Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Roditelji danas provode četiri puta više vremena gledajući u ekrane mobilnih telefona nego čitajući svojoj deci, pokazalo je jedno istraživanje.

Odrasli provode 90 minuta za kompjuterom, telefonom ili drugim uređajima, a samo 25 minuta čitajući deci, tvrdi se u istraživanju koje je radilo dobrotvorno udruženje "BookTrust".

Istraživanje je otkrilo i to da roditelji preskaču stranice dok čitaju deci, završavaju priču pre kraja i odbijaju da čitaju drugu priču. Polovina roditelja koji su priznali da ovo rade rekli su da su preumorni.

U ispitivanju je učestvovalo više od 2.000 roditelja dece uzrasta od četiri do 11 godina.

"S vrlo zauzetim rasporedom porodice i dugim radnim satima, roditeljima može biti teško da uvrste čitanje kao dnevnu aktivnost kojoj će se posvetiti, ali čak i desetominutno čitanje, igranje igre reči ili zajedničko čitanje liste za kupovinu može napraviti razliku", rekla je Džini Lun, direktorka udruženja čitalaca "Beanstalk".

Od 18. do 22. septembra pokrenut je i izazov desetominutnog čitanja deci, koji su podržale mnge javne ličnosti.

"Redovno čitanje pomaže deci da razviju maštu na najzabavniji način. Nadamo se da će nam se u ovom izazovu pridružiti veliki broj porodica", rekla je Dajana Džerald, direktorka "BookTrusta".

Izvor: bebiron.net

Da li će i privrednici ostati kratkih rukava u vezi sa očekivanjima da se smanje porezi. Pre svega oni na zarade, za koje mnogi kažu da ih najviše tište. Za sada je najavljeno da bi neoporezivi deo zarade mogao da se poveća. Da li je to dovoljan podsticaj preduzetnicima?

Dragan Stojanović je vlasnik firme "Eurošped" iz Zemuna, koja se bavi specijalnim prevozom, po celoj Evropi i zapošljava više od 30 radnika. Firmu je otvorio pre 27 godina, kaže, u najtežem trenutku za pokretanje biznisa. Ni danas nema mnogo prostora za nove investicije i zapošljavanja. Visoki porezi na zarade, na vrhu su njegove liste problema.

"Znamo da je procenat zahvata od 68 odsto ubedljivo najveći u okolini, u našem okruženju. Sa pedeset posto bismo mogli biti svi zadovoljni i država da zadrži sadašnji nivo novca koji dobija, a i privrednici koji plaćaju realno bi mogli da povećaju platu svojim zaposlenima, da ne bude uvek baš baš minimalna plata", kaže vlasnik Eurošpeda.

Smanjenju poreza na plate, trebalo bi da prethode promene u budžetskoj politici, upozoravaju ekonomisti. Kao najvažnije izdvajaju - povećanje državnih ulaganja, manje prebacivanja dobiti javnih preduzeća u državnu kasu, umereno povećanje plata i penzija.

"Ne možemo istovremeno da povećamo mnogo i plate i penzije i da smanjimo poreze i da povećamo mnogo investicije. Ako bismo pokušali da sve to uradimo, onda bi se ponovio scenario iz perioda 2006. i 2008. godine kada smo posle relativno dobrog fiskalnog rezultata u 2005. u kasnijim godinama pokvarili taj rezultat i na kraju je stvoren takozvani strukturni deficit", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Čak i da privredni rast bude veći od očekivanog, razlika bi trebalo da se usmeri na povećanje javnih investicija, kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović. Dodaje - Srbiji je hitno potrebna poreska reforma.

"Ta reforma bi trebalo da obuhvati preraspodelu poreskog opterećenja sa rada na potrošnju, odnosno da bi fiskalno rasterećenje rada bilo osetnije, bilo bi neophodno sa druge strane povećati neke druge poreze, kao što su porezi na potrošnju", kaže Saša Ranđelović.

Iz Vlade se neretko čuje da je to težak - reformski korak. I to zato što država ostvaruje visoke prihode po osnovu oporezivanja zarada. Ekonomska računica pokazuje: smanjenje poreza i doprinosa na plate za samo jedan procentni poen dovelo do pada prihoda budžeta za oko 100 miliona evra godišnje.

Izvor: N1

Sastojci

4 jaja
2 pomorandže
200 g oraha, badema, lešnika ili kokosa
pola kašičice sode bikarbone
100 grama crne čokolade
200 ml neutralne pavlake za kuvanje

Priprema

1. Pomorandže prvo potopite u rastvor sode bikarbone i ostavite da odstoje pola sata, zatim ih kuvajte oko pola sata dok ne omekšaju.

2. Sameljite ih dobro u blenderu, dodajte jaja i orašaste plodove, predhodno samlevene i malo sode bikarbone. Pecite na 200 stepeni oko 20 minuta.

3. Na ringli prokuvati neutralnu pavlaku pa u nju dodati čokoladu dok se rastopi. Preliti gotov i prohlađen kolač. Rashladiti u frižideru i poslužiti.

Izvor: narodnilijek.com

U nedelju 24. septembra u dvorištu bivšeg "Agrosaveza" (Staparski put BB) u Somboru biće održana tradiconalna Berza sitnih životinja i opreme za kućne ljubimce. Vreme početka berze je u 4 sata, dok je zatvaranje iste predviđeno za 12 sati. Organizator događaja je Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871" iz Sombora. U slučaju lošeg vremena berza će biti održana u halama na istoj lokaciji.

Cena ulaznice je simboličnih 100 dinara, dok je za decu do 16 godina ulaz besplatan.

Sve informacije možete dobiti na sledeće brojeve telefona 065/ 99 81 020 Igor Gromilić ili 065/ 23 98 879 Slobodan Svrkota.

Ugovor o dodeli gradske stipendije za školsku 2016/2017. godinu potpisali su, u ime lokalne samouprave kao davaoca stipendije, zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković i korisnik (primalac) stipendije Dejan Bogdanović, đak generacije srednjih škola u školskoj 2016/2017. godini.

Prema odredbama ugovora, lokalna samouprava će Dejanu za vreme trajanja redovnih studija i za vreme trajanja nastave, stipendiju isplaćivati u 10 mesečnih rata u vrednosti 40 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Kao primalac stipendije i redovan student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (studijski program računarstvo i automatika) na režimu finansiranja iz republičkog budžeta, Dejan ima obavezu da tokom studija redovno daje ispite, u roku upisuje naredne godine studija i da ostvaruje uspeh iznad 8,00.

Zamenik gradonačelnice čestitao je Dejanu na uspehu ostvarenom tokom srednje škole, kao i na uspešnom upisu studija na željenom fakultetu. Ratković je dodao da će osim stipendije za đaka generacije, lokalna samouprava dodeliti i stipendije najuspešnijim studentima – učesnicima na konkursu za dodelu 25 stipendija.
„Lokalna samouprava nastoji da pomogne što više studenata i upravo je u toku konkurs za dodelu studentskih stipendija za školsku 2017/2018. godinu. Konkurs je otvoren do 15. oktobra“ naveo je Ratković.

Dejan se zahvalio na čestikama i istakao da je velika čast biti stipendista Grada.

„Verujem da će stipendija olakšati studije što se tiče finansija, a ja ću se maksimalno potruditi da ispunim sve uslove za dalje stipendiranje“, rekao je Dejan Bogdanović, šesnaesti stipendista grada Sombora.

