane jabuke i posuti cimetom pa drugi deo testa, izravnati kašikom i pokriti lepo jabuke.

4. Peći na 180-190 stepeni 40 min.

5. Ostaviti da se ohladi posuti prah šećerom.

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

Juče u ranim jutarnjim satima od strane patrole Pogranične policije primećen je neprijatan miris u reci Plazović u delu toka duž granice sa Republikom Mađarskom u dužini od oko jednog kilometra prema selu,

O događaju su obaveštene nadležne inspekcije koje su u roku od dva sata izašle na teren i izvršile uviđaj na delu toka Bač Bokotskog kanala koji dolazi sa teritorije Republike Mađarske i kod graničnog kamena 115 ulazi u Republiku Srbiju, a kod graničnog kamena 125 se uliva u Plazović. Upozoravaju se građani da ne borave u navedenom delu toka Bač Bokotskog kanala i reke Plazović, te da ne koriste vodu iz rečnog korita u bilo koje svrhe. Uviđaj je izvršen od strane Pokrajinskog vodoprivrednog inspektora, a o pojavi su obavešteni nadležni Pokrajinski sekretarijat i Ministarstvo. Uzorkovanje vode je izvršeno od strane nadležnih, te se čekaju rezultati analize.

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, juče je uručio ugovore o stipendiranju 25 –oro studenata koji su tokom studija ostvarili najbolji uspeh. Svi studenti imaju prebilašte na teritoriji grada Sombora, studiraju na nekom od fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i na režimu su finansiranja iz republičkog budžeta.

Ratković je studentima poželeo mnogo uspeha u školskoj 2017/2018. godini, kao i tokom celog školovanja.

Stipendija iznosi 11.176,00 dinara i isplađuje se ratama tokom školske godine.

Na konkurs o dodeli stipendija u školskoj 2017/2018. godini, konkurisao je 81 student, nakon čega je izvršeno bodovanje po osnovu deficitarnosti struke i po osnovu ostvarenog uspeha.

Po osnovu deficitarnosti najviše, odnosno 30, bodova ostvarili su studenti koji se školuju za zvanje diplomiranog inženjera elektrotehnike i računarstva, a sa 20 bodova bodovani su studenti koji će nakon školovanja imati zvanje: diplomirani profesor matematike, diplomirani inženjer mehatronike, diplomirani socijalni radnik i diplomirani inženjer poljoprivrede-zaštita bilja.

Dvadeset petoro studenata sa najviše bodova postali su stipendisti grada.

Skupština grada Sombora na 21. sednici, održanoj 12. januara 2018. godine, razmotrila je Predlog Odluke o utvrđivanju minimalne naknade za tekuće i investiciono održavanje zgrada i naknade za rad prinudnog upravnika u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Sombora, predlog rešenja o imenovanju direktora Javnog komunalnog preduzeća „Vodokanal“ i predlog rešenja o razrešenju i imenovanju člana Odbora za komunalna pitanja, urbanizam i zaštitu životne sredine.

O razlozima donošenja Odluke o utvrđivanju minimalne naknade za tekuće i investiciono održavanje zgrada i naknade za rad prinudnog upravnika u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Sombora, govorio je Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija. Kovačić je naveo da lokalna samouprava ima obavezu da svojim aktom propiše minimalne iznose koje su vlasnici posebnih delova stambenih i stambeno-poslovnih zgrada dužni da izdvajaju na ime tekućeg, kao i investicionog održavanja zgrada.

„Lokalna samouprava ima obavezu i da utvrdi visinu naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova zgrada u slučaju kada lokalna samouprava profesionalnog upravnika postavlja kao vid prinudne mere“, naveo je Kovačić.

Nakon obrazloženja Skupština je donela Odluku o utvrđivanju minimalne naknade za tekuće i investiciono održavanje zgrada i naknade za rad prinudnog upravnika u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji grada Sombora.

Prema Odluci, minimalni iznosi mesečnog izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja po kvadratnom metru stana ili poslovnog prostora su, za zgrade sa liftom starosti do 10 godina izdvajanje iznosi 2,50 dinara, za zgrade starosti od 10 do 20 godina i koje imaju lift izdvajanje iznosi četiri dinara, za zgrade od 20 do 30 godina starosti pet dinara, a preko 30 godina starosti šest dinara.

