Odlukom Osnovnog suda u Somboru, od pre nekoliko dana, jedna od najimpozantnijih (ali i najruiniranijih) zgrada u ovom gradu, Grašalkovićeva palata, oduzeta je državi Srbiji i nakon skoro deset godina, vraćena u vlasništvo trgovinskom preduzeću “Prehrana”.
Cela rašomonijada sa impozantnim zdanjem, podignutim još sredinom 18 veka, započela je uoči svojevremene privatizacije TP “Prehrana”, kada je neposredno pre aukcijske kupovine od strane konzorcijuma rukovodilaca ovog preduzeća, vlasništvo nad njom, u zamenu za dva lokala, bilo preneseno na Direkciju za imovinu Republike Srbije, koje je Grašalokovićevu palatu poverilo na korištenje i staranje Gradu Somboru. Sledeće četiri godine, dok je TP “Prehrana” bila u vlasništvu dvadesetak rukovodilaca i poslovođa ovog preduzeća, predstavljale su klasičan privredni “sumrak”, da bi zbog enormnih dugova, neizvršavanja obaveza iz kupoprodajnog ugovora sa republičkom Agencijom za privatizaciju, a na brojne proteste i upozoravanja Udruženja malih akcionara, privatizacioni ugovor bio raskinut, a firma vraćena u državni portfolio. Nevolje TP “Prehrana” nisu time okončane, pošto je već sledeće, 2008. godine tadašnji direktor i zastupnik državnog kapitala Dragoljub Krstajić bio lišen slobode i proveo tri meseca u istražnom zatvoru pod sumnjom da je počinio krivično delo pronevere, zloupotrebljavajući službeni položaj.. Uskoro je za novu zastupnicu državnog kapitala određena Radmila Knežević, a sama “Prehrana” se našla u procesu likvidacije i pored podrške lokalne samouprave uključivanju u process restrukturiranja.
Za sve to vreme, Udruženje malih akcionara, čiji je predstavnik u jednom momentu za vreme istrage nad Krstajićem) i bio na čelu “Prehrane” vodilo je pravnu borbu sa državom Srbijom oko vlasništva nad Grašalkovićevom palatom, zastupajući tezu da je ona promenila vlasništvo zbog pritisaka tadašnjih lokalnih vlasti uoči privatizacije, što je, nedavnom presudom, Osnovni sud u Somboru očigledno i priznao. Kako ova presuda nije pravosnažna, a Grad Sombor je iskoristio pravo žalbe pred Apelacionim sudom u Novom Sadu, ostaje da se vidi kakva će biti konačna sudbina zdanja koje je svojevremeno podignuta državnim novcem, zarad prihvata kolonizovanih Nemaca iz Ulma. (Dnevnik)
