U proteklih nekoliko godina više istraživanja se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena, za koje se ispostavilo da jednostavno ne funkcioniše.

Rezultati svih ovih istraživanja su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze s tim koliko ste efikasni i produktivni. Pa, odakle je došla ideja o osmočasovnom radnom vremenu?

Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmsilio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine, više od jednog veka kasnije, kompanija Ford motors postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih.

Danas, osmočasovno radno vreme je definitivno zastareo koncept.

Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni cikuls odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto događa tokom dana, zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni.

Idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao, pišu Nezavisne.

Objavljeno u Planeta

U Srbiji je od oktobra prošle godine, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano ukupno 2.035 slučajeva malih boginja, među kojima je i beba stara 15 dana.

Od toga su 1.022 slučaja laboratorijski potvrđena u Institutu Torlak, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina, a najstariji oboleli ima 65 godina.

Većina obolelih osoba (94 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Od ukupnog broja obolelih, 33 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod jedne i upala pluća kod 245 obolelih osoba.

Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra 2017. godine i do 9. februara 2018. godine na navedenoj teritoriji registrovano je 315 obolelih osoba, navodi „Batut“.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nije svaka glavobolja jednaka, a šest vrsta su najčešće glavobolje koje pogađaju puno ljudi. Drugačije se leči migrena ili bol kod slepoočnica.

U zavisnosti gde i kako se pojavljuje, može da se radi o ozbiljnom zdravstvenom problemu. Munjevita glavobolja se pojavljuje kao "iz vedra neba", a maksimalni intenzitet postiže u nekoliko sekundi. To može biti pokazatelj niza zdravstvenih problema, uključujući i krvarenje zbog pucanja krvnog suda u mozgu što je opasno po život.

Pojavljuje li se glavobolja rano ujutro to svakako treba proveriti kod lekara jer može pokazivati da se radi o tumoru na mozgu, apneji, vrlo visokom krvnom pritisku... Takođe, po savet lekara treba otići i ako se uz glavobolju javljaju promene vida, probave ili raspoloženja i ako se pojavljuje napetost u vratu ili razdražljivost, ili ako se bol pojavi nakon udarca u glavu, otkriva portal Diply.

Šest vrsta glavobolje:

1. Javlja se u jednoj polovini glave

Radi se o migreni koja nije opasna glavobolja, ali je jako naporna za one koji pate od nje jer može da traje do 72 sata. Prepoznaćete ju po pulsirajućem bolu umerenog do jakog intenziteta, a uz to se ponekad pojavljuju mučnina, kao i preosetljivost na buku i svetlo.

Važno je uzeti tabletu protiv bolova odmah nakon pojave prvih simptoma, i mirovati u mračnoj i tihoj sobi.

2. Kao da glavu neko steže obručem

U pitanju je tenzijska glavobolja koja nastaje postepeno do srednjeg intenziteta bola, a u glavi je osećaj kao da je neko steže obručem. Najčešće se pojavljuje zbog stresa i dobro je malo odspavati.

3. Bol na jednoj strani lica, natečen kapak...

Ovde se radi o takozvanoj "klaster" glavobolji koja je jaka i traje u ciklusima od dve nedelje do mesec dana. Javlja se u određeno doba godine, a između dva napada mogu proći i godine.

U vreme trajanja bol se javlja svaki čas i svakoga dana i to u isto doba dana ili noći i traje, otprilike, između pola sata i tri sata.

Oni koji pate od ovog oblika primietili su da im je bolje dok se kreću, za razliku od onih s migrenom koji moraju da miruju. Bol se javlja s jedne strane glave i obično se na toj strani lica začepi nozdrva ili iz nje curi, kapak natekne, oko je crveno, lice i čelo se znoji. Ovaj oblik pet puta je češći kod muškaraca.

4. Bol u predelu čela

U ovom slučaju radi se o glavobolji uzrokovanoj upalom sinusa. Bol se može osetiti i na jagodicama. Pomoći će inhalacija i tuširanje toplom vodom (zbog pare koja se udiše).

5. Na zadnjem delu glave (kod vrata) i na temenu

Ova vrsta glavobolje javlja se zbog problema u kičmi i vratu, na primer, može se pojaviti kod dugog sedenja. Protegnite se malo, udahnite svež vazduh...

6. Bol kod slepoočnica

Pojavljuje se ako neko ima poremećaj viličnog zgloba i vodi tenzijskoj glavobolji. Osim bola u slepoočnicama, javljaju se i bolovi uha, lica, poteškoće kod otvaranja i zatvaranja usta, a čije se i "klik" kad se vilica pomera. Dobro je posetiti lekara, prenosi hrvatski portal 24 sata.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
subota, 03 februar 2018 00:00

Stajanje na poslu zdravije od sedenja?

Svi oni koji prosečno dnevno u kancelarijama sede oko šest sati, a želeli bi da izgube višak kilograma trebalo bi da niske radne stolove zameniti visokim, rezultati su studije objavljeni u stručnom časopisu European Journal of Preventive Cardiology.

Dugotrajno sedenje povezuje se sa epidemijom gojaznosti, kardiovaskularnim bolestima i razvojem dijabetesa.

Evropljani sede prosečno i do sedam sati dnevno, a čak i fizički aktivna grupa ljudi neretko provede veći deo dana sedeći.

Istraživanjem se želelo da sazna sagoreva li se stajanjem više kalorija nego dok se sedi i, ako da, koliko.

Naučnici su analizirali rezultate ukupno 46 studija sprovedenih na ukupno 1.184 ispitanika.

Učesnici ankete su u proseku imali 33 godine, među njima je bilo 60 posto muškaraca, a prosečan indeks telesne mase bio je nešto veći od preporučenog.

Američki kardiolozi su ranije ustanovili da se stajanjem po minuti sagorevaju 54 kilokalorija više nego u sedećem položaju.

Izračunali su da bi osoba teška 65 kilograma koja bi za vreme radnog vremena šest sati dnevno stajala za visokim radnim stolom godišnje izgubila dva i po kilograma, uz jednak dnevni unos kalorija.

