U ponedeljak, 13. novembra, u velikoj sali Doma kulture Apatin, u vremenskom periodu od 17h - 19h, biće održano predavanje “Zašto nemam ni prosečno zdravlje u 21. veku?”. Predavač je Prim.mr.sci dr Mirjana Babić Simić iz Beograda.

U užurbanoj svakodnevnici sebi i svom zdravlju posvećujemo vrlo malo vremena i truda. Stres, brige, pesimizam, preskakanje obroka nepovoljno utiču na naše zdravlje. Obično reagujemo tek kada nastane problem, a tada je sve mnogo komplikovanije. Koliko ćemo biti zdravi, direktno zavisi od stepena u kome brinemo o svom zdravlju i stepena u kome ga čuvamo. Mi zaista možemo da promenimo loše navike i kada najzad skupimo hrabrost da sprovedemo u delo te teške promene, osećaćemo se mnogo bolje. Moramo brinuti o sopstvenom zdravlju i čuvati ga dok ga imamo.

Nakon predavanja doktorka će odgovarati na pitanja i davaće besplatne savete.

Ulaz na predavanje je slobodan.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
četvrtak, 09 novembar 2017 00:00

Epidemija malih boginja u Beogradu

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje danas prijavio epidemiju malih boginja na teritoriji Grada Beograda, sa pet obolelih, kod kojih je laboratorijski potvrđena dijagnoza na Institutu Torlak.

Obolele osobe nisu bile u kontaktu sa osobama sa područja Kosova i Metohije, niti sa osobama sa sličnom kliničkom slikom na teritoriji prebivališta.

Oboleli su nevakcinisani, odnosno nepoznatog vakcinalnog statusa, navodi se u saopštenju.

Svi oboleli su hospitalizovani na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”, odnosno na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.

Kod jedne od obolelih osoba dijagnostikovana je upala pluća, kao jedna od težih komplikacija malih boginja.

Zaključno sa današnjim danom, 8. novembrom, na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovana su ukupno 65 slučaja malih boginja.

U prvih devet meseci u Srbiji je registrovano je 12 slučajeva malih boginja iz prijavljenih epidemija u Opštoj bolnici Kruševac, populaciji grada Kruševca i Opštoj bolnici Sremska Mitrovica/Dom zdravlja Sremska Mitrovica, navodi se u saopštenju.

Najmlađa obolela osoba je uzrasta tri meseca, a najstarija 48 godina. Najveći broj obolelih je u uzrasnoj grupi starijih od 20 godina.

Većina obolelih osoba, 92 odsto, je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, 63 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku.

Od težih komplikacija malih boginja registrovana je upala pluća kod pet obolelih osoba.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 09 novembar 2017 00:00

Pet stvari koje štete jednako kao i pušenje

Svest o štetnosti pušenja globalno je sve rasprostranjenija, međutim, moderno vreme donosi niz faktora koji pušenje postupno pomeraju sa vrha liste smrtonosnih navika, upozoravaju američki naučnici.

Usamljenost - Novija istraživanja pokazuju da je socijalna izolacija jednako štetna po vaše zdravlje kao i ostale stvari na vrhu te liste, prenosi Independent.

Društvene mreže i sve ređe druženje "uživo" sa prijateljima i kolegama doveli su do toga da usamljenost poprima razmere epidemije.

Profesorka psihologije na Univerzitetu Brigam Jang, Džulijana Holt-Lunstad, kaže da je učinak usamljenosti na smanjenje životnog veka - kao da pojedinac dnevno popuši petnaest cigareta.

Sedenje - Sedenje kao način života tokom celog dana povećava rizik od obolevanja od više vrsta raka, pokazalo je istraživanje iz 2014. godine.

Svaka dodatna dva sata sedenja povećavaju rizik od obolevanja od raka debelog creva ili raka pluća, bez obzira na to vežba li pojedinac tokom dana.

Čak i uz redovno vežbanje, sedenje duže od osam sati dnevno povećava rizik od različitih zdravstvenih problema.

Manjak sna - Američki naučnici ustanovili su da 50 do 70 miliona stanovnika SAD pati od poremećaja spavanja. Nedovoljna količina sna, upozorio je 2015. godine profesor Valerij Gafarov, povećava rizik od moždanog i srčanog udara u jednakoj meri kao i svakodnevno pušenje.

Solarijum - Iako se korišćenje solarijuma čini kao varijanta sunčanja koju imamo pod kontrolom, može biti jednako opasno za organizam kao pušenje. Dermatolozi su još 2014. godine dokazali da preterano korišćenje solarijuma izaziva više slučajeva raka kože nego što pušenje izazove slučajeva raka pluća.

Nezdrava ishrana - Slatka i prerađena hrana bogata zasićenim masnim kiselinama utiče na razvoj potencijalno smrtonosnih bolesti, poput pušenja. Godine 2016. naučnici koji se bave istraživanjem smrtnih slučajeva kao posledice loše ishrane zaključili su da je stopa smrtnosti premašila one od alkohola, droge i duvana.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
subota, 21 oktobar 2017 00:00

Plavi patlidžan štiti srce

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina. Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom...

PAŽNjU privlači upadljivom plavo-ljubičastom bojom, sjajnom korom i specifičnim mirisom. Međutim, njegovi aduti su mnogo jači, jer je plavi patlidžan riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina.


Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, bakrom, manganom... Sve to ga čini poželjnom namirnicom koja štiti srce, nervne ćelije i kosti, normalizuje krvni pritisak, "napada" anemiju. Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, a zbog niske kalorijske vrednosti preporuka je za gojazne osobe i dijabetičare. Znatna količina pektina utiče na snižavanje holesterola. Osim toga, plavi patlidžan sadrži saponin, koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Istraživanja su pokazala da sadrži bioflavonoide koji štite ćelije od oštećenja i kancerogenih oboljenja. Da biste bili sigurni da ćete u organizam uneti svež patlidžan, obratite pažnju na to da li mu je boja zagasito ljubičasta, a peteljka čvrsta.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Deca su danas fizički neaktivna, povećava im se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju

Vladimir Karanović, profesor fizičkog iz Sombora, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre sto godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.

- Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života - kaže profesor Karanović.

Deca su danas fizički neaktivna, povećava im se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.

- U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece - kaže Karanović.

Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.

Takođe je tokom sistematskih pregleda koji se obavljaju u neparnim razredima u Somboru, a kojima je obuhvaćeno više od 90 odsto dece, utvrđeno je da svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete neki deformitet kičme.

- Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza - krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube - kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.

Takođe je alarmantna činjenica da je i broj gojazne dece u porastu.

- Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast - kaže doktorka Šarac.

Izvor: telegraf

Objavljeno u Somborske vesti

Kijavica, kašalj, povišena temperatura, bolovi u mišićima, razlozi su što su opet čekaonice u domovima zdravlja prepune bolesnih mališana. Sezona respiratornih infekcija je otpočela i svake nedelje se beleži sve veći broj viroznih.

Iako je za gripa još rano, mnogi virusi u ovom periodu haraju, od respiratornih do stomačnih. Više od dvesta virusa može da izazove prehladu, kažu lekari, a sada kada počinju hladniji dani, oni se brže šire po javnom prevozu i kolektivima.

Odrasli dobiju neku virusnu infekciju tri do pet puta godišnje, dok deca češće. Neugodne su, ali bezopasne i po pravilu se same od sebe povlače bez posledica. Trenutno dosta virusa cirkuliše, zbog kojih neki imaju temperaturu, neki ne, dok je nekima zapušen nos ili samo kašlju.

Školarci prvi na udaru

Prema podacima, najviše oboljevaju deca predškoskog uzrasta i školarci (43 odsto), a zatim najmlađi (27 odsto). Respiratorne infekcije su prisutne i među radnoaktivnim stanovništvom (24 odsto), a najmanje su pogođeni stariji preko 65 godina, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako objašnjavaju lekari, trenutno je aktuelna kombinacija više virusa, od stomačnog do respiratornog. Dešava se i da respiratorna preraste u bakterijsku infekciju, i tada simptomi bolesti, umor i iscrpljenost mogu da traju i do mesec dana. Česte su i komplikacije koje izazivaju upalu uha.

Domovi zdravlja prepuni prehlađenih

Pedijatrijske ambulante u Domu zdravlja Zemun od ponedeljka su prepune dece koja se žale na visoku temperaturu, zapušen nos i kašalj.

I do 50-60 dece pregledaju u smeni

- U jednoj smeni pregledamo više od 50 pacijenata. Glavu ne možemo da dignemo koliki je priliv bolesne dece od početka ove nedelje. Predhodne je bio samo početak kada smo primali po 30 dece. Velike su gužve i na školskom odeljenju - objašnjava dr Biserka Šutaković, načelnica pedijatrije u zemunskom domu zdravlja.

Slična situacija je i na Paliluli, gde su čekaonice i na školskom i na predškolskom prepune.

- Više od 60 paicjenata sam danas pregledala. Najviše je dece sa respiratornim infekcijama, ali ima i onih kod kojih se bolest pogoršala, pa su se javile opstrukcije. Ima dosta njih kod kojih smo ustanovili laringitis - kaže dr Olivera Todorović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Milutin Ivković".

Infekcija se brzo širi

Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa, a pošto u ovom periodu godine najviše vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, infekcija se veoma brzo širi. Iz tog razloga treba da izbegavamo kontakt sa obolelima i da poradimo na jačanju imuniteta.

Pranje ruku, voće i povrće su najbolja preventiva

Zato je prvi savet da se redovno peru ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade se najlakše šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Isto tako, treba iskoristiti još lepog vremena, koje se najavljuje, i šetati na svežem vazduhu.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba ga iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati.

Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija.

Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

I vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa.

Antibiotici ne leče prehladu!

Kod prehlada i virusa nikako ne smeju da se koriste antibiotici. Virusne respiratorne infekcije mogu da se iskomplikuju, naročito kod dece, i lekaru se tada treba obratiti za pomoć.

Nažalost, mnogi ljudi kod nas i dalje lako posežu za antibioticima i piju ih kao bombone, što stvara rezistenciju na te lekove.

Pravite distancu od drugih, ako ste bolesni

Ako je neko bolestan, treba da bude na distanci od drugih da bi ih zaštitio. Tada treba izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama...

Potrebno je pokriti nos i usta marmicom pri kašljanju i kijanju. Maramicu je neophodno baciti odmah posle upotrebe. Zbog toga se savetuju papirne maramice, a ne klasične platnene.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Reći ćemo vam nešto što i sami znate a ne želite sebi da priznate - hleb jednostavno nije zdrav. I sa zdravstvenog stanovišta, nema opravdanog razloga za njegovu konzumaciju - osim ako ne pratite recept za hleb ovog kardiologa.

Prema kardiologu Stivenu Gandriju iz Nebraske, autoru knjige "Paradoks biljaka", postoji samo jedan tip hleba koji zaista možete da jedete bez griže savesti. I nimalo nas ne čudi što taj hleb uopšte i ne sadrži žitarice.

Dr Gandri nazvao ga je "zamalo hleb", i ne sadrži soju, kvasac niti gluten. A zapravo izgleda kao hleb!

Od čega se uopšte sastoji, pitate se? Od belanaca, bademovog brašna, kokosovog ulja, kokosovog brašna, brašna slatkog krompira, brašna od lešnika, putera od badema i još par sitnica. Jedno parče po njegovom receptu ima 90 kalorija Naravno, dr Gandri je pokrenuo i proizvodnju pa ceo recept ne želi da otkrije. Ali, budući da je i sam rekao da je inspiracija za hleb potekla od paleo ishrane koja obiluje receptima za hleb od sličnih sastojaka, i vi možete da napravite neku od svojih verzija zdravog "zamalo hleba". Mi smo izabrali jedan od trenutno najpopularnijih na internetu, a vi možete da istražujete varijacije na temu.

RECEPT:

2 šolje bademovog brašna

1/3 čaše + 1 kašika mlevenog lana

1 kašičica zrna celog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica sode bikarbone

1/2 šolje gustina

6 kašika putera

4 jaja

1 kašičica jabukovog sirćeta

1/2 čaše grčkog jogurta

POSTUPAK

U velikoj činiji pomešajte sve praškaste sastojke i lan.

