Mnoge odrasle osobe koje koriste ibuprofen i druge tzv. nesteroidne protivpalne lekove (NSAID), preteruju sa njihovom količinom, čime povećavaju rizik od ozbiljnih nuspojava poput unutrašnjeg krvarenja i srčanih udara, pokazalo je američko istraživanje.

Oko 15 odsto odraslih koji uzimaju ibuprofen ili druge slične lekove poput aspirina, diklofenaka, naproksena, celekoksiba i meloksikama, premašuju maksimalno preporučene dnevne doze za te lekove, otkrilo je istraživanje.

“NSAID lekovi ubrajaju se među najčešće korišćene lekove u SAD i svetu”, rekao je vodeći naučnik istraživanja doktor Dejvid Kaufman sa Univerziteta u Bostonu.

“Ti lekovi mogu da imaju ozbiljne nuspojave, uključujući krvarenje u digestivnom traktu i srčane udare, i često se uzimaju bez lekarskog nadzora zbog toga što su dostupni bez recepta", dodao je Kaufman.

“Stav da potrošači mogu da uzmu dozu leka po sopstvenoj proceni, bez obzira na upozorenja na pakovanju, zajedno s neznanjem o gornjim dozvoljenim granicama, povezan je s prekoračenjem dnevne maksimalne doze", dodao je.

U okviru istraživanja je 1326 potrošača ibuprofena imalo zadatak da vodi dnevnik korišćenja tog leka u toku sedam dana.

Njih 87 odsto nabavilo je lek bez recepta, navode naučnici u radu objavljenom u časopisu "Pharmacoepidemiology & Drug Safety".

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Namirnice i lekovi koje nipošto ne treba mešati

Biznis insajder predstavlja četiri najopasnije kombinacije lekova i hrane na koje bi ubuduće trebalo da obratite pažnju.

Zeleno povrće (brokoli, spanać, prokelj) bogato je vitaminom K, koji suzbija antikoagulativno dejstvo razređivača krvi, tako da se ova kombinacija nikako ne preporučuje.

Pojedini lekovi protiv povišenog pritiska povećavaju nivo kalijuma u organizmu. Ukoliko se kombinuju sa bananom, koja je takođe bogata kalijumom, ova kombinacija može da poremeti pravilan srčani ritam ili prouzrokuje lupanje srca.

Hrana bogata biljnim vlaknima (poput oraha) sprečava apsorpciju pojedinih lekova protiv bolesti štitne žlezde. Ukoliko konzumirate velike količine ove namirnice, možda bi trebalo da povećate dozu leka.

Sok od grejpfruta povećava nivo lekova za snižavanje holesterola u krvi, a posledica su povećane šanse za nastanak neželjenih dejstava poput bolova u nogama. Konzumiranje ove namirnice takođe bi trebalo da izbegavate ukoliko uzimate lekove protiv povišenog krvnog pritiska, abnormalnog srčanog ritma ili anksioznosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Saveti

Somborske apoteke u sastavu ustanove "Narodna apoteka" ubuduće će se izdavati u zakup zbog nagomilanih dugova, odlučili su odbornici Skupštine ovog grada.

To znači da će Somborci narednih dana lekove uzimati samo u privatnim apotekama (na recept), što je, očekivano, mnoge od njih uznemirilo i ostavilo u neverici.

Pomenuta apotekarska ustanova ima pet apoteka u Somboru i 15 u okolnim selima, a sve one u paketu biće izdate u zakup, s tim da će novi zakupac biti u obavezi da potpiše ugovor na 15 godina.

Odluka da se apoteke izdaju u zakup doneta je kako bi se sprečilo gomilanje gubitaka apoteke, koji već sada mesečno iznose više od 900.000 dinara.

Prema rečima Save Dojića, člana Gradskog veća za finansije, budući zakupac mora u paketu da uzeme sve apoteke. Osim toga, zakupac će morati i da zadrži sve zaposlene u ovoj ustanovi - njih 80 radnika, među kojima je većina farmaceuta, dok će se za ostale zaposlene raditi procene da bi se utvrdilo koliko njih će biti potrebno da se preuzme.

- U 2016. godini apoteka je imala gubitak od šest miliona dinara. Za prva tri meseca 2.8 miliona, što znači da se mesečno pravi gubitak od 930.000 dinara i do kraja godine on bi dostigao 12 miliona - pojašnjava Dojić.