Za četiri godine to bi iznosilo deset kilograma.

Jedan od autora studije, profesor Francisko Lopes-Himenez, vođa Odeljenja kardiologije u Klinici Majo u Ročesteru je kazao: "Stajanjem ne samo da se sagoreva više kalorija, već je pojačan rad mišića, što povezujemo s manjim brojem obolelih od srčanih bolesti, od moždanog udara i dijabetesa, pa je dobrobit vidljiva i kod onih koji nisu fokusirani samo na gubitak kilograma".

Korak dalje otišlo bi se kad bi ljudi dok stoje radili sitne pokrete, koje ne treba podcenjivati, kaže Lopes-Himenez.

"Dok stoji, većina ljudi spontano čini manje pokrete, naprimer, premešta se s noge na nogu ili pravi manje korake napred-nazad, a to ne treba podcenjivati.

U svakom slučaju, važno je izbeći dugotrajno sedenje", upozorava profesor.

Studija sprovedena 2015. godine upućuje na to da su zaposleni koji su za vreme posla u kancelarijama stajali za visokim stolovima bili radno učinkovitiji.

Ali nemački lekari opciju stajanja za radnim stolom u kancelarijama ne smatraju dugoročno dobrim rešenjem za zdravlje.

Mišljenja su da bi ono moglo rezultirati problemima mišićno-koštanog sistem, pa savetuju umerenost.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Jak bol u želucu, mučnina, grčevi, problemi s varenjem, blago povišena temperatura - sve su to simptomi stomačnog gripa, ali i trovanja hranom. Kako razlikovati ta dva stanja i kada reagovati?

Trovanje hranom uglavnom se manifestuje u roku od jednog sata do osam sati nakon jela, a simptomi stomačnog gripa pojavljuju se u roku od 24 do 48 sati od kontakta sa zaraženom osobom.

Najčešći uzroci akutnog trovanja hranom su različite vrste bakterija koje proizvode toksine, virusi i ređe drugi uzročnici, dok je virusni gastroenteritis (crevna viroza) najčešće prouzrokovan noro i rota virusima.

Najbolje bi bilo da sami pokušate da ustanovite da li ste pojeli nešto što je dugo stajalo, ili nije bilo u potpunosti kuvano. Ako su i druge osobe s kojima ste jeli razvile slične smetnje s varenjem, onda postoji verovatnoća da je u pitanju trovanje hranom.

Oporavak u oba slučaja traje nekoliko dana, u zavisnosti od težine problema. Kada se smire mučnina i povraćanje, vrlo je važno nadoknaditi izgubljenu tečnost i elektrolite. Lekarska pomoć se po pravilu traži u slučaju teške dehidratacije.

Naročito je važno prati ruke pre jela i biti obazriv tokom pripreme i rukovanja hranom. Takođe, namirnice treba čuvati na odgovarajući način i dobro ih termički obraditi.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Sirće, osim što je odlično za vašu salatu, može da posluži i kao lek.

Najbolje je sipati dve do tri kašičice sirćeta u čašu mlake vode, i popiti natašte, a ako želite da smršate i ubrzate metabolizam, to možete da uradite pre svakog obroka.

Jabukovo sirće možete koristiti za:

Smanjenje učestalosti infekcija grla i sinusa

Sniženje povišenog nivoa holesterola u krvi

Lečenje akni, bubuljica i uklanjanje peruti

Zaštitu sluzokože želuca i creva od trovanja hranom

Podizanje imuniteta i zaštitu od alergija

Kao preventivno sredstvo protiv zamora mišića nakon napornih treninga

Ubrzavanje metabolizma i mršavljenje

Bolje varenje

Olakšanje simptoma artritisa i gihta

Sprečavanje nastanka mokraćnih kamenaca i upala

Eliminaciju neprijatnog zadaha i izbeljivanje zuba

Posvetljenje kose

Olakšanje svraba nakon uboda insekata

Uklanjanje bradavica - natopite vatu i ostavite je na bradavici preko noći

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Zbog komplikacija izazvanim boginjama u Beogradu je jutros umro tridesetogodišnji muškarac. Za to vreme, u Nišu duže od nedelju dana traje borba za život dvogodišnjeg dečaka koji ima tešku upalu pluća, kao posledicu komplikacija malih boginja. U Srbiji je trenutno registrovano više od 650 obolelih od malih boginja.

Pacijent, tridesetogodišnji muškarac koji je, posle šest dana na Infenktivnoj klinici, umro zbog malih boginja, nije bio vakcinisan. U bolnicu je primljen s teškom upalom pluća kao posledicom komplikacija malih boginja.

"Ne postoji specifičan lek koji će delovati na sam virus, razvio je dalje teške komplikacije na plućima, što se jutros završilo smrtnim ishodom. Najveći broj pacijenata, koji su prošli kroz naše ambulante imao je upale pluća, jer do sad nismo imali upale mozga što je, takođe, komplikacija kod malih boginja", navodi dr Goran Stevanović sa Infektivne klinike u Beogradu.

Od upale pluća, kao najčešće komplikacije kod boginja - u Nišu je obolelo petoro dece. Dvoje je zadržano u bolnici. U najtežem stanju je dvogodišnji dečak, koji je do sada preležao nekoliko upala pluća i upravo zbog toga nije bilo moguće da primi MMR vakcinu. Dete je već nedelju dana priključeno na respirator.

"Bez promena, ne mogu ništa više da vam kažem, još uvek je na mehaničkoj ventilaciji, prati se njegovo stanje svakodnevno", kaže nam Dejan Milojević iz Dečje klinike u Nišu.

Većina obolelih osoba i to 91 odsto je nevakcinisana ili ne znaju da li su vakcinisani.

"Ovaj problem ne može da se reši dok se ne vakcinišemo, to je jedini način da ne dođe do oakvih stvari", navodi ministar Zlatibor Lončar.

Da epidemija morbila u Srbiji postane nemoguća pojava potrebno je da bude vakcinisano 95% stanovnistva, kažu u Institutu za javno zdravlje.