Za zgrade koje nemaju lift, a stare su do 10 godina najmanje mesečno izdvajanje iznosi dva, za zgrade od 10 do 20 godina starosti tri dinara, od 20 do 30 godina starosti četiri dinara i za zgrade preko 30 godina starosti najmanje mesečno izdvajanje može iznositi pet dinara.

Na ime troškova tekućeg održavanja, Odlukom je utvrđeno da je minimalni mesečni iznos za svaki posebni deo zgrade: za zgrade sa liftom 287,00, a za zgrade bez lifta 220,00 dinara.

Odlukom je utvrđen i iznos naknade za prinudno postavljene profesionalne upravnike i naknada je u zavisnosti od broja posebnih delova zgrade. Tako, naknada za rad prinudnog upravnika u zgradi do osam posebnih delova iznosi 147,00 dinara, naknada za upravljanje u zgradi od osam do 30 posebnih delova iznosi 176,00, a za upravljanje u zgradi sa više od 30 posebnih delova naknada prinudnog profesionalnog upravnika iznosi 205,00 dinara za svaki posebni deo zgrade (stan).

Nakon toga, odbornici su većinom glasova doneli Rešenje o imenovanju Jasmine Bobić, dipl. inženjera arhitekture za direktora JKP „Vodokanal“ i doneli Rešenje o razrešenju Snežane Bajčeta članstva u Odboru za komunalna pitanja, urbanizam i zaštitu životne sredine, a za člana u navedenom Odboru imenovan je Milan Milanko.

Pružni prelaz na izlazu iz Kule prema Ruskom Krsturu u večernjim ili ranim jutarnjim satima nije u potpunosti bezbedan, tvrde građani opštine Kula i vozači koji svakodnevno prelaze preko ovog prelaza. Rampa na ovom prelazu se od novog železničkog reda spušta i podiže samo u toku radnog vremena stanice što je od 6 i 30 do 18 i 30 časova. U drugom delu dana i tokom noći nema zaposlenih koji bi rukovali rampom, pa ona stoji stalno podignuta.

U tom intervalu saobraćaju po dva putnička voza iz pravca Novog Sada ka Somboru i u suprotnom pravcu, kao i veći broj teretnih vozova, pa građani strahuju da može doći do neželjenih posledica, posebno zbog činjenice da je ovaj pružni prelaz više od 50 godina osiguran rampom koja je radila 24 časa.

Novi železnički red koji je stupio na snagu pre nekoliko nedelja već sada pokazuje ozbiljne nedostatke, pa se tako rampa na putnom prelazu u blizini železničke stanice u Kuli, ne spušta se i ne podiže u kasnim poslepodnevnim i noćnim satima.

U tom periodu železnički saobraćaj funkcioniše normalno, pa vozači strahuju da ovakva promena može prouzrokovati saobraćajne nesreće.

U zvaničnom odgovoru koji smo dobili od „Infrastrukture železnice Srbije“ stoji da bezbednost učesnika u saobraćaju na putnom prelazu u Kuli nije ugrožena.

Vozovi se zaustavljaju ispred prelaza, daju dug zvučni signal i zatim najmanjom mogućom brzinom i uz maksimalnu opreznost nastavljaju vožnju.

Ipak, veliki broj građana obratio se Savetu za bezbednost saobraćaja opštine Kula.

„Ta situacija na pružnom prelazu kod Kule gde rampa prepodne radi, a poslepodne ne radi nije tačno definisana važećim pravilnikom i zakonom. S obzirom na važeći red vožnje, trebalo bi uložiti vrlo malo energije i resursa da se usklade termini prelaska sa spuštanjem rampe čime bi se ovaj problem rešio i da se građanima obezbedi siguran prelaza preko pruge,“ rekao je Dejan Aleksić, predsednik Saveta.

Savet za bezbednost saobraćaja opštine Kula uputiće zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i „Železnicama Srbije“ da se stanje na putnom prelazu na izlazu iz Kule u pravcu Ruskog Krstura vrati na prvobitno, odnosno, da se rampa spušta i podiže tokom čitavog dana.

Situaciju donekle otežava činjenica da je put u neposrednoj blizini prelaza veoma loš, jer se na deonici iz pravca Ruskog Krstura, na samo par metara od prelaza, nalazi i veliko ispupčenje koje može biti veoma opasno, naročito u večernjim satima.