U Samostalnom sindikatu Apotekarske ustanove kažu da je u ovoj ustanovi nekad bilo 116, a sada 81 stalno zaposlen. Sindikalci poručuju da ne znaju kako će takav sistem da funkcioniše, kao ni ko će im biti budući poslodavac i pod kojim uslovima.

Treba dodati i to da su sve državne apoteke u Zapadnobačkom okrugu u gubicima, dok u konkretnom slučaju u Somboru najveći problemi su oni vezani za javne nabavke.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 12 jul 2017 00:00

Grad izdaje apoteke u zakup

Lekove na recept Somborci će ubuduće uzimati samo u privatnim apotekama, jer će apoteke u sastavu Apotekarske ustanove "Narodna apoteka" biti izdate u zakup. Tu odluku donela je Skupština grada Sombora.

"Budući zakupac mora u paketu uzeti sve apoteke. Moraće zadržati svo farmaceutsko osoblje, dok se će za ostale zaposlene raditi procene koliko će biti potrebno da se preuzme", kaže većnik Gradskog veća zadužen za finansije Sava Dojić.

U Samostalnom sindikatu Apotekarske ustanove navode da ih pre donošenja odluke niko nije kontaktirao i ni na koji način nisu bili uključeni u donošenje predloženog rešenja.

"Nama se do sada niko obratio sa predlogom mogućih rešenja. Zaposlenih je nekada bilo 116, a sada 81 stalno zaposlen. Mi ne znamo kako će to da funkcioniše, ko će biti naš poslodavac i pod kojim uslovima", kaže Stanojka Vezmar, predsednica Samostalnog sindikata Apotekarske ustanove "Narodna apoteka".

Odluka da se apoteke izdaju u zakup doneta je kako bi se sprečilo gomilanje gubitaka apoteke koji već sada mesečno iznose više od 900.000 dinara.

"U 2016. godini apoteka je imala gubitak od šest miliona dinara. Za prva tri meseca 2,8 miliona, što znači da se mesečno pravi gubitak od 930.000 dinara i do kraja godine on bi dostigao 12 miliona", objašnjava Dojić.

Marža od samo 12 odsto na koju pravo imaju državne apoteke, kao i obaveze da apoteke rade i u mestima gde njihovo poslovanje nije rentabilno, samo su deo problema državnih apoteka. Najveći problemi vezani su za javne nabavke.

"Centralne javne nabavke u državne apoteke uvedene su 2015. godine, ali ta obaveza ne postoji za privatne apoteke, što automatski znači da mi nismo ravnopravni na tržištu, jer su nejednaki uslovi poslovanja", ističe predsednica Sindikata.

Apotekarska ustanova "Narodna apoteka" ima pet apoteka u Somboru i 16 u selima. Novi zakupac biće u obavezi da potpiše ugovor na 15 godina.

Oglas o licitaciji biće objavljen uskoro, pa se očekuje da zakupac u apoteke uđe već u septembru. Za somborske apoteke interesuju se tri potencijalna zakupca.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Od menstrualnih bolova i bolova u leđima do obične glavobolje, ljudi najčešće uzimaju analgetike koji su im pri ruci, ne vodeći previše računa o tome koji lek je bolje odabrati.

Najčešće se koriste lekovi koji sadrže paracetamol ili ibuprofen, ali važno je znati da svaki ima različiti način delovanja i različite nuspojave, tako da ih pažljivo treba birati.

Ibuprofen blokira proizvodnju raznih hemijskih jedinjenja u telu, uključujući prostaglandine koji nastaju kao odgovor na bolest.

Paracetamol blokira druge enzime u mozgu i kičmenoj moždini i tako sprečava bol.

Za prehladu i glavobolju je bolji paracetamol
Lekovi koji sadrže paracetamol bolji su izbor za ublažavanje klasičnih simptoma prehlade od lekova zasnovanih na ibuprofenu, pokazala je studija na univerzitetuSauthempton.

Naučnici su otkrili da je aktivna supstanca paracetamola efikasnija u potiskivanju klasičnih simptoma prehlade poput curenja nosa, kašlja, kijanja, nadraženog grla, iako se u lečenju prehlade podjednako koriste oba tipa lijekova.

Izbegavati ibuprofen kada je osetljiv želudac
Za bolove u kostima, leđima i stomaku bolji je ibuprofen. Ipak, studije pokazuju da treba izbegavati dugotrajno konzumiranje ibuprofena jer deluje znatno agresivnije na zid želuca.

