Na današnji dan

24. septembar - Dogodilo se na današnji dan

622. - Muhamed prelazi iz Meke u Medinu (Hidžra), gde osniva prvu opštinu novih vernika. Sedamnaest godina kasnije, kalifa Omer odredio je ovu godinu za početak muslimanske ere.

768. Umro franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine od 747. ratovao protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, koji je potom poklonio papi 756. i time postavio temelje Papskoj državi u Italiji.

1227. Umro prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Da bi učvrstio nezavisnost od Vizantije napravio zaokret u spoljnoj politici okrenuvši se novim saveznicima, Mletačkoj republici i papi. Napisao "Žitije Svetog Simeona".
1706. Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

1834. Umro portugalski kralj Pedro IV. 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Po smrti oca Huana VI 1831. odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala.

1852. Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863. U Beogradu osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola  prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

1868. U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1884. Rođen turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni, učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938. po smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao autoritaran režim u Turskoj, 1946. dozvolio formiranje političkih stranaka, a 1950. podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka.

1911. Rođen ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, koji je 13 meseci bio lider SSSR i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije. Na te funkcije došao već oštećenog zdravlja, posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. i ostao do smrti 1985.

1915. Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

1941. Vlade 15 zemalja, među kojima i Kraljevine Jugoslavije, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta prokalmovali predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje Ujedinjenih nacija.

1941. Partizani u Drugom svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1960. U Njuportu porinut "Enterprajz", prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1971. Velika Britanija proterala 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.

1986. Beogradski list "Večernje novosti" objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

1988. Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio pod uticajem dopinga, rezultat poništen, a Džonsonu oduzeta zlatna medalja.

1990. Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene.

1990. Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.

1993. Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao nov Ustav prema kom je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža proglašena republikom.

1996.SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.

1996. Umro ruski špijun Pavel Sudoplatov, koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao američki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.

1998. Dan posle poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu Savet NATO odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za "fazne vazdušne operacije" na Kosovu.

2000. Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i Jugoslaviji završena vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a nov predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS.

2000. Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila novim izborim i zatražio politički azil u Panami.

2001. Predsednik SAD Džordž Buš naredio američkim finansijskim institucijama da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top