četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Namirnice i lekovi koje nipošto ne treba mešati

Biznis insajder predstavlja četiri najopasnije kombinacije lekova i hrane na koje bi ubuduće trebalo da obratite pažnju.

Zeleno povrće (brokoli, spanać, prokelj) bogato je vitaminom K, koji suzbija antikoagulativno dejstvo razređivača krvi, tako da se ova kombinacija nikako ne preporučuje.

Pojedini lekovi protiv povišenog pritiska povećavaju nivo kalijuma u organizmu. Ukoliko se kombinuju sa bananom, koja je takođe bogata kalijumom, ova kombinacija može da poremeti pravilan srčani ritam ili prouzrokuje lupanje srca.

Hrana bogata biljnim vlaknima (poput oraha) sprečava apsorpciju pojedinih lekova protiv bolesti štitne žlezde. Ukoliko konzumirate velike količine ove namirnice, možda bi trebalo da povećate dozu leka.

Sok od grejpfruta povećava nivo lekova za snižavanje holesterola u krvi, a posledica su povećane šanse za nastanak neželjenih dejstava poput bolova u nogama. Konzumiranje ove namirnice takođe bi trebalo da izbegavate ukoliko uzimate lekove protiv povišenog krvnog pritiska, abnormalnog srčanog ritma ili anksioznosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Masti, kao svi ostali nutrijenti, važan su deo lanca zdravog organizma i uravnotežene ishrane.

Još jedni takvi rezultati objavljeni su u medicinskom časopisu "Lancet", a kako piše, u istraživanju je učestvovalo 135.000 ljudi iz 18 zemalja s raznih strana sveta.
Jedan deo ljudi bio je na ishrani s ograničenim unosom masti, a drugi na ograničenom unosu ugljenih hidrata.

Evo šta su zaključili:

Kad se neki nutrijenti izbace ili im se ograniči unos, dolazi do disbalansa u prehrani. A on ovako utiče na organizam.

Grupa ljudi koja je jela malo masti pokazala je značajan porast rizika od doslovno svih vrsta oboljenja, uključujući i srčani udar i bolesti srca.

Grupa koja je jela manje ugljenih hidrata nije pokazala velike poraste rizika. Zapravo, nisu gotovo ni porasli…

Masti su tako odjednom postale nešto što moramo da jedemo. Naravno, postoje zdrave i nezdrave, ali ih nikako ne treba izbaciti iz prehrane.

Naime, kako je pokazalo istraživanje, masti nam pomažu da lakše apsorbujemo vitamine i minerale, a potrebne su nam i za pravilno zgrušavanje krvi. Zato, od danas jedite dovoljno masti, piše "Sputnjik".

Objavljeno u Korisno

Skuvana i ohlađena testenina sadrži otporni skrob koji utiče povoljno na vaše zdravlje, tvrde naučnici.

Verovatno ste već znali da je skrob materija koja se nalazi u namirnicama poput krompira i hleba. Međutim, da li ste znali da postoji razlika između običnog i otpornog skroba? Kada jedete beli hleb ili testeninu, normalni skrob se pretvara u šećer gotovo jednako brzo kao kada popijete istu količinu šećera iz zaslađenih napitaka.

To je zbog toga što se normalan skrob sastoji od lanaca glukoze koji se brzo u organizmu rastavljaju na šećere. Ako se ovaj šećer ne sagori, pretvara se u masnoću, piše “Dejli mejl”.

Drugi problem je što ova hrana na taj način može nepovoljno da utiče na nivo insulina u krvi.

S druge strane, otporni skrob se ne razlaže tako brzo u organizmu. Tako glukoza ulazi u krv sporije i ne raste nivo insulina, a i duže ostajete siti.

Pored toga, otporni skrob utiče povoljno na varenje, deluje preventivno na srčana oboljenja i smanjuje krvni pritisak, kaže doktorka Denis Robertson s Univerziteta Sari.

Otporni skrob se prirodno nalazi u bananama, nekim mahunarkama i sirovom ovsu. Što se tiče testenina, nivo otpornog skroba se povećava kada se pasta skuva i ohladi. Zbog toga, nije na odmet da skuvanu testeninu, pa i pripremljen krompir ne bacate kad se ohladi. Ova hladna hrana sadrži više otpornog skroba, pa ćete duže biti siti, a nivo šećera u krvi ćete držati pod kontrolom, savetuju stručnjaci.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti
četvrtak, 31 avgust 2017 00:00

Šta je uzrok mučnine za vreme vožnje?

Zašto neki ljudi osećaju mučninu tokom putovanja automobilom, autobusom ili vozom, a ostali čitaju knjigu ili satima surfuju na internetu i pritom se dobro osećaju? Od bolesti putovanja boluju milioni ljudi, ali nije reč o stvarnoj bolesti, već o svojevrsnom "kratkom spoju" do kog dolazi u mozgu, objasnio je nemački lekar doktor Tomas Jelinek.

"Nije reč o bolesti poput gripa, već o svojevrnom 'kratkom spoju' u mozgu", objasnio je dr Jelinek, lekar u berlinskom Centru za putovanja i tropsku medicinu.

Do tog 'kratkog spoja' dolazi kada mozak primi protivrečnu poruku o kretanju i položaju tela u prostoru, što zbunjuje mozak i rezultira mučninom, a često i povraćanjem, objasnio je Jelinek.

Informacije stižu iz oka, odnosno iz centra za ravnotežu u unutrašnjem uhu.

Za interpretaciju svih senzornih signala koje mu šalje telo odgovoran je talamus. Kada se krećemo, mišići su u pokretu, oči imaju pregled udaljenosti, a unutrašnje uho održava ravnotežu. Upravo je to unutrašnje uho, kog smo najmanje svesni, jako važno.

Naime, sićušne cevi ispunjene tečnošću unutrašnjeg uha govore nam gde se krećemo. Ako smo okrenuti naopačke, to odmah znamo. Ako hodamo brzo i to znamo jer se tečnost u uhu ponaša po zakonima fizike. Talamus sve te informacije vrlo jednostavno prenosi u mozak.

Međutim, dok se vozimo automobilom ili brodom, talamus je zbunjen. Mišići nisu u pokretu, a oči vide da se krećemo, pritom i brzo. Spomenuta tečnost u unutranjem uhu jako se uznemiri jer se krećemo. Dolazi do pobrkanih signala koji upućuju na to da nešto nije u redu, što zbunjuje mozak koji stimuliše proizvodnju hormona stresa.

Mozak reguje slanjem signala mučnine koja se često pretvori u povraćanje.

Mučnina za vreme vožnje češća je kod dece jer mozak nije još u potpunosti razvijen, za razliku od mozga odrasle osobe koji već "ima iskustva" i bolje procesuira protivrečne poruke.