Međunarodna sportska manifestacija 3. “Odžački polumaraton” biće održana u nedelju, 24. septembra, u organizaciji ARK Odžaci. Za glavne seniorske trke prijavljeni su takmičari iz osam zemalja.

Organizatori najavljuju jaku konkurenciju i učešće više od 300 trkača iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Švajcarske, Nepala, Velike Britanije, Crne Gore, Mađarske i Srbije. Prijave za seniore zaključene su 15. septembra.

Pored glavne polumaratonske trke, biće održane trke na 5 i 10 kilometara, kao i štafetna trka.

Polumaratonci će trčati četiri kruga ulicama Odžaka, svaki u dužini od 5250 metara. Start i cilj je kod Sportsko-poslovnog centra.

Start je u nedelju u 11 sati, a pre toga od 10.20 biće održana Trka pužića za decu do devet godina. Najmlađe mogu da prijave roditelji, staratelji, učitelji ili treneri, a prijave su na dan trke od 7 do 10 sati. Za učesnike Trke pužića obezbeđeno je oko 200 finišerskih medalja.

Generalni pokrovitelj trke je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, a manifestaciju su pomogli opština Odžaci i Sportski savez opštine Odžaci.

Zbog održavanja 3. “Odžačkog polumaratona”, u nedelju, 24. septembra u periodu od 10 do 14 sati biće obustavljen saobraćaj u ulicama u Odžacima koje se nalaze na trasi kojom će trčati polumaratonci.

Titanik je potonuo pre 105 godina, ali detalji te morske tragedije, koja nikada nije do kraja sasvim razjašnjena, ne prestaju da intrigiraju ljude širom sveta...

Brod je potonuo u noći 14. na 15. april 1912. godine, oko 740 kilometara od najbližeg kopna. Prvi brod koji je došao u pomoć stigao je sat i po nakon njegovog potonuća, dugo pošto je i poslednja žrtva u ledenom okeanu već bila mrtva. Temperatura vode iznosila je 2,2 stepena Celzijusa, a pri toj hladnoći čovek ima samo 15-ak minuta da preživi.

U tragdiji je živote izgubilo 1.517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici prvog razreda: spasilo ih se 63 odsto.

Na Titaniku se nalazilo 20 čamaca za spasavanje, koji su ukupno mogli da prime oko 1.100 putnika, što je polovina onih koji su se te kobne noći nalazili na brodu. To je, međutim, bilo u skladu sa zakonskim propisima toga doba pa se smatralo dovoljnim. Uprokos tome, tek 700 putnika je uspelo da uđe u čamce za spasavanje. Većina ih je poluprazna napuštala brod, iako je u skoro svakom bilo još slobodnih mesta.

Šta se dogodilo sa telima?

Istinu o tome kriju tajni telegrami, čiji su autori verovali da oni nikada neće izaći u javnost. Iz njih se jasno vidi da je kapetan jednog od spasilačkih brodova Mekej-Benet, želeo da izvuče sva tela iz mora.

Ubrzo je, međutim, shvatio da je njegov brod premali za 334 tela, koliko ih je posada našla. Tada je doneta kontroverzna odluka: izbaciće tela putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase. Mišljenje posade je bilo da oni imaju veća prava na dostojanstveni pogreb.

Od 334 pronađena tela, iz broda je izbačeno više od 100. Ona nikad nisu pronađena u bespućima Atlantskog okeana. Istinu o tom događaju dugo su skrivali poverljivi telegrami, koje su istoričari naknadno iskopali u tajnim arhivama.

Sirotinja ostala da pluta

U prvom telegramu kapetan je napisao: "Morate da donesete apsolutno sva tela koja stanu na spasilački brod."

Mekej-Benet je ubrzo odgovorio: "Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu pronađenu kod leševa. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela pokopaju na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodica da ih zadržimo?".

Nakon kraćeg dopisivanja dogovoreno je da tela žrtava siromašnijih putnika budu izbačena, a da ostaci bogatijih putnika biti vraćeni njihovim porodicama.

Užas pet dana kasnije

Kad se SS Bremen, brod koji je iz Nemačke plovio za Ameriku, pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su da vrište. Bremen se tada pridružio brodu Karpatija u misiji sakupljanja ostatke tela koja su mogla biti pronađena.

U daljini su se mogle videti bele mrlje, odnosno smrznuta tela putnika Titanika koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke. Danima posle potonuća, celo mesto tragedije pretvorilo se u ogromnu morsku grobnicu, sa gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa i svešenikom koji je ispraćao zaleđena tela na večni počinak.

"Videli smo ženu u spavaćici sa bebom čvrsto prislonjenom na grudi", svedočila je putnica sa Bremena Johana Stunke.

"Tamo je bilo i telo žene koja je čvrsto grlila čupavog psa, koji je izgledao kao bernardinac. Neki su bili odeveni za bal i večeru, neki u spavaćicama i pidžamama. Jedna žena je imala pojas za spasavanje i dvoje dece u rukama."

Posada je ceo prizor opisala kao "hladan, mokar, jadan i neutešan". Do kraja aprila, dejstvo soli i sunca počelo je da uništava pojaseve za spasavanje, pa su tela počela da nestaju u dubinama okeana.

U junu su, međutim, pronađena dva tela kako plutaju okeanom. Bili su to brodski konobar i jedan radnik iz kuhinje...

Izvor: b92

"Život priča" pokušava da otkrije po kojim procedurama rade Centri za socijalni rad kroz priču Marije Šutulović iz Bora, kojoj je CSR Bor ekspresno oduzeo dete.

Marija, klinički psiholog iz Bora, majka je četvorogodišnje devojčice, nad kojom još od 2013. godine ima presudu o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Dve godine kasnije, presudom je utvrđen način viđanja deteta sa ocem. To viđanje se odvija uz teškoće, a i u zapisnicima izvršitelja stoji da dete neće kod oca i da plače.

Otac je 2013. proglašen krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti i uznemiravanje Marije i njene porodice, i dobio je presudu zabrane prilaska na manje od 100 metara. Te pretnje su počele ubrzo pošto je Marija napustila zajednički život sa bivšim partnerom. On im je svima pretio batinama i pretnjama po život i telo. Kazna zatvora od tri meseca zamenjena je uslovnom kaznom od godinu dana.

Sud je zaključio da Marijin bivši partner postupajući u uračunljivom stanju, primenom nasilja i pretnjom da će napasti život i telo i drskim i bezobzirnom ponašanjem upućujući reči pretnje: "Polako da ti isplatim ovo što ti dugujem pa ćeš da vidiš onda, nemojte da se zavaravate da smo završili ovo je tek početak, ubiću vas, sve mogu, da platim 200, 300 evra da ti prebiju brata neće znati šta ga je snašlo..."

Ovim ponašanjem, zaključuje sud, nije izvršio krivično delo nasilje u porodici u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti, te je za isto oslobođen, jer je sud našao da nema dovoljno dokaza za ova krivična dela.

Marija je pisala ministru policije Nebojši Stefanoviću i rekla da se plaši da će ih njen bivši partner negde presresti i oteti dete, i to u momentu kada je na snagu stupio Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Mariji je nekoliko dana kasnije zakucala policija na vrata i rekli joj da je vode na saslušanje, zbog nasilja u porodici. Kada je pitala kakvog nasilja, rekli su joj da je prijavljeno nasilje u porodici i da ona mora da pođe sa njima. Kada su pozvali PU, saznali su da je to nalog iz Beograda i da je trebalo da odu po Mariju, a oni su razumeli da treba da je privedu.