"U momentu kada je ova epidemija počela, nivo kolektivnog imuniteta je bio izuzetno nizak, oko 80%, a u nekim krajevima zemlje i niži što je doprinelo epidemiji. U poslednja tri meseca beležimo porast vakcinisanja", kaže Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Batut".

Od registrovano obolelih, najviše je dece mlađe od pet godina i starijih od 30.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 28 decembar 2017 00:00

Grčevi u prstima mogu biti znak većih problema

Grčevi u nožnim prstima ne moraju nužno da predstavljaju problem, ali ako se grčenje oduži i postane češće, trebalo bi da zatražite pomoć stručnjaka.

"Često grčenje u stopalima može biti znak kompleksnijeg zdravstvenog problema vezanog za cirkulatorni ili središnji nervni sistem, a ako je grčenje postalo učestalo i ometa vas u svakodnevnom životu, tada je zaista najbolje potražiti pomoć da se vidi što je uzrok", preporučuje specijalista za rehabilitaciju iz njujorškog centra "Langone's Rusk Rehabilitation" Čarls Kim.

Prema njegovim rečima, okidač za grčenje nožnih prstiju i tabana može biti prekomerna vežba, odnosno preduga aktivnost, dehidracija, kao i nedostatak minerala, posebno kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Kim je objasnio da kad smo previše aktivni i dosta se znojimo, organizam i mišići gube potrebne minerale što uzrokuje kontrakcije.

Postoji još jedan razlog koji nema toliko veze s gubitkom važnih minerala, ali ima s manjom prokrvljenosću u stopalima - kad nosimo neodgovarajuće, uske cipele duže vreme, upozorava Index.

Problem često ima veze i sa našim godinama, jer ljudi, posebno stariji od 50 godina, već imaju dosta oslabele kosti zbog manjka kalcijuma, a i mišići tada gube elastičnost pa se moraju više naprezati da bi mogli da podržavaju celo telo.

Iako se pokazalo da čak ni pojačan unos magnezijuma neće učiniti znatniju razliku, ipak postoji nekoliko trikova kojima se problem može preduprediti i znatno ublažiti.

1. Obujte odgovarajuću, udobnu obuću

Možda ste ovih dana duže hodali u svečanim cipelama koje vam nisu bile jako udobne pa je stoga čak i normalno da su vam se koji put zgrčili prsti. Tada se pobrinite da grčeve zalečite, a udobnijom obućom i problem bi trebalo da bude barem delimično rešen.

2. Hidratacija

Organizmu treba dati puno više vode jer je kvalitetna hidratacija ključna za ublažavanje grčeva pa pijte puno vode, a minerale nadoknađujte namirnicama bogatima kalijumom i kalcijumom.

3. Usporite ritam vežbanja

Vežbate li previše ili intenzivnije nego inače pa ste počeli da osećate grčeve u nožnim prstima. Važno je ipak malo smanjiti s vežbom, jer je očito da ste na svoje mišiće i noge stavili preveliki teret i stres.

Slično, ali obrnuto, važi i za ljude koji previše sede i nisu aktivni koliko bi trebalo da budu, jer i preduga neaktivnost može uzrokovati pojavu grčeva. Umerenost je stoga ključ i kod ovog problema.

4. Istežite noge

Čak i ako trenutno ne osećate grčeve, važno je s vremena na vreme dobro istegnuti prste, pomicati ih u svim smerovima, širiti i kvrčiti, jer ćete tako održavati njihovu fleksibilnost. "Zapravo, od ključne je važnosti da, kako starimo, omogućujemo svojim udovima da ostanu u formi kako bismo održali isti raspon pokreta", kaže Kim i dodaje da sebi svakako možete pomoći i čestim, blagim masažama stopala kao i ugodnom, toplom kupkom.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Sredstva za dezinfekciju ruku treba koristiti oprezno jer osim što uklanjaju patogene bakterije, uklanjaju i one dobre, koje štite naše telo.

Naučnici zato kažu da ne treba da preterujemo sa njihovom upotrebom samo zato što je neko pored nas kinuo. Jer dok ubijaju potencijalno opasne bakterije, sredstva za dezinfekciju ruku menjaju i dobre baterije na koži.

"Jedan aspekt dezinficijensa za ruke koji se često previdi je taj kako utiču na naše telo", kaže mikrobiolog dr Džonatan Ajsen.

Iako ne možemo to da vidimo, milioni bakterija su na našim rukama, na koži i u crevima. Tek nedavno su naučnici počeli da razumevaju da svaka osoba ima izvesnu ravnotežu kolonija bakterija, koje telo drže zdravima. I kada koristimo dezificijense, pokušavamo da ubijemo bakteriju koja je na našim rukama, što znači i dobru i lošu.

Još jedan razlog zbog čega sredstva za dezinfekciju treba koristiti umereno je i pojava rezistentnosti. Čak i ako samo želimo čiste ruke dok jedemo sendvič, to može da nam se vrati kao bumerang.

"Iako ne sadrže standardne antibiotike, kada bakterije postanu potporne na neke od njih, olakšano im je da budu otporne na važne antibiotike", kaže Ajsen.

Doktor preporučuje da se ova sredstva koriste štedljivo i samo kada smo bili u bolnici, kod doktora ili u javnom prevozu. Ali ako smo u prilici da koristimo običan sapun i vodu, oni imaju prednost jer je studija iz 2009. godine pokazala da je korišćenje sapuna na pravi način ubijalo loše bakterije i viruse jednako delotvorno.

Izvor: Nedeljnik.rs

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 21 decembar 2017 00:00

Koliko meda dnevno je dovoljno za dobar imunitet?

Da kašika meda dnevno, sa vodom, čajem ili jabukovim sirćetom, jača prirodnu otpornost organizma, odavno je poznato.

Nije, međutim, svima poznato da je baš ta jedna kašika prava mera. Upravo je to količina pčelinjeg proizvoda koja podiže nivo antioksidanasa, važnih u borbi protiv brojnih bolesti.