Na sreću, bolest putovanja prestaje čim izađemo iz prevoznog sredstva.

Protiv nje se možemo boriti tako da dok se vozimo gledamo kroz prozor prema relativno udaljenim objektima i fokusiramo se na neku stabilnu tačku na horizontu. Ukoliko ne želite da riskirate, pre putovanja uzmite tabletu protiv mučnine.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

 

Jabukovo sirće je izvanredan lek kome se pripisuje čudotvorna moć. Smatra se da ono treba da postane deo svakodnevne ishrane, posebno jer je veoma uspešno u lečenju pojedinih bolesti

Optimalna doza jabukovog sirćeta koju treba uzeti u toku jednog dana jeste rastvor od dve kašike sirćeta u mlakoj, prethodno prokuvanoj vodi, uz dodatak dve kašike meda, piše stil.kurir.rs

Ovaj eliksir pomaže kod bolesti grla, kod neuredne probave, slabe cirkulacije i razmene materija u organizmu. Preporučuje se i kod bolesti srca, bubrega i krvnih sudova. Prema nekim izvorima, dobro se pokazalo u povećanju plodnosti i u lečenju noćnog mokrenja kod dece. Jabukovo sirće snižava povišeni krvni pritisak i odličan je saveznik u očuvanju vitke linije.

Protiv svraba na koži preporučuje se spoljna upotreba razblaženog sirćeta, a trljanje i masiranje ovim rastvorom izvanredno prija i potpuno zdravim osobama. Osim osećanja svežine koje dugo traje, ovakve „kisele kupke" daju koži mekoću, vlažnost i zdravo rumenilo.

Otklanja osećaj umora

U svojstvu obloga ili sredstva za utrljavanje, jabukovo sirće se primenjuje kod proširenih vena; u kombinaciji sa unutrašnjom upotrebom sirćeta, prelaskom na zdraviju ishranu i čišćenjem organizma, postižu se dobri rezultati. Na isti način, jabukovo sirće olakšava i neke reumatske bolesti i otklanja osećaj stalnog umora, na koji se žali sve više ljudi.

Nerazblaženim jabukovim sirćetom ispira se grlo kod prvih znakova prehlade, a preporučljivo je poneti na put (pogotovu leti) bočicu sirćeta da bi se sprečile nelagodnosti u probavi koje se obično vezuju za promenu vode i hrane.

Protiv hroničnog umora: Pomešati tri kašičice jabukovog sirćeta sa šoljom meda, sipati u teglu i uzimati svako veče pred spavanje po dve kašičice ove mešavine. Drugi način je da kašičicu sirćeta sipate u čašu vode i pijete za vreme ručka.

Protiv glavobolje: Popiti čašu vode u kojoj su razmućene dve kašike meda i dve kašike jabukovog sirćeta.
Protiv opekotina: Na opekotinu naneti jabukovo sirće nekoliko puta. To će sprečiti pojavu plika i ublažiti bol.
Za snižavanje krvnog pritiska: Tri puta dnevno piti čašu vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta.
Za ispiranje grla: U čašu vode sipati kašičicu sirćeta i ispirati grlo na svaka dva sata.
Protiv bolova u sinusima: Na svaki sat, sedam puta popiti čašu vode u kojoj je razmućena kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv reumatičnih bolova u zglobovima: Bolna mesta u toku noći obložiti platnenom tkaninom koja je dobro natopljena jabukovim sirćetom, a odozgo uviti suvom flanelskom tkaninom. Uz svaki obrok popiti čašu vode u kojoj je razmućeno deset kašičica jabukovog sirćeta.

Protiv ekcema: Obolela mesta mazati jabukovim sirćetom četiri puta dnevno i tri puta u toku noći. Ubrzo će ekcem i svrab nestati.

Za mršavljenje: Svako jutro na prazan želudac piti čašu vode sa jednom do dve kašičice sirćeta ili uz svaki obrok popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Terapija traje dva meseca. Jabukovo sirće utiče na sagorevanje suvišnog masnog tkiva.

Protiv proširenih vena: Svakog jutra i večeri istrljati čistim jabukovim sirćetom kožu preko proširenih vena i dva puta dnevno popiti čašu vode sa dve kašičice sirćeta. Ova terapija traje mesec dana.

Protiv mitisera: Jedan deo jabukovog sirćeta izmešati sa osam delova vode i tom tečnošću tri puta dnevno prskati lice.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Korisno
ponedeljak, 21 avgust 2017 00:00

U ove mitove o kečapu ne treba verovati

Postoji mnogo mitova o kečapu, a danas razotkrivamo neke.

Kečap se sastoji od štetnih sastojaka

Kečap se sastoji od visoko-kvalitetnog svežeg paradajza, bez kože i semena, čiste vode i prirodnih začina. U zavisnosti od proizvođača, mogu se dodati pečurke, masline i šargarepa. Ali, skoro uvek kečap sadrži beli luk i biber. Svi ovi proizvodi se smatraju zdravim, bogati su vlaknima i vitaminima.

Kečap sadrži mnogo kalorija

Ovaj mit potiče od verovanja da su svi sosovi bogati kalorijama. Zaista, majonez i mnoge druge popularne vrste sosova sadrže prilično veliki broj kalorija. Ali, ne i kečap. On sadrži samo 112 kalorija na 100 grama i teško je naći manje kalorijski proizvod, s obzirom da se koncentrisan kečap koristi u obroku oko 20-30 grama. Dakle, ako želite raznovrsnu hranu, a na dijeti ste potrebno je obratiti pažnju na ovaj sos.
Pogledajte i Ukusan domaći kečap na 2 načina

Kečap sadrži opasne aditive

Neke vrste kečapa sadrže E-aditive, ali ne treba paničiti. Ovo je česta oznaka za hranu: kurkuma, želatin, skrob.

Kečap ne treba da jedu deca i trudnice

Da li ste ikada videli bilo kakav kečap sa nalepnisom da je zabranjen za decu? Ili nalepnicu na kečapu da nije dozvoljen trudnicama? Pre nego što stigne do polica prodavnica, svaki proizvod mora proći čitav niz studija. I ako je kontraindikovan kod dece i trudnica, sigurno će se obaveštenje naći na pakovanju.

Kečap ne donosi nikakvu korist organizmu

Ovaj sos je koristan! To nije iznenađujuće: više od polovine sadržaja kečapa se sastoji od paradajza – B vitamina, koji je odgovoran za pamćenje, pažnju, mladalačku kožu, vitalnost i imunitet. Pored toga, kečap sadrži retki vitamin K, koji normalizuje hemoglobin.