U policiji je inspektor pitao zašto je i šta pisala, a kada mu je sve objasnila, on je uzeo izjavu i kasnije je obavestio da je njen bivši partner dobio zabranu prilaska na 48 sati.

21. jula 2017. godine MUP RS, PU Bor donosi hitnu meru, Marijinom bivšem partneru u vidu privremene zabrane mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Mera je doneta na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Zabrana prilaska je određena na 48 sati.

Sutradan nakon ovog rešenja, Osnovni sud u Boru usvaja predlog Okružnog javnog tužilaštva u Boru i produžava hitnu meru, privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja Mariji Šutulović za još 30 dana.

U obrazloženju se kaže da je mera produžena zbog postojanja neposredne opasnosti od izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici.

Uprkos svemu tome, Centar za socijalni rad traži da Marija u Centar dolazi sa detetom, a da će tamo biti i njen muž. Kada ih je podsetila da on ima zabranu prilaska, radnici CSR su rekli da će ona u jednu prostoriju, on u drugu. Oni će odvoditi dete kod oca na viđanje. Socijalna radnica koja vodi dete u prostoriju kod oca obmanula je dete time što joj je rekla da je vodi da lupe neki pečat, a ne da ide da vidi oca.

"Nemoj da me daš kod tate..."

Prelomni događaj za sve ovo, desio se u martu 2016. godine, kada je dete bilo da se vidi sa ocem. Vratila se kod majke crvena oko lica, a kada je majka pitala od čega joj je to crvenilo, dete ništa nije reklo. U toku noći dete se probudilo i kroz plač reklo: "Nemoj da me daš kod tate, on mene grebe bradom i ljubi me u usta". Dete je reklo da je ljubio i u predelu međunožja, obučenu.

Ujutru je majka odvela kod pedijatra i doktorka je pozvala policiju po službenoj dužosti. Marija je sa detetom otišla u policiju, posle saslušanja i u CSR. Tamo su je uputili na psihologa. Zatim je odvela dete i na veštačenje, koje je naložio i javni tužilac, zbog sumnje na nedozvoljene polne radnje.

U izveštaju veštaka stoji da je izvesno vreme nakon opisanog događaja dete pokazalo izmenjeno ponašanje prilikom susreta sa ocem na ulici, da je vrištalo i tražilo da je majka uzme u naručje, odbijalo da mu priđe i da ne želi više da ide kod oca. Takođe je pomenuto da nije prohvatalo ni jednog zdravstvenog radnika muškog pola i da to ne prihvata u sadašnjem vremenu.

Izveštaj se završava sledećim zaključkom: Iz napred navedenog se može zaključiti da su stresni događaji mogli da budu traumatskog karaktera nastali na način kao što su dobijeni podaci i da utiču na ponašanje deteta koje je unapred uočeno i opisano.

Tužilaštvo je 22. jula podiglo optužnicu protiv oca za nedozvoljene polne radnje. Uprkos tome, Marija 1. avgusta u CSR potpisuje protokol o viđanju deteta sa ocem u kontrolisanim uslovima u CSR.

Stručnjaci sa kojima smo pričali izričito kažu da je sudska praksa u takvim slučajevima vrlo jasna: osoba protiv koje je podignuta optužnica dobija pritvor ili zabranu prilaska detetu. Ovde se međutim nije dogodilo ništa od toga. Marija 4. avgusta odlazi u CSR da bi se ostvario plan viđanja sa ocem.

Tada joj je iznenada uručena odluka CSR Bor da se dete oduzima majci i da se smešta u hitan smeštaj, kao i da je dete dobilo neposrednog privremenog staratelja. Dete je, na majčine oči, odvezeno u nepoznatom pravcu.

Istog dana, Centar za socijalni rad u Boru donosi rešenje kojim dete dobija neposrednog i privremenog staraoca.

U obrazloženju ovakve odluke stoji da je CZR Bor po službenoj dužnosti pokrenuo postupak privremene starateljske zaštite, nakon dužeg rada sa porodicom deteta.

"Dete sproveli do garaže, bilo u kolima pokrivene glave..."

U daljem tekstu se kaže da se u kontinuitetu radilo sa majkom koja onemogućava kontakte deteta sa ocem, odbija saradnju sa radnicima CZR, onemogućava pristup stručnih radnika detetu, čime direktno ugrožava prava deteta na lični odnos sa ocem, kao i kontakte sa srodnicima oca, čime dovodi u pitanje poznavanje svog porekla koje je jedno od osnovnih ljudskih prava po konvenciji o pravima dateta UN kao i porodičnog zakona RS.

Istog dana doneto je rešenje kojim se obezbeđuje hitan smeštaj deteta van primarne porodice zbog ugroženosti deteta i postojanja rizika od nasilja u porodici.

U obrazloženju stoji da je ovaj zaključak sproveo stručni tim CZR Bor radi održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem. Smeštaj je stoji u dokumentu obezbeđen u porodici koja poseduje kapacitete za dugoročnu psiho socijalnu i porodično pravnu zaštitu i podršku deteta.

Oba rešenja potpisala je Mitrović Mirjana diplomirana psihološkinja i direktorica CZR Bor.

Marija priča da su joj odveli dete u drugu prostoriju, da su kroz podrum pokušali da je izvedu iz zgrade, a da je nju policija izbacila iz zgrade i sve vreme bila prisutna, da ona ne bi mogla ponovo da uđe u zgradu.

Sve to trajalo je četiri sata, dete je bilo u zgradi, majka napolju. Nekako su sproveli dete do garaže i odjurili u nepoznatom pravcu. Dete je u kolima bilo pokriveno preko glave.

Marija je pokušavala da sazna gde je dete, raspitivala se po gradu, ali nije ništa saznala.

Majci su tek posle tri dana rekli gde su odveli dete i tada joj dali da se čuje sa njom.

Odluka da joj oduzmu dete jer onemogućava viđanje sa ocem je doneta istog dana kada je i bio sastanak u CSR, odluka je odmah iskucana i njoj uručena i dete po hitnom postupku razdvojeno od nje. To se sve dešava u momentu kada otac ima zabranu prilaska zbog ugrožavanja sigurnosti Marije i njene porodice i kada je protiv njega podignuta optužnica za nedozvoljene polne radnje nad detetom.

Ministarstvo za rad i socijalna pitanja nije nam odgovorilo na pitanje u kojim slučajevima se ovako hitno dete oduzima od majke. Zatim smo kontaktirali i CSR Bor, ali ni oni nisu hteli da nam odgovore na pitanja, pod izgovorom da ne smeju da pričaju o postupku koji je u toku, iako su o konkretnom slučaju već davali izjave medijima.

Marija tri dana kasnije saznaje da je dete u srodničkoj porodici, odnosno kod bake po ocu i njegove sestre. Po zakonu, svaka porodica koja uzima dete, pa bila ona i srodnička, mora da prođe obuku za hraniteljstvo, a o tome CSR mora im izda licencu i da obavesti i Centar za porodični smeštaj, koji o ovom slučaju nije ni obavešten. Porodica Marijinog bivšeg partnera nema veze sa hraniteljstvom i nije prošla ni jednu proceduru.