Osim toga, jedna švajcarska studija je otkrila da redovno uzimanje ibuprofena povećava rizik od infarkta i kardiovaskularnih bolesti.

Stručnjaci, međutim, ističu da je bolji izbor od paracetamola kod ljudi koji imaju autoimune bolesti.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Naučnici otkrivaju kako verovanja - preko placeba, rituala ili mističnih iskustava - mogu da utiču na tok lečenja.

Hodočasnik nije bio siguran da li će stići do Kapele Milosti. Agonija je bila uopšte hodati, a kamoli izdržati 110 kilometara koje hiljade vernika prepešače svake godine da bi u svetilištu videli drvenu statuu: crnu Gospu iz Altetinga.

Rihard Medl je polomio petu, ali 2003. godine čvrsto je odlučio da ostvari svoje prvo hodočašće od Regenzburga do Altetinga u Nemačkoj. Mislio je, ako bol bude preveliki, uvek može da stopira. Ali duboko je verovao da mu Devica Marija može pomoći. Pa je hodao. I hodao. „Kad ste na putu za Alteting, gotovo da ne osećate bol”, kaže.

Danas, sa 74 godine, Medl ima topao osmeh i vitku figuru koja deluje kao da bi mogao preživeti napad nosoroga. Otkad mu se stopalo zacelilo, bio je na hodočašću još 12 puta i žarko veruje u njegovu moć da promeni stvari. Medl nije usamljen u tom verovanju. Bilo da se javlja kao dodir Svetoga duha na sastancima duhovne obnove na Floridi ili kao gnjuranje u vodi Ganga, isceljujuća moć verovanja svuda je oko nas. Proučavanja nagoveštavaju da bi redovno pohađanje verske službe moglo poboljšati imuni sistem, smanjiti krvni pritisak i produžiti život. Religijsko uverenje nikako nije jedina vrsta verovanja zbog kojeg se neobjašnjivo možemo osećati bolje. Deset hiljada kilometara od Altetinga drugi čovek je iskusio nešto što izgleda kao medicinsko čudo.

Majk Poulitik je 2004. godine prvi put primetio da ima problem. Nije više dobro ciljao u bejzbolu i bolela ga je ruka. Šaka mu se pomalo tresla i, što je najčudnije, njegova žena je primetila da se više uopšte ne smeje. Misleći da ima sindrom karpalnog kanala, obratio se lekaru. Međutim, nije loše ciljao zbog ruke, a razlog zašto se nije smejao nije bio bol u ruci. Sa 42 godine Poulitik je imao rani početak Parkinsonove bolesti. Lekar mu je rekao da u narednoj deceniji neće više moći da hoda, stoji, niti da jede sam. Poulitiku se stanje nije toliko pogoršavalo koliko je lekar predvideo, no godinama se borio s bolešću i depresijom kako su mu govor i pisanje postajali sve teži. A onda se, 2011. godine, obratio za pomoć Ceregeneu, kompaniji koja je testirala novu gensku terapiju. Parkinsonova bolest pojavljuje se kao rezultat hroničnog gubitka neurotransmitera dopamina. Pokazalo se na majmunima da bi injekcije proteina koji se zove neurturin mogle zaustaviti napredovanje bolesti tako da zaštite i možda poprave oštećene neurone koji luče dopamin.

Ceregeneovo eksperimentalno lečenje sastojalo se u tome da se kroz pacijentovu lobanju probuše dve rupe, jedna u svakoj hemisferi mozga, i da se lek injektira direktno u ciljana područja. Poulitikovo poboljšanje nakon operacije bilo je impresivno. Pre tog pokušaja mučio se s kretanjem. Neprekidno je morao objašnjavati klijentima svoje firme za tehnološki razvoj da njegov nerazgovetan govor nije posledica pića. Nakon zahvata drhtanje je nestalo, kretanje mu se popravilo, a govor je postao izrazito jasniji. (Danas teško da uopšte možete primetiti da je bolestan.)

Ketlin Poston je bila zapanjena. Strogo uzevši, Parkinsonova bolest kod ljudi nikad nije bila savladana. Najbolje čemu se moglo nadati bilo je usporavanje napredovanja bolesti, a i to je bilo izuzetno retko. U aprilu 2013. godine Caregene je objavio rezultate eksperimenta. Neurturin je bio promašaj. Stanje pacijenata koji su primali lek nije se znatnije poboljšalo od onih u kontrolnoj grupi koji su dobili placebo – lažnu operaciju u kojoj je lekar načinio „ožiljke” na pacijentovoj lobanji kako bi se on osećao kao da je imao operaciju. Godine 2013. Caregene je kupila neka druga kompanija i rad na neurturinu za Parkinsonovu bolest nije nastavljen. Postonova je bila skrhana. Ali onda je pogledala datume i uočila nešto od čega se sledila. Majk Poulitik nije operisan. Dobio je placebo.

