četvrtak, 02 novembar 2017 00:00

Zbog čega nismo umereni u ishrani?

Studija pod nazivom Potencijalna urbano-ruralna epidemija (PURE) bavila se navikama i zdravljem 135.000 ispitanika u 18 zemalja na pet kontinenata. Istraživači su ustanovili da najzdravije osobe jedu hranu bogatu voćem, povrćem i mahunarkama, sa malo rafinisanih ugljenih hidrata i šećera.

Osim pomalo iznenađujućeg zaključka da je količina povrća potrebna za dobro zdravlje porasla na tri do četiri porcije dnevno, sve ovo je u skladu sa umerenom ishranom po definiciji američkih Smernica za ishranu, prenosi Vašington post.

Naslovi u medijima o ovom istraživanju dali su drugačiju sliku, navodeći da studija "baca sumnju" na važeći stav prema mastima, ugljenim hidratima, voću i povrću, kao i da je "uzdrmala" polje nutricionizma. Čak se i u propratnom komentaru u časopisu Lancet, koji je objavio ove rezultate, kaže da "studija PURE dovodi u pitanje definiciju zdrave ishrane".

Problem je u tome što, kada pogledate važeću definiciju zdrave ishrane, ona se u najvećem delu poklapa sa rezultatima studije PURE. Istraživači jesu ustanovili da je ishrana bogata ugljenim hidratima povezana sa 28 odsto većim rizikom od smrtnosti. Ali ovde govorimo o 77 odsto ugljenih hidrata, što nikad nije bio deo definicije zdrave ishrane, delimično zato što ostavlja malo mesta za odgovarajuće proteine i zdrave masti. Kad smo kod masti, rezultati ove studije govore da ukupan unos masti od oko 35 odsto ukupnih kalorija nije povezan sa rizikom od srčanog udara ili smrti od kardiovaskularnih bolesti, ali su stručnjaci već godinama saglasni da ishrana sa malim unosom masti ne vodi do željenih rezultata.

Ako se pogledaju podaci iz studije PURE, ishrana sa oko 45 odsto ugljenih hidrata, 35 odsto ukupne masti i 20 odsto proteina je povezana sa najmanjim rizikom od prerane smrti. To zvuči prilično umereno.

Glavni istraživač u studiji Salim Jusif čak je izjavio da "treba težiti umerenosti u većini aspekata ishrane, nasuprot veoma malom ili veoma velikom unosu većine hranljivih materija". Stoga, osim primamljivosti novih slatkorečivih obećanja, šta je to što nas drži daleko od puta umerenosti? Evo nekih najčešćih prepreka:

Ne znamo šta u stvari jedemo: osim ako znate i svesni ste šta i koliko jedete, a mnogi ljudi nisu, lako se pomisli da jedete umereno a da to u stvari nije tako. Na primer, možete da kažete, "Jedem desert samo nekoliko večeri u toku nedelje", ali zaboravljate da posegnete za kolačem ili krofnom svaki put kad ih neko donese na posao. Vođenje dnevnika o hrani tokom par nedelja da biste dobili objektivan uvid u obrazac svoje ishrane može da vam otkrije neke iznenađujuće stvari.

Neplaniranje na duže staze: negovanje navika zdravog načina života zahteva stalni trud, posebno ako imate duboko usađene nezdrave navike. Osećaj da ulažete trud ali ne vidite trenutni rezultat izaziva frustraciju. Počnite da o ishrani mislite kao o doživotnom putovanju, sa povremenim skretanjima i trenutnim preprekama, a ne kao o trci do ciljne linije.

Stav sve ili ništa: osećaj da sve manje od savršenstva predstavlja neuspeh i nije vredno truda takođe može da blokira sav napredak dok izluđujete sebe u potrazi za savršenom ishranom. Savršenstvo je neprijatelj napretka. Počnite pomalo, počnite danas i samo nastavite napred. Ne možete pogrešiti ako se držite unosa više povrća a manje šećera i eliminišete ono što vam odvlači pažnju dok jedete.

Zaluđenost najnovijim trendovima u ishrani: osobe koje jedu umereno jedu na način koji odgovara njihovom stilu života i podržava zdravlje, i ne osećaju potrebu da isprobaju sve najnovije trendove koji im se nude. Obraćaju pažnju na novosti iz oblasti ishrane, ali su prilično imuni na senzacionalističke tvrdnje. Znaju da nijedan način ishrane nije dobar za sve ljude sve vreme. Suludo je stalno raditi istu stvar iznova i očekivati drugačije rezultate. Ako imate dugu istoriju držanja dijeta i odustajanja od najnovijih dijeta bez vidnog trajnog unapređenja zdavlja i opšteg blagostanja, zašto biste to probali ponovo?

Nezdrav odnos prema hrani: zdrava ishrana ne podrazumeva samo ono što jedete. Način na koji razmišljate i kako se osećate u vezi sa svojim navikama u ishrani može biti jednako važno kao i sama hrana. Kada se hrana ili čin jedenja udruži sa stresom ili osećajem krivice ili straha, to nije dobro za vaš organizam i um. To je jedan od faktora koji ljude dovodi do ekstremnog odnosa prema hrani – ograničavanja ili preterivanja, a često i jednog i drugog.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 05 oktobar 2017 00:00

Kako da znate da li unosite dovoljno cinka?

Cink je, pored gvožđa, najprisutniji mineral u ljudskom telu i održava kožu, kosu, zube i nokte zdravim, a igra važnu ulogu i u libidu i funkcionisanju imunog sistema.

Potreban je za aktivnost više od 300 telesnih enzima, koji učestvuju u biohemijskim reakcijama u telu, sintezi proteina, proizvodnji hormona, kao i u opštem blagostanju organizma. Uprkos tome, mnogim ljudima nedostaje ovaj važan mineral. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od trećine ljudi na svetu pati od manjka cinka u organizmu.

To najčešće pogađa vegetarijance i vegane, koji obično imaju viši nivo fitinske kiseline u telu, koja smanjuje apsorpciju cinka. Ona se nalazi u integralnim žitaricama i mahunarkama.

Takođe, telo alkoholičara slabije koristi cink iz hrane, a u riziku su i oni koji pate od psorijaze.

U najvećem su riziku, međutim, oni koji izbegavaju crveno meso, koje je najbolji izvor bioraspoloživog cinka u našoj ishrani.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je da žene koje jedu manje od 40 grama crvenog mesa dnevno imaju četiri puta veću šansu da pate od manjka cinka, u poređenju s onim koje jedu 70 grama mesa dnevno.

Neki znaci nedostatka cinka su oslabljen imuni sistem, sklonost prehladama, sporo isceljivanje rana, umor i nizak libido.