Marija saznaje u CSR da je njih 7. avgusta pozvala javni tužilac i da i je tada obavestila da je podigla otužnicu protiv oca za nedozvoljene polne radnje nad detetom i da ima zabranu prilaska detetu. Uprkos tom saznanju, CSR uzima dete od majke radi ostvarivanja kontakta sa ocem.

Ta odluka do danas nije povučena. CSR kaže da oni ne mogu da daju prognoze vezano za optužnicu protiv oca i da neće Mariji da vrate dete. Marija ima informaciju da otac, uprkos zabrani viđanja deteta, to ipak čini.

Marija se obratila i predsedniku opštine Bor Aleksandru Milikiću koji je odmah odreagovao i uputio zahtev Ministarstvu rada da se uradi inspekcijski nadzor rada CSR u Boru i tražio od direktorke izveštaj o sprovedenom postupku.

"Šta ako me dete zaboravi?"

Marija sada viđa dete kada je pozovu iz CSR, nikada ne zna kada će to biti. Dete je pri tim susretima pita zašto je ostavila, da ne zna zašto nije sa mamom i sa drugom bakom. A na pitanje deteta kada će doći kući, Marija nema odgovor.

Advokatica Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava nam je pojasnila da oduzimanje deteta od strane CSR gotovo da u našoj praksi ne postoji. Ovde je CSR s jedne strane preuzeo ulogu suda, jer ima indicije da majka vrši nasilje nad detetom i da je zato izmeštena i da bi mogla da održava kontakt sa ocem.

Ako postoje razlozi koji isključuju lični kontakt sa ocem, CSR mora da ih uzme u obzir, čak iako nije doneta sudska odluka o tome. Ali, ako u samom obrazloženju nisu dati jasni uputi majci šta to ona radi pogrešno, pa joj je dete oduzeto, onda CSR grubo krši i prava deteta i prava majke na privatan i porodičan život. Da bi se dete hitno oduzelo majci, neophodno je da postoje vidljivi tragovi zlostavljanja, odnosno ono mora da bude rezultat kontinuiranog rada sa porodicom, što ovde nikako nije slučaj.

Marija živi u strahu da će je dete zaboraviti, jer ovo može da potraje. Tako malo dete se brzo privikava na novu sredinu, a viđanja majke sa detetom su retka i nekontinuirana.

Marija kaže da je CSR, koji treba da brine o interesu deteta, zapravo kaznio dete, jer ona nije htela da se viđa sa ocem, a ne majku ili oca.

Marija se nada da će se sve uskoro razrešiti i da će dete biti vraćeno u svoju porodicu, kod majke koja je i dalje njen zakonski staratelj.

U periodu od snimanja do emitovanje ove emisije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, poništilo je oba rešenja CSR Bor od 4. avgusta: jedno kojim se malodobnom detetu određuje neposredni privremeni staralac iz CSR i drugo, kojim se detetu određuje hitan smeštaj van primarne porodice zbog ugroženosti deteta i postojanja rizika od nasilja u porodici. Na oba rešenja CSR Bor majka Marija se žalila, njena žalba je usvojena i Ministarstvo je predmet vratilo centru za socijalni rad na ponovno odlučivanje.

Rešenja su poništena 23. i 25. avgusta, ali dete i dalje nije vraćeno majci, jer CSR ima rok od mesec dana da donese konačno rešenje, do kada ostaje na snazi odluka o boravku deteta van primarne porodice.

Izvor: B92

Usvajanje japanskih poslovnih princip, sasvim sigurno, predstavlja dugotrajan proces. Verovali ili ne, nešto od japanske prakse već je prisutno u Srbiji, i to kroz kajzen, poslovnu filozofiju, lansiranu pre 50 godina u fabrici automobila Tojota, koja donosi specifičan odnos zaposlenih prema radu.

Srpski menadžeri će o kajzenu saznati više na predstojećem kongresu, a za Infobiz je o japanskoj poslovnoj filozofiji govorio Bojan Šćepanović, osnivač Kajzen instituta u Beogradu.

Kajzen je promena na bolje, odnosno japanski pristup menadžmentu, koji je dosta popularan u svetu i počinje da se primenjuje u Srbiji.

Taj model, prema rečima Šćepanovića, podrazumeva povećanje produktivnosti i srazmerno tome povećanje profita.

“Kao i zadovoljni zaposleni. Japanci imaju specifičan pristup koji zahteva od svih zaposlenih da daju mali doprinos”, objašnjava on.

Kaže da postoje novčane i nenovčane stimualcije, ali da se zaposleni, pre svega, uključuju u svoj posao.

“I na taj način pokušavamo da od ljudi koji su dole čujemo šta imaju da kažu. To je sve u kontekstu ciljeva kompanije”, ističe Šćepanović.

Smatra da takav model poslovanja jeste primenljiv i u Srbiji.

“Uvek kažem - daj da gledamo sličnosti. Ipak je japanska kultura i njihov pristup potpuno drugačiji, ali mnoge stvari mogu da se primene”, navodi on.

Na budućem kongresu, kako kaže, biće preko 200 učesnika, 200 posetilaca i oko 20 govornika koji primenjuju ili su primenjivali kajzen.

“U nekim od komanija ljudi će imati priliku da u praksi vide primenu kajzena (Imek, Tetra pak, dr Etker itd). Sa primenom ovakvog pristupa u poslovanju moguće je povećati produktivnost i zarade za oko 20 do 30 odsto”, ističe Šćepanović.

Izvor: N1

petak, 22 septembar 2017 00:00

Punjene tikvice po bakinom receptu

Sastojci

1 kg tikvica
1/2 kg mlevenog mesa
ulje
1 glavica crnog luka
1 šargarepa
100 ml kuvanog paradajza
100 g pirinča
paradajz za zatvaranje
biber, so
2 jaja
peršunov list

Priprema

1. Ispržiti na ulju glavicu luka i rendanu šargarepu, pa kad se proprži dodati mleveno meso začin, so, biber, peršunov list i dva jaja.

2. Pirinač oprati u nekoliko voda pa ga dodati. Tikvice očistiti ako su dugačke iseći ih na željenu dužinu, zatim ih izdubiti i puniti pripremljenim filom.

3. Zatvarati krugovima svežeg paradajza. Peći u rerni na 200 stepeni C 40-45 minuta. Služiti toplo.

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

Devojčica, uzrasta deset godina, napadnuta je od strane migranta iz Pakistana, starog 36 godina, u delu Sombora koji se nalazi u blizini prihvatnog centra za migrante

Dvojica migranata su najpre pratila devojčicu dok se vraćala iz škole, a jedan od njih je pokušao je da joj otme školsku torbu.Devojčica je bila toliko prisebna da se branila, udarila ga je u nogu i počela da trči i doziva u pomoć i tako je uspela da dotrči do bake i deke – rekla je za Radio-televiziju Vojvodine Jasna Kovačević, majka napadnute devojčice. Ona je dodala i da je napad odmah prijavljen policiji, koja je veoma brzo uhapsila počionica.

U Policijskoj upravi u Somboru potvrđeno je da je uhapšen tridesetšestogodišnji Pakistanac zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa u pokušaju. On će uz krivičnu prijavu biti sproveden u tužilaštvo.

Izvor: studiob.rs

petak, 22 septembar 2017 00:00

Otvoren Kapitol park u Somboru

Juče je u Somboru otvoren prvi moderni maloprodajni objekat – Kapitol Park, u čiju izgradnju je Posejdon grupa invesitrala 10 miliona evra.