Vozačima se do daljnjeg savetuje da budu dodatno oprezni prilikom prelaska ove pruge, bez obzira na to da li je rampa spuštena ili podignuta.

Izvor: RTV

Jak bol u želucu, mučnina, grčevi, problemi s varenjem, blago povišena temperatura - sve su to simptomi stomačnog gripa, ali i trovanja hranom. Kako razlikovati ta dva stanja i kada reagovati?

Trovanje hranom uglavnom se manifestuje u roku od jednog sata do osam sati nakon jela, a simptomi stomačnog gripa pojavljuju se u roku od 24 do 48 sati od kontakta sa zaraženom osobom.

Najčešći uzroci akutnog trovanja hranom su različite vrste bakterija koje proizvode toksine, virusi i ređe drugi uzročnici, dok je virusni gastroenteritis (crevna viroza) najčešće prouzrokovan noro i rota virusima.

Najbolje bi bilo da sami pokušate da ustanovite da li ste pojeli nešto što je dugo stajalo, ili nije bilo u potpunosti kuvano. Ako su i druge osobe s kojima ste jeli razvile slične smetnje s varenjem, onda postoji verovatnoća da je u pitanju trovanje hranom.

Oporavak u oba slučaja traje nekoliko dana, u zavisnosti od težine problema. Kada se smire mučnina i povraćanje, vrlo je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite. Lekarska pomoć se po pravilu traži u slučaju teške dehidratacije.

Naročito je važno prati ruke pre jela i biti obazriv tokom pripreme i rukovanja hranom. Takođe, namirnice treba čuvati na odgovarajući način i dobro ih termički obraditi.

Izvor: B92

Broj zaposlenih i penzionera u Srbiji je skoro isti, što postojeći penzioni sistem čini neodrživim. Ukoliko se u Srbiji nastave sadašnji populacioni i ekonomski trendovi, uskoro može doći do situacije da penzije budu na nivou osnovne socijalne pomoći ili tek nešto više od toga, smatraju u PUPS-u, prenose Večernje novosti.

PUPS je naveo da je obavezno penzijsko osiguranje, kakvo danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno kao proces u kojem trenutno zaposleni uplaćuju sredstva u penzioni fond da bi mogle da se isplaćuju penzije, kao i da je za funkcionisanje tog procesa potrebno da tri zaposlena uplaćuju sredstva od kojih će se isplaćivati penzija jednog penzionera, odnosno da odnos broja penzionera i broja zaposlenih bude barem 1:3. Trenutno je, međutim, broj zaposlenih i penzionera u Srbiji skoro isti.

U PUPS-u predlažu formiranje fonda u koji bi velike javne kompanije uplaćivale deo profita, što je model preuzet iz Francuske i zapadnih zemalja, kojim bi se nadomestio nedovoljan broj radnika. PUPS je uputio poziv svim političkim partijama da otvore dijalog o pronalaženju načina za promenu penzijskog sistema, koji je u sadašnjem obliku neodrživ.

Izvor: N1

petak, 12 januar 2018 00:00

Višak četvrtina radnika u EPS-u

Češki ČEZ, koji je duplo produktivniji i radi u više država, ima 26.000 zaposlenih, a EPS 29.000 * Nepotrebni radnici nagomilani u administraciji, dok u proizvodnom delu skoro da i nema viškova

Ove i naredne godine iz EPS-a će otići oko 5.000 ljudi, ali ta vest koju je iznela uprava ovog preduzeća kod sindikata je izazvala revolt, jer kako tamo smatraju, u Elektroprivredi Srbije viškova nema.

 

Ipak, kada se EPS uporedi sa modernim evropskim konkurentima, jasno je da da viškova i te kako ima, čak verovatno i više od broja obuhvaćenog sporazumom sa MMF-om. Kako za Danas tvrdi sagovornik koji je decenijama u ovoj branši i dobro je upućen u zbivanja u EPS-u, od 29.000 zaposlenih višak je - jedna četvrtina.

