Isečena vetrozaštita
U vreme kada se činilo da je Sombor ispred ostalih, kao jedna od najstarijih i najnaprednijih vojvođanskih varoši, Somborci su postizali da se brinu o svemu, pa i razvijenom sistemu vetrozaštitnih pojasa na području opštine. Dok su košavski vetrovi prosto strugali plodna banatska i bačka polja, gusti vetrozaštitni pojasevi su nicali po okolini Sombora, čuvajući plodnu crnicu.
U godinama sveopšte bede, sekire osiromašenih nevoljnika su se usmerile ka negdanjem ponosu somborske poljoprivrede, pa se dešavalo da su preko noći iščezavale cele planski podignute šume po obodima plodnih njiva somborskog atara. Šteta tako nanesena je bila i doslovno neprocenjiva. Zahvaljujući nedavno obelodanjenom projektu somborskog Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća” o revitalizaciji vetrozaštitnih pojaseva somborskog atara, ipak će, po svemu sudeći, šteta biti koliko-toliko sanirana.
- Izrada ovog projekta revitalizacije vetrozaštitnih pojaseva, čiji je nosilac JKP „Čistoća” počela je u maju. Bilo je neophodno najpre utvrditi gde su na teritoriji Sombora projektovani vetrozaštitni pojasevi i kakvo je stanje na terenu - pojasnio je Ivan Periškić iz JKP „Čistoća”, na nedavno održanoj promociji projekta, uz opasku da je Sombor osamdesetih godina prošlog veka bio pionir u podizanju zelenog pojasa za zaštitu od vetra, a da su do danas mnogi zbog nebrige nestali. - Sada smo ponovo pioniri pošto u vreme kada drugi prvi put podižu vetrozaštitne pojaseve, mi radimo na njihovoj revitalizaciji.
Član projektnog tima Rade Vukelić, objasnio je da Sombor spada u srednje ugrožena područja vetrom. Ovde pretežno duvaju severni, severozapadni i jugoistočni. Upravo ovi zadnji najviše ugrožavaju zemljište, a baš tu ima najmanje vetrozaštitnih pojaseva, pojasnio je Vukelić.- Pozitivne strane zelenog pojasa kao zaštite od vetra su višestruke. Pored toga što su stanište za životinje i ptice, pogodni su za pčelarenje, regulišu temperaturu, vlažnost vazduha i zemljišta, prostiranje snega, povećavaju žetvene prinose, štite saobraćajnice…- nabrojio je Vukelić.
Vlasništvo nad vetrozaštitnim pojasevima bilo je teško utvrditi, kažu u projektnom timu, a obilaskom terena utvrđeno je da je veliki deo pojaseva nestao zahvaljujući pre svega nekontrolisanoj seči, dok je ostatak nestao zbog nebrige države i lokalne samouprave, pa je procena da je za obnovu vetrozaštite potrebna sadnja preko 150 hiljada novih sadnica, revitalizacija postojećih, kao i dopuna pravaca prostiranja zaštitne zone. Andrija Penzeš, direktor JKP „Čistoća” najavio je da će ovo preduzeće konkurisati za sredstva pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, kako bi bile obezbeđene odgovarajuće sadnice i troškovi radova i ujedno pozvao građane da više vode računa o vetrozaštitnim pojasevima, jer se tako štite oranice i obezbeđuje prihod od poljoprivrede. (Dnevnik)