Izvor: ženski magazin

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 17 avgust 2017 00:00

Previše soje može biti loše po zdravlje

Nutricionisti i vegetarijanci dugo su smatrali soju zdravim izvorom proteina, ali prevelika količina te namirnice zapravo može imati negativan uticaj na vaše zdravlje, smatraju stručnjaci.

Soja sadrži 40 posto proteina, 20 posto masti i 7 posto ugljenih hidrata, a ostatak je voda. Ne sadrži holesterol, zbog čega je dobra opcija za ljude koji žele da smanje njegov unos.

No postoji i negativna strana. Soja sadrži fitinsku kiselinu, takozvani anti-nutrijent.

"On veže minerale u telu i time sprečava njihovu apsorpciju", tvrdi nemačka nutricionistkinja Brigite Ahrens.

Ova mahunarka sadrži i neke stvari koje mogu biti uzrok probavnih smetnji, zbog čega stručnjaci smatraju da nije dobra namirnica za odojčad ili malu decu.

Kao i druge mahunarke, i soja sadrži purin. On se razlaže u urinsku kiselinu i izbacuje iz tela, ali neki ljudi, poput onih koji pate od gihta, s tim imaju problema.

"Urinska kiselina može se nataložiti u zglobovima u obliku kristala i time pogoršati tegobe gihta", ističe gastroenterološkinja Astrid Konrad iz Minhena, koja savetuje one s tom bolešću da izbegavaju soju.

Normalni, zdravi ljudi mogu konzumirati do 25 grama sojinog proteina dnevno, što je oko 75 grama soje. Njene semenke najbolje je konzumirati fermentirane u proizvodima poput soja-sosa i tempeha, tradicionalnog jela iz Indonezije.

Miso, tradicionalni japanski začin na bazi soje koji dolazi u obliku paste, još je jedan od fermentiranih sojinih proizvoda. Semenke se za konzumaciju mogu pripremiti i kod kuće takošto će se natopiti preko noći.

Konzumacija soje ima još jednu negativnu stranu. Ekolozi su sve zabrinutiji krčenjem južnoameričkih prašuma radi uzgoja soje. Uprkos tome, većina soje koja se uzgaja u Južnoj Americi zapravo je namenjena za stočnu hranu.

Izvor: N1

Objavljeno u Saveti

S obzirom na to da naučna istraživanja u vezi sa ishranom iz dana u dan dovode do različitih zaključaka, teško je razlučiti koje namirnice su najzdravije, a napraviti grešku vrlo lako. Britanski nutricionista Rijana Lambert nabraja pet najčešćih zabluda u vezi sa zdravom ishranom.

1. Konzumiranje prekomerne količine jaja je loše za vas

Iako jaja sadrže holesterol, za koji se veruje da dovodi do nastanka srčanih bolesti, dr Lambert objašnjava da ova namirnica zapravo dovodi do povišenja nivoa ‘dobrog’ holesterola (HDL) u krvi.

Nutricionistkinja dodaje da su jaja bogata proteinima, zdravim mastima, brojnim vitaminima i mineralima, kao i jedinstvenim antioksidansima, zbog čega bi redovno trebalo da budu zastupljena u ishrani.

2. Sva biljna ulja su zdrava

“To ne bi moglo da bude dalje od istine”, kaže dr Lambert.

Ranija istraživanja su pokazala da polinezasićena ulja smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti, i to je glavni razlog zbog kojeg ljudi misle da sva biljna ulja imaju blagotvorno dejstvo na organizam.

“Važno je shvatiti da postoje različiti tipovi polinezasičćenih masnoća, pretežno omega-3 i omega-6 masne kiseline. Prve dobijamo iz ribe i organskog mesa, dok biljna ulja glavni izvor omega-6 masnih kiselina. Vrlo je važno postići ravnotežu između njih”, kaže dr Lambert.

Glavni razlog zašto su industrijski dobijena biljna ulja opasna jeste zato što se prilikom obrade izlažu toksičnim hemikalijama

“Zato bi najbolje bilo da umesto rafinisanog ulja konzumirate različito semenje i hladno ceđena ulja”, savetuje nutricionistkinja.

3. Meso je loše za vas

Većina mesa koje se nudi u supermarketima nimalo ne liči na ono čime su se hranili naši preci. Životinje se danas drže u vrlo skučenom prostoru, konstantno su izložene stresu i kljukaju se antibioticima i hormonima radi bržeg rasta, a prerađevine su prepune kancerogenih aditiva.

Ipak, to ne znači da je svako meso loše za vas, već samo ono koje se proizvodi industrijski.

Dr Lambert navodi da je savršeno u redu jesti crveno meso iz organske proizvodnje, najbolje jednom nedeljno, s obzirom na to da je ova namirnica krcata vitaminima, mineralima, antioksidantima i zdravim proteinima i masnoćama.

4. Sve kalorije su iste

“Mnogi ljudi smatraju da je kalorijski deficit sve što je potrebno ako žele da smršaju, ali to nije istina. Vrste namirnica koje jedete su mnogo važnije od broja kalorija koje konzumirate”, kaže dr Lambert.

Nutricionistkinja objašnjava da metabolizam ne obrađuje na isti način različite vrste namirnica i da naša ishrana ima direktan uticaj na količinu hrane koju jedemo, količinu kalorija koju sagorimo, kao i nivo hormona u krvi.

Proteini tako više smanjuju apetit u poređenju sa mastima i ugljenim hidratima, pa se preporučuju govedina, jaja, mahunarke, voće i krompir, dok bi slatkiše trebalo izbegavati u potpunosti.

5. Konzumiranje masnoća dovodi do povećanja telesne težine

Kada su naučnici sedamdesetih godina prošlog veka doneli zaključak da nas masnoće goje, police supermarketa ubrzo su preplavili proizvodi sa smanjenim procentom masnoća, uključujući i one iz kojih su masnoće u potpunosti uklonjene.

Vremenom ne samo da se pokazalo da je ova tvrdnja neistinita, već je ovim namirnicama dodavano obilje šećera i aditiva kako bi se nadoknadio gori ukus hrane zbog odstranjenih masnoća.

Takođe se pokazalo da smanjeni unos masnoća dovodi do većeg osećanja gladi, s obzirom na to da telo vapi za preko potrebnim nutrijentima.

Koje namirnice bi obavezno trebalo da budu zastupljene u zdravoj dijeti?

Lambertova savetuje da redovno konzumirate riblja ulja (bogata su omega-3 masnim kiselinama), punomasni jogurt (sadrži probiotske kulture koje blagotvorno utiču na crevnu floru), orašaste plodove (snižavaju nivo ‘lošeg’ holesterola i nivo šećera u krvi), puter (bogat je vitaminima A i D) i avokado (sadrži oleinske kiseline i masnoće koje snižavaju krvni pritisak).