- To znači da bi EPS trebalo da smanji broj zaposlenih u preduzeću za oko 7.500 da bi imao optimalan broj radnika sa kojim bi mogao da obavlja sve svoje radne zadatke. Primera radi, jedna od najuspešnijih elektroenergetskih kompanija, češki ČEZ, ima oko 26.000 zaposlenih, iako je duplo produktivniji od EPS-a. Takođe, ČEZ zapošljava ljude u više zemalja (u kojima ta kompanija posluje) dok EPS zapošljava ljude samo u Srbiji i opet ima više radnika nego ČEZ. To je potpuno nelogično i jedan je od najilustrativnijih pokazatelja zašto u EPS-u postoje viškovi. Ti viškovi su očito veći nego što EPS želi da prizna - smatra naš sagovornik.

On dodaje da je očigledno da je po liniji partijskog zapošljavanja višak najprisutniji u administraciji i da je upravo to segment na kome se može raditi na racionalizaciji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da proizvodnja struje u Srbiji nije naročito velika, s obzirom na daleko manji obim industrijske aktivnosti nego što je slučaj u ekonomski razvijenim državama, da bi se moglo reći da u EPS nema viškova zaposlenih.

- Situacija je takva da viškovi postoje, a racionalizacija zaposlenih je jedan od preduslova, uz niz drugih mera koje se primenjuju u fazi restrukturiranja, kako bi to preduzeće stalo na noge. Ono što je apsolutno tačno je da EPS iz godine u godinu kuburi sa radnicima u proizvodnji. Razlog je i taj što ima sve manje stručnih škola za poslove tog tipa, a i interesovanje učenika za te profesije je manje nego ranije. Stoga bi svakako bilo loše insistirati da uz otpremnine iz preduzeća idu isključivo proizvodni radnici. Viškove treba tražiti na drugoj strani, među onima koji su zaposleni u administraciji. Tu zaista ima više ljudi nego što je potrebno i u tom segmentu je moguće napraviti racionalizaciju, a samim tim i potrebne uštede - navodi naš sagovornik.

On smatra da razlog za nastavak politike smanjenja broja zaposlenih u EPS-u nije želja nadležnih da se EPS privatizuje s obzirom da takva ideja ne bi bila uperena samo protiv interesa zaposlenih i građana već i same države.

- Vlast u Srbiji je svesna koliko je značajna partijska kontrola javnih preduzeća. Drugim rečima privatizacija EPS-a će biti poslednja stvar na koju će se vlast odlučiti. Lično smatram da ne treba ići na tu opciju koja ne bi bila dobar potez ni za potrošače, ali ni za državu - navodi naš sagovornik.

S druge strane, Savić razume protivljenje sindikalaca u EPS-u pokretanju novog paketa koji predviđa odlaske iz preduzeća uz otpremnine.

- Zadatak sindikata i jeste da se bori za prava radnika, između ostalog i za pravo da zadrže svoja radna mesta. Smatram da će u naredne dve godine doći do dodatnog otpuštanja radnika, ali će vlada i menadžment EPS-a oko toga voditi naporne pregovore sa sindikatima. Naime, sindikalci u EPS-u imaju tu moć da mogu da pozovu u učinkovit štrajk i time stave nadležne pred svršen čin. Sindikalci u tom preduzeću spadaju u red najorganizovanijih kao što je inače slučaj i u drugim javnim preduzećima - naglašava Savić.

Finansijski konsultant Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je sistem odlaska viška zaposlenih uz otpremnine veoma loš i da favorizuje negativnu selekciju.

- Kada se ponude otpremnine u preduzeću poput EPS-a, njih među prvima uzmu oni koji su i dalje potrebni kompaniji, za koje je teško naći zamenu i što je najvažnije koji su radni i sposobni i mogu lako da nađu drugi posao. Kada se tako postave stvari, onda je jasno da sistem otpremnina podstiče odlazak dobrih radnika, a u firmi ostavlja loše. Konkretno, smatram da viškova među zaposlenima u proizvodnji u EPS-u nema te da viškovi mogu da budu zastupljeni samo u sektoru administracije - objašnjava Bušatlija.

On dodaje da glavnu reč u preduzećima suočenim sa viškovima zaposlenih, pa tako i u EPS-u, o tome ko će biti prekobrojan treba da ima sindikat.

- Sindikati su ti koji znaju ko je radnik, a ko neradnik, ko je potreban preduzeću, a ko ne, tako da bi oni trebalo da kreiraju politiku otpuštanja u situacijama kada se to ne može izbeći - navodi Bušatlija.

Izvor: Danas

Strana 1 od 435

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top