Med sadrži različite količine polifenola, antioksidanasa za koje se smatra da štite od srčanih, ali i drugih oboljenja, pokazuju istraživanja.

Istovremeno, ta količina dovoljna je da zadovolji potrebu za slatkim, što je vrlo važno za sve one koji jedu mnogo poslastica. To je, takođe, količina koja neće uticati na liniju.

Izračunato je da ljubitelji slatkiša godišnje, u proseku, pojedu oko 75 kilograma poslastica. Za njihovo zdravlje bi bilo dobro da makar deo toga zamene medom, poručuju stručnjaci.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno
sreda, 20 decembar 2017 00:00

Sedam razloga zašto je kafa zdrava

Kofein je najkorišćeniji psihoaktivni sastojak na svetu. I to s dobrim razlogom - budi nas, pomaže da ispunimo obaveze i puni nas energijom.

Ljudi, međutim, često brinu treba li da ograniče unos kofeina ili da ga potpuno izbace iz upotrebe.

Iako previše kofeina može da izazve nesanicu, nemir i ubrzani rad srca, u velikoj većini slučajeva kafa je zapravo blagotvorna za zdravlje.

Ima mnogo namirnica i napitaka koje bi ljudi trebalo da konzumiraju manje. Specijalizovani portal Science Alert piše zašto kafa ne treba da bude na tom popisu:

Zdravija jetra
Devet naučnih studija pokazalo je da je kafa smanjuje rizik za cirozu jetre. Jedna šoljica kafe dnevno smanjuje taj rizik za 22 odsto, dve za 43 odsto, tri za 57 odsto, a četiri za čak 65 odsto.

Bolesti srca
Revizija više od 200 istraživanja o uticaju kafe na srce pokazala je da ljudi koji piju tri ili četiri šoljice kafe na dan imaju 19 odsto manji rizik da će umreti od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes tip 2
Jedno veliko istraživanje pokazalo je da je svaka dodatna šoljica kafe na dan povezana sa sedam odsto manjim rizikom razvoja dijabetesa tipa 2.

Rak
Naučna studija objavljena u evropskom časopisu za prevenciju raka pokazala je da pasionirani ljubitelji kafe (oni s najmanje tri šoljice na dan) imaju 18 odsto manji rizik razvoja raka jetre, endiometrija, usne šupljine, jednjaka i prostate.

Alchajmerova bolest i demencija
Meta-analiza istraživanja o uticaju kafe na mozak pokazala je da ljubitelji kafe imaju otprilike 16 odsto manji rizik da će patiti od Alchajmera ili demencije.

Depresija
Veliko istraživanje na 50.000 žena pokazalo je da jedna šoljica kafe smanjuje rizik razvoja depresije za 15 odsto, a dve do tri šoljice dnevno za 20 odsto.

Opšta smrtnost
Velika studija na pola miliona Evropljana sprovedena u razdoblju od 16 godina pokazala je da muškarci koji piju tri ili više šoljica kafe dnevno imaju 12 odsto manji rizik da će prerano umreti od onih koji je ne piju. Kod žena rizik je manji sedam odsto.

Izvor: N1

Objavljeno u Korisno

Često možemo čuti da je hladnoća dobra za naše zdravlje, a da li znate kojedobrobiti naš um i naš organizam imaju od niskih temperatura?

1. Više energije

Izloženost hladnim temperaturama, npr. šetnja po hladnoći, ispuniće vas energijom pa ćete biti "energični" i po povratku u toplo. Da bi hladnoća imala takav učinak, ne morate da joj budete dugo izloženi. Dovoljna će biti i kratka šetnja - zato, idite na brzo hodanje.

2. Bolji san

Ljudi koji pate od nesanice imaju višu telesnu temperaturu, pa će im spavanje u lagano rashlađenoj prostoriji, na idealnoj temperaturi od 16 do 20 stepeni Celzijusovih, pomoći da bolje spavaju. Kako oni koji pate od nesanice, tako i svi ostali.

3. Sagorevanje kalorija

Hladnoća podstiče sagorevanje kalorija u tamnom masnom tkivu. Tamno masno tkivo proizvodi toplotu i sagoreva masnoće. Kod beba ono služi za regulisanje telesne temperature, dok se ono kod odraslih nalazi u manjim količinama.

4. Mozak bolje radi

Dokazano je da na visokim temperaturama ljudi ređe donose veće i složenije odluke. Toplo vreme brže iscrpljuje naše rezerve glukoze, a pošto glukozu koristimo u mentalnim procesima, njen nedostatak utiče na našu sposobnost donošenja odluka.

5. Bolje disanje

U jesen i zimu vazduh je boljeg kvaliteta nego u prolećnim i letnjim mesecima. Zbog svežeg, čistog vazduha ovo doba godine je idealno za boravak u prirodi, duge šetnje i duboko disanje.

6. Savršeno za trčanje

Da li ste se ikada pitali zašto se maratoni održavaju u kasnu jesen? Zato što je na nižim temperaturama lakše i prijatnije trčati. Trčanje po toplom i vlažnom vremenu deluje vrlo iscrpljujuće na naše telo. Istraživanja su dokazala da po hladnoći trčimo brže, što znači da u kraćem vremenu možemo da sagorimo više kalorija.

7. Manje upala i infekcija

Upala mišića često se ublažuje stavljanjem leda na otečeno i bolno mesto. Isti efekat imaju i niske temperature vazduha. Mnogi atletičari u lečenju upala i povreda koriste krioterapiju, odnosno terapiju ledom - izlaganje ekstremno hladnim temperaturama. Boravak napolju čini nas otpornijima. To je zato što se broj ćelija koje se bore protiv infekcija zapravo povećava kada boravimo na hladnoći.

8. Bolje se osećamo

Po hladnom vremenu ne moramo da se brinemo o tome kako izgledamo u bikiniju ili kupaćim gaćama, što nam podiže samopouzdanje. A to je i doba godine kada razmišljamo o vežbanju, zbog donošenja novogodišnjih odluka.