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Blitva spada u niskokalorične namirnice pa se smatra idealnom namirnicom za održavanje telesne težine

Sadrži vitamine B, C i beta karoten i minerale magnezijum, gvožđe, kalcijum, kalijum i biljna ulja.

Ovo su samo neka od njenih korisnih svojstava

Zdravlje očiju

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin - "vitamini za oči". Oni sprečavaju makularnu degeneraciju, odnosno žutu pegu, glaukom i slične poremećaje vid. Također, lutein štiti od sunčevog ultraljubičastog zračenja.

Čuva kosti

Sadrži velike količine vitamina K, magnezijuma i kalcijuma, a ti elementi čuvaju i jačaju kosti. Vitamin K1 u crevima se pretvara u vitamin K2 koji potiče proizvodnju osteokalcina, važnog jedinjenja koje preusmerava kalcijum direktno ka kostima.

Smanjuje rizik od dijabetesa

Za dijebetes se uvek preporučuje zeleno lisnato povrće u koje se ubraja i blitva. Ona sadrži flavonoid poznat kao siringična kiselina koja pomaže regulaciju nivoa šećera u krvi. Zato je blitva odlična za sve ljude, a pogotovo one koji već boluju od dijabetesa ili su u stanju predijabetesa.

Pomaže u prevenciji raka

Blitva je bogata antioksidansima i tako sprečava širenje slobodnih radikala i ćelija raka. Takođe, sadrži brojne vitamine i minerale, beta karoten i kvercetin za koje se pouzdano zna da su dobri u prevenciji raka, pogotovo raka debeloga creva.

Zdravlje mozga

Radite celi dan posao koji od vas zahteva psihičku koncetraciju, a jedino što jedete je prerađena hrana? Nije ni čudo da se osećate loše. Pokušajte da češće jedete blitvu, koja je bogata vitaminom K i kalijumom, važnim faktorima u kognitivnom razvoju i čuvanju funkcija mozga.

Zdravlje srca

Blitva je bogata antioksidansima koji ublažavaju upale i ubrzavaju proces oporavka. Takođe, antioksidansi mogu uticati na smanjenje hiperteznije, olakšati pritisak na srce i krvne sudove. Minerali poput magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu u otpuštanju natrijuma, pa se tako šire krvni sudovi i olakšava protok krvi.

Pomaže u mršavljenju

Ovo povrće sadrži malo kalorija, a mnogo vlakana, koja su korisna za metabolizam. Vlakna usporavaju razgradnju masti i ugljenih hidrata pa tako imate duži osećaj sitosti.

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno
subota, 08 jul 2017 00:00

Zašto nam od klime prorade sinusi?

Da, klima-uređaji utiču na to da li će nekome curiti nos ili se zapušiti, i to iz nekoliko razloga, tvrde američki stručnjaci.

Pod jedan, ulazak u hladniju, suvu sobu može da pokrene curenje nosa, isto kao što i izlazak na hladan zimski dan čini da neki ljudi ne mogu bez papirnih maramica, kaže dr Džon Ohman, šef alergološkog odeljenja u Taft medicinskom centru u Bostonu.

Izgleda da hladan vazduh izaziva refleks nervnog sistema u nosu koji aktivira žlezde u nazalnim membranama da proizvode sluz. Problem može da bude posebno izražen kod onih sa problemima sa alergijama. Promene u temperaturi i vlažnosti trebalo bi, ipak, da izazovu samo privremeno začepljenje, kaže dr Ohman.

Oni sa alergijama mogu da osete začepljenje jer male čestice kao što su polen, spore buđi, prašine i grinja, zaglavljene u filterima za klima-uređaje, aktiviraju se kada se uključi klima-uređaj, kaže dr Marija Garsija Ljoret, alergolog na UCLA.

Zagađivači i bakterije ne bi prouzrokovali alergijsku reakciju sami po sebi, kaže ona, ali bi mogli da iziritiraju nos. Izlaganje sporama buđi može da izazove alergijsku reakciju koja može da potraje i znatno duže.

Dr Ričard Lebovic, rinolog u Langon medicinskom centru u Njujorku, naglasio je važnost redovnog menjanja filtera na klimi.

"Ako ih ne održavate dobro, sve što udišete filtrira se kroz ovaj gigantski 'list' prašine, vraćajući prašinu u vazduh, što baš nije korisno", rekao je dr Lebovic.

Izvor: Nedeljnik.rs

Objavljeno u Planeta

Prošlog oktobra, grupa naučnika uzburkala je javnost izjavom da ljudski vek u proseku neće moći da bude produžen na više od 115 godina.

Naučnici su u istraživanju, objavljenom u magazinu Nejčer, naveli da regeneracija naših organa posle određene granice jednostavno više ne može da se održi.

Urednici Nejčera su, međutim, u najnovijem broju objavili argumente naučnika koji su se usprotivili ovim tvrdnjama. Kritičari navode da ne postoji nužno gornja granica očekivane dužine životnog veka.

To, naravno, ne znači da će ljudi jednog dana obavezno postati besmrtni, već da je generalno još rano govoriti o tome, s obzirom na to da još nismo odgonetnuli mnoge tajne ljudskog organizma.

Granica dugovečnosti takođe se stalno pomera, pa je tako 1990-ih očekivani životni vek u SAD iznosio 50 godina, dok se smatra da će današnja novorođenčad u proseku živeti 79 godina.

Štaviše, ovaj broj se iz decenije u deceniju toliko menja, da je pogrešan presek podataka mogao lako da dovede do zaključka da prosečan životni vek stagnira.

“Zamislite da u periodu od godinu dana bacite kocku nekoliko puta. Sam zakon verovatnoće dovešće do toga da dobijete različite vrednosti, nekad visoke, nekad niske”, navode kritičari u Nejčeru.

Naučnici, koji su zaključili da će maksimalan očekivani životni vek čoveka u budućnosti iznositi 115 godina i u međuvremenu odgovorili na kritike, i dalje stoje iza svog istraživanja.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Nova dijeta koja podrazumeva ekstremno gladovanje možda predstavlja ključ dugog i zdravog života, smatra italijanski naučnik.

Valter Longo smatra da je preskakanje obroka najbolji način da se telo oslobodi toksina, a ćelije podmlade. Ovaj profesor smatra da tokom gladovanja, organizam koristi štetne ćelije kao gorivo, a kasnije posle obroka, razvija nove matične ćelije i podmlađuje se.