Uz prisustvo velikog broja zvanica, poslovnih partnera i saradnika, kao i predstavnika grada Sombora i opština Zapadnobačkog upravnog okruga, prvi radni dan parka počeo je svečanom ceremonijom i presecanjem vrpce.

Na svečanoj ceremoniji govorili su direktor Posejdon grupe Džejms Gan i predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić.

Džejms Gan, direktor Posejdon grupe, zahvalio se gradu Somboru i Somborcima na podršci tokom realizacije projekta.

„Od danas će Kapitol Park Sombor biti na usluzi 86.000 stanovnika grada i okolnih gradova Vojvodine, što ukupno prevazilazi broj od 100 000 ljudi. Sa 10 internacionalnih i domaćih brendova – Deichmann, Takko, DM, C & A, Studio Moderna, Menjačnica Winner, Moj Kiosk, NEFA nameštaj i Galen Pharm – Kapitol Park Sombor je nova destinacija za kupovinu i kvalitetno provedeno slobodno vreme u severnoj Srbiji.

Obezbeđeno je 100 novih radnih mesta i povećana potražnja u lancu distribucije za robu i usluge koji će se distribuirati u 10 prodavnica u parku“, kazao je Gan i istakao da su kontinuirane investicije dokaz vere Posejdon grupe u sve brži ekonomski napredak Srbije.

Predsednik skupštine Grada Sombora dr Parčetić naglasio je da je Sombor odvajkada bio poznat kao grad kulture i umetnosti, ali i kao veliki trgovački centar.

„ Drago nam je da je Posejdon grupa u Somboru prepoznala dobar ambijent za ulaganja, a u lokalnoj samoupravi pouzdanog partnera i izgradila ovaj moderni objekat koji će omogućiti da se Sombor vrati staroj, dobroj trgovačkoj tradiciji. Ubeđen sam da će Kapitol Park obezbediti osmehe na licima kupaca, ali isto tako i svih zaposlenih. Nadam se i da će Posejdon grupa nastaviti sa društveno odgovornom poslovnom politikom prema lokalnoj zajednici u kojoj se nalazi, a u lokalnoj samoupravi će uvek imati pouzdanog partnera i saradnika”, kazao je prim. dr Zoran Parčetić.

Otvaranjem Kapitol Parka Sombor obeležen je uspešan završetak prve faze ovog projekta, dok će hipermarket Lidl biti otvoren tokom 2018. godine.

Kapitol Park se nalazi u Štrosmajerovoj ulici br. 28, Sombor.

U Gradskom muzeju u Somboru čuva se jedinstvena zbirka od pedesetak ikona crtanih na staklu, koje su od sredine XVIII pa do početak XX veka slikali sveštenici i meštani Stapara. Ovakvu zbirku nema ni jedan muzej.

Vredna zbirka staparskih ikona na staklu počela je da se formira još 1883. godine kada je osnovano Istorijsko društvo Bačko- bodroške županije, jer se već tada znalo koliko su one vredne, retke i izuzetne po tome što su ih oslikavali samouki Staparci uz sveće.

"Sa izuzetnom preciznošću crtali su ti Staparci ikone nakon napornih dnevnih poslova. Radili su bojama koje su postojane sve do danas i na način na koji se vrlo teško stvara jedno umetničko delo, a to je slikanje odnazad kao u ogledalu, polazeći od najsitnijih detalja kao što je dužica oka", kaže Milka Ljuboja kustos-istoričar Gradskog muzeja Sombor.

Petpostavka je da su Staparci ovu jedinstvenu umetnost oslikavanja ikona doneli sa sobom iz svoje postojbine sela Bokčinovci.

"Ovde kod nas su izložene uglavnom ikone koje su radili otac i sin sveštenici Popović, jer su one i najstarije, pa mi tako povezujući te dve činjenice smatramo da su se oni time bavili u svojoj postojbini odnosno selu Bokčinovci", kaže Ljuboja.

Slikanje ikona na staklu nastavljeno je i krajem XIX veka i prvih decenija XX veka.

"To su bila braća Jovan i Milan Savčin koji su se pojavili u samom sumraku ove tehnike. Radili su tri decenije i iza sebe su ostavili stotinak ikona urađenih, a u muzeju je ikona crne Bogorodice", kaže Dejan Milić iz Stapara.

U Staparu je danas malo sačuvanih ikona na staklu, a nekada su ih imale mnoge porodice.

"Stare porodice koje su izumrle prenosile su ih sa kolena na koleno, dok se porodice nisu ugasile. Kada se porodica ugasila neke su ikone donete u crkvu, ali neke su i izlupane. Ima danas dosta mladih ljudi koji znaju za ikone na staklu, njihovu vrednost i čuvaju po svojim kućama", kaže Dejan Milić.

Iz muzejske zbirke izdvajaju se ikona crne Bogorodice, koja je retkost u zapadnoj umetnosti, i najstarija ikona Bogorodice sa malim Hristom i Jovanom Pretečom iz sredine XVIII veka pronađena u crkvi na staparskoj vodici.

Izvor: RTV

petak, 22 septembar 2017 00:00

Danas počinje 86. po redu "Grožđenbal"

U Sonti će od petka 22. do nedelje 24. septembra biti održana tradicionalna 86. po redu folklorno-turistička manifestacija “Grožđebal”, u organizaciji Omladinskog kulturno umetničkog drušva “Ivo Lola Ribar” iz Sonte.

Ova manifestacija je najstarija na teritoriji opštine Apatin, a prema rečima mnogih i u celoj Vojvodini. Na svečanosti se, već dugi niz godina, povodom grožda, novog vina i početka jesini okuplja veliki broj ljudi. Centralna manifestacija biće održana u nedelju kada će se održati takozvana “Šokačka svadba”. Ovogodišnji knez je Denis Klecin, a kneginja Dijana Mihaljev.

Program 86. Grožđebala:

Petak, 22. septembar:
19.00h – Koncert dečijih folklornih grupa iz Sombora, Stapara, Lalića i Sonte
20.00h – Premijera pozorišne predstave “Smešna bajka” u izvođenju grupe Centra za kulturu i obrazovanje Sonta
– Premijera pozorišne predstave “Nestvarna stvarnost” u izvođenju dramske trupe “Čika Savo Škobić” iz Sonte
Ulaz je besplatan.

Subota, 23. septembar:
19.00h – Otvaranje izložbe narodnih nošnji i rukotvorina u prostorijama Narodne biblioteke
20.00h – Plesno-muzičko veče
Učestvuju: Plesni klub “Ronda” iz Sombora
Plesna grupa “Venera” iz Vukovara
Folklorni studio “Odžaci” iz Odžaka
Cena ulaznice 100 dinara

Nedelja, 24. septembar:
13.00h – Defile učesnika “Grožđebala” ulicama sela i “Šokačka svadba” sa narodnim veseljem
16.00h – Simbolično venčanje kneza i kneginje “Grožđebala” Denisa Klecina i Dijane Mihaljev u bašti Doma kulture
16.30h – Blagoslov “Zvona grožda” u crkvi sv. Lovre
19.30h – Završna priredba “Grožđebala” u sali Doma Kulture
U programu učestvuju: OKUD “Mladost” Subotica
SKUD “Jovan Lazić” Beli Manastir
KPZH “Šokadija” Sonta
Tamburaški orkestar “Sonaćnaski biseri” Sonta
OKUD “Ivo Lola Ribar” Sonta
Cena ulaznice za završnu priredbu 100 dinara

Izvor: Radio Dunav

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Namirnice i lekovi koje nipošto ne treba mešati

Biznis insajder predstavlja četiri najopasnije kombinacije lekova i hrane na koje bi ubuduće trebalo da obratite pažnju.