Ipak, nedostatak cinka najpre ćete primetiti u svom odrazu u ogledalu. Predstavljamo vam još neke simptome:

Opadanje kose

Pored čestih prehlada i infekcija, opadanje kose je najčešći simptom nedostatka cinka. Taj mineral je ključan za razmnožavanje ćelija i proteinsku apsorpciju koje su ključne za jaku kosu.

Imate krte nokte sa belim tačkicama

Bele tačke na noktima su jedan od ključnih pokazatelja nedostatka cinka. Ako vam nokti sporo rastu, lome se i pucaju, to je zato što je za njihov pravilan rast potreban stabilan nivo cinka u organizmu.

Zubi vam nisu beli

Cink je važan i za zdrave zube i prirodno se nalazi u pljuvački i gleđi. Ako primetite da ste osetljivi na mirise, da vam se menja čulo ukusa i primetite da vam se češće javljaju afte i zapaljenje desni, sasvim je moguće da vam nedostaje ovaj mineral.

Često vam se javlja herpes

Pored afti, osobe koje pate od nedostatka cinka sklonije su herpesu. Sve se može rešiti uvođenjem namirica bogatih ovim mineralom uz suplementaciju.

Imate pege ili druge kožne probleme

Jedna studija objavljena u časopisu Turske akademije za dermatologiju pokazala je da 54 odsto ljudi koji imaju problem s aknama imaju nizak nivo cinka u organizmu. Oni često imaju osetljivu kožu sa pegicama i ranicama koje teško zaceljuju.

Kako da budete sigurni da ste uneli dovoljno cinka?

Naše telo ne može da čuva cink i zato moramo da ga unosimo kroz hranu. Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili jednostavno ne jedete mnogo crvenog mesa, sasvim je moguće da su vam potrebni suplementi.

S druge strane, oni koji jedu crveno meso treba da ga uzimaju u količini od oko 70 grama dnevno.

Najbolje je da jedete dugo kuvano crveno meso, jer je bogatije cinkom od drugačije pripremljene hrane.

S druge strane, vegetarijanci mogu da ublaže efekte fitinske kiseline iz mahunarki i žitarica tako što će piti više mleka.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Kurkuma je jedna od najzdravijih biljaka, a može se dodavati i slatkim i slanim jelima.

Kurkuma je namirnica broj jedan kada je reč o detoksikaciji organizma. Smanjuje upalne procese i postala je popularna kao glavni izvor antikancerogenog svojstva.

Ipak, mnogi ne znaju kako da je ispravno konzumiraju. Jedna kašika kurkume je dovoljan dnevni unos za odraslog čoveka. Deci se preporučuje manji unos.

Pročitejte zbog čega je sve zdrava kurkuma.

A da li ste znali da kurkuma kombinovana sa biberom daje svoj maksimalni zdravstveni kapacitet. Kurkuma razređuje krv, te nije poželjno uzimati je sa lekovima istoe namene.

dakle, kontraindikovana je sa brufenom, aspirinom i ostalim analgeticima.

Maslinovo ulje i kurkuma, kao i pomenuti crni biber, idealna su kombinacija za željene efekte poboljšanja zdravstvenog statusa.

Prah kurkume čuvajte na hladnom i tamnom mestu u staklenoj posudi.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Korisno

Maslinovo ulje trebalo bi da postane sastavni deo ishrane jer može da se koristi za gotovo sva jela i salate.

Ako imate više od 50 godina, poslednji je trenutak da počnete da ga upotrebljavate, naročito ako imate hipertenziju, anginu pektoris, lošu cirkulaciju, povišen holesterol i masnoće u krvi, masnu jetru...

Ili, ako želite da živite duže, a da sporije starite. Studije su pokazale da oboleli od kardiovaskularnih bolesti za trećinu manje umiru ukoliko pređu na ishranu sa maslinovim uljem.

Maslinovo ulje možete koristiti i za pravljenje ukusnog namaza za sendviče ili kao preliv za ribu i piletinu (u blenderu izmiksujte očišćene masline, maslinovo ulje, malo belog luka i sezonskog povrća po želji. Mere odredite u zavisnosti od količine ribe ili piletine).

A ako više volite masline, poslužite ih uz aperitiv, sir ili dobro crno vino, ili ih iseckajte i dodajte u salatu od tunjevine ili piletine.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Verovatno vam je neko već savetovao da ne treba da jedete preslanu hranu, jer ćete posle biti žedni. Iako je savet na mestu, posledice u slučaju nepridržavanja nisu baš takve.

Naučnici su otkrili da nas so ne čini žednijim, nego zapravo gladnijim.

Iz nekog razloga, niko nikad nije sproveo studiju o tome da se utvrdi veza između unosa soli i vode. Naučnici znaju da povećavanje unosa soli stimuliše proizvodnju urina, pa se naprosto pretpostavljalo da višak tečnosti dolazi od unosa vode.

Međutim, istraživači Nemačkog aerosvemirskog centra, centra za molekularnu medicinu Maks Delbruk, univerziteta Vanderbilt i njihove kolege iz celog sveta, došli su do neočekivanih otkrića tokom simulacije puta na Mars, a njihov rad objavljen je u časopisu "The Journal of Clinical Investigation".

Ispitanici (svi muškog pola) bili su podeljeni u dve grupe koje su bile zatvorene u imitaciju svemirskog broda - jedna tokom 105 dana, a druga 205. Imali su identičnu ishranu, s tim što su u poslednjim nedeljama dobili drugačiji odnos soli u obrocima.

Rezultati su potvrdili da višak soli u ishrani povećava lučenje urina, ali naučnike je iznenadilo to što su ispitanici koji su jeli više soli, zapravo pili manje vode. Tajna je bila u urei, moćnom osmlitu, koji se vezuje za vodu i pomaže njen prenos ui organizmu. Njena funkcija je da pomogne telu da zadrži vodu, a da se oslobodi soli, otkrili su naučnici.

Takođe, ovi "kosmonauti" više su se žalili na glad.

"Sada želimo da vidimo kako se ovaj proces odražava na jetru, mišiće i bubrege", kaže profesor Fridrih C. Luft, jedan od istraživača.

"Iako nismo ispitivali krvni pritisak i druge aspekte kardiovaskularnog sistema, jasno je da su sve ove funkcije blisko povezane u održavanju nivoa vode u organizmu i metabolizmu."

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno

S obzirom na užurbani tempo modernog života, retko ko danas može da izdvoji vremena i energije za sveže pripremljene obroke, a ostaci čine oko polovinu svih obroka prosečnog zaposlenog čoveka.