Novinar Denam Hičkok odlučio je da testira tu zamisao i pet dana unosio manje od trećine tipičnog kalorijskog unosa. Osim manjih napada gladi i fantaziranja o hrani, bez posledica je preživeo pet dana jedući samo po neku pločicu od žitarica, kapsule sa ribljim uljem i supe.

Testovi krvi su pokazali da je Hičkokovo telo počelo da razvija matične ćelije, koje obnavljaju oštećena tkiva i bore se protiv bolesti.

Uz sve to, on je uzimao takozvanu "magičnu pilulu" metformin, koja se koristi u lečenju dijabetesa i koja je pokazala izvanredne nuspojave, poput smanjenja rizika od kancera i kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, širom sveta nalaze se takozvane "plave zone" u kojima žive najdugovečniji ljudi, koji ne znaju za gladovanje, niti posebne pilule. Oni se samo hrane onako kako su se hranili njihovi preci, bave se zemljoradnjom, održavaju duh zajedništva i imaju redovnu fizičku aktivnost.

To su Ikarija u Grčkoj, Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, Loma Linda u SAD i Nikoja u Kostariki.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Slanina. Dok neki čeznu za njom, ali je izbegavaju u širokom luku kako bi sačuvali dobro zdravlje i liniju, drugi je bez griže savesti jedu gotovo svakodnevno, tvrdeći da je zdrava. Ko je od njih u pravu?

Ako pripadate grupi onih koji jedu slaninu, treba da znate da u ovoj priči mislimo na domaću slaninu, od proverenih proizvođača i bez pojačivača ukusa, a ne na industrijsku. Tek u tim okolnostima možemo govoriti o njenim potencijalnim benefitima.

A sada - nauka. Pogledajte neke od naučnih razloga koji idu u prilog konzumaciji slanine, ali i protiv nje.

"Za"

Uprkos tome što mnogi misle da je štetna za srce, nekoliko istraživanja je potvrdilo da ona sadrži korisne omega-3 masne kiseline koje zapravo štite kardivaskularni sistem. To je jedan od razloga zbog kojih su mnoge studije pokazale da je slanina u umerenim količinama u svakodnevnoj ishrani smanjuje pritisak i nivo šećera u krvi, što pomaže u prevenciji dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog ili srčanog udara.

Slanina je bogata i kalijumom, ključnim mineralom za regulaciju krvnog pritiska, a bogat je izvor kvalitetnih proteina koji pomažu u održavanju optimalnog nivoa energije i izgradnji mišićnog tkiva.

Uz to, sadrži mnoštvo važnih vitamina i minerala, od onih iz B grupe do fosfora, magnezijuma i gvožđa, pa čak i selen, koji je važan za dobar rad tiroidne žlezde.

Dobra za imunitet, mišiće i hormone

Slanina je i dobar izvor cinka, koji je potreban za zdrav imuni sistem, rast i obnavljanje mišićnog tkiva, kao i ravnotežu hormona u organizmu. Sadrži i kolin, koji je ključan za očuvanje pamćenja.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da svakodnevni unos namirnica koje sadrže kolin vremenom smanjuje rizik za slabljenje pamćenja.

Deblja? Ne deblja!

Iako većina ljudi smatra da slanina deblja, upravo je suprotno: zasićene masti kakve se nalaze u slanini brže pružaju osećaj sitosti nego hrana bogata ugljenim hidratima. Istraživanja su pokazala da su osobe koje su povećale unos masti i smanjile unos ugljenih hidrata u ishrani, dugoročno imale veći gubitak telesne težine.

I za kraj, slanina je prirodni antidepresiv: istraživanja su pokazala da umami, takozvani peti ukus, poznat i kao "ukus za uživanje", poboljšava raspoloženje i osećaj zadovoljstva i smanjuje nivo stresa.

"Protiv"

Poznato je da slanina sadrži mnogo zasićenih masti, za koje nas lekari već godinama uveravaju da predstavljaju rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti. U 30 grama slanine ima čak 30 miligrama holesterola.

Uz to, većina slanina kupljenih u prodavnicama sadrži nitrate, koji se u prerađenom mesu životinja iz neorganskog uzgoja, poput šunke, kobasica ili slanine, koriste za uništavanje bakterija, ali i kao pojačivač ukusa.

Novija istraživanja su pokazala da nitrati podstiču razvoj tumora, naročito karcinoma debelog creva i rektuma. Naime, nitrati u našem telu se pretvaraju u N-nitrozo jedinjenja koja su kancerogena. Istraživanje sprovedeno u Cirihu pokazalo je da postoji veza između konzumacije prerađenog mesa i povećanog rizika od smrti usled srčanih bolesti ili raka. Takođe, studija sprovedena na Univerzitetu Kolumbija pokazala je da se prerađevine u ishrani povezuju i s razvojem hronične plućne bolesti.

Previše natrijuma

Slanini se spočitava i prevelika količina natrijuma, koji se povezuje sa rizikom za razvoj srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska, a samo jedan šnit slanine sadrži čak oko 190 miligrama natrijuma.

Kao da sve to nije dovoljno, naučnici Harvardskog Fakulteta za javno zdravlje analizirali su uzorke sperme 156 ljudi i otkrili da su oni koji su jeli mesne prerađevine, uključujući i slaninu, imali manju koncentraciju sperme i lošiju morfologiju.

Zabrinjavajuća je i činjenica da je konzumacija svinja iz masovnog uzgoja, od kakvih se proizvodi sva slanina u prodavnicama, povezana s rastom nivoa insulinu sličnog hormona rasta (IGF-1) koji dokazano utiče na razvoj kancerogenih ćelija.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Ako koristite javne bazene možda se pitate je li hlor u vodi štetan po zdravlje. Hlor se koristi i u izbjeljivačima, a i miris u bazenu zna da bude težak.

Stručnjaci kažu da nema razloga za zabrinutost.

"Zdravstveni i sanitarni propisi obavezuju preduzeća koje upravljaju bazenima da u njima ne sme biti ničega od čega bi posetioci mogli da se razbole", kaže Kristijan Hoera iz nemačke agencije za zaštitu pšrirodne sredine.

"Čak ni oni koji u bazenu plivaju svaki dan i popiju decilitar te vode nemaju čega da se boje", kazao je.

Zapravo, snažan miris koji ljudi uglavnom povezuju s bazenima uopće ne dolazi od hlora. Miris uzrokuje azot trihlorid koji nastaje hemijskom reakcijom s hlorom. A za to smo uglavnom sami krivi.

"Trihlorid nastaje reakcijom hlora i uree", objašnjava Hoera.

Urea, koju stvara jetra razgradnjom belančevina, ulazi u vodu putem ljudskog znoja, kože ili urina.