Zeleno povrće (brokoli, spanać, prokelj) bogato je vitaminom K, koji suzbija antikoagulativno dejstvo razređivača krvi, tako da se ova kombinacija nikako ne preporučuje.

Pojedini lekovi protiv povišenog pritiska povećavaju nivo kalijuma u organizmu. Ukoliko se kombinuju sa bananom, koja je takođe bogata kalijumom, ova kombinacija može da poremeti pravilan srčani ritam ili prouzrokuje lupanje srca.

Hrana bogata biljnim vlaknima (poput oraha) sprečava apsorpciju pojedinih lekova protiv bolesti štitne žlezde. Ukoliko konzumirate velike količine ove namirnice, možda bi trebalo da povećate dozu leka.

Sok od grejpfruta povećava nivo lekova za snižavanje holesterola u krvi, a posledica su povećane šanse za nastanak neželjenih dejstava poput bolova u nogama. Konzumiranje ove namirnice takođe bi trebalo da izbegavate ukoliko uzimate lekove protiv povišenog krvnog pritiska, abnormalnog srčanog ritma ili anksioznosti.

Izvor: B92

Škorpije će odati pogled, Strelčevi sami priznaju prevaru Blizanac će uvek imati izmišljeni alibi kako bi vas ubedili da nema teorije da je neveran...

Ovan postaje svadljiv

Ako Ovan vara, to znači da im ne posvećujete dovoljno pažnje, a to mogu raditi i iz osvete ako su mnogo povređeni. Kad prevare, postaju uznemireni. Muškarac će vas iz čista mira verbalno napasti, a žena Ovan će prigovarati u vezi sa izgledom, često će se svađati i govoriti da niste isti kao pre. Ako idu da se se nađu s ljubavnikom ili ljubavnicom, brzo će izjuriti kroz vrata.

Bik menja navike

Pripadnici ovog znaka u prevaru se upuštaju zbog rutine u odnosu, ali i usled jake seksualne privlačnosti prema nekoj novoj osobi. Iako vešto skrivaju osećanja, Bikove otkriva iznenadna i preterana briga o izgledu (kupovina nove odeće ili često odlaženje kod frizera ili u teretanu). Nagla promena navika, češći izlasci i skrivanje mobilnog telefona dovoljan su razlog za sumnju.

Blizanci uvek imaju alibi

Pripadnici ovog znaka varaju onda kad nema šanse da se to sazna, ili ako im nije stalo do odnosa u kojem jesu. Kad varaju, vrlo su mudri, brzo misle i paze na svaki potez. Neretko angažuju prijatelje da im služe kao alibi. Uvereni su da ih ne možete uloviti u preljubi, pa se vremenom opuste. Zaskočite li ga i na brzinu mu postavite zamku s nekoliko unakrsnih pitanja, zbuniće se i tako se otkriti.

Rak se udaljava od partnera

Nema nekog univerzalnog razloga za prevaru kod Rakova, ali jedna stvar je kod njih sigurna – oni ne žele da izgube sigurnost partnera, ali ni ljubavnika. Njegovo neverstvo otkrivaju česti izgovori da je umoran i opterećen obavezama. Često će odbijati seks i tako se emotivno udaljavati od partnera. Počne li neumereno da troši novac, postanite oprezniji.

Lav ugađa partneru

Pripadnici ovog znaka najčešće varaju zbog seksa i uzbuđenja. Kad to rade, pred partnerom glume da je sve u redu. Postaće savršeni partneri, pa će muškarac Lav svojoj dragoj ugađati na sve moguće načine, a žena će mužu pripremati najdraža jela i uvek biti doterana. Neverstvo neće priznati čak ni ako ih uhvatite na delu, još će vas napasti što ste uopšte i pomislili na to.

Devica napada partnera

Devica se u prevaru najčešće upušta jer je razočarana u svog partnera i zato što zapravo više ne želi da bude u tom odnosu, ali još nije osmislila kako će izaći iz njega, pa će na to naterati drugu stranu. Kad varaju, uvek će za sve imati alibi, ali će postati veoma kritični i ironični i stalno će isticati vaše mane. Ako žena Devica počne da izbegava seks, to je dovoljan razlog za sumnju.

Vaga kao zaljubljeni tinejdžer

Pripadnici ovog znaka nimalo nisu imuni na prevaru, a u nju se upuštaju isključivo ako se zaljube. Kad varaju, ponašaju se bukvalno poput zaljubljenih pubertetlija. Stalno se sređuju, tuširaju se i presvlače, a raspoloženje im je na visokom nivou. Sve će učiniti da sakriju prevaru, a ako, ne daj bože, partner za nju sazna, reći će mu da je u pitanju samo flert.

Škorpija to radi planski i smireno

Pripadnici ovog znaka varaju iz mnogo razloga, a kad se usude da se upuste u tako nešto, to govori samo jednu stvar – da su sigurni da se to nikad neće otkriti jer su uvereni u svoje sposobnosti zataškavanja. Škorpija vara vrlo mudro i smireno. Muškarci će redovno spavati s partnerkom i neće gubiti interesovanje za nju, a ženske pripadnice ovog znaka odaće zaljubljeni pogled.

Strelac bi da se raspravlja

Oni varaju onda kad više nisu srećni s partnerom i kad im nedostaje fizičke privlačnosti. Otkriće ih često filozofiranje. Muškarac Strelac će ponavljati da je veza postala monotona, a pripadnica ovog znaka partneru neće ništa braniti i propagiraće ravnopravnost. Ali pre nego što partner sumnje potvrdi dokazima, Strelčevi će sami priznati neveru.

Jarac vara, ali ne dugo

Jarčevi će varati ako ih partner stalno uzima zdravo za gotovo i ako se osećaju jadno u odnosu. Tad se upuštaju u aferu koja će im doneti sigurnost i utehu. Upuste li se u neveru, to može da bude i kraj dosadašnje veze jer im strašno smeta što su razapeti na dve strane. Ako je reč o prolaznoj avanturi, njihov partner za nju najverovatnije nikad neće ni saznati.

Vodolija se odaje

I muškarci i žene Vodolije, ruku na srce, ne varaju često, ali ako to rade, to će svom partneru skoro i nacrtati. Biće veoma nezainteresovani za odnos, govoriće dvosmislene izjave o budućnosti, predlagaće da imaju otvorenu vezu ili da u njoj naprave malu pauzu. Žena Vodolija govoriće da joj treba više druženja i da je veza počela da je guši, a na svaki pitanje o neverstvu reagovaće odbrambeno.

Ribe nisu dosledne

Ribe mogu da vole više partnera odjednom i da se prema svima odnose isto. Umeju lako da se izgube u sopstvenim lažima, a najbolje ćete ih razotkriti ako malo popiju. Tad će progovoriti o svemu, a sutra će, naravno, sve poreći. Ako im je partner da dokaz, histerisaće i pašće u depresiju, ali ga ipak neće ostaviti.

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

10 zlatnih pravila koja štede gorivo i novac

Uz malo pažnje i razmišljanja u vožnji moguće je uštedeti do 20 odsto goriva.