U tiganju otopite puter i ostavite da se prohladi na pet minuta.

Pomešajte otopljeni puter sa jajima, sirćetom i jogurtom.

Gumenom špatulom nežno pomešajte vlažne i suve sastojke dok ne dobijete brašno. Pazite da ne preterate sa mešanjem jer će onda postati pregusto i uljano.

Sipajte u posudu za pečenje koju ste obložili papirom za pečenje. Po želji pospite sa još malo lana.

Pecite na 175 stepeni oko 25 minuta (proveravajte čačkalicom da budete sigurni kada je gotovo).

Pustite hleb da se prohladi u rerni, potom isecite tanke kriške i poslužite.

Da biste očuvali svežinu ovog hleba, zamotajte ga u papirni ubrus i smestite u kesice sa hermetičkim zip zatvaračem.

izvor: Blic žena

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 05 oktobar 2017 00:00

Kako da znate da li unosite dovoljno cinka?

Cink je, pored gvožđa, najprisutniji mineral u ljudskom telu i održava kožu, kosu, zube i nokte zdravim, a igra važnu ulogu i u libidu i funkcionisanju imunog sistema.

Potreban je za aktivnost više od 300 telesnih enzima, koji učestvuju u biohemijskim reakcijama u telu, sintezi proteina, proizvodnji hormona, kao i u opštem blagostanju organizma. Uprkos tome, mnogim ljudima nedostaje ovaj važan mineral. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od trećine ljudi na svetu pati od manjka cinka u organizmu.

To najčešće pogađa vegetarijance i vegane, koji obično imaju viši nivo fitinske kiseline u telu, koja smanjuje apsorpciju cinka. Ona se nalazi u integralnim žitaricama i mahunarkama.

Takođe, telo alkoholičara slabije koristi cink iz hrane, a u riziku su i oni koji pate od psorijaze.

U najvećem su riziku, međutim, oni koji izbegavaju crveno meso, koje je najbolji izvor bioraspoloživog cinka u našoj ishrani.

Nedavna studija objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je da žene koje jedu manje od 40 grama crvenog mesa dnevno imaju četiri puta veću šansu da pate od manjka cinka, u poređenju s onim koje jedu 70 grama mesa dnevno.

Neki znaci nedostatka cinka su oslabljen imuni sistem, sklonost prehladama, sporo isceljivanje rana, umor i nizak libido.

Ipak, nedostatak cinka najpre ćete primetiti u svom odrazu u ogledalu. Predstavljamo vam još neke simptome:

Opadanje kose

Pored čestih prehlada i infekcija, opadanje kose je najčešći simptom nedostatka cinka. Taj mineral je ključan za razmnožavanje ćelija i proteinsku apsorpciju koje su ključne za jaku kosu.

Imate krte nokte sa belim tačkicama

Bele tačke na noktima su jedan od ključnih pokazatelja nedostatka cinka. Ako vam nokti sporo rastu, lome se i pucaju, to je zato što je za njihov pravilan rast potreban stabilan nivo cinka u organizmu.

Zubi vam nisu beli

Cink je važan i za zdrave zube i prirodno se nalazi u pljuvački i gleđi. Ako primetite da ste osetljivi na mirise, da vam se menja čulo ukusa i primetite da vam se češće javljaju afte i zapaljenje desni, sasvim je moguće da vam nedostaje ovaj mineral.

Često vam se javlja herpes

Pored afti, osobe koje pate od nedostatka cinka sklonije su herpesu. Sve se može rešiti uvođenjem namirica bogatih ovim mineralom uz suplementaciju.

Imate pege ili druge kožne probleme

Jedna studija objavljena u časopisu Turske akademije za dermatologiju pokazala je da 54 odsto ljudi koji imaju problem s aknama imaju nizak nivo cinka u organizmu. Oni često imaju osetljivu kožu sa pegicama i ranicama koje teško zaceljuju.

Kako da budete sigurni da ste uneli dovoljno cinka?

Naše telo ne može da čuva cink i zato moramo da ga unosimo kroz hranu. Ukoliko ste vegan, vegetarijanac ili jednostavno ne jedete mnogo crvenog mesa, sasvim je moguće da su vam potrebni suplementi.

S druge strane, oni koji jedu crveno meso treba da ga uzimaju u količini od oko 70 grama dnevno.

Najbolje je da jedete dugo kuvano crveno meso, jer je bogatije cinkom od drugačije pripremljene hrane.

S druge strane, vegetarijanci mogu da ublaže efekte fitinske kiseline iz mahunarki i žitarica tako što će piti više mleka.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Crni luk je dvogodišnja zeljasta biljka poreklom iz južne Azije, ali se danas gaji širom sveta.

Spada među najotpornije i najstarije vrste povrća, i predstavlja prirodni lek za mnogobrojne zdravstvene tegobe. Ima oštar ukus zahvaljujući eteričnom ulju bogatom sumporom.

Za crni luk se od davnina tvrdilo da leči prehladu, upalu uha i laringitis, a korišćen je i za lečenje opekotina i bradavica, kao i ublažavanje posledica životinjskih ujeda.

Sedam glavnih razloga zbog kojih treba konzumirati crni luk:

Dobar je za kardiovaskularni sistem

Sulforna jedinjenja sprečavaju zgrušavanje krvi i stvaranje grudvica trombocita. Ona takođe snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi i poboljšavaju funkcionisanje ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca. Crni luk može da sprečiti i neke bolesti srca.

Dobar je za kosti

Pomaže u povećanju gustine kostiju, pa može da bude od pomoći pomoć ženama u menopauzi koje imaju osteoporozu. Žene koje su prošle kroz menopauzu mogu da smanje rizik od lomljenja kuka svakodnevnim konzumiranjem crnog luka jer će na taj način ojačati kosti.

Dobar je u borbi protiv zapaljenja

Crni luk je dobar u borbi protiv zapaljenskih procesa u organizmu. Antioksidanti koji se nalaze u njemu sprečavajući oksidaciju masnih kiselina u telu. Kada imate niži nivo oksidiranih masnih kiselina, telo proizvodi manje molekula odgovornih za zapaljenja.

Štiti od raka

Snižava rizik od nekih vrsta raka, čak i kada se konzumira umereno, naročito raka debeleog creva i raka jajnika.

Reguliše šećer i štiti od dijabetesa

Često konzumiranje ove namirnice povezuje sa smanjenjem nivoa glukoze u krvi. Inače, luk sadrži i hrom i mangan, elemente koji su neophodni za pravilno lučenje i delovanje insulina.

Donosi miran san i dobro raspoloženje

U luku se nalazi folna kiselina koja može da pomogne kod depresije, a osim toga reguliše apetit i obezbeđuje miran san.

Jača kosu i nokte

Redovno nanošenje soka dobijenog ceđenjem luka na teme glave ubrzava rast kose, a svakodnevno trljanje noktiju ovom tečnošću ojačaće slabe i lomljive nokte. Ekstrakt luka takođe je vrlo efikasan u ublaćavanju ožiljaka. Naravno, crni luk bi generalno trebalo konzumirati umereno, što važi i za sve ostale namirnice.

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 28 septembar 2017 00:00

U Somboru sve više neaktivne i nezdrave dece

Svako drugo dete ima karijes, a svako treće dete ima neki deformitet kičme. To pokazuju rezultati sistematskih pregleda koji se organizovano sprovode u neparnim razredima i kojima je obuhvaćeno više od 90 posto školske dece u Somboru.

"Najčešći problem su kariozni zubi i deformiteti kičmenog stuba. To su pre svega kifoza ili jednostavno rečeno pogrbljenost i skolioza – krivljenje kičme u jednu ili drugu stranu i deformiteti stopala. Oko 50 posto dece ima kariozne zube, što opet ne znači da ona druga polovina ima zdrave zube, već da su oni sanirali svoje karijese. Za mene je poražavajuća činjenica da u jednom odeljenju imamo jedno ili dvoje dece koje ima sve zdrave zube", kaže specijalista pedijatrije Dragana Šarac, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu školske dece i omladine Doma zdravlja u Somboru.

U porastu je i broj gojazne dece.

"Oko 15 posto dece je gojazno, a neki deformiteti kičmenog stuba ili stopala ima oko 30 posto dece, znači svako treće dete. Najviše deformiteta kičmenog stuba imamo u sedmom i osmom razredu kada je već počeo nagli pubertetski rast", kaže doktorka Šarac.

Vladimir Karanović, profesor fizičkog, radio je istraživanje u kome je poredio fizičke karakteristike i sposobnosti srednjoškolki sa podacima od pre stotinak godina. Istraživanja su pokazala da su šesnaestogodišnjakinje danas teže desetak kilograma i više 10 centimetara.

"Motoričke sposobnosti su im dva do tri puta manje, a poređenje testa izdržljivosti pokazalo je da su im rezultati duplo gori. Sve to pripisujemo načinu života", kaže profesor Karanović.

Deca su danas fizički neaktivna, povećavam i se visina i težina, potkožno masno tkivo, a motoričke sposobnosti opadaju.

"U četvrtom razredu više od 90 odsto dece se bavi nekim sportom, a u osmom razredu je to tek 15 posto dece", kaže Karanović.

Iskustva pokazuju da redovan rad na časovima fizičkog, koje učenici osnovnih škola imaju tri puta nedeljno, može fizičku sposobnost učenika povećati za 10 do 15 posto.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Namirnice i lekovi koje nipošto ne treba mešati

Biznis insajder predstavlja četiri najopasnije kombinacije lekova i hrane na koje bi ubuduće trebalo da obratite pažnju.

Zeleno povrće (brokoli, spanać, prokelj) bogato je vitaminom K, koji suzbija antikoagulativno dejstvo razređivača krvi, tako da se ova kombinacija nikako ne preporučuje.

Pojedini lekovi protiv povišenog pritiska povećavaju nivo kalijuma u organizmu. Ukoliko se kombinuju sa bananom, koja je takođe bogata kalijumom, ova kombinacija može da poremeti pravilan srčani ritam ili prouzrokuje lupanje srca.

Hrana bogata biljnim vlaknima (poput oraha) sprečava apsorpciju pojedinih lekova protiv bolesti štitne žlezde. Ukoliko konzumirate velike količine ove namirnice, možda bi trebalo da povećate dozu leka.

Sok od grejpfruta povećava nivo lekova za snižavanje holesterola u krvi, a posledica su povećane šanse za nastanak neželjenih dejstava poput bolova u nogama. Konzumiranje ove namirnice takođe bi trebalo da izbegavate ukoliko uzimate lekove protiv povišenog krvnog pritiska, abnormalnog srčanog ritma ili anksioznosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Masti, kao svi ostali nutrijenti, važan su deo lanca zdravog organizma i uravnotežene ishrane.

Još jedni takvi rezultati objavljeni su u medicinskom časopisu "Lancet", a kako piše, u istraživanju je učestvovalo 135.000 ljudi iz 18 zemalja s raznih strana sveta.
Jedan deo ljudi bio je na ishrani s ograničenim unosom masti, a drugi na ograničenom unosu ugljenih hidrata.

Evo šta su zaključili:

Kad se neki nutrijenti izbace ili im se ograniči unos, dolazi do disbalansa u prehrani. A on ovako utiče na organizam.

Grupa ljudi koja je jela malo masti pokazala je značajan porast rizika od doslovno svih vrsta oboljenja, uključujući i srčani udar i bolesti srca.

Grupa koja je jela manje ugljenih hidrata nije pokazala velike poraste rizika. Zapravo, nisu gotovo ni porasli…

Masti su tako odjednom postale nešto što moramo da jedemo. Naravno, postoje zdrave i nezdrave, ali ih nikako ne treba izbaciti iz prehrane.

Naime, kako je pokazalo istraživanje, masti nam pomažu da lakše apsorbujemo vitamine i minerale, a potrebne su nam i za pravilno zgrušavanje krvi. Zato, od danas jedite dovoljno masti, piše "Sputnjik".