Na neki način su obojica, Poulitik i Medl, učestvovali u predstavi, onoj koju mi ljudi izvodimo hiljadama godina svaki put kad odlazimo isceljitelju u nadi da će on učiniti da se osećamo bolje. I baš kao što nas dobra pozorišna predstava može uvući tako da osetimo kako posmatramo nešto stvarno, teatar isceljivanja zamišljen je da nas uvuče time što u našem mozgu stvara snažna očekivanja. Ta očekivanja podstiče takozvani placebo efekat koji takođe može uticati na ono što se događa u našem telu. Naučnici decenijama znaju za placebo efekat i koriste ga kao kontrolu u ogledima s lekovima. Danas vide placebo kao prozor u neurohemijske mehanizme koji povezuju um s telom, verovanje s iskustvom.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Zubobolja obično počinje noću, a u kući nema nijedne tablete protiv bolova. Mnogi tada pokušavaju da se prisete starih, proverenih, narodnih recepata, jer uglavnom svi u kući imaju led, luk, nanu ili kamilicu.

Pomoć iz kuhinje:

Obloga – ako imaš zubobolju, a na bolnom mestu napravi se i otok, privremeno može pomoći hladna obloga. Nekoliko kockica leda staviti u vrećicu za zamrzavanje, tako upakovano staviti u pamučnu maramicu ili krpu i prisloniti na bolno mesto na obrazu. Od leda će privremeno utrnuti obraz i „umrtviti“ se bol.

Karanfilić – ovaj mirisni začin može smiriti bol jer sadrži materija koje imaju antibakterijsko i antiseptičko delovanje. Preporučuje se da se kratko prožvaće, ali samo zdravim zubima, jer direktan susret začina i bolnog zuba može izazvati još veće muke. Od karanfilića se može pripremiti i vodica za ispiranje usta, što takođe umiruje zubobolju.

Nana - staviti nekoliko listova osušene nane oko bolnog zuba i držati 10-15 minuta. Ispljunuti sadržaj i ponoviti ovaj postupak više puta tokom dana. Ona će umiriti bol, a istovremeno će izvući apsces na površinu. Od nje se takođe može pripremiti vodica. Kada se ohladi, može se piti, i svaki gutljaj zadržati koju sekundu duže u ustima, da se dobro „zalije“ bolno mesto.

Lekovito bilje – u lečenju zubobolje mogu pomoći i ohlađene vodice za ispiranje usta od bokvice ili žalfije. Odlično dejstvo protiv upale imaju i petrovac i kamilica, i takođe mogu pomoći kod zubobolje. Koriste se i kao vodice za ispiranje usta. Sveža kamilica je u ovom slučaju delotvornija od sušene.

Alkohol – poznati domaći lek. Malo žestokog pića, kao što je votka, šljivovica i slično natočiti na komadić vate ili gaze i stavi na bolestan zub ili na desni. Može pomoći i ako se gutljaj alkohola malo zadrži u ustima, pa ispljune. To bi trebalo da umanji bol i splasne otok ako se pojavio.

Beli luk - češanj belog luka s malo soli stavi na oboleli zub. To bi trebalo da pomogne, jer beli luk sadrži materiju koja je poznata kao prirodni antibiotik (alicin), i uništava bakterije. Može se koristiti i spolja, odnosno može se umotati u gazu i staviti u uho na strani gde se nalazi bolan zub.

Luk – bogat je eteričnim uljima koja pozitvno utiču na zdravlje. Za zubobolju se preporučuje da se sitno naseckani luk stavi u papirnu maramicu, i da se dodatno prstima još malo izgnječi da pusti sok. Ovako pripremljen oblog drži nekoliko minuta na bolnom mestu na obrazu.

Krastavac – narezati sveži krastavac na deblje kriške i stavite ih na i oko bolesnog zuba. Vrlo brzo ćeš osetiti umirujući efekat.