Trihlorid može uzrokovati iritaciju očiju, nosa i grla. Zato se pre ulaska u bazen potrebno otuširati kako bi se urea isprala s kože.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Kurkuma je jedna od najzdravijih biljaka, a može se dodavati i slatkim i slanim jelima.

Kurkuma je namirnica broj jedan kada je reč o detoksikaciji organizma. Smanjuje upalne procese i postala je popularna kao glavni izvor antikancerogenog svojstva.

Ipak, mnogi ne znaju kako da je ispravno konzumiraju. Jedna kašika kurkume je dovoljan dnevni unos za odraslog čoveka. Deci se preporučuje manji unos.

Pročitejte zbog čega je sve zdrava kurkuma.

A da li ste znali da kurkuma kombinovana sa biberom daje svoj maksimalni zdravstveni kapacitet. Kurkuma razređuje krv, te nije poželjno uzimati je sa lekovima istoe namene.

dakle, kontraindikovana je sa brufenom, aspirinom i ostalim analgeticima.

Maslinovo ulje i kurkuma, kao i pomenuti crni biber, idealna su kombinacija za željene efekte poboljšanja zdravstvenog statusa.

Prah kurkume čuvajte na hladnom i tamnom mestu u staklenoj posudi.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Korisno
petak, 02 jun 2017 00:00

Da li je pušenje nargile štetno?

Pušenje nargile sve je popularnije među mlmladima, ali zdravstveni radnici upozoravaju da se radi o vrlo štetnoj navici. S druge strane, oni koji duže vreme puše narginulu kažu da se njena štetnost ne može ni porediti sa cigaretama.

Sat vremena konzumiranja nargile jednako je 100 - 200 popušenih cigareta, podaci su istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, upozoravaju iz asocijacije YX. Ova brojka od 100 -200 zavisi od načina pušenja nargile, uvlačenja dima i dužine zadržavanja u prostoriji gde se nargila konzumira.

"To je jedan ozbiljan trend, problem društva Bosne i Hercegovine obzirom da mnogi ni ne prepoznaju to kao potencijalno opasno. Mi smo radili i pokazalo se da je od 195 ispitanih nastavnika, koji su upitani da li znaju šta se nalazi u nargilama i šišama, samo jedna učesnica je dala tačan odgovor", kaže Feđa Mehmedović, programski lider Zdravlje i zdravi životni stilovi Asocijacije XY.

U nargili su opasni duvan, ugalj, ali i sama aroma.

S druge strane oni koji su dugo godina u ovom biznisu tvrde suprotno. Cigarete i nargila se ne mogu izjednačavati, a nargila kažu, nije ni približno štetna. U jednom kilogramu arome ima 19 odsto duvana - što se ne može ni porediti sa štetnosti cigareta.

"Otišao sam u Zavod za javno zdravstvo FBiH i testirao ovu aromu za nargilu, gde sam dobio nalaz da bez problema može ići u prodaju i da nema štetnosti ni blizu. Što je jako bitno, 0 posto katrana ovde ima. Evo, ovde imate sastav da je od prirodnog glicerina, meda", kaže Ahmed Puškić, vlasnik nargila bara.

Mišljenja javnosti u BiH su podeljena. Dok jedni uživaju u dimu nargile - drugi joj i nisu baš naklonjeni.

"Moje mišljenje je da bolje da nargilu ispuše danas nego da alkohol konzumiraju. Nargila nije toliko štetna kao cigareta".

"To je nešto najbolje, veruj, ovo menja sve. Ćeif je neki pušiti nargilu".

"Omladina jako puno koristi, nezdravo, ne bih preporučio nikome".

Zagovornici nargile tvrde da nemaju ništa protiv Zakona koji će regulisati upotrebu duvana, ali da nargila treba biti odvojena od toga.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
utorak, 30 maj 2017 00:00

Da li je pica zdrava?

Pica je zdrava. I nije zdrava. Sve zavisi od sastojaka od kojih je napravljena i u kojoj količini je jedete.

Zavisno od vrste testa, količine sira i svega onoga što se stavi na testo, pica može da varira između nutritivno pristojnog i katastrofalnog obroka.

Čak i zdrave varijante pice imaju veću količinu soli iz paradajz sosa i sira, tako da ukoliko vodite računa o unosu soli - trebalo bi da picu jedete s oprezom. Naravno, veliku ulogu igra i veličina parčeta, kao i broj parčića koji pojedete.

Argumenti koji idu u korist pici je to što je izvor kalcijuma iz sira i veoma zdravog sastojka likopena, koji se nalazi u paradajzu. Podloga za picu napravljena od integralnog brašna, makar i pšeničnog, mnogo je zdravija od uobičajenog testa od belog brašna, pošto su integralne žitarice izvor vlakana i sporije se vare od rafinisanih žitarica.

Međutim, ono što stavite na picu značajno utiče na njenu nutritivnu vrednost. Kobasica i ekstra sir u velikoj meri povećavaju koncentraciju zasićenih masti, soli i kalorija, dok pica napravljena od tanjeg testa i posuta povrćem ima manje kalorija, masti i soli.

Smrznute pice mogu biti zgodno rešenje za večeru, ali i one variraju kada je u pitanju njihova hranljiva vrednost, zbog čega je bitno da pažljivo čitate deklaracije.

Kada su u pitanju deca i pica, jedno skorije istraživanje je utvrdilo da konzumiranje pice kod dece i adolescenata nije povezano sa povišenim unosom kalorija, masti i soli.

Studija je, međutim, ustanovila da pica koja se jede u fast-food restoranima ili kupuje kao školska "užina" ima najgori mogući efekat kada je unos kalorija u pitanju. Pica koja se jela i koja je pripremana u školama nije se značajno razlikovala po broju kalorija u odnosu na drugu školsku hranu.

Ako uživate u pici i ne možete bez nje, pokušajte da je spremate sami u kućnoj varijanti i od zdravijih namirnica, kao što su integralno brašno, poluobrani ili obrani sir i paradajz sos bez soli. I ne zaboravite da je prekrijete sa mnogo povrća, jer što je obojenija to je bolja.

Izvor: N1

Objavljeno u Korisno

Neke činjenice o mlevenom mesu trebalo bi znati, budući da mogu ozbiljno narušiti zdravstveno stanje.

Nepravilno rukovanje svežim mesom može imati ozbiljnije posledice na naše zdravlje zbog bakterija. Poznato je tako da ga uvek treba dobro omotati pre spremanja u zamrzivač kako njegovi sokovi slučajno ne bi kapali po ostaloj hrani, da je važno iskoristiti ga u iduća dva do tri dana, a jednako je bitno detaljno oprati sav pribor koji koristimo prilikom pripreme dok je još sirovo kako se ne bi prenosile bakterije.