Objavljeno u Korisno

Skuvana i ohlađena testenina sadrži otporni skrob koji utiče povoljno na vaše zdravlje, tvrde naučnici.

Verovatno ste već znali da je skrob materija koja se nalazi u namirnicama poput krompira i hleba. Međutim, da li ste znali da postoji razlika između običnog i otpornog skroba? Kada jedete beli hleb ili testeninu, normalni skrob se pretvara u šećer gotovo jednako brzo kao kada popijete istu količinu šećera iz zaslađenih napitaka.

To je zbog toga što se normalan skrob sastoji od lanaca glukoze koji se brzo u organizmu rastavljaju na šećere. Ako se ovaj šećer ne sagori, pretvara se u masnoću, piše “Dejli mejl”.

Drugi problem je što ova hrana na taj način može nepovoljno da utiče na nivo insulina u krvi.

S druge strane, otporni skrob se ne razlaže tako brzo u organizmu. Tako glukoza ulazi u krv sporije i ne raste nivo insulina, a i duže ostajete siti.

Pored toga, otporni skrob utiče povoljno na varenje, deluje preventivno na srčana oboljenja i smanjuje krvni pritisak, kaže doktorka Denis Robertson s Univerziteta Sari.

Otporni skrob se prirodno nalazi u bananama, nekim mahunarkama i sirovom ovsu. Što se tiče testenina, nivo otpornog skroba se povećava kada se pasta skuva i ohladi. Zbog toga, nije na odmet da skuvanu testeninu, pa i pripremljen krompir ne bacate kad se ohladi. Ova hladna hrana sadrži više otpornog skroba, pa ćete duže biti siti, a nivo šećera u krvi ćete držati pod kontrolom, savetuju stručnjaci.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
četvrtak, 31 avgust 2017 00:00

Šta je uzrok mučnine za vreme vožnje?

Zašto neki ljudi osećaju mučninu tokom putovanja automobilom, autobusom ili vozom, a ostali čitaju knjigu ili satima surfuju na internetu i pritom se dobro osećaju? Od bolesti putovanja boluju milioni ljudi, ali nije reč o stvarnoj bolesti, već o svojevrsnom "kratkom spoju" do kog dolazi u mozgu, objasnio je nemački lekar doktor Tomas Jelinek.

"Nije reč o bolesti poput gripa, već o svojevrnom 'kratkom spoju' u mozgu", objasnio je dr Jelinek, lekar u berlinskom Centru za putovanja i tropsku medicinu.

Do tog 'kratkog spoja' dolazi kada mozak primi protivrečnu poruku o kretanju i položaju tela u prostoru, što zbunjuje mozak i rezultira mučninom, a često i povraćanjem, objasnio je Jelinek.

Informacije stižu iz oka, odnosno iz centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu.

Za interpretaciju svih senzornih signala koje mu šalje telo odgovoran je talamus. Kada se krećemo, mišići su u pokretu, oči imaju pregled udaljenosti, a unutrašnje uho održava ravnotežu. Upravo je to unutrašnje uho, kog smo najmanje svesni, jako važno.

Naime, sićušne cevi ispunjene tečnošću unutrašnjeg uha govore nam gde se krećemo. Ako smo okrenuti naopačke, to odmah znamo. Ako hodamo brzo i to znamo jer se tečnost u uhu ponaša po zakonima fizike. Talamus sve te informacije vrlo jednostavno prenosi u mozak.

Međutim, dok se vozimo automobilom ili brodom, talamus je zbunjen. Mišići nisu u pokretu, a oči vide da se krećemo, pritom i brzo. Spomenuta tečnost u unutranjem uhu jako se uznemiri jer se krećemo. Dolazi do pobrkanih signala koji upućuju na to da nešto nije u redu, što zbunjuje mozak koji stimuliše proizvodnju hormona stresa.

Mozak reguje slanjem signala mučnine koja se često pretvori u povraćanje.

Mučnina za vreme vožnje češća je kod dece jer mozak nije još u potpunosti razvijen, za razliku od mozga odrasle osobe koji već "ima iskustva" i bolje procesuira protivrečne poruke.

Na sreću, bolest putovanja prestaje čim izađemo iz prevoznog sredstva.

Protiv nje se možemo boriti tako da dok se vozimo gledamo kroz prozor prema relativno udaljenim objektima i fokusiramo se na neku stabilnu tačku na horizontu. Ukoliko ne želite da riskirate, pre putovanja uzmite tabletu protiv mučnine.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

 

Jabukovo sirće je izvanredan lek kome se pripisuje čudotvorna moć. Smatra se da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, posebno jer je veoma uspešno u lečenju pojedinih bolesti

Optimalna doza jabukovog sirćeta koju treba uzeti u toku jednog dana jeste rastvor od dve kašike sirćeta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda, piše stil.kurir.rs

Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporučuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazalo u povećanju plodnosti i u lečenju noćnog mokrenja kod dece. Jabukovo sirće snižava povišeni krvni pritisak i odličan je saveznik u očuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporučuje se spoljna upotreba razblaženog sirćeta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osećanja svežine koje dugo traje, ovakve „kisele kupke" daju koži mekoću, vlažnost i zdravo rumenilo.

Otklanja osećaj umora

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirće se primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirćeta, prelaskom na zdraviju ishranu i čišćenjem organizma, postižu se dobri rezultati. Na isti način, jabukovo sirće olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osećaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sirćetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a preporučljivo je poneti na put (pogotovu leti) bočicu sirćeta da bi se sprečile nelagodnosti u probavi koje se obično vezuju za promenu vode i hrane.

Protiv hroničnog umora: Pomešati tri kašičice jabukovog sirćeta sa šoljom meda, sipati u teglu i uzimati svako veče pred spavanje po dve kašičice ove mešavine. Drugi način je da kašičicu sirćeta sipate u čašu vode i pijete za vreme ručka.