9. Više cenimo dane koji dolaze

Istraživanja su pokazala da ljudi koji žive u područjima gde je uvek toplo i sunčano nisu srećniji od drugih. Ljudi su najboljeg raspoloženja posle dužeg perioda hladnijih i tmurnijih dana.

10. Nema insekata

Niske temperature ubijaju insekte kao što su komarci, što znači da ne moramo da se branimo od ovih tih sitnih dosadnih napasnika, koji mogu i da nam prenesu zarazu.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Dobro je poznato da kvalitetna ishrana čini, otprilike, 70 odsto našeg zdravlja i fizičkog izgleda, zato je itekako korisno znati koje namirnice nam mogu pomoći u postizanju tog cilja.

Proizvođač energetskih pločica Kind analizirao je mišljenja ukupno 740 registrovanih dijetetičara i nutricionista šitom SAD-a i napravio listu pet supernamirnica za koje se stručnjaci slažu da bi svakako trebalo da se nađu na našem tanjiru.

Prema tvrdnjama nutricionista, pet namirnica koje biti hit u 2018. godini, kada je zdrava ishrana u pitanju, su:

1. Kurkuma

2. Proklijala hrana

Proklijalog pasulj, hleb sa proklijalim žitaricama, proklijali badem i sl.

3. Povrće

Koje sada dolazi umesto žitarica.

4. Mleko bez laktoze

5. Mahunarke

Stručnjaci, takođe, predviđaju da će hrana siromašna mastima polako izaći iz mode, dok će hrana domaće proizvodnje, pogotovo ona koja utiče na zdravlje creva, dobiti prednost u narednoj godini.

Potrošači će se koncentrisati na smanjivanje količine šećera u svakodnevnoj ishrani, dok če se povećati udeo proteina i probiotika, što je dobra vest.

Prema mišljenju stručnjaka, superhrana koja je doživela najveći procvat u 2017. je kokosovo ulje. Ketogena i paleo ishrana su bile najčešće usvajane, kada je reč o planiranju dnevnih obroka.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Za one koji vole da jedu sir, stiže lepa vest. Svi siroljupci biće zadovoljni vestima da "dobra porcija" sira smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara.

Dnevna porcija od 40 grama sira smanjuje rizik od razvoja bolesti srca za čak 14 posto, piše The Sun.

Istraživači u Kini došli su do zaključka da ista količina sira dnevno smanjuje i rizik od moždanog udara za 10 posto.

Britanska studija koja je sprovedena ranije ove godine takođe je, ispitujući gotovo milion ljudi, došla do sličnih zaključaka.

Naučnici sa Univerziteta Riding kažu da rezultati njihove studije dovode u pitanje dugogodišnje uverenje da treba ograničiti unos mlečnih proizvoda.

Australijski nutricionisti preporučuju odraslim osobama barem dve i po porcije mlečnih napitaka dnevno.

Porcija od 40 grama sira iste je vrednosti kao jedna šolja mleka.

"Sir sadrži zasićene masne kiseline, ali sadrži i nutrijente koji su dobri", stoji u objašnjenju studije.

Izvor: N1

Objavljeno u Korisno

U ponedeljak, 13. novembra, u velikoj sali Doma kulture Apatin, u vremenskom periodu od 17h - 19h, biće održano predavanje “Zašto nemam ni prosečno zdravlje u 21. veku?”. Predavač je Prim.mr.sci dr Mirjana Babić Simić iz Beograda.

U užurbanoj svakodnevnici sebi i svom zdravlju posvećujemo vrlo malo vremena i truda. Stres, brige, pesimizam, preskakanje obroka nepovoljno utiču na naše zdravlje. Obično reagujemo tek kada nastane problem, a tada je sve mnogo komplikovanije. Koliko ćemo biti zdravi, direktno zavisi od stepena u kome brinemo o svom zdravlju i stepena u kome ga čuvamo. Mi zaista možemo da promenimo loše navike i kada najzad skupimo hrabrost da sprovedemo u delo te teške promene, osećaćemo se mnogo bolje. Moramo brinuti o sopstvenom zdravlju i čuvati ga dok ga imamo.

Nakon predavanja doktorka će odgovarati na pitanja i davaće besplatne savete.

Ulaz na predavanje je slobodan.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
četvrtak, 09 novembar 2017 00:00

Epidemija malih boginja u Beogradu

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje danas prijavio epidemiju malih boginja na teritoriji Grada Beograda, sa pet obolelih, kod kojih je laboratorijski potvrđena dijagnoza na Institutu Torlak.

Obolele osobe nisu bile u kontaktu sa osobama sa područja Kosova i Metohije, niti sa osobama sa sličnom kliničkom slikom na teritoriji prebivališta.

Oboleli su nevakcinisani, odnosno nepoznatog vakcinalnog statusa, navodi se u saopštenju.

Svi oboleli su hospitalizovani na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, odnosno na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.

Kod jedne od obolelih osoba dijagnostikovana je upala pluća, kao jedna od težih komplikacija malih boginja.

Zaključno sa današnjim danom, 8. novembrom, na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovana su ukupno 65 slučaja malih boginja.

U prvih devet meseci u Srbiji je registrovano je 12 slučajeva malih boginja iz prijavljenih epidemija u Opštoj bolnici Kruševac, populaciji grada Kruševca i Opštoj bolnici Sremska Mitrovica/Dom zdravlja Sremska Mitrovica, navodi se u saopštenju.

Najmlađa obolela osoba je uzrasta tri meseca, a najstarija 48 godina. Najveći broj obolelih je u uzrasnoj grupi starijih od 20 godina.

Većina obolelih osoba, 92 odsto, je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, 63 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku.

Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod pet obolelih osoba.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 09 novembar 2017 00:00

Pet stvari koje štete jednako kao i pušenje

Svest o štetnosti pušenja globalno je sve rasprostranjenija, međutim, moderno vreme donosi niz faktora koji pušenje postupno pomeraju sa vrha liste smrtonosnih navika, upozoravaju američki naučnici.