Iako nema ničeg problematičnog u dovršavanju jučerašnje večere ili ručka, nije svaka hrana dobra za konzumaciju drugi ili treći dan, naročito ako se podgreva ili ne skladišti ispravno, upozoravaju stručnjaci.

Na primer, konzumiranje ostataka pirinča može da dovede do trovanja hranom, jer metoda kuvanja ne ubija sve patogene bakterije koje u njoj mogu da žive. Rizik od trovanja višestruko se povećava ako pirinač stoji na sobnoj temperaturi.

"Jedan patogen, Bacilius cereus, vrlo je čest u suvom pirinču i može da predstavlja opasnost za zdravlje ako ne odložite pirinač u frižider, već ga ostavite na sobnoj temperaturi, pa kasnije jedete", ističe doktor Bendžamin Čepmen sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Ta bakterija se često nalazi u tlu i hrani, ali su pojedini sojevi štetniji od drugih i mogu da prouzrokuju smetnje sa varenjem koje često zovemo "trovanje hranom".

Spore ove bakterije mogu da prežive kuvanje, a razmnožavaju se u hrani koja je ostavljena na sobnoj temperaturi.

Hrana koju nije dobro podgrevati:

Celer, spanać i cvekla - podgrevanje ovog povrća može da prouzrokuje pretvaranje nitrita koji sadrže u toksin koji ima kancerogeno dejstvo

Pečurke - proteini u njima se raspadaju odmah nakon sečenja. Ako se pripremljene pečurke odlože u frižider i zatim podgreju u roku od 24 sata, nema opasnosti od konzumacije, ali sve duže od toga je opasno

Piletina - protein u ovom mesu se menja podgrevanjem, što može da dovede do smetnji s varenjem

Krompir - Mogao bi da bude domaćin bakteriji Clostridium botulinum, koja uzrokuje botulizam. Brzo nakon pripreme, odnosno čim se ohlade, krompire treba staviti u frižider ukoliko planirate još da ih jedete, a nije preporučljivo podgrevati ih

Kuvana jaja - ako ćete ih jesti naknadno, nikad ne smete da ih ostavite na sobnoj temperaturi duže od dva sata, već stavite u frižider. U suprotnom, u njima bi mogla da se razmnože bakterije.

Stručnjaci kao uopšteno pravilo za konzumiranje ostataka hrane ističu skladištenje hrane u frižider u roku od dva sata nakon kuvanja.

izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Već duže vreme vlada trend eliminacije glutena iz ishrane, ali Američko udruženje kardiologa upozorava da to može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Osobe koje bez ikakvog opravdanog razloga izbegavaju gluten u većem su riziku od dijabetesa tipa 2, otkrili su naučnici.

Stručnjaci Univerziteta Harvard pregledali su tri studije o uticaju glutena na zdravlje osoba koje nisu alergične na taj protein iz žitarica koje su obuhvatile ukupno 200.000 ispitanika.

Iste studije su pokazale da kod osoba koje nisu osetljive na gluten i nemaju celijakiju, ta komponenta ni na koji način ne škodi zdravlju.

Naučnici su, naime, utvrdili da osobe koje su favorizovale proizvode bez glutena, nisu unosile dovoljno vlakana u ishrani, a poznato je da namirnice bogate vlaknima smanjuju opasnost od razvoja dijabetesa.

Nutricionisti upozoravaju i na vrlo visok glikemijski indeks hrane bez glutena, koja je siromašna vlaknima, vitaminima i mineralnima. Oni upozoravaju i da takva zamenska hrana može sadržati brojne toksične aditive.

Glikemijski indeks kategorizuje hranu prema brzini podizanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi. Hrana s niskim glikemijskim indeksom vari se duže i zato izaziva manji porast nivoa glukoze u krvi, za razliku od one s visokim.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Preterujete sa slaninom? Nikad ne grickate bademe? To su neke od navika koje naučnici povezuju sa povećanim rizikom od smrti izazvane srčanim bolestima, šlogom i dijabetesom.

Prejedanje ili izbegavanje konzumacije određenih namirnica doprinosi gotovo polovini smrtnih slučajeva u SAD, pokazala je nova studija.

“Dobre” namirnice, koje ljudi ne jedu dovoljno su orašasti plodovi, morski plodovi i riba, voće i povrće i integralne žitarice.

“Loše” namirnice u kojima ljudi preteruju su slane i slatke đakonije, mesne prerađevine poput slanine, salame i viršli, crveno meso uključujući šnicle i pljeskavice, kao i zaslađeni napici.

Istraživanje koje je naručila Vlada SAD pokazuje da je 45 odsto od 700.000 smrtnih slučajeva usled srčanog i moždanog udara i dijabetesa od 2012. moglo da se izbegne unošenjem preporučenih namirnica, odnosno izbegavanjem nezdravih. Većina tih ljudi nije unosila preporučene doze, a preterivala je u hrani koja škodi organizmu.

Rezultati su objavljeni u časopisu “Journal of the American Medical Association”.

Vođa studije Renata Miča, istraživač Tafts univerziteta, kaže da su ranije studije pokazale da preterana konzumacija soli dovodi do rasta krvnog pritiska i povećanog stresa za arterije i srce.

Štaviše, višak soli u ishrani je najopasniji činilac koji se povezuje sa gotovo 10 odsto smrtnih slučajeva obuhvaćenih istraživanjem.

Ono što možete da učinite za svoje zdravlje jeste da unosite više “dobrih”, a manje “loših" namirnica sa ove liste:

“Dobra” hrana

Voće: tri voćke prosečne veličine dnevno
Povrće: dve šolje kuvanog ili četiri šolje sirovog povrća dnevno
Orašasti plodovi: pet porcija od po 30g nedeljno
Integralne žitarice: 2,5 porcija dnevno
Polinezasićene masti iz prirodnih ulja poput maslinovog: 11 odsto dnevnog kalorijskog unosa
Morski plodovi i riba: oko 200 grama nedeljno

“Loše” namirnice

Crveno meso: Ne više od jedne porcije nedeljno, odnosno jedna šnicla srednje veličine
Mesne prerađevine: Ne preporučuju se čak ni u najmanjim količinama
Zašećereni napici: Ne preporučuju se ni u najmanjim količinama
So: Ne više od 2.000 mg dnevno, odnosno manje od jedne kašičice

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Rotkvice podstiču lučenje probavnih sokova i rad creva, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora.

Svež sok dobijen od rotkvice je stari narodni lek, a pomaže kod izlučivanja žuči i veoma je dobar za lečenje upale žučne kese. Rotkvice takođe povoljno deluju na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuju kod bronhitisa, prehlade, gripa, disajnih infekcija i kašlja.