So – predstavlja brzo i praktično rešenje protiv bolova. U malo tople vode razmutiti kašičicu soli i time dobro isprati zub dva minuta, pa ispljunuti. Napomena: Tečnost se ne sme progutati, jer je previše slana za organizam.

Masaža – kockicom leda lagano masirati pregib između palca i kažiprsta na ruci, oko pet minuta. Upravo tu se nalaze završeci živaca povezani s centrom za bol u mozgu, koji kontrolišu stepen boli u rukama u glavi. Trljanje ledom blokira te centre i u 90 odsto slučajeva pomaže u rešavanju problema zubobolje.

Izvor: 24sata.hr

Objavljeno u Planeta

Prema rečima zaposlenih u Gradskoj apoteci u Apatinu, u ovoj ustanovi trenutno deficitarni lekovi su Brufen sirup za decu, lekovi za dijabetičare (Gluformin od 500mg i od 1000mg, Glucophage).

-Lista lekova kojih trenutno nema u apoteci je podugačka, nedostaju i lekovi protiv koagulacije (zgrušavanja) krvi kao što je recimo Farin koji sprečava stvaranje ugrušaka krvi, rekla je Irena Popović, diplomirani farmaceut. Prema njenim rečima, zaposleni u Gradskoj apoteci su prilično zabrinuti dugačkim spiskom, ali i da njihovi sugrađani ne pomisle da je nestašica propust zaposlenih u ovoj apoteci.

Nedostaju i lekovi za regulisanje visokog krvnog pritiska- hipertenziju (Hemokvin 20mg, Monopril, Monopril plus, Metil dopan…).

Ovo je grupa lekova inhibitora AKE koji utiču na krvne sudove i tako smanjuju krvni pritisak. U Srbiji približno kod 47 odsto odraslog stanovništva je dijagnostikovana hipertenzija, 50 odsto muškaraca i 43 odsto žena. Povišen krvni pritisak je istovremeno i bolest i faktor rizika. Hipertenzija povećava rizik od nastanka šloga, infarkta miokarda i periferne vaskularne bolesti.

Hipertenzija je najmasovniji faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, daleko češći od dijabetesa, pušenja i povišenih vrednosti masnoća u krvi. Važno je reći da su komplikacije hipertenzije brojne, ali verovatnoća pojave komplikacija zavisi od visine krvnog pritiska, koliko problem traje, i prisustva, odnosno, odsustva drugih faktora rizika.

-Nije do nas, zaista ne znamo kad ćemo ponovo moći obezbediti navedene lekove, nadamo se uskoro, rekla je Popovićeva.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

 

Dvogodišnja devojčica preminula je danas oko 15 sati u Svetozaru Miletiću kod Sombora, potvrđeno je "Blicu" u somborskoj Hitnoj pomoći.

Meštani sumnjaju se da se devojčica otrovala lekovima, ali je telo deteta prevezeno na obdukciju u Novi Sad da bi se utvrdio tačan uzrok smrti.

Roditelji devojčice, pričaju meštani Miletića, u trenutku tragedije nisu bili kod kuće, a osim nesrećne devojčice imaju još osmoro dece.

Somborska policija se još nije oglasila saopštenjem za javnost.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 07 januar 2015 05:52

Pale cene goriva i lekova

U prvim danima ove godine nastavljen je pad cene goriva, a od 10 do 62 odsto su pojeftinili i neki lekovi koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Prosečna cena benzina u Srbiji, preračunato po srednjem kursu NBS, iznosi 1,078 evra po litru, i to je ispod proseka 10 zemalja regiona, dok prosečna cena dizela iznosi 1,114 evra po litru, pokazala je nedeljna analiza Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) koja je objavljena danas.

I pored toga što proizvođači i uvoznici od 1. januara 2015. plaćaju za četiri dinara veću akcizu za svaki litar dizela, odnosno pet dinara za svaki kilogram tečnog naftnog gasa, maloprodajne cene ovih energenata nisu povećane.

Od 1. januara ove godine počela je i primena nove Liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za skoro polovinu lekova sa te liste cene su snižene od 10 do 62 odsto.

Ministarstvo zdravlja saopštilo je juče da nova Lista lekova, koja se primenjuje od početka ove godine, sadrži oko 250 novih lekova, uglavnom generičkih, čime je osiguranim licima omogućen širi obim prava u pogledu dostupnosti lekova od većeg broja različitih proizvođa, kao i dostupnosti potpuno novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti i shizofrenije.

