Korisno

Možda vam ove namirnice izgledaju odvratno, ali to je HRANA koju će jesti NAŠA DECA

Stručnjaci upozoravaju da će zbog sve većeg broja ljudi na zemlji i klimatskih promena, hrane kakvu danas znamo, biti sve manje. Međutim, naučnici već uveliko rade na rešenjima tog problema. Neka od tih rešenja kao što su genetičko modifikovanje i pravljenje hrane u laboratorijama izazivaju podozrenje i debate, a neka su zapravo već odavno tu oko nas, ali ih ne koristimo dovoljno.

Genetički modifikovani organizmi (GMO)

Ljudi se oduvek trude da manipulišu prirodom a jedan od oblika te manipulacije je genetička modifikacija. Na taj način se stvaraju biljke otporne na herbicide i štetočine, a napravljene su i transgene životinje. Da li treba jesti hranu od GMO ili ne i dalje je tema oko koje se mnogi nutricionisti, genetičari i lekari raspravljaju.

- Preko 90% GM biljaka na tržištu su one tolerantne na herbicide ili otporne na štetočine. Najviše se proizvode soja i kukuruz, pa zatim pamuk, uljana repica, različite vrste povrća. Ove se biljke koriste preko 30 godina i površine zasejane njima se u svetu samo povećavaju, jer su ekonomski isplativije i omogućavaju manje korišćenje hemijskih sredstava (pesticidi, herbicidi), te su zbog toga zdraviji. Inače ne postoje naučno dokazani negativni efekti takvih biljaka, pa prema tome ni hrane koja ih sadrži, na zdravlje ljudi – kaže za “Blic” dr Jovanka Miljuš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI).

Viši dijetetičar-nutricionista Jasna Vujičić kaže da brojna istraživanja ukazuju na moguće negativne posledice.

- Postoje brojna istraživanja u kojima se otvoreno piše o opasnostima od genetski modifikovane hrane. Govori se o tome da se upotrebom genetski modifikovane hrane u ishranu unose herbicidi (glifosfati, glufozinati) koji su mogući karcinogeni. Prema istraživanjima, upotreba GMO hrane može dovesti do neplodnosti, problema sa imunitetom, ubrzanog starenja organizma, dijabetesa i promena na svim vitalnim organima, uključujući i organe za varenje – rekla je Vujičić.

Njena koleginica Tanja Bakrač smatra da GMO ima dobrih strana, ali da nije dovoljno ispitan uticaj na zdravlje ljudi.

- Dobre strane GM hrane su što se njenom proizvodnjom prevazilazi problem preteće gladi u svetu i što je procesom bioinžinjeringa moguće popraviti nutritivni sastav namirnica (biofortifikacija). Tačne posledice po ljudsko zdravlje nisu transparentne, jer nije prošlo dovoljno vremena od početka korišćenja GM hrane, pa nije sprovedeno opsežno istraživanje – rekla je Bakrač.

Hrana iz laboratorija

- Pre oko šest godina su naučnici uspešno napravili prve bifteke u laboratoriji. Reč je o mesu koje ima ukus i izgled originalnog mesa, koje nije GMO već nastaje iz matičnih ćelija životinje. Očekuje se da se u naredim decenijama ovo meso nađe na tržištima širom sveta. Za dobijanje ovakvog mesa će biti potrebno mnogo manje domaćih životinja, jer se one neće ubijati već će se koristiti samo mali uzroci njihovih tkiva. Na taj način bi trebalo da se smanji i ekološki otisak koje domaće životinje ostavljaju za osobom (uništenje šuma zbog pašnjaka i emisija gasova u atmosferu). Međutim, proces dobijanja mesa u laboratorijama je trenutno veoma skup.

- Osim mesa od životinjskih ćelija, neke kompanije u svojim laboratorijama rade na dobijanju hamburgera od ćelija biljnog porekla, a neke i na dobijanju veganskih sireva iz kvasca,koji navodno imaju ukus kao pravi sir.

- Skoro smo bili u prilici da na TV gledamo prilog o degustaciji mesa iz laboratorije, ali kakvog je ukusa zaista ne znam. U Srbiji se radi na proizvodnji probiotika i za ljude i životinje, pa se mnogi proizvodi mogu naći na tržištu. Što se tiče GM biljaka, prema važećem zakonu uvoz GMO semena je zabranjen, pa prema tome i sejanje i gajenje biljaka, kao i korišćenje u hrani za ljude i životinje, a ni proizvodnja takve vrste kod nas ne postoji – kaže dr Miljuš Đukić.