Rotkvica je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek.

Crna rotkvica

Za našu klimu karakteristična je crna rotkvica, koja u odnosu na belu nema neke značajnije prednosti. Zbog mirisa i ukusa u ishrani se koristi uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Najčešće se konzumira u obliku salate, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko... Crna rotkvica se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkvice zajedno sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti po slojevima u činiju.

Bela rotkvica

Japanci je nazivaju "čistačem tela", predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči.

Za žene je rotkvica od velike važnosti, jer zadovoljava potrebe organizma za mineralima i enzimima i na taj način utiče na podmlađivanje.

Bez soli

Važno je da znate da rotkvicu u bilo kom obliku ne treba da solite, jer tada postaje štetna. Rotkvicu treba jesti sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke.

Izvor: avaz.ba

Objavljeno u Korisno
petak, 24 februar 2017 00:00

Pet grešaka koje pravimo posle jela

Navika koje imamo čitav život nije se lako rešiti, ali kada one utiču na naše zdravlje i uopšteno na to da se osećamo dobro, trebalo bi da se potrudimo.

Među njima je i sledećih 5 grešaka koje svi radimo posle jela, a ne bismo smeli:

1. Idemo na spavanje

Ukoliko legnete da spavate nakon što ste se najeli, nateraćete želudac da prebrzo vari hranu što može izazvati osećaj nelagode i probleme sa spavanjem. Niste jedini (zapravo ste u većini) ako vam se posle jela prispava, ali pokušajte da se oduprete snu i sačekajte bar dva sata nakon jela. Najbolje što nakon obroka za sebe možete uraditi je da prošetate.

2. Palimo cigaretu

Mnogim pušačima veliki je užitak da zapale cigaretu posle jela, ali to je velika greška. Nakon što ste pojeli, telu treba vremena da svari hranu, a pušenje mu u tome sigurno neće pomoći. Naime, nikotin se veže za višak kiseonika koji jepotreban za probavu zbog čega će telo da apsorbuje još više kancerogenih materija nego inače.

3. Tuširamo se

Kada se tuširamo, protok krvi u telu se menja jer krv želi brže da dopre do površine kože kako bi organizam lakše podneo promenu temperature. To znači da će količina krvi koja pomaže u varenju hrane biti smanjena, što proces probave može da uspori ili uzrokuje lošu probavu.

4. Jedemo voće za dezert

Ne govore nutricionisti uzalud da je voće najbolje jesti za doručak, odnosno na prazan želudac. Osim što će vas šećer iz voća napuniti energijom potrebnom za novi radni dan i obaveze, izbeći ćete i lošu probavu koju može izazvati konzumiranje voća za dezert.

S obzirom na to da su za varenje voća potrebni drugi enzimi, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se maksimalno apsorbovalo u organizam. Jedete li voće odmah nakon obroka, ono neće moći da se pravilno svari jer će se pomešati s drugom hranom koju ste pojeli pre.

5. Vežbamo

Trebalo bi da sačekamo barem dva sata posle jela da bismo išli da vežbamo. Pustite hranu da se slegne i tako ćete izbeći mogući želučani refleks, štucavicu, mučninu, pa čak i povraćanje.

Izvor: zadovoljna.hr

Objavljeno u Korisno

Salo na trbuhu najopakiji je neprijatelj dobrog izgleda ali i zdravlja. Najbrže se taloži a najsporije uklanja. Osim vežbi i promena životnih navika prvi sledeći korak u napadačkoj misiji je izbegavanje hrane koja 'hrani' salo najkritičnije zone, piše Elle. Donosimo pet najupornijih i najopasnijih uzroka stvaranja masnoća!

1.Gazirana pića

Jedna do dve čaše gaziranog pića dnevno uzrokuje do pet puta brže nakupljanje masnoća na predelu struka. Količina šećera u gaziranim pićima uzrokuje želju za hranom čime se stvara začarani krug, od ispijanja nezdravih sokova do prejedanja nepotrebnim zalogajima. Dijetalna bezakoholna pića usporavaju metabolizam i obiluju šećerima koji višak kalorija iz hrane pretvaraju u masnoće.

2. Namirnice bogate rafiniranim šećerom

Slatkiši, keks, različiti prelivi za salate i sendviče, suhomesnati proizvodi imaju malu hranjivu vrednost i prepuni su praznih kalorija koje utiču na rast nivoa glukoze u krvi. Rafinirani šećeri jedni su od najpoznatijih izvora jednostavnih ugljenih hidrata, koji podstiče telo da nakuplja masnoće u području abdomena.

3. Sir

Sir je odličan izvor kalcijuma, ali je i izvor visokog nivoa zasićenih masnoća. Čak i male količine sira mogu sadržavati polovinu preporučenog dnevnog unosa masti.

4. Alkohol

Alkoholna pića konzumirana na dnevnoj bazi itekako ostavljaju trag na obimu struka. Naime sve vrste pića namenjenih za uživanje usporavaju u telu proces sagorevanja masnoća i šećera i onemogućuju oksidaciju lipida.

5. Hrana koja sadrži previše soli

So ne sadrži kalorije, no ovaj najrasprostranjeniji začin uzrokuje nagomilavanje vode u telu, pojačava apetit i potrebu za pićima. So koju sami dodajemo u hranu možemo lako količinski regulisati ali problem je skrivena so koja se nalazi u prerađenoj hrani poput suhomesnatih proizvoda, u gotovim jelima te posebno u grickalicama.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Saveti

Postoji jedan rizik kojem se žene nakon vežbanja izlažu, a da toga nisu svesne. Evo i šta je u pitanju...

Najnovija studija sa Novog Zelanda otkriva da ukoliko ne vodite računa o sebi nakon vežbanja, tačnije, ukoliko ne unosite dovoljno hranljivih materija koje bi nadoknadile potrošenu energiju, to može imati izvesne nepogodnosti po vaše zdravlje.

Naime, u istraživanju je učestvovalo 109 ispitanica koje su fizički prilično aktivne, 44 odsto njih pati od nedostatka energije nakon vežbanja, samo zbog toga što su predhodno krenule da vežbaju sa malo energije.

Dok je kombinacija zdrave ishrane i teretane pravi pogodak za postizanje balansa, mnoge žene to ne mogu da postignu. Jedna stvar koja može da reši ovaj problem, jeste pravilan unos hrane.