"Za skoro polovinu od ukupnog broja lekova sa Liste lekova, cene lekova u ovoj godini su snižene i ta sniženja se kreću u rasponu od 10 do čak 62 odsto u odnosu na cene koje su važile u 2014. godini. Sniženi su lekovi u svim terapijskim grupama, tako da će primena ove Liste lekova dovesti do značajno manjeg izdvajanja finansijskih sredstava za lekove i od strane RFZO i od građana u 2015. godini", navodi se.

Cene su snižene nekim lekovima koji snižavaju povišen holesterol i koriste se u prevenciji infarkta, lekovima koji deluju kao antitrombolitici i koriste se u prevenciji infarkta, kao i cene lekova koji deluju kao inhibitori protonske pumpe, u terapiji peptičkog ulkusa i gastroezofagealne bolesti.

Snižene su i cene nekim lekovima koji se koriste u terapiji hipertenzije, lekova u terapiji teškog neuropatskog bola, lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate, antibiotika, antipsihotika, antidepresiva i lekovi u terapiji Alćajmerove bolesti.

Niže su i cene lekova u terapiji bronhijalne astme, lekova u terapiji glaukoma i mnogi drugi lekovi.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 11 maj 2014 04:48

Kako su nam kupovali skuplje lekove

Većina apotekarskih ustanova imala je dva kriterijuma u odabiru "najpovoljnijeg“ ponuđača, ali je cena bila manje važna od popusta koje su nudili dobavljači.

Državne apotekarske ustanove godinama su potpuno legalno profitirale na štetu pacijenata.

I tako je bilo sve dok na snagu nije stupio novi zakon o javnim nabavkama kada su apoteke najpre morale da raspišu tendere po novim pravilima, a potom su bile dužne da sve podatke vezane za nabavku i objave, posle čega je postalo jasno koliko je to bio razrađen sistem korupcije, piše Politika. 

Prema saznanjima Politike, većina apoteka imala je dva kriterijuma pri bodovanju i odabiru "najpovoljnijeg” ponuđača. Tako je uglavnom 65 odsto bodova donosila cena, a 35 odsto rabat. To je praktično značilo da su apoteke dobijale od ponuđača određeni procenat rabata, ili popusta (od 10 do čak 30 odsto, ali u proseku oko 15 procenata) ako izdejstvuje da od Fonda za zdravstveno osiguranje naplati lekove u roku od mesec dana iako je po zakonu taj period naplate bio znatno duži prvo 90, a kasnije 60 dana.

Koliko još novca "leži“ u uređenom sistemu nabavke lekova pokazuje samo jedan primer leka protiv herpesa. Naime, prema saznanjima lista, Republički fond za zdravstveno osiguranje je u 2013. godini taj lek za godišnje potrebe platio 190.000 evra, dok će za iste količine u ovoj godini za tu narudžbinu izdvojiti 114.000 evra.

Ako bi se apotekarskoj ustanovi javila dva ponuđača leka, od kojih bi prvi prodavao lek za 100 dinara uz rabat (popust) od 10 odsto, dok bi drugi isti lek prodavao za 50 dinara, bez popusta, u prednosti bi bio prvi ponuđač. Apoteka sasvim regularno i po zakonu preračunava bodove, prvi ponuđač na osnovu rabata dobija veći broj bodova, pa se ustanova odlučuje da kupi taj lek iako je čak duplo skuplji. 

Uz marže od 12 odsto i prosečni rabat od 15 procenata dolazi se do podatka da su apoteke na lekovima imale profit od 27 odsto. Naravno, apoteke su zbog automatski veće marže imale motiv da potrošačima nude i prodaju skuplje lekove (a kome se makar jednom nije dogodilo da mu u apoteci ponude lek koji "jeste skuplji, ali je mnogo bolji“), iako se često radilo o medikamentu gotovo identičnog sastava, ali pod drugim nazivom. Da bi izbegle ovakvu praksu mnoge države su to rešile tako što su uvele fiksne, a ne procentualne marže. 

Da bi se stalo na put malverzacijama pri nabavci lekova u apotekama, jer to su lekovi sa A (medikamenti na recept) i A1(zamene skuplje od lekova sa A liste), potrebno je da se centralizuju i javne nabavke za apoteke. Kako Politika saznaje to je već u proceduri , ali će početi da se primenjuje od kraja 2014. kada se nabavljaju lekovi za 2015. godinu. Procene Svetske banke su da će Srbija kroz centralizovanu nabavku lekova za apoteke moći da uