Za Uglješu Brkljača kažu da je "čudo od deteta", virtuoz, muzički genije. A on skromno odgovora da je samo osamnaestogodišnjak koji nadasve voli muziku.
Mada je od rođenja slep, mladi pijanista pohađa redovnu, srednju muzičku školu u Somboru, odličan je đak, dobitnik je čak 29 nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima muzičkih škola i talenata, a nedavno je imao i svoj prvi internacionalni nastup u Moskvi, kojim je oduševio muzičare Boljšog teatra i moskovsku publiku...
- Nisam imao tremu, jer koncert nije bio takmičarskog karaktera - rekao je Uglješa, iskazujući i zahvalnost srpskom privredniku u Moskvi Nebojši Mijanoviću, koji mu je pomogao da ostvari svoj san o nastupu van granica Srbije.
Uglješa je u rusku prestonicu stigao u pratnji majke Gordane (43). I mami i sinu to je bio prvi let avionom i prvi boravak u inostranstvu, a razgovor sa novinarem "Vesti" za Uglješu bio je prvi intervju koji je dao van granica rodne zemlje... Kasnije su ga opsedali i brojni ruski mediji, a on je u maniru prave zvezde, na tečnom engleskom odgovarao na njihova pitanja.
Život mladog pijaniste se, priča njegova majka, odvija sasvim normalno. Živi, kaže ona, kao i svaki drugi mladić. Razlike postoje, dodaje Uglješa, samo u interesovanjima.
- Ne izlazim u grad i kafiće. Mene više interesuje muzika! Nisam taj tip koji voli izlaske.
Uglješa se nikad nije školovao u specijalnim školama, već je svojom neverovatnom upornošću uspeo da u redovnoj školi, u konkurenciji sa decom koja vide, bude i vukovac. Čak je u dva navrata dobio i diplomu i nagradu kao najbolji učenik škole.
- Od prvog dana su me u školi svi lepo prihvatili i pomagali mi oko svega, a naročito učiteljica - priča Uglješa.
- Moje praćenje nastave na časovima se razlikuje samo po tome što sve zapisujem Brajevim pismom...
Njime Uglješa čita i note, a uz pomoć govornog kompjuterskog programa savladava školsko gradivo i dopisuje se sa vršnjacima... Koristi mobilni telefon, razmenjuje SMS poruke, i provodi dosta vremena za računarom... Čak je i školsku lektiru pronašao na internetu.
- Osim muzike, omiljeni predmeti su mi strani jezici i informatika. U školi učim engleski i italijanski, i baš ta dva jezika najviše volim, a nekako mi i leže.
Za hobije, kaže, nema puno vremena, jer dnevno za svojim pijaninom provede i po šest, sedam sati vežbajući. Voli Rahmanjinova, Betovena, Lista, Mocarta i Šopena...
- Mnogo volim računare, volim da se družim, da slušam muziku... Šetnje me opuštaju, a leti volim i plivanje. Nisam baš ljubitelj sporta, pratim ga tek toliko da budem informisan...
A inače navijam za Šopena - kaže kroz smeh i dodaje:
- Moja soba je moje carstvo! Tu su smešteni moj pijanino, sintisajzer i kompjuter. Napravio sam svoj raspored i njega ne menjam... Nisam išao na kurs orijentacije i kretanja u većem prostoru, ali planiram to sledeće godine kad se preselim u Novi Sad...
Svoj prvi solistički koncert imao je sa nepunih 14 godina, a mašta da ove godine, kad završi srednju muzičku školu, održi još jedan. Potom, naravno, sledi upis na Muzičku akademiju, u Novom Sadu.