Stanje u kome se osećate iscrpljeno nakon vežbanja prouzrokuje neadekvatna ishrana. Inače, ovaj manjak energije može da dovede do različitih zdravstvenih rizika kao što su poremećaj menstrualnih ciklusa, oštećenje strukture kostiju, povećanje verovatnoće za različite povrede, nedostatak hranljivih materija, nepravilan rad srca i manjak nivoa holesterola.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Istraživanje pokazalo: Pasulj treba jesti svakodnevno
Svakodnevna konzumacija kuhvanog pasulja povezana je s nižom koncentracijom takozvanog lošeg (LDL) holesterola u krvi, a isti efekat imaju i sočiva i grašak.

Kanadski naučnici iz bolnice Svetog Mihajla u Torontu su na osnovu praćenja 1.037 ispitanika izračunali da je svakodnevnu konzumaciju kuvanog pasulja ili drugih mahunarki moguće povezati s pet odsto manjom koncentracijom LDL holesterola u krvi.

Učesnici istraživanja su se te ishrane pridržavali u prosečnom trajanju od šest sedmica, a količina mahunarki koju su konzumirali bila je skromna: oko tri četvrtine šolje.

Većina ispitanika bila srednje životne starosti, s prosekom godina 51, a mahunarke su u pogledu kontrole lošeg holesterola bile nešto efikasnije kod muškaraca.

Istraživači objašnjavaju da veći udeo pasulja i drugih mahunarki u ishrani rezultira smanjenjem konzumacije namirnica s većom količinom masti ili većim glikemijskim indeksom.

Uz to, mahunarke su dobar izvor vlakana, proteina biljnog porekla, vitamina i minerala.

izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Korisno

Iako u borbi s ovom nezgodnom pojavom najčešće pomoć tražimo u kozmetičkim preparatima, rešenje leži u promeni životnih navika.

Jedna od njih je i ishrana, a mi otkrivamo koje namirnice najbolje pomažu u smanjenju znojenja.

Uprkos redovnoj higijeni i korišćenju dezodoransa i parfema, naše telo se svakako znoji i postaje lepljivo, u zavisnosti od okolnosti. U nastavku pročitajte koja hrana najviše pomaže u borbi protiv znojenja:

1. Hrana bogata vlaknima poput bobičastog voća, orašastih plodova, lisnatog zelenog povrća i celih žitarica, naročito tokom leta trebalo bi da čini 90 odsto dnevnih obroka.

2. Crveno meso zamenite ribljim, jer losos i sardina sadrže velike količine kalcijuma koji pomaže kod smanjenja znojenja. Pozitivno delovanje imaju i narandža i brokoli.

3. Nim je poznata indijska biljka koja efikasno pomaže kod znojenja jer je snažan antioksidant. U šoljicu vruće vode dodajte malo praha nima i promešajte. Ukoliko vam je ukus gorak, dodajte malo meda i limuna. Čaj konzumirajte najmanje tri puta dnevno, a najvažnije je da ga ujutru popijete na prazan želudac.

4. Maslinovo ulje koristite kao jedini dodatak salatama i jelima, ono obiluje antioksidantima i i lakše se vari od drugih biljnih ulja. Zato izbegavajte margarin i suncokretovo ulje kod pripreme jela, na visokim tačkama ključanja oni se pretvaraju u štetne sastojke koje telo izbacuje u obliku toksina kroz pore kože.

Izvor: Radio Sarajevo

Objavljeno u Planeta

Žudnje za određenom hranom nisu samo hir, već način na koji telo pokušava da vam kaže šta mu nedostaje.

Žudnja za određenom hranom je signal nedostatka nekog nutrijenta.

Većina današnje hrane se uzgaja u tlu koje je preterano iskorišćeno tj. u kojem su iscrpljeni minerali, a prema studijama američkog Ministarstva agrikulture, prosečni unos hranjivih materija, poput kalijuma, kalcijuma i magnezijuma je tako nizak da bi se u skoroj budućnosti mogao proglasiti globalnom zdravstvenom pretnjom.

Da li vam nedostaju određeni minerale možete proveriti analizom krvi u privatnim laboratorijima ili pak po preporuci lekara opšte prakse.

Žudnja za hlebom i testeninom skriva manjak azota

Imate li izraženu želju za unosom ugljenih hidrata, to može biti signal manjka azota u ishrani. Budući da se taj element nalazi u svakoj živoj ćeliji, koristi se za određivanje proteina u hrani. Proteini sadrže oko 16 odsto azota, pa je u slučaju žudnje za ugljenim hidratima najbolje da se okrenete hrani bogatoj proteinima, poput ribe, mesa, orašastih plodova i žitarica. Azot je važan za normalan rad srca, pokretanje metabolizma, rad bubrega, ali i zdravlje kože i kose.

Žudnja za čokoladom je signal nedostatka magnezijuma

Ljudi koji gotovo svakodnevno imaju potrebe za čokoladom, često imaju hronični nedostatak magnezijuma. Taj mineral je neophodan u brojnim telesnim funkcijama - od regulacije krvnog pritiska i šećera do upravljanje radom mišića i živaca. Potrebe za magnezijumom rastu u periodima stresa, a njegov nedostatak možete nadoknaditi unosom orašastih plodova, raznih semenki, urmi, žitarica i zelenog lisnatog povrća.

U 100 grama tamne čokolade nalazi se čak 176 mg magnezijuma, što je polovina preporučenog dnevnog unosa, pa ako već često jedete čokoladu, birajte tamniju i zdraviju varijantu.

Žudnja za kafom može skrivati manjak soli

Ukoliko imate potrebu da stalno unosite kafu ili čaj u organizam i unosite više takvih napitaka nego same vode, to može biti znak nedostatka raznih nutrijenata, poput fosfora, sumpora, soli i gvoža.

Fosfor

Manjak ovog nutrijenta može uzrokovati probleme poput smanjenog apetita, anemije, slabosti mišića, bolove u kostima i peckanje, “štipanje” u dlanovima i stopalima. Možete ga nadoknaditi pojačanim unosom žitarica, piletine, govedine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda i pivskog kvasca.

Sumpor

Kod nedostatka ovog elementa može doći do poremećaja u stvaranju kolagena i keratina, telo postaje manje otporno na upale, a koža se stanjuje. Možete ga nadoknaditi dodatnim unosom jaja, luka i češnjaka, avokada, žitarica, zelene salate, mahunarka, malina, lešnika, badema i krompira.

So

Iako je češći problem višak soli, može se dogoditi i manjak soli u organizmu, najčešće usled povećanog zadržavanja tečnosti. Simptomi su česte glavobolje, umor i razdražljivost, a dugotrajni nedostatak može dovesti i do oštećenja srca. Manjak nadoknadite unosom morske soli i jabukovog sirćeta.