I dok stručnjaci kažu da neke vrste mesa poput piletine nije dobro prati pre pripreme jer tako širimo bakterije, a nećemo ih ubiti dok ga termički ne obradimo, treba znati da posebna pravila važe i za mleveno meso.

1. Mleveno meso nikada ne bismo trebali zamrzavati u originalnom pakovanju odnosno posudi presvučenoj prozirnom folijom. Ona je pretanka da bi ga prilikom zamrzavanja zaštitila od isušivanja. Stoga, meso treba umotati u foliju i zatim staviti u kesu za zamrzavanje kako bi što bolje bilo zaštićeno.

2. Nadalje, nije preporučljivo odmrzavati ga u mikrotalasnoj jer će se spoljni sloj doslovno skuvati dok se odledi onaj u sredini. Možda je bolje držati se klasične metode, odnosno uroniti ga u hladnu vodu i čekati.

3. Prilikom pripreme mesa u tiganju takođe se ne preporučuje da ga stavljate na nezagrejanu površinu jer će se zalepiti za dno iako u njemu ima masnoće. Radije zagrejte kašičicu ulja i zatim stavite meso pa pripremajte dalje onako kako ste zamislili.

Izvor: tportal.hr

Objavljeno u Saveti

Dobre vesti za siroljupce: ova mnogima omiljena namirnica ipak ne škodi kardiovaskularnom sistemu.

Naučnici koji su pregledali 29 dosadašnjih studija o uticaju mlečnih proizvoda na krvne sudove nisu pronašli dokaze da sir i ostali proizvodi od mleka povećavaju rizik od smrti, srčanog ili moždanog udara.

Iako su mnogi mlečni proizvodi bogati zasićenim mastima za koje stručnjaci kažu da ih treba maksimalno ograničiti u ishrani, pregled studija koje su ukupno obuhvatile gotovo milion ispitanika, otkrio je da oni imaju "neutralan" uticaj na čovekovo zdravlje.

Štaviše, fermentisani sirevi čak snižavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pokazuje njihov izveštaj. Istraživači su finansiranje studije podržale tri lobi grupe mlečne industrije, ali tvrde da oni nisu uticali na rezultat.

"Postoji pogrešno verovanje da su mlečni proizvodi loši za vas", kaže Jan Givens sa Reding univerziteta, autor izveštaja objavljenog u časopisu "Evropski žurnal epidemiologije".

"To je jedan od razloga zbog kojih mlađi ljudi piju manje mleka, što ih kasnije u životu stavlja u veći rizik od osteoporoze. Međutim, naše metaanalize obuhvataju neobično veliki broj ispitanika i uvereni smo da su naši rezultati tačni."

Ipak, neki se još ne daju ubediti.

Lekar Britanske fondacije za zdravlje srca kaže da su decenije istraživanja potvrdile da ishrana bogata zasićenim mastima povećava "loš" (LDL) holesterol u krvi, koji vas stavlja u veći rizik od srčanog ili moždanog udara.

Izvor: B92

Objavljeno u Korisno

Maslinovo ulje trebalo bi da postane sastavni deo ishrane jer može da se koristi za gotovo sva jela i salate.

Ako imate više od 50 godina, poslednji je trenutak da počnete da ga upotrebljavate, naročito ako imate hipertenziju, anginu pektoris, lošu cirkulaciju, povišen holesterol i masnoće u krvi, masnu jetru...

Ili, ako želite da živite duže, a da sporije starite. Studije su pokazale da oboleli od kardiovaskularnih bolesti za trećinu manje umiru ukoliko pređu na ishranu sa maslinovim uljem.

Maslinovo ulje možete koristiti i za pravljenje ukusnog namaza za sendviče ili kao preliv za ribu i piletinu (u blenderu izmiksujte očišćene masline, maslinovo ulje, malo belog luka i sezonskog povrća po želji. Mere odredite u zavisnosti od količine ribe ili piletine).

A ako više volite masline, poslužite ih uz aperitiv, sir ili dobro crno vino, ili ih iseckajte i dodajte u salatu od tunjevine ili piletine.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 27 april 2017 00:00

Masti nisu loše ako svakog dana šetate

Konzumiranje putera i pavlake neće vam ugroziti zdravlje ako brzo hodate 22 minute dnevno, rezultati su najnovijeg istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji. Prema mišljenju lekara, izbegavanje zasićenih masti u ovim proizvodima ne čini ništa da suzbije bolesti srca.

Lekari, predvođeni kardiologom Asimom Malhotrom, kažu da je pogrešno uverenje da zasićene masti blokiraju arterije. Ludi najlakše mogu da izbegnu srčana oboljenja konzumiranjem kuvane hrane, svakodnevnom šetnjom dužom od 20 minuta i izbegavanjem stresa.

Oni tvrde da umereno konzumiranje hrane bogate zasićenim mastima, kao što su puter, pavlaka i sir, uošpte nije loše i da je pogrešno popularno uverenje među lekarima i u javnosti da zasićene masti zapušavaju arterije.

Osim toga, određene masti u maslinovom ulju i orasima dokazano smanjuju bolesti srca.

Stručnjaci tvrde da čovek, ako vežba 150 minuta nedeljno, što je 22 minute dnevno, može da produži život za tri i po i četiri i po godine bez obzira na težinu.

Doktor Malhotra tvrdi da su lekari opsednuti smanjenjem masti, dok su istinski krivci obrađena hrana i gotova jela.

Izvor: N1

Objavljeno u Korisno
subota, 22 april 2017 00:00

Mediteranska hrana čuva zdravlje

Napravite male korekcije u svojoj ishrani, kako biste je približili mediteranskom načinu ishrane, što potvrđeno donosi dobro zdravlje. Probajte, nije naročito teško

Da biste sopstvenu ishranu prilagodili mediteranskoj koja donosi dobro zdravlje i dug život, trebalo bi da napravite sledeće korekcije:

* Obroke učinite raznovrsnijim uvođenjem svežeg povrća, zeleniša, salate i vitaminske supe.

* Koristite ekstra devičansko maslinovo ulje za kuvanje i pečenje kojim ćete zameniti maslac, margarin i druge masti u ishrani.

* Upotrebljavajte žitarice celog zrna, testenine, raznovrsne sušene mahunarke i sočivo.

* Jedite krompir i integralni pirinač kao zamenu za hleb.

* Začinite maslinovo ulje svežim travama, belim i crnim lukom.

* Uz obrok popijte po čašu crnog vina nekoliko puta nedeljno.

* Pijte vodu i druge napitke siromašne šećerima, a ne bezalkoholna pića.