Protiv glavobolje: Popiti čašu vode u kojoj su razmućene dve kašike meda i dve kašike jabukovog sirćeta.
Protiv opekotina: Na opekotinu naneti jabukovo sirće nekoliko puta. To će sprečiti pojavu plika i ublažiti bol.
Za snižavanje krvnog pritiska: Tri puta dnevno piti čašu vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta.
Za ispiranje grla: U čašu vode sipati kašičicu sirćeta i ispirati grlo na svaka dva sata.
Protiv bolova u sinusima: Na svaki sat, sedam puta popiti čašu vode u kojoj je razmućena kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv reumatičnih bolova u zglobovima: Bolna mesta u toku noći obložiti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sirćetom, a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti čašu vode u kojoj je razmućeno deset kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv ekcema: Obolela mesta mazati jabukovim sirćetom četiri puta dnevno i tri puta u toku noći. Ubrzo će ekcem i svrab nestati.

Za mršavljenje: Svako jutro na prazan želudac piti čašu vode sa jednom do dve kašičice sirćeta ili uz svaki obrok popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirće utiče na sagorevanje suvišnog masnog tkiva.

Protiv proširenih vena: Svakog jutra i večeri istrljati čistim jabukovim sirćetom kožu preko proširenih vena i dva puta dnevno popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Ova terapija traje mesec dana.

Protiv mitisera: Jedan deo jabukovog sirćeta izmešati sa osam delova vode i tom tečnošću tri puta dnevno prskati lice.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Korisno
ponedeljak, 21 avgust 2017 00:00

U ove mitove o kečapu ne treba verovati

Postoji mnogo mitova o kečapu, a danas razotkrivamo neke.

Kečap se sastoji od štetnih sastojaka

Kečap se sastoji od visoko-kvalitetnog svežeg paradajza, bez kože i semena, čiste vode i prirodnih začina. U zavisnosti od proizvođača, mogu se dodati pečurke, masline i šargarepa. Ali, skoro uvek kečap sadrži beli luk i biber. Svi ovi proizvodi se smatraju zdravim, bogati su vlaknima i vitaminima.

Kečap sadrži mnogo kalorija

Ovaj mit potiče od verovanja da su svi sosovi bogati kalorijama. Zaista, majonez i mnoge druge popularne vrste sosova sadrže prilično veliki broj kalorija. Ali, ne i kečap. On sadrži samo 112 kalorija na 100 grama i teško je naći manje kalorijski proizvod, s obzirom da se koncentrisan kečap koristi u obroku oko 20-30 grama. Dakle, ako želite raznovrsnu hranu, a na dijeti ste potrebno je obratiti pažnju na ovaj sos.
Pogledajte i Ukusan domaći kečap na 2 načina

Kečap sadrži opasne aditive

Neke vrste kečapa sadrže E-aditive, ali ne treba paničiti. Ovo je česta oznaka za hranu: kurkuma, želatin, skrob.

Kečap ne treba da jedu deca i trudnice

Da li ste ikada videli bilo kakav kečap sa nalepnisom da je zabranjen za decu? Ili nalepnicu na kečapu da nije dozvoljen trudnicama? Pre nego što stigne do polica prodavnica, svaki proizvod mora proći čitav niz studija. I ako je kontraindikovan kod dece i trudnica, sigurno će se obaveštenje naći na pakovanju.

Kečap ne donosi nikakvu korist organizmu

Ovaj sos je koristan! To nije iznenađujuće: više od polovine sadržaja kečapa se sastoji od paradajza – B vitamina, koji je odgovoran za pamćenje, pažnju, mladalačku kožu, vitalnost i imunitet. Pored toga, kečap sadrži retki vitamin K, koji normalizuje hemoglobin.

Izvor: ženski magazin

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 17 avgust 2017 00:00

Previše soje može biti loše po zdravlje

Nutricionisti i vegetarijanci dugo su smatrali soju zdravim izvorom proteina, ali prevelika količina te namirnice zapravo može imati negativan uticaj na vaše zdravlje, smatraju stručnjaci.

Soja sadrži 40 posto proteina, 20 posto masti i 7 posto ugljenih hidrata, a ostatak je voda. Ne sadrži holesterol, zbog čega je dobra opcija za ljude koji žele da smanje njegov unos.

No postoji i negativna strana. Soja sadrži fitinsku kiselinu, takozvani anti-nutrijent.

"On veže minerale u telu i time sprečava njihovu apsorpciju", tvrdi nemačka nutricionistkinja Brigite Ahrens.

Ova mahunarka sadrži i neke stvari koje mogu biti uzrok probavnih smetnji, zbog čega stručnjaci smatraju da nije dobra namirnica za odojčad ili malu decu.

Kao i druge mahunarke, i soja sadrži purin. On se razlaže u urinsku kiselinu i izbacuje iz tela, ali neki ljudi, poput onih koji pate od gihta, s tim imaju problema.

"Urinska kiselina može se nataložiti u zglobovima u obliku kristala i time pogoršati tegobe gihta", ističe gastroenterološkinja Astrid Konrad iz Minhena, koja savetuje one s tom bolešću da izbegavaju soju.

Normalni, zdravi ljudi mogu konzumirati do 25 grama sojinog proteina dnevno, što je oko 75 grama soje. Njene semenke najbolje je konzumirati fermentirane u proizvodima poput soja-sosa i tempeha, tradicionalnog jela iz Indonezije.

Miso, tradicionalni japanski začin na bazi soje koji dolazi u obliku paste, još je jedan od fermentiranih sojinih proizvoda. Semenke se za konzumaciju mogu pripremiti i kod kuće takošto će se natopiti preko noći.

Konzumacija soje ima još jednu negativnu stranu. Ekolozi su sve zabrinutiji krčenjem južnoameričkih prašuma radi uzgoja soje. Uprkos tome, većina soje koja se uzgaja u Južnoj Americi zapravo je namenjena za stočnu hranu.

Izvor: N1

Objavljeno u Saveti

S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Blitva spada u niskokalorične namirnice pa se smatra idealnom namirnicom za održavanje telesne težine

Sadrži vitamine B, C i beta karoten i minerale magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum i biljna ulja.

Ovo su samo neka od njenih korisnih svojstava

Zdravlje očiju

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin - "vitamini za oči". Oni sprečavaju makularnu degeneraciju, odnosno žutu pegu, glaukom i slične poremećaje vid. Također, lutein štiti od sunčevog ultraljubičastog zračenja.