Gvožđe

Manjak gvožđe može rezultirati pojavom anemije sa simptomima ubrzanog daha, lupanja srca, sive boje kože, opadanja kose i manjka energije. Nadoknadite ga pojačanim unosom mesa, uključujući iznutrice, povrća poput spanaća, blitve, cvekle, brokolija i mahunarki, a sve namirnice kombinujte sa unosom C vitamina, kako bi telo lakše apsorbovalo gvožđe.

Žudnja za masnim

Ukoliko neodoljivu potrebu za unosom masne hrane poput čipsa, pomfrita ili uopšteno brze hrane, moguće je da vam nedostaje kalcijuma, tvrde stručnjaci. Kalcijum čuva zdravlje zuba i kostiju i neophodan je za normalno funkcioniranje mišićnog i nervnog sistema. Odličan izvor ovog minerala osim sira su mleko, jogurt, sardine, losos i brokolija. Takođe, preporučuje se više orašastih plodova i lanene semenke, koje su bogate esencijalnim masnim kiselinama.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Iako se tradicionalno Vitamin C smatra najvažnijim u borbi protiv prehlade i gripa, podjednako je važan i cink.

On je jedan od najznačajnijih minerala u ljudskom telu i ključan je za održavanje otpornosti na infekcije i bolesti, pa se preporučuje kao prirodna zaštita od sezonske navale mikroba.

Stručnjaci ističu da je hrana bogata cinkom veoma važna za dobro zdravlje, jer čak i mali deficit može da izazove katastrofu. Zato je neophodno konstantno unositi ovaj mineral u organizam, a naročito tokom zime jer na sluzokoži grla i nosa stvara barijeru koja sprečava da virusi gripa prodru u telo.

Osobe koje imaju hronični nedostatak cinka u organizmu sklonije su malignim bolestima, budući da ovaj izuzetan mineral ima i dejstvo antioksidansa. Njegov nedostatak povezuje se s rakom jajnika, pluća, creva, dojke, kože i sa leukemijom.

Sve vitamine i minerale treba prevashodno unositi putem prirodnih izvora - hranom, što važi i za ovaj mineral, koji se bolje apsorbuje iz životinjskih namirnica: jaja, mesa (govedina, živina), morskih plodova (školjke, rakovi, tunjevina).

Naravno, nikako nisu zanemarljivi ni biljni izvori cinka, kojih je mnogo i višestruko su korisni za čovekovo zdravlje: koštunjavo voće, bademi, pasulj, pšenične klice, integralne žitarice, seme bundeve, spanać, pivski kvasac, boranija, grašak. Ove namirnice takođe su bogate i magnezijumom i selenom.

Simptomi nedostatka cinka

Gubitak čula ukusa i mirisa, problemi s kožom, anemija, smanjen apetit, bele tačke na noktima, slab prenos nervnih impulsa, mentalni poremećaji, osetljivost na infekcije i usporeno zarastanje rana su posledice nedostatka cinka.

Izvor. radiosarajevo.ba

Objavljeno u Planeta

 

Naučnici upozoravaju da mnoge namirnice koje su zdrave i možemo da jedemo u toku dana, nisu najbolje ako ih konzumiramo na prazan stomak.

Slatkiši

Šećer povećava nivo insulina što značajno povećava pritisak na gušteraču, koja se tek "probudila". Navika konzumiranja slatkog na prazan želudac može da dovede do razvoja dijabetesa, upozoravaju lekari.

Jogurt i drugi fermentisani mlečni proizvodi

Kada pojedemo jogurt na prazan želudac, hlorovodonična kiselina, koja se stvara u želudcu, ubija bakteriju mlečne kiseline.

Sveži krastavci i drugo zeleno povrće

Sirovo povrće bogato je amino kiselinama. Međutim, ono može da izazove gorušicu, nadutost i abdominalnu bol, naročito kada se konzumira na prazan želudac.

Hladna gazirana pića

Ukoliko pijete ujutru hladna gazirana pića to može da ošteti sluzokožu i smanji dotok krvi želuca. Posledica toga je da se hrana vari sporije.

Izvor: N1

Objavljeno u Saveti

Decenijama smo dobijali oprečne informacije o tome kakvu hranu treba da jedemo da bismo bili zdravi, ali nova knjiga savetuje da treba da zaboravimo na sve gastronomske trendove i da se hranimo kao naši preci.

U knjizi “100 miliona godina hrane: Šta su jeli naši preci i zašto je to važno danas”, autor Stiven Li otkriva da mi zapravo ne unosimo mnogo više kalorija u odnosu na naše pretke.

Međutim, pomalo smo razmaženi izobiljem hrane, zbog čega smo skloniji hroničnim bolestima i alergijama.

Lijeva porodica poticala je iz Vijetnama, ali su se njegovi roditelji preselili u Otavu u Kanadi šezdesetih godina.

Završavao je svoj doktorat iz medicine na Univerzitetu u Kaliforniji kada je otkrio da se rak dojke, od kog je njegova 66-godišnja majka obolela nekoliko godina ranije, proširio na njena pluća. Umrla je tri meseca kasnije i samo dve godine posle svoje majke, koja je doživela 92. godinu života.

Lijevi roditelji uglavnom su usvajali trendove u hrani, dok su njegovi deda i baba, koji nikad nisu naučili da čitaju engleski, nastavili da se hrane na tradicionalan način.

Kao biološki antropolog, započeo je istraživanje o povezanosti ishrane predaka i bolesti povezanih s hranom.

“Neka moja preliminarna istraživanja pokazala su da su Azijati koji su migrirali u Severnu Ameriku i Evropu češće obolevali od raka dojke i prostate”, kaže Li.

Odlučio je da sazna razlog.

On smatra da ljudi treba da se hrane u skladu sa svojom genetskom i kulturološkom istorijom i da je najbolje što možemo da učinimo za svoje zdravlje - da jedemo prema starim kuvarima koji su prenošeni s kolena na koleno.

Takođe, on smatra da društvo stavlja preveliki akcenat na voće i povrće, jer naša tela nisu navikla na velike količine fruktoze koje unose oni koji svakodnevno cede velike količine prirodnih sokova.

Iako Li nije nutricionista, on tvrdi da je sasvim u redu ako se vaša ishrana zasniva na mesu i krompirićima, naravno, ako su tako jeli i vaši baka i deka.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Koliko ste puta, planirano ili neplanirano, pročitali različite savete o ishrani, koji za cilj imaju gubljenje ili dobijanje kilograma? Ali o bilo kom cilju da se radilo, svaki plan ishrane imao je neka pravila i zadate brojeve koje su određivale količinu dnevnog unosa svakog nutrijenta (proteini, ugljeni hidrati i masti).