Ovo je deset saveta za štedljiviju vožnju:

1. Nežno s papučicom gasa

Naravno da je prvo i osnovno pravilo štedljive, kao uostalom i svake druge vožnje nežno i "pametno" postupanje s papučicom gasa. Držite obrtaje u najpovoljnijem rasponu. Kada postignete željenu brzinu, prebacite u najviši mogući stepen prenosa i održavajte brzinu.

2. Ne vozite u "leru"

Pogrešno je dugo se "kotrljati" do semafora u praznom hodu. Automobil, zavisno od motora, troši od 0,5 do jedne litre goriva na sat dok pri kočenju motorom elektronika isključuje ubrizgavanje goriva u cilindre i tako praktično u tim trenucima smanjuje potrošnju na nulu.

3. Ispraznite prtljažnik

Nemojte da se vozite s nepotrebnim teretom u automobilu. Svakih 100 kg opterećenja povećava potrošnju za oko pet odsto.

4. Isključite motor u mestu

Mnogi novi automobili danas dolaze sa sastavom start-stop koji isključuje motor dok auto stoji, čime se u gradskoj vožnji može znatno uštedeti. Možete i sami isključiti automobil kad znate da ćete malo duže stajati – recimo ako vam se upravo ugasio semafor "pred nosom".

5. Usporite

Ukoliko vozite 120 po auto-putu umesto 140 km/h, možete smanjiti potrošnju i do 15 odsto.

6. Uklonite nepotrebne nosače

Krovne kutije izvrsno su rešenje za višak prtljaga, ali bitno povećavaju potrošnju.

7. Vozite konstantnom brzinom

Kočenjem rasipate kinetičku energiju, a onda trošite gorivo da je ponovo "stvorite". Sportska vožnja s mnogo naglih ubrzanja i kočenja može povećati potrošnju i do 50 odsto.

8. Štedljivo s klima-uređajima

Isključite uređaj na nižim brzinama. Oko 90 km/h višak goriva koji troši klima izjednačuje se s povećanom potrošnjom zbog otvorenih prozora, pa se na većim brzinama klima više "isplati".

9. Proverite pritisak u gumama

Gume na automobilu uvek bi trebalo da budu pod pritiskom koji je propisao proizvođač, i zbog potrošnje goriva, ali i zbog mnogih drugih razloga – od prianjanja za podlogu do ravnomernog trošenja.

10. Redovno održavajte automobil

Najmanje troši ispravan automobil. Staro ulje, napola začepljeni filter i slični rezultati nemara odražavaju se i na potrošnju goriva.

Izvor: b92

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Evropski sud presudio u korist dužnika u francima

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva saopštilo je da je poslednjom presudom Evropskog suda pravde, a koja se tiče predugovornog informisanja klijenta u vezi sa zaključenjem ugovora o kreditu u švajcarskim francima, jasno utvrđena izostala obaveza banke da klijenta informiše o svim aspektima kredita, kao i o potencijalnim rizicima.

Kao i u Srbiji, tako i u Rumuniji, od koje je krenula ova inicijativa ka EU Sudu, građani su se zaduživali u kreditima koji su nominovani u stranoj valuti (švajcarski franak) dok su im primanja u domaćoj valuti. Banke u Srbiji nisu informisale klijente od svim rizicima stupanja u takav odnos, već su suprotno, a to se može potvrditi u gotovo svakom medijskom istupanju predstavnika banaka, klijentu sugerisale da je taj kredit povoljniji od nekog drugog (kod nas je to kredit u evrima, pošto se radi o stambenim kreditima), navodi se u saopštenju.

"Dakle, banke su suprotno zakonskim obavezama, a tu obavezu poznaje i naš Zakon o zaštiti potrošača, klijenta svesno upućivale na donošenje pogrešne odluke, odnosno one koja će ga kasnije skupo koštati, zbog enormnog rasta kursa CHF u odnosu na evro, a što je dovelo do uvećanja mesečnih obaveza i do 2,5 puta kao i do rasta realne glavnice duga do visine iznad pozajmljenog kredita", ističe Efektiva.

Oni dodaju da su već imali u njihovim presudama identična obrazloženja, ali je na sudu to kasnije menjano i nijedan korisnik CHF kredita od ovakvog stava nije imao konkretne koristi.

"Nadamo se da će na dalje i domaći sudovi prihvatiti ovo tumčenje kao krucijelno u zasnivanju odnosna između korisnika i banke, te da će sve one ugovore koji jesu zasnovani na nepotpunom informisanju klijenta, poništiti. Ovo očekujemo kako za kredite u CHF tako i za kredite indeksirane u evrima. Podsećamo da se u nekim sporovima koje vodimo, a tiču se upravo utvrđivanja ništavosti CHF ugovora o kreditu, na strani korisnika kredita priključilo i Republičko javno tužilaštvo, što nam daje za osnov da verujemo da smo u pravu i da će ovi štetni ugovori biti poništeni", dodaje se dalje u saopštenju Eefektive.

Izvor: Danas

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

BRZ I JEFTIN: Kolač od pudinga i jogurta

Sastojci

4 jaja
75g brašna
75g griza
50ml ulja
100ml jogurta
100g suvog groždja
1 puding od maline
1 puding od čokolade
1 prašak za pecivo
150g šećera
600ml mleka
maline
čokolada

Priprema

1. Skuvati puding (posebno od maline, posebno od čokolade) sa mlekom i dodati šećer i prohladiti.

2. Umutiti jaja sa 100g šećera, dodati brašno i griz pomešan sa praškom za pecivo.

3. Dodati suvo grožđe i izmešati, zatim sipati u manji pleh (30x20cm).

4. Rasporediti po kašičicu pudinga od čokolade i maline. U čokoladni puding stavite kockice čokolade a od maline po koju malinu.

5. Pecite na 190 stepeni C oko 30 minuta.

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Danas akcija pojačane kontrole saobraćaja

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sutra će sprovesti akciju pojačane kontrole saobraćaja u zemlji, a posebnu pažnju će obratiti na kontrolu brzine, proveru alkoholisanosti vozača, kao i da li vozači koriste sigurnosni pojas.

1Akcija se organizuje u okviru projekta Evropski dan bez poginulih u saobraćajnim nezgodama, koji po drugi put organizuje Evropska mreža saobraćajnih policija (TISPOL), saopšteno je danas iz MUP-a.

Projekat EDWARD podržala je Evropska komisija i njime se apeluje na sve građane da razmisle o rizicima sa kojima se suočavaju u saobraćaju, o rizicima koje mogu prouzrokovati drugim učesnicima u saobraćaju i na koji način mogu da smanje navedene rizike.

Projekat se sprovodi zato da 21. septembar bude prvi dan na evropskim putevima bez poginule osobe u saobraćajnim nezgodama ili da broj poginulih i teško povređenih osoba bude što manji.

U 2016. godini, na dan realizacije Projekta, u saobraćajnim nezgodama u Srbiji nije poginula nijedna osoba.

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Međunarodni festival orijentalnog plesa u Somboru

Od 22. do 24. septembra u Somboru će se održati peto izdanje Međunarodnog festivala orijentalnog plesa - Orijentalija 2017.

Projekat Orijentalija, sada već tradicionalno, petu godinu za redom sprovodi plena grupa Inanna iz Sombora. Idejni tvorac i koordinatorka projekta je Brankica Ćurčić, instruktorka orijentalnog plesa sa desetogodišnjim iskustvom, koja je u naš grad i dolena orijentalni ples.