Usamljenost - Novija istraživanja pokazuju da je socijalna izolacija jednako štetna po vaše zdravlje kao i ostale stvari na vrhu te liste, prenosi Independent.

Društvene mreže i sve ređe druženje "uživo" sa prijateljima i kolegama doveli su do toga da usamljenost poprima razmere epidemije.

Profesorka psihologije na Univerzitetu Brigam Jang, Džulijana Holt-Lunstad, kaže da je učinak usamljenosti na smanjenje životnog veka - kao da pojedinac dnevno popuši petnaest cigareta.

Sedenje - Sedenje kao način života tokom celog dana povećava rizik od obolevanja od više vrsta raka, pokazalo je istraživanje iz 2014. godine.

Svaka dodatna dva sata sedenja povećavaju rizik od obolevanja od raka debelog creva ili raka pluća, bez obzira na to vežba li pojedinac tokom dana.

Čak i uz redovno vežbanje, sedenje duže od osam sati dnevno povećava rizik od različitih zdravstvenih problema.

Manjak sna - Američki naučnici ustanovili su da 50 do 70 miliona stanovnika SAD pati od poremećaja spavanja. Nedovoljna količina sna, upozorio je 2015. godine profesor Valerij Gafarov, povećava rizik od moždanog i srčanog udara u jednakoj meri kao i svakodnevno pušenje.

Solarijum - Iako se korišćenje solarijuma čini kao varijanta sunčanja koju imamo pod kontrolom, može biti jednako opasno za organizam kao pušenje. Dermatolozi su još 2014. godine dokazali da preterano korišćenje solarijuma izaziva više slučajeva raka kože nego što pušenje izazove slučajeva raka pluća.

Nezdrava ishrana - Slatka i prerađena hrana bogata zasićenim masnim kiselinama utiče na razvoj potencijalno smrtonosnih bolesti, poput pušenja. Godine 2016. naučnici koji se bave istraživanjem smrtnih slučajeva kao posledice loše ishrane zaključili su da je stopa smrtnosti premašila one od alkohola, droge i duvana.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
subota, 21 oktobar 2017 00:00

Plavi patlidžan štiti srce

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina. Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom...

PAŽNjU privlači upadljivom plavo-ljubičastom bojom, sjajnom korom i specifičnim mirisom. Međutim, njegovi aduti su mnogo jači, jer je plavi patlidžan riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina.


Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, bakrom, manganom... Sve to ga čini poželjnom namirnicom koja štiti srce, nervne ćelije i kosti, normalizuje krvni pritisak, "napada" anemiju. Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, a zbog niske kalorijske vrednosti preporuka je za gojazne osobe i dijabetičare. Znatna količina pektina utiče na snižavanje holesterola. Osim toga, plavi patlidžan sadrži saponin, koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Istraživanja su pokazala da sadrži bioflavonoide koji štite ćelije od oštećenja i kancerogenih oboljenja. Da biste bili sigurni da ćete u organizam uneti svež patlidžan, obratite pažnju na to da li mu je boja zagasito ljubičasta, a peteljka čvrsta.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Deca su danas fizički neaktivna, povećava im se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju

Vladimir Karanović, profesor fizičkog iz Sombora, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre sto godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.

- Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života - kaže profesor Karanović.

Deca su danas fizički neaktivna, povećava im se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.

- U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece - kaže Karanović.

Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.

Takođe je tokom sistematskih pregleda koji se obavljaju u neparnim razredima u Somboru, a kojima je obuhvaćeno više od 90 odsto dece, utvrđeno je da svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete neki deformitet kičme.

- Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza - krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube - kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.

Takođe je alarmantna činjenica da je i broj gojazne dece u porastu.

- Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast - kaže doktorka Šarac.

Izvor: telegraf

Objavljeno u Somborske vesti

Kijavica, kašalj, povišena temperatura, bolovi u mišićima, razlozi su što su opet čekaonice u domovima zdravlja prepune bolesnih mališana. Sezona respiratornih infekcija je otpočela i svake nedelje se beleži sve veći broj viroznih.

Iako je za gripa još rano, mnogi virusi u ovom periodu haraju, od respiratornih do stomačnih. Više od dvesta virusa može da izazove prehladu, kažu lekari, a sada kada počinju hladniji dani, oni se brže šire po javnom prevozu i kolektivima.

Odrasli dobiju neku virusnu infekciju tri do pet puta godišnje, dok deca češće. Neugodne su, ali bezopasne i po pravilu se same od sebe povlače bez posledica. Trenutno dosta virusa cirkuliše, zbog kojih neki imaju temperaturu, neki ne, dok je nekima zapušen nos ili samo kašlju.

Školarci prvi na udaru

Prema podacima, najviše oboljevaju deca predškoskog uzrasta i školarci (43 odsto), a zatim najmlađi (27 odsto). Respiratorne infekcije su prisutne i među radnoaktivnim stanovništvom (24 odsto), a najmanje su pogođeni stariji preko 65 godina, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako objašnjavaju lekari, trenutno je aktuelna kombinacija više virusa, od stomačnog do respiratornog. Dešava se i da respiratorna preraste u bakterijsku infekciju, i tada simptomi bolesti, umor i iscrpljenost mogu da traju i do mesec dana. Česte su i komplikacije koje izazivaju upalu uha.

Domovi zdravlja prepuni prehlađenih

Pedijatrijske ambulante u Domu zdravlja Zemun od ponedeljka su prepune dece koja se žale na visoku temperaturu, zapušen nos i kašalj.

I do 50-60 dece pregledaju u smeni

- U jednoj smeni pregledamo više od 50 pacijenata. Glavu ne možemo da dignemo koliki je priliv bolesne dece od početka ove nedelje. Predhodne je bio samo početak kada smo primali po 30 dece. Velike su gužve i na školskom odeljenju - objašnjava dr Biserka Šutaković, načelnica pedijatrije u zemunskom domu zdravlja.

Slična situacija je i na Paliluli, gde su čekaonice i na školskom i na predškolskom prepune.