Za primer ćemo uzeti računanje proteina, ali potpuno isti princip važi i za računanje ugljenih hidrata i masti. Na primer, neka u planu ishrane piše da dnevno treba uneti 120 grama proteina. Znate da je meso, pogotovo piletina, bogato proteinima. Uzmete komad pilećih prsa koji iznosi 100 grama, pripremite ih i pojedete. Dakle, pojeli ste 100 grama piletine, piletina je bogata proteinima i to je to. Dnevni unos proteina još malo pa je zadovoljen. Ali to nije baš tako.

To što ste pojeli 100 grama pilećih prsa ne znači da ste automatski uneli 100 grama proteina. Da biste saznali koliko ste zapravo proteina uneli neophodna vam je tablica kalorija, u kojoj piše koliko svaka pojedina namirnica sadrži nutrijenata. Vrlo je važno kako se svi navedeni brojevi odnose na 100 grama sirove namirnice, a ne već obrađene.

Dakle, za pileća prsa će pisati kako 100 grama sirovog mesa sadrži 21 gram proteina. Znači, umesto 100 grama kako ste mislili, zapravo ste uneli 21 gram. Uz malo matematike lako možete izračunati kako u toku dana morate da unesete još 99 grama kako biste došli do zadatih 120 grama.

Tokom dana poješćete još 200 grama pilećih prsa, što će doneti novih 42 grama (21 g na 100 g namirnice), što zajedno s već unesenim 21 gramom ukupno daje 63 grama. Treći obrok može biti 100 grama tune što će nam, prema tablici kalorija, doneti 24 grama proteina. Kada ih prebrojimo sa već unesenim gramima, dolazimo do brojke od 91 grama. Sledeći obrok broji se po istom principu, i tako sve dok ne dođete do brojke od 120 grama, tj. zadatog dnevnog unosa.

Ali čitajući tablicu kalorija primetili ste kako 100 grama pirinča sadrži 7 grama proteina. Pojeli ste 100 grama pilećih prsa sa 100 grama pirinča. Znači li to sada da ste uneli 28 grama proteina (21 piletina i 7 pirinča)? Nažalost ne. Naime, proteini biljnog porekla ne računaju se u dnevne proteinske potrebe. Razlog je taj što proteini biljnog porekla nemaju kompletnu tzv. aminokiselinsku kompoziciju kao što imaju proteini iz mesa, ribe, sireva i ostalih namirnica bogatih proteinima.

Šta je onda s vegetarijancima i veganima? Situacija kod njih je samo malo zahtevnija jer traži malo više kombinovanja. Naime, određene namirnice kao što su pasulj, soja, konoplja itd. imaju zadovoljavajuću, ali ne i kompletnu aminokiselinsku kompoziciju. Ali kombinacijom dve, ili ako je potrebno više različitih namirnica, može da se dobije kompletna aminokiselinska kompozicija, koja se dobije kada se pojede neko meso.

Kako izgleda, aminokiselinska kompozicija svake pojedine namirnice takođe mora da se pročita u posebnim tablicama. Dakle, naravno da se sve može, samo je, kao što je navedeno, potrebno samo malo više truda i kombinacija s različitim namirnicama.

Izvor: Index.hr

Objavljeno u Korisno

Ako s našim organizmom nešto nije u redu, telo će nam to i reći. Međutim, često te signale ignorišemo, pa simptomi mogu da prerastu u ozbiljniji zdravstveni problem.

1. Problemi sa spavanjem, razdražljivost, grčevi u nogama

Ukoliko vas muče ovi problemi, morate da konzumirate više hrane bogate magnezijumom i kalcijumom kao što su semenke lana, semenke suncokreta, bademi, spanać, kelj, blitva, cvekla, šljive i kajsije.

2. Prevelika želja za slanom hranom

Alarmira na infekciju ili upalu negde u telu, naročito ako se radi o upali urogenitalnog trakta.

3. Suva koža

Vašoj koži treba više vitamina E, pa morate da povećate unos biljnog ulja, masnih riba i koštunjavog voća.

4. Preterana želja za slatkim

Može da bude znak iscrpljenosti nervnog sistema i da je vašem telu potrebno više glukoze kako bi se napunilo energijom. U trenucima kada osetite neodoljivu želju za slatkim pojedite malo meda ili tamne čokolade kako biste izbjegli probleme u gastrointestinalnom traktu.

5. Krvarenje desni

Morate da pijete više čaja i da konzumirate više voća jer je krvarenje desnih znak da vam nedostaje vitamina C. Bogati izvori vitamina C su beli luk, voće i povrće. Takođe, pijte više čaja.

6. Suva koža na laktovima

Upućuje na nedostatak vitamina A i C. Konzumirajte više narandži, kajsija, šargarepe i bundeve.

7. Povećana želja za morskom hranom

Ukazuje na nedostatak joda u organizmu.

8. Velika želja za kiselom hranom

Vašem organizmu je potrebna hrana koja će podstaći rad žuči i jetre. Dodajte više limuna i brusnica vašoj ishrani.

9. Lomljiva kosa i nokti

Upućuje na nedostatak vitamina B i kalcijuma. Konzumirajte više mleka, krompira, mahunarki, pšeničnih klica i zrnevlja.

10. Preterana želja za sirovom hranom

Žudite li za sirovom hranom, to može da ukazuje na probleme sa jetrom ili gastritis. Sirova hrana će ublažiti grčeve i umiriti želudac, piše Zadovoljna.hr.

Izvor: zadovoljna.hr

Objavljeno u Planeta

Soda bikarbona odavno važi za veoma lekovitu supstancu, ali ljudi su joj u jednom trenutku pripisali čudotvorne moći. Ona nije svemoguća, ali za neke boljke zaista jeste lek.

ako je soda bikarbona proglašavana medicinskim čudom koje leči rak, to nije tačno. Ona nije svemoguća, ali ipak postoje neki zdravstveni problemi i stanja koja ova bela praškasta supstanca zaista može da reši.

Ovo je lista tegoba koje soda bikarbona zaista može da odagna, a sve što treba da uradite jeste da je rastvorite u vodi i popijete ili koristite kao tople obloge ili za ispiranje.

Protiv gorušice i za bolje varenje jer je natrijum-bikarbonat efikasan kao kiselina ili enzim, Najjednostavniji način je da polovinu kašičice sode bikarbone sipate pola šolje vode i da uzimate na dva-tri sata.

Uklanja gasove koje izaziva varenje mahunarki.
Ubalažava iritacije izazvane ubodom meduze ili žarenjem koprive.
Ublažava svrab i iritacije uzrokovane boginjama.
Ublažava bol krajnika i ubrzava proces oporavka.
Pomaže kod gljivica u ustima.
Otčepljuje zapušen nos.
Ublažava opekotine na jeziku.
Smanjuje bol u zglobovima.
Leči ranice u ustima.