* Uvek pojedite sveže voće i posni sir umesto dezerta bogatih rafinisanim šećerom, brašnom i zasićenim masnoćama.

* Jedite manje crvenog mesa, a dva puta nedeljno jelovniku dodajte ribu i živinsko meso.

* Uključite šaku badema, lešnika ili oraha kao zdrave grickalice, umesto gotovih prženih zasoljenih grickalica.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Verovatno vam je neko već savetovao da ne treba da jedete preslanu hranu, jer ćete posle biti žedni. Iako je savet na mestu, posledice u slučaju nepridržavanja nisu baš takve.

Naučnici su otkrili da nas so ne čini žednijim, nego zapravo gladnijim.

Iz nekog razloga, niko nikad nije sproveo studiju o tome da se utvrdi veza između unosa soli i vode. Naučnici znaju da povećavanje unosa soli stimuliše proizvodnju urina, pa se naprosto pretpostavljalo da višak tečnosti dolazi od unosa vode.

Međutim, istraživači Nemačkog aerosvemirskog centra, centra za molekularnu medicinu Maks Delbruk, univerziteta Vanderbilt i njihove kolege iz celog sveta, došli su do neočekivanih otkrića tokom simulacije puta na Mars, a njihov rad objavljen je u časopisu "The Journal of Clinical Investigation".

Ispitanici (svi muškog pola) bili su podeljeni u dve grupe koje su bile zatvorene u imitaciju svemirskog broda - jedna tokom 105 dana, a druga 205. Imali su identičnu ishranu, s tim što su u poslednjim nedeljama dobili drugačiji odnos soli u obrocima.

Rezultati su potvrdili da višak soli u ishrani povećava lučenje urina, ali naučnike je iznenadilo to što su ispitanici koji su jeli više soli, zapravo pili manje vode. Tajna je bila u urei, moćnom osmlitu, koji se vezuje za vodu i pomaže njen prenos ui organizmu. Njena funkcija je da pomogne telu da zadrži vodu, a da se oslobodi soli, otkrili su naučnici.

Takođe, ovi "kosmonauti" više su se žalili na glad.

"Sada želimo da vidimo kako se ovaj proces odražava na jetru, mišiće i bubrege", kaže profesor Fridrih C. Luft, jedan od istraživača.

"Iako nismo ispitivali krvni pritisak i druge aspekte kardiovaskularnog sistema, jasno je da su sve ove funkcije blisko povezane u održavanju nivoa vode u organizmu i metabolizmu."

Izvor: b92

Objavljeno u Korisno

Kafa sadrži sastojke koji dobro utiču na naše zdravlje, pa tako i na jetru. To su antioksidansi, hranjive materije i vitamini. Visok nivo antioksidansa pomaže sprečavanju pojave različitih vrsta karcinoma, npr. raka jetre, grla, usta, prostate, debelog creva. Takođe, kafa sadrži polifenole, biljne sastojke jakog antioksidativnog dejstva koji sprečavaju upale u mozgu.

Stručnjaci Klinike Mejo u SAD kažu da ispijanje kafe može da ima brojne zdravstvene prednosti i da ona štiti od pojave Parkinsonove bolesti, dijabetesa tipa 2 i oboljenja, pa čak i karcinoma, jetre. Kafa, takođe, poboljšava kognitivne funkcije i smanjuje rizik od depresije.

Studija iz 2013. godine, sprovedena među studentima, pokazala je da rizik od suicida za 45 posto manji kod ljudi koji popiju dve do tri šoljice kafe na dan. Najveća studija do sada urađena je na uzorku od 400.000 muškaraca i žena uzrasta od 50. do 71. godine i trajala je više od 10 godina. Otkrila je da je kod onih koji piju kafu manja verovatnoća da će umreti od srčanih bolesti, bolesti disajnog sistema, moždanog udara, dijabetesa i infekcija.

Ovo su neke od hranljivih materija (količina u 250 ml kafe):
Mangan - 3% RDA (preporučenih dnevnih potreba)
Magnezijum - 2% RDA
Kalijum - 3% RDA
Vitamin B1 (tiamin) - 2% RDA
Vitamin B2 (riboflavin) - 11% RDA
Vitamin B3 (niacin) - 2% RDA
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina) - 6% RDA
Fosfor - 1% RDA
Folna kiselina - 1% RDA.

Izvor: b92.net

Objavljeno u Korisno

Besplatni pregledi kože biće organizovani u državnim klinikama i bolnicama, kao i u privatnim dermatološkim ordinacijama u 27 gradova u Srbiji, a prijavljivanje zainteresovanih je do 5. maja, najavila je nacionalna koordinatorka kampanje protiv raka kože, Euromelanoma, Lidija Kandolf- Sekulović.

Dan Euromelnoma obeležava se 8. maja, a pokrenuta je široka kampanja na evropskom nivou "Imate samo jednu kožu" kako bi se povećala svest ljudi o mogućim rizicima koji mogu da nastanu zbog preteranog izlaganja suncu.

Istraživanje je pokazalo da samo 14 odsto Evropljana poštuje savete za zaštitu od sunca, iako je 91 odsto upoznato sa rizicima.

Prema rečima Lidije Kandolf Sekulović, neophodno je da se stalno radi na podizanju svesti o štetnosti svih aktivnosti koje dovode do tamnjenja kože, kao što su sunčanje i odlasci u solarijum, jer je dokazano da to povećava rizik od nastanka raka kože.

Euromelanoma nastavlja rad na inicijativi za zabranu korišćenja solarijuma za mlađe od 18 godina, sa ciljem da se njihovo korišćenje u narednim godinama potpuno zabrani.

U odnosu na druge zemlje (Australija i Novi Zeland), Srbija se nalazi u grupi zemalja sa nižim rizikom oboljevanja od melanoma, ali se broj obolelih povećava svakih pet godina za 20 odsto, pre svega zbog nekontrolisanog izlaganja UV zračenju stanovništva u prethodnih 50 godina.

Kako saopštila Euromelanoma, rak kože se kod 80 odsto pacijenata dijagnostikuje u kasnoj fazi, kada je daleko veći rizik od daljeg širenja bolesti u limfne čvorove i unutrašnje organe.

Osim melanoma raste broj obolelih i od drugih, 10 puta češćih nemelanomskih karcinoma kože, čiji je nastanak takođe vezan za izlaganje suncu i veštačkim izvorima UV zračenja (solarijumi).

Svi zainteresovani mogu da se prijave za pregled do 30. aprila putem aplikacije postavljene na stranicu www.euromelanoma.org/serbia popunjavanjem upitnika o stepenu rizika za nastanak raka kože, kao i putem besplatne telefonske linije 0800 222 888, od 3. do 5. maja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 9

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top