- Više od 60 paicjenata sam danas pregledala. Najviše je dece sa respiratornim infekcijama, ali ima i onih kod kojih se bolest pogoršala, pa su se javile opstrukcije. Ima dosta njih kod kojih smo ustanovili laringitis - kaže dr Olivera Todorović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Milutin Ivković".

Infekcija se brzo širi

Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa, a pošto u ovom periodu godine najviše vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, infekcija se veoma brzo širi. Iz tog razloga treba da izbegavamo kontakt sa obolelima i da poradimo na jačanju imuniteta.

Pranje ruku, voće i povrće su najbolja preventiva

Zato je prvi savet da se redovno peru ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade se najlakše šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Isto tako, treba iskoristiti još lepog vremena, koje se najavljuje, i šetati na svežem vazduhu.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba ga iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati.

Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija.

Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

I vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa.

Antibiotici ne leče prehladu!

Kod prehlada i virusa nikako ne smeju da se koriste antibiotici. Virusne respiratorne infekcije mogu da se iskomplikuju, naročito kod dece, i lekaru se tada treba obratiti za pomoć.

Nažalost, mnogi ljudi kod nas i dalje lako posežu za antibioticima i piju ih kao bombone, što stvara rezistenciju na te lekove.

Pravite distancu od drugih, ako ste bolesni

Ako je neko bolestan, treba da bude na distanci od drugih da bi ih zaštitio. Tada treba izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama...

Potrebno je pokriti nos i usta marmicom pri kašljanju i kijanju. Maramicu je neophodno baciti odmah posle upotrebe. Zbog toga se savetuju papirne maramice, a ne klasične platnene.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Reći ćemo vam nešto što i sami znate a ne želite sebi da priznate - hleb jednostavno nije zdrav. I sa zdravstvenog stanovišta, nema opravdanog razloga za njegovu konzumaciju - osim ako ne pratite recept za hleb ovog kardiologa.

Prema kardiologu Stivenu Gandriju iz Nebraske, autoru knjige "Paradoks biljaka", postoji samo jedan tip hleba koji zaista možete da jedete bez griže savesti. I nimalo nas ne čudi što taj hleb uopšte i ne sadrži žitarice.

Dr Gandri nazvao ga je "zamalo hleb", i ne sadrži soju, kvasac niti gluten. A zapravo izgleda kao hleb!

Od čega se uopšte sastoji, pitate se? Od belanaca, bademovog brašna, kokosovog ulja, kokosovog brašna, brašna slatkog krompira, brašna od lešnika, putera od badema i još par sitnica. Jedno parče po njegovom receptu ima 90 kalorija Naravno, dr Gandri je pokrenuo i proizvodnju pa ceo recept ne želi da otkrije. Ali, budući da je i sam rekao da je inspiracija za hleb potekla od paleo ishrane koja obiluje receptima za hleb od sličnih sastojaka, i vi možete da napravite neku od svojih verzija zdravog "zamalo hleba". Mi smo izabrali jedan od trenutno najpopularnijih na internetu, a vi možete da istražujete varijacije na temu.

RECEPT:

2 šolje bademovog brašna

1/3 čaše + 1 kašika mlevenog lana

1 kašičica zrna celog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica sode bikarbone

1/2 šolje gustina

6 kašika putera

4 jaja

1 kašičica jabukovog sirćeta

1/2 čaše grčkog jogurta

POSTUPAK

U velikoj činiji pomešajte sve praškaste sastojke i lan.

U tiganju otopite puter i ostavite da se prohladi na pet minuta.

Pomešajte otopljeni puter sa jajima, sirćetom i jogurtom.

Gumenom špatulom nežno pomešajte vlažne i suve sastojke dok ne dobijete brašno. Pazite da ne preterate sa mešanjem jer će onda postati pregusto i uljano.

Sipajte u posudu za pečenje koju ste obložili papirom za pečenje. Po želji pospite sa još malo lana.

Pecite na 175 stepeni oko 25 minuta (proveravajte čačkalicom da budete sigurni kada je gotovo).

Pustite hleb da se prohladi u rerni, potom isecite tanke kriške i poslužite.

Da biste očuvali svežinu ovog hleba, zamotajte ga u papirni ubrus i smestite u kesice sa hermetičkim zip zatvaračem.

izvor: Blic žena

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 05 oktobar 2017 00:00

Kako da znate da li unosite dovoljno cinka?

Cink je, pored gvožđa, najprisutniji mineral u ljudskom telu i održava kožu, kosu, zube i nokte zdravim, a igra važnu ulogu i u libidu i funkcionisanju imunog sistema.

Potreban je za aktivnost više od 300 telesnih enzima, koji učestvuju u biohemijskim reakcijama u telu, sintezi proteina, proizvodnji hormona, kao i u opštem blagostanju organizma. Uprkos tome, mnogim ljudima nedostaje ovaj važan mineral. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od trećine ljudi na svetu pati od manjka cinka u organizmu.

To najčešće pogađa vegetarijance i vegane, koji obično imaju viši nivo fitinske kiseline u telu, koja smanjuje apsorpciju cinka. Ona se nalazi u integralnim žitaricama i mahunarkama.

Takođe, telo alkoholičara slabije koristi cink iz hrane, a u riziku su i oni koji pate od psorijaze.

U najvećem su riziku, međutim, oni koji izbegavaju crveno meso, koje je najbolji izvor bioraspoloživog cinka u našoj ishrani.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je da žene koje jedu manje od 40 grama crvenog mesa dnevno imaju četiri puta veću šansu da pate od manjka cinka, u poređenju s onim koje jedu 70 grama mesa dnevno.

Neki znaci nedostatka cinka su oslabljen imuni sistem, sklonost prehladama, sporo isceljivanje rana, umor i nizak libido.

Ipak, nedostatak cinka najpre ćete primetiti u svom odrazu u ogledalu. Predstavljamo vam još neke simptome:

Opadanje kose

Pored čestih prehlada i infekcija, opadanje kose je najčešći simptom nedostatka cinka. Taj mineral je ključan za razmnožavanje ćelija i proteinsku apsorpciju koje su ključne za jaku kosu.