Takođe, soda bikarbona koristi se i kod stomatoloških problema. Kao rastvor odlična je za uklanjanje fleka, sprečavanje kamenca i dentalnog plaka, kad vas muči zadah, ali u borbi protiv gingivitisa i upale desni, te za tretiranje ispucalih krajeva usta, piše Telegraf. U stanju je da očisti zube, oralne aparate i zubne proteze.

A ukoliko želite da izbelite zube, u sud stavite četvrtinu šoljice sode bikarbone i sok polovine limuna. Smesu nanesite na zube i ostavite da deluje tri minuta – nikako duže – da ne biste oštetili zubnu gleđ. Operite zube pastom, a postupak ponovite jednom nedeljno.

Izvor: Zdravlje žene

Objavljeno u Korisno

Ljudski imunitet je zadivljujući sistem, koji se sastoji od celularnih i humoralnih elemenata, a koji su kod zdravog tela međusobno povezani hemijskim porukama. Kao što postoje brojni činiocii koji dižu imunitet tako postoje činioci koji ga ruše, ovo su neki od njih.

Šećer - previše šećera u dnevnoj ishrani (100 g) može narušiti imunitet čak za 40 odsto. Tu se misli pre svega na jednostavne šećere uključujući i med i gazirane napitke. Radi se o oslabljenoj aktivnosti belih krvnih zrnaca da uništavaju mikrobe. Zanimljivo, kada se šećer zameni s kompleksnim ugljenim hidratima, pada imuniteta nema. Smatra se da šećer dovodi do smanjenja apsorpcije drugih hranjivih materija, a posebno C vitamina koji u odbrani ima značajnu ulogu.

Loše masnoće i prerađena hrana - Visok unos zasićenih i trans masnoća iz industrijske hrane, a ponajviše zbog crvenog mesa može da naruši rad imuniteta. Oksidacijom takvih masnoća nastaje mnogo slobodnih radikala koji dramatično uništavaju odbrambene ćelije i time oslabljuju imunitet. Što više unosimo zasićenih masnoća životinjskog porekla (crveno meso, masni sirevi, maslac, pavlaku i punomasno mleko) to je veći nedostatak prostaglandina i leukotriena. Stanje se bitno popravlja kada se deo takvih masnoća zameni s omega-3 masnim kiselinama.

Nedovoljno kretanje - redovno vežbanje, pa makar se radilo o ubrzanom hodanju, neverovatno doprinosi snazi imuniteta. Naime, neaktivnost usporava oslobađanje od telesnih toksina. Suprotno tome, vežbom se ubrzava cirkulacija, rade mišići i zglobovi te postoji podsticaj organa zaduženih za odbranu da proizvode nove ''vojnike'' za odbranu.

Preterana upotreba lekova - Mnogi lekovi i droge vidno ruše imuni sistem pa zato nikoga ne bi trebalo da čudi velika osetljivost osoba koje ih koriste za infektivne i druge bolesti. Preterano konzumiranje alkohola - 5 pića ili više dnevno smeta odbrambenim ćelijama, posebno belim krvnim zrncima da se umnožavaju.

Vrhunski sportisti - pred takmičenje su takođe pod snažnim stresom pa neretko naglo oboljevaju zbog pada imuniteta. Joga i meditacija pomažu u saniranju stresnog stanja. U okolini koja nas okružuje puno je štetnih materija na koje nemamo uticaja, ali uz redukciju ili eliminaciju navedenih štetnih materija, možemo puno učiniti za svoje zdravlje.

Izvor: 24sata.hr

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 03 oktobar 2016 00:00

Da li jaja treba jesti svaki dan?

Jaja su izvor gvožđa, proteina, aminokiselina i antidoksikanata, laka su i brzo se kuvaju. Međutim, da li često konzumiranje ove namirnice može da šteti našem organizmu?

Jaja su izvor gvožđa, proteina, aminokiselina i antidoksikanata, laka su i brzo se kuvaju.

Doktor Frenki Filips rekao je za Independent: “Ne postoji zvanična granica broja jaja koje se mogu pojesti dnevno. Realna porcija bi bila 2 jaja, jer dva jaja sadrže 12 grama proteina, kao i korisnu količinu vitamina A, D i B, joda i selena.“

“Jedite jaja sa nekim izvorom vitamina C, kao što je sok od narandže, kako bi apsorbovao gvođže.“

Jedno jaje na dan može biti dobro za zdravlje. Jaja će pobiljšati imuni sistem, ojačati zube, kosti i kožu. Veruje se da aminokiseline u jajima oslobađaju od stresa i anksioznosti.

“Sa druge strane, kao i svaka hrana, i jaja imaju kalorije (130kcal – 2 jaja) tako da jedenje previše jaja može da poveća broj unesenih kalorija i da onemogući dijetu“, dodaje doktor.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
nedelja, 02 oktobar 2016 00:00

Da li znate osnovne podatke o svom zdravlju?

Novo istraživanje pokazalo je da većina ljudi ne zna osnovne podatke o svom zdravstvenom stanju, koji su značajni za zdravo funkcionisanje organizma, počevši od nivoa holesterola do krvne grupe.

Rezultati ankete, koju je sprovela kompanija “Healthspan” pokazuju da 35 odsto ispitanika nikada nije uradilo preventivni celokupni medicinski pregled.

Svaki četvrti ispitanik priznao je da je potrebno da dođe do zdravstvenog problema kako bi počeli da brinu o svom zdravlju, a da se, nakon izlečenja, opet vraćaju starim navikama.

Prosečan ispitanik počinje da obraća pažnju na zdravlje i načine života i ishrane tek nakon 47. godine života.

“Ljudi često ne znaju osnovne činjenice o svom zdravlju. Mnogi neće umeti da vam odgovore ako ih pitate koliki im je pritisak ili nivo holesterola, ili čak koja hrana najviše odgovara njihovom organizmu”, kaže portparol kompanije koji je naručio istraživanje.

Koji su to osnovni podaci koje bi trebalo da znamo o svom zdravlju?

- Odnos telesne masti

- Koliko nam je potrebno vitamina D na dnevnoj bazi

- Nivo holesterola

- Indeks telesne mase (BMI)

- Krvni pritisak

- Tip i krvnu grupu

- Koliko kalorija dnevno je potrebno vašem organizmu

- Koliko jedinica alkohola se smatraju zdravim

- Količina vode koju treba dnevno unositi u organizam

- Alergije i potencijalne alergije.

Izvor: Daily Mail

Objavljeno u Planeta
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top