Orijentalija je festival koji ima za cilj da umreži mlade plesače, i to ne samo orijentalnog plesa, iz svih krajeva Srbije, regiona i inostranstva i predstavi ih publici u Somboru. Ove godine gostujući instruktori festivala su Hronis Taksidis, perkusionista iz Atine i plesačice Gordana Minčić iz Beograda i Amra Smajić iz Zenice.

Učesnici festivala dolaze iz svih krajeva Srbije: Beograd, Niš, Novi Sad, Subotica, Bogatić, Kosovska Mitrovica itd. kao i iz inostranstva: Grčke, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske Makedonije...

Omladinski projekat Orijentalija 2017. realizuje se uz podršku Somborskog edukativnog centra u okviru programa Mladi su zakon 2017. koji sufinansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Prijatelji festivala su restoran Internacionalne kuhinje Emma's fusion, kompanija Avon Sombor i štamparija Atelje plus iz Kule.

Poljoprivredno zemljište je prirodni resurs kojim se Grad Sombor može pohvaliti, ali i resurs koji zahteva permanentnu brigu i ulaganje. Polazeći od značaja poljoprivrednog zemljišta Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ove godine je izdvojio bespovratna sredstva za radove na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja poljoprivrednog zemljišta.

Na konkursu Sekretarijata za dodelu podsticajnih sredstava, somborskoj lokalnoj samoupravi odobrena su bespovratna sredstva u iznosu od 15.571.000,00 dinara, a iz gradskog budžeta u iste namene izdvojeno je 13.317.889,00 dinara.

Udruženim sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i grada Sombora u ukupnom iznosu od 28.888.889,00 dinara, shodno ugovoru koji je zaključen između Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, grada Sombora i JVP „Vode Vojvodine“, određena je vrsta i obim radova.

Ugovorom je definisano da će se urediti kanalska mreža u katastarskim opštinama Sombor, Čonoplja, Rastina i Riđica, a postupak javne nabavke za izvođača radova sprovelo je JVP „Vode Vojvodine“ koje je, kao najpovoljnijem izvođaču, posao dodelilo Vodoprivrednom društvu „Zapadna Bačka“ u Somboru.

Radovi su otpočeli tokom avgusta i do sada je urađeno izmuljavanje kanala Mostonga i sanacija propusta na kanalu u Žarkovcu, a u toku su radovi na čišćenju kanalske mreže u industrijskoj zoni.

Na terenu, sa nadležnima iz VDP „Zapadna Bačka“, bili su članovi Gradskog veća Darko Radulović, zadužen za oblast poljoprivrede i zaštitu životne sredine i Mirko Strigić, zadužen za ruralni razvoj.

Izmuljavanje, odnosno čišćenje kanala, biće obavljeno na ukupno 69 kilometara kanalske mreže, a rok za završetak radova je godinu dana.

četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Izložba slika "Bunjevačko zlato" u Mađarskoj

Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ iz Sombora realizovalo je projekat prekogranične saradnje sa susednom Republikom Mađasrkom u subotu, 16. septembra. Naime, u bunjevačkoj etno kući u varošici Gara, po pozivu vlasnika iste, gospodina Sime Arsenića i supruge Marije Ostrogonac, već dobro poznate slamarke, članice „Bunjevačkog kola“ izlagale su svojih četrdeset radova, slika od slame

U dobroj atmosferi, u prepunom dvorištu etno kuće, izložbu slika “Bunjevačko zlato” su otvorili predsednik udruženja gradjana „Bunjevačko kolo“, Dejan Parčetić i vlasnik bunjevačke etno kuće Simo Arsenić. Predsednik, Dejan Parčetić je, između ostalog, istakao da ovo nije samo kulturno povezivanje, nego i vid podrške bunjevačkom narodu koji živi na teritoriji Republike Mađarske. To je samo prvi korak u nizu, oko borbe za priznavanje bunjevačke nacionalne zajednice u Republici Mađarskoj. Prigodne tekstove na bunjevačkom i mađarskom jeziku kazivala je potpredsednica UG „Bunjevačko kolo“, Aleksandra Medurić Kalčan.

Uz goste iz Gare, Baje, Kaćmara i Bačalmaša koji su prisustvovali otvaranju posebno su se istakla deca iz garske osnovne škole, koji su na otvaranje izložbe i razgledanje Etno kuće došli u pratnji zamenice direktora osnovne škole gospodje Kubatović-Maćašni Magdolne, učiteljice Smilje Zegnal i učitelja Ivana Kričkovića.

Uz prelepo druženje i dobru zabavu, a za koju su se pobrinuli izvrsni domaćini, organizovan je i koncert narodnih igara folklornog ansambla KUD “Veseli Santovčani“.

Ovaj projekat je potpomognut od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grada Sombora. Koliko su ovaj projekat i izložba bili uspešni, govori i to da su odmah ugovorene nove izložbe u Baji i Kaćmaru. Naše slamarke polako ali sigurno utiru put uspeha - kažu u Udruženju građana "Bunjevačko kolo" Sombor...

Izvor: NRS

Ostalo je manje od nedelju dana do starta košarkaške sezone, KK Dunav u Apatinu organizuje tradicionalni kadetski međunarodni košarkaški turnir „Rade Ratko Vejin“. Ovogodišnji turnir po imenima klubova učesnika će biti jedan od najkvalitenijih do sada.

Učestvuju: „Igokea“ Laktaši (Republika Srpska), „Borovo“ Vukovar (Hrvatska), „Pecsi Vasutas Sportkor“(Madjarska) i domaćin „Dunav“ (Srbija).

U subotu u 9 sati je zvanično otvaranje turnira a u prvim utakmicama igraju Dunav-Borovo (9.15 sati) i Igokea – Pecsi Vasutas Sportkor (11 sati).

Utakmica za 3.mesto se igra u 15 sati, a finale je zakazano za 17 sati. Nakon proglašenja pobednika, od 18.30 se igra utakmica Ratkovih prijatelja među kojima će biti i košarkaški as Darko Miličić.

Izvor: 025info

sreda, 20 septembar 2017 00:00

Besplatne radionice za osobe sa dijabetesom

Od danas, 20.9.2017., u PSIHOZON-u, u Konjovićevoj 1, počinje Program za osobe sa dijabetesom (mladi i odrasli) - kreativno-psihološke radionice.
Cilj programa jeste unapređenje kvaliteta života osoba sa dijabetesom u našoj zajednici, sa fokusom na očuvanje, zaštitu i unapređenje psihofizičkog zdravlja.

Aktivnosti u okviru ovog programa će se realizovati tokom jeseni, u narednom periodu, sredom od 17 časova, počevši od danas, 20.9.2017.u 17č.

Zainteresovani se mogu uključiti uz obaveznu prethodnu prijavu, s obzirom na ograničeni broj mesta, i to pozivom na telefon: 064 538 3 438. Učešće u programu je besplatno. Program se realizuje u okviru projekta "Snaga je u nama", koji je dobio podršku od strane Grada Sombora.

Tokom realizacije programa pratiće se njegovi efekti na psihološki status učesnika. Autorka i voditeljka programa je S. Stojšić, dipl. psiholog, koja u je u svom radu orijentisana ka prevenciji i psihoterapiji.

 Aktivnosti se realizuju u saradnji sa Društvom za borbu protiv šećerne bolesti Grada Sombora i somborskom endokrinološkom ambulantom pri Opštoj bolnici "Dr R.Simonović" u Somboru.

 

Strana 1 od 402

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top