Imate krte nokte sa belim tačkicama

Bele tačke na noktima su jedan od ključnih pokazatelja nedostatka cinka. Ako vam nokti sporo rastu, lome se i pucaju, to je zato što je za njihov pravilan rast potreban stabilan nivo cinka u organizmu.

Zubi vam nisu beli

Cink je važan i za zdrave zube i prirodno se nalazi u pljuvački i gleđi. Ako primetite da ste osetljivi na mirise, da vam se menja čulo ukusa i primetite da vam se češće javljaju afte i zapaljenje desni, sasvim je moguće da vam nedostaje ovaj mineral.

Često vam se javlja herpes

Pored afti, osobe koje pate od nedostatka cinka sklonije su herpesu. Sve se može rešiti uvođenjem namirica bogatih ovim mineralom uz suplementaciju.

Imate pege ili druge kožne probleme

Jedna studija objavljena u časopisu Turske akademije za dermatologiju pokazala je da 54 odsto ljudi koji imaju problem s aknama imaju nizak nivo cinka u organizmu. Oni često imaju osetljivu kožu sa pegicama i ranicama koje teško zaceljuju.

Kako da budete sigurni da ste uneli dovoljno cinka?

Naše telo ne može da čuva cink i zato moramo da ga unosimo kroz hranu. Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili jednostavno ne jedete mnogo crvenog mesa, sasvim je moguće da su vam potrebni suplementi.

S druge strane, oni koji jedu crveno meso treba da ga uzimaju u količini od oko 70 grama dnevno.

Najbolje je da jedete dugo kuvano crveno meso, jer je bogatije cinkom od drugačije pripremljene hrane.

S druge strane, vegetarijanci mogu da ublaže efekte fitinske kiseline iz mahunarki i žitarica tako što će piti više mleka.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Crni luk je dvogodišnja zeljasta biljka poreklom iz južne Azije, ali se danas gaji širom sveta.

Spada među najotpornije i najstarije vrste povrća, i predstavlja prirodni lek za mnogobrojne zdravstvene tegobe. Ima oštar ukus zahvaljujući eteričnom ulju bogatom sumporom.

Za crni luk se od davnina tvrdilo da leči prehladu, upalu uha i laringitis, a korišćen je i za lečenje opekotina i bradavica, kao i ublažavanje posledica životinjskih ujeda.

Sedam glavnih razloga zbog kojih treba konzumirati crni luk:

Dobar je za kardiovaskularni sistem

Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje krvi i stvaranje grudvica trombocita. Ona takođe snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može da sprečiti i neke bolesti srca.

Dobar je za kosti

Pomaže u povećanju gustine kostiju, pa može da bude od pomoći pomoć ženama u menopauzi koje imaju osteoporozu. Žene koje su prošle kroz menopauzu mogu da smanje rizik od lomljenja kuka svakodnevnim konzumiranjem crnog luka jer će na taj način ojačati kosti.

Dobar je u borbi protiv zapaljenja

Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenskih procesa u organizmu. Antioksidanti koji se nalaze u njemu sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada imate niži nivo oksidiranih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula odgovornih za zapaljenja.

Štiti od raka

Snižava rizik od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno, naročito raka debeleog creva i raka jajnika.

Reguliše šećer i štiti od dijabetesa

Često konzumiranje ove namirnice povezuje sa smanjenjem nivoa glukoze u krvi. Inače, luk sadrži i hrom i mangan, elemente koji su neophodni za pravilno lučenje i delovanje insulina.

Donosi miran san i dobro raspoloženje

U luku se nalazi folna kiselina koja može da pomogne kod depresije, a osim toga reguliše apetit i obezbeđuje miran san.

Jača kosu i nokte

Redovno nanošenje soka dobijenog ceđenjem luka na teme glave ubrzava rast kose, a svakodnevno trljanje noktiju ovom tečnošću ojačaće slabe i lomljive nokte. Ekstrakt luka takođe je vrlo efikasan u ublaćavanju ožiljaka. Naravno, crni luk bi generalno trebalo konzumirati umereno, što važi i za sve ostale namirnice.

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 28 septembar 2017 00:00

U Somboru sve više neaktivne i nezdrave dece

Svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete ima neki deformitet kičme. To pokazuju rezultati sistematskih pregleda koji se organizovano sprovode u neparnim razredima i kojima je obuhvaćeno više od 90 posto školske dece u Somboru.

"Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza – krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube", kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.

U porastu je i broj gojazne dece.

"Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast", kaže doktorka Šarac.

Vladimir Karanović, profesor fizičkog, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre stotinak godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.

"Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života", kaže profesor Karanović.

Deca su danas fizički neaktivna, povećavam i se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.

"U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece", kaže Karanović.

Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Namirnice i lekovi koje nipošto ne treba mešati

Biznis insajder predstavlja četiri najopasnije kombinacije lekova i hrane na koje bi ubuduće trebalo da obratite pažnju.

Zeleno povrće (brokoli, spanać, prokelj) bogato je vitaminom K, koji suzbija antikoagulativno dejstvo razređivača krvi, tako da se ova kombinacija nikako ne preporučuje.

Pojedini lekovi protiv povišenog pritiska povećavaju nivo kalijuma u organizmu. Ukoliko se kombinuju sa bananom, koja je takođe bogata kalijumom, ova kombinacija može da poremeti pravilan srčani ritam ili prouzrokuje lupanje srca.

Hrana bogata biljnim vlaknima (poput oraha) sprečava apsorpciju pojedinih lekova protiv bolesti štitne žlezde. Ukoliko konzumirate velike količine ove namirnice, možda bi trebalo da povećate dozu leka.

Sok od grejpfruta povećava nivo lekova za snižavanje holesterola u krvi, a posledica su povećane šanse za nastanak neželjenih dejstava poput bolova u nogama. Konzumiranje ove namirnice takođe bi trebalo da izbegavate ukoliko uzimate lekove protiv povišenog krvnog pritiska, abnormalnog srčanog ritma ili anksioznosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
Strana 1 od 10

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top