Čuva kosti

Sadrži velike količine vitamina K, magnezijuma i kalcijuma, a ti elementi čuvaju i jačaju kosti. Vitamin K1 u crevima se pretvara u vitamin K2 koji potiče proizvodnju osteokalcina, važnog jedinjenja koje preusmerava kalcijum direktno ka kostima.

Smanjuje rizik od dijabetesa

Za dijebetes se uvek preporučuje zeleno lisnato povrće u koje se ubraja i blitva. Ona sadrži flavonoid poznat kao siringična kiselina koja pomaže regulaciju nivoa šećera u krvi. Zato je blitva odlična za sve ljude, a pogotovo one koji već boluju od dijabetesa ili su u stanju predijabetesa.

Pomaže u prevenciji raka

Blitva je bogata antioksidansima i tako sprečava širenje slobodnih radikala i ćelija raka. Takođe, sadrži brojne vitamine i minerale, beta karoten i kvercetin za koje se pouzdano zna da su dobri u prevenciji raka, pogotovo raka debeloga creva.

Zdravlje mozga

Radite celi dan posao koji od vas zahteva psihičku koncetraciju, a jedino što jedete je prerađena hrana? Nije ni čudo da se osećate loše. Pokušajte da češće jedete blitvu, koja je bogata vitaminom K i kalijumom, važnim faktorima u kognitivnom razvoju i čuvanju funkcija mozga.

Zdravlje srca

Blitva je bogata antioksidansima koji ublažavaju upale i ubrzavaju proces oporavka. Takođe, antioksidansi mogu uticati na smanjenje hiperteznije, olakšati pritisak na srce i krvne sudove. Minerali poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu u otpuštanju natrijuma, pa se tako šire krvni sudovi i olakšava protok krvi.

Pomaže u mršavljenju

Ovo povrće sadrži malo kalorija, a mnogo vlakana, koja su korisna za metabolizam. Vlakna usporavaju razgradnju masti i ugljenih hidrata pa tako imate duži osećaj sitosti.

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno
subota, 08 jul 2017 00:00

Zašto nam od klime prorade sinusi?

Da, klima-uređaji utiču na to da li će nekome curiti nos ili se zapušiti, i to iz nekoliko razloga, tvrde američki stručnjaci.

Pod jedan, ulazak u hladniju, suvu sobu može da pokrene curenje nosa, isto kao što i izlazak na hladan zimski dan čini da neki ljudi ne mogu bez papirnih maramica, kaže dr Džon Ohman, šef alergološkog odeljenja u Taft medicinskom centru u Bostonu.

Izgleda da hladan vazduh izaziva refleks nervnog sistema u nosu koji aktivira žlezde u nazalnim membranama da proizvode sluz. Problem može da bude posebno izražen kod onih sa problemima sa alergijama. Promene u temperaturi i vlažnosti trebalo bi, ipak, da izazovu samo privremeno začepljenje, kaže dr Ohman.

Oni sa alergijama mogu da osete začepljenje jer male čestice kao što su polen, spore buđi, prašine i grinja, zaglavljene u filterima za klima-uređaje, aktiviraju se kada se uključi klima-uređaj, kaže dr Marija Garsija Ljoret, alergolog na UCLA.

Zagađivači i bakterije ne bi prouzrokovali alergijsku reakciju sami po sebi, kaže ona, ali bi mogli da iziritiraju nos. Izlaganje sporama buđi može da izazove alergijsku reakciju koja može da potraje i znatno duže.

Dr Ričard Lebovic, rinolog u Langon medicinskom centru u Njujorku, naglasio je važnost redovnog menjanja filtera na klimi.

"Ako ih ne održavate dobro, sve što udišete filtrira se kroz ovaj gigantski 'list' prašine, vraćajući prašinu u vazduh, što baš nije korisno", rekao je dr Lebovic.

Izvor: Nedeljnik.rs

Objavljeno u Planeta

Prošlog oktobra, grupa naučnika uzburkala je javnost izjavom da ljudski vek u proseku neće moći da bude produžen na više od 115 godina.

Naučnici su u istraživanju, objavljenom u magazinu Nejčer, naveli da regeneracija naših organa posle određene granice jednostavno više ne može da se održi.

Urednici Nejčera su, međutim, u najnovijem broju objavili argumente naučnika koji su se usprotivili ovim tvrdnjama. Kritičari navode da ne postoji nužno gornja granica očekivane dužine životnog veka.

To, naravno, ne znači da će ljudi jednog dana obavezno postati besmrtni, već da je generalno još rano govoriti o tome, s obzirom na to da još nismo odgonetnuli mnoge tajne ljudskog organizma.

Granica dugovečnosti takođe se stalno pomera, pa je tako 1990-ih očekivani životni vek u SAD iznosio 50 godina, dok se smatra da će današnja novorođenčad u proseku živeti 79 godina.

Štaviše, ovaj broj se iz decenije u deceniju toliko menja, da je pogrešan presek podataka mogao lako da dovede do zaključka da prosečan životni vek stagnira.

“Zamislite da u periodu od godinu dana bacite kocku nekoliko puta. Sam zakon verovatnoće dovešće do toga da dobijete različite vrednosti, nekad visoke, nekad niske”, navode kritičari u Nejčeru.

Naučnici, koji su zaključili da će maksimalan očekivani životni vek čoveka u budućnosti iznositi 115 godina i u međuvremenu odgovorili na kritike, i dalje stoje iza svog istraživanja.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Nova dijeta koja podrazumeva ekstremno gladovanje možda predstavlja ključ dugog i zdravog života, smatra italijanski naučnik.

Valter Longo smatra da je preskakanje obroka najbolji način da se telo oslobodi toksina, a ćelije podmlade. Ovaj profesor smatra da tokom gladovanja, organizam koristi štetne ćelije kao gorivo, a kasnije posle obroka, razvija nove matične ćelije i podmlađuje se.

Novinar Denam Hičkok odlučio je da testira tu zamisao i pet dana unosio manje od trećine tipičnog kalorijskog unosa. Osim manjih napada gladi i fantaziranja o hrani, bez posledica je preživeo pet dana jedući samo po neku pločicu od žitarica, kapsule sa ribljim uljem i supe.