Insekti

Mnogi predviđaju da će se u budućnosti više jesti insekti, kao zamena za klasične mesne obroke.

- Insekti predstavljaju odličnu hranu, jer su bogati proteinima, kalcijumom, gvožđem i cinkom. Za njihovo uzgajanje nije potrebno zemljište, a iz hrane desetrostuko više proizvode proteina, nego što je slučaj sa svinjama, govedima, pilićima.. Lično nisam probala insekte, ali ne bih pravila problem, posebno ukoliko su dobro kulinarski upriličenii – kaže nutricionista Taja Bakrač.

Sa njom se slaže njena koleginica Jasna Vujičić.

- Realno je očekivati da se proteini životinjskog porekla zamene drugim vrstama (životinjskim ili biljnim) koje brže rastu i daju više proteina. Insekti su samo jedan od tih „alternativnih proteina“. Za veće korišćenje insekata trebalo bi da se promene neka gledišta o hrani koju sada jedemo i usvajanje dalekoistočne tradicije i kuhinje – kaže nutricionista Jasna Vujičić.

Biljke koje se nedovoljno koriste

Kao hranu budućnosti mnogi navode razne vrste algi. Mnoge od njih se već uveliko koriste u azijskoj kuhinji, ali se kod nas slabo upotrebljavaju. Međutim i u našoj zemlji u prirodi postoje mnoge biljke za čiju nutritivnu vrednost ni ne znamo da postoji.

- Kod nas u prirodi postoje mnogobrojne jestive biljke, koje su ujedno i lekovite, pa ih možemo uvrstiti u jelovnik. Neke od njih dosta su zastupljene i u svetu. Navešćemo sledeće: Divlja artičoka (koristi se samo cvetna glavica), bokvica, bosiljak, cikorija, čičak, divlja čičoka, čuvarkuća, đumbir, gavez, hrast, jagorčevina, žalfija, kiselica, komorač, livadsko zelje, lotos, sremuš, vlašac, maslačak, matičnjak, paprat, pelen, rabarbara, rukola, ruzmarin, selen, špargla, vranilovka, pasiji trn i mnoge druge – kaže Bakrač.

A i one poznatije mnogi iz nekog razloga izbegavaju da koriste u ishrani iako mogu da budu veoma ukusne.

- Samo pogledajte kako se hrane Azijati. Pirinač, alge, bob, leblebija, šitaki pečurke... Nerado koristimo i ono što nam je dostupno u svakoj prodavnici, a zdravo je i daje dosta energije: grašak, kukuruz šećerac, orašasti plodovi, laneno seme, maslinovo ulje, mladi luk, kao i sav drugi zeleniš kojeg je svaka pijaca ovih dana prebogata. Takođe, riba, boranija, brokoli, ovsene pahuljice, crni i beli luk i cvekla su takođe na „negativnoj listi“ mnogih, ali potpuno bez razloga. Sve je to zdravo – rekla je Vujičić.

Kako se u Srbiji bori protiv klimatskih promena?

Da li i na koji način genetičari rade na stvaranju otpornijih useva, voća i povrća koje može da se suprotstavi uticajima klimatskih promena?

- U našoj zemlji se nove sorte dobijaju klasičnim metodama selekcije, tako da to dugo traje,a rezultat nije uvek ono što se očekuje. Institut za kukuruz je zainteresovan za dobijanje sorti kukuruza otpornih na sušu. Naravno u laboratorijama širom sveta istraživači rade na projektima dobijanja novih sorti ne samo klasičnim, već metodama genetičkog inženjeringa, i to biljaka otpornih na sušu, slana zemljišta, teške metale, visoke temperature i druge stresne faktore, a koliko će ove sorte biti prihvaćene zavisi od GMO zakona u pojedinim zemljama. Traže se nove metode koje će omogućiti da nove sorte imaju povoljne, tražene ososbine a da ne nose strane gene, kao što je to kod klasičnih GM biljaka, pa se očekuje da će one lakše “zaživeti” na tržištu – kaže dr Miljuš Đukić.

Izvor: Blic

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top