Testovi krvi su pokazali da je Hičkokovo telo počelo da razvija matične ćelije, koje obnavljaju oštećena tkiva i bore se protiv bolesti.

Uz sve to, on je uzimao takozvanu "magičnu pilulu" metformin, koja se koristi u lečenju dijabetesa i koja je pokazala izvanredne nuspojave, poput smanjenja rizika od kancera i kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, širom sveta nalaze se takozvane "plave zone" u kojima žive najdugovečniji ljudi, koji ne znaju za gladovanje, niti posebne pilule. Oni se samo hrane onako kako su se hranili njihovi preci, bave se zemljoradnjom, održavaju duh zajedništva i imaju redovnu fizičku aktivnost.

To su Ikarija u Grčkoj, Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, Loma Linda u SAD i Nikoja u Kostariki.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Slanina. Dok neki čeznu za njom, ali je izbegavaju u širokom luku kako bi sačuvali dobro zdravlje i liniju, drugi je bez griže savesti jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je od njih u pravu?

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim benefitima.

A sada - nauka. Pogledajte neke od naučnih razloga koji idu u prilog konzumaciji slanine, ali i protiv nje.

"Za"

Uprkos tome što mnogi misle da je štetna za srce, nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Uz to, sadrži mnoštvo važnih vitamina i minerala, od onih iz B grupe do fosfora, magnezijuma i gvožđa, pa čak i selen, koji je važan za dobar rad tiroidne žlezde.

Dobra za imunitet, mišiće i hormone

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Deblja? Ne deblja!

Iako većina ljudi smatra da slanina deblja, upravo je suprotno: zasićene masti kakve se nalaze u slanini brže pružaju osećaj sitosti nego hrana bogata ugljenim hidratima. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su povećale unos masti i smanjile unos ugljenih hidrata u ishrani, dugoročno imale veći gubitak telesne težine.

I za kraj, slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao "ukus za uživanje", poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

"Protiv"

Poznato je da slanina sadrži mnogo zasićenih masti, za koje nas lekari već godinama uveravaju da predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U 30 grama slanine ima čak 30 miligrama holesterola.

Uz to, većina slanina kupljenih u prodavnicama sadrži nitrate, koji se u prerađenom mesu životinja iz neorganskog uzgoja, poput šunke, kobasica ili slanine, koriste za uništavanje bakterija, ali i kao pojačivač ukusa.

Novija istraživanja su pokazala da nitrati podstiču razvoj tumora, naročito karcinoma debelog creva i rektuma. Naime, nitrati u našem telu se pretvaraju u N-nitrozo jedinjenja koja su kancerogena. Istraživanje sprovedeno u Cirihu pokazalo je da postoji veza između konzumacije prerađenog mesa i povećanog rizika od smrti usled srčanih bolesti ili raka. Takođe, studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da se prerađevine u ishrani povezuju i s razvojem hronične plućne bolesti.

Previše natrijuma

Slanini se spočitava i prevelika količina natrijuma, koji se povezuje sa rizikom za razvoj srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska, a samo jedan šnit slanine sadrži čak oko 190 miligrama natrijuma.

Kao da sve to nije dovoljno, naučnici Harvardskog Fakulteta za javno zdravlje analizirali su uzorke sperme 156 ljudi i otkrili da su oni koji su jeli mesne prerađevine, uključujući i slaninu, imali manju koncentraciju sperme i lošiju morfologiju.

Zabrinjavajuća je i činjenica da je konzumacija svinja iz masovnog uzgoja, od kakvih se proizvodi sva slanina u prodavnicama, povezana s rastom nivoa insulinu sličnog hormona rasta (IGF-1) koji dokazano utiče na razvoj kancerogenih ćelija.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Ako koristite javne bazene možda se pitate je li hlor u vodi štetan po zdravlje. Hlor se koristi i u izbjeljivačima, a i miris u bazenu zna da bude težak.

Stručnjaci kažu da nema razloga za zabrinutost.

"Zdravstveni i sanitarni propisi obavezuju preduzeća koje upravljaju bazenima da u njima ne sme biti ničega od čega bi posetioci mogli da se razbole", kaže Kristijan Hoera iz nemačke agencije za zaštitu pšrirodne sredine.

"Čak ni oni koji u bazenu plivaju svaki dan i popiju decilitar te vode nemaju čega da se boje", kazao je.

Zapravo, snažan miris koji ljudi uglavnom povezuju s bazenima uopće ne dolazi od hlora. Miris uzrokuje azot trihlorid koji nastaje hemijskom reakcijom s hlorom. A za to smo uglavnom sami krivi.

"Trihlorid nastaje reakcijom hlora i uree", objašnjava Hoera.

Urea, koju stvara jetra razgradnjom belančevina, ulazi u vodu putem ljudskog znoja, kože ili urina.

Trihlorid može uzrokovati iritaciju očiju, nosa i grla. Zato se pre ulaska u bazen potrebno otuširati kako bi se urea isprala s kože.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Kurkuma je jedna od najzdravijih biljaka, a može se dodavati i slatkim i slanim jelima.

Kurkuma je namirnica broj jedan kada je reč o detoksikaciji organizma. Smanjuje upalne procese i postala je popularna kao glavni izvor antikancerogenog svojstva.

Ipak, mnogi ne znaju kako da je ispravno konzumiraju. Jedna kašika kurkume je dovoljan dnevni unos za odraslog čoveka. Deci se preporučuje manji unos.

Pročitejte zbog čega je sve zdrava kurkuma.

A da li ste znali da kurkuma kombinovana sa biberom daje svoj maksimalni zdravstveni kapacitet. Kurkuma razređuje krv, te nije poželjno uzimati je sa lekovima istoe namene.

dakle, kontraindikovana je sa brufenom, aspirinom i ostalim analgeticima.

Maslinovo ulje i kurkuma, kao i pomenuti crni biber, idealna su kombinacija za željene efekte poboljšanja zdravstvenog statusa.

Prah kurkume čuvajte na hladnom i tamnom mestu u staklenoj posudi.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Korisno
Strana 1 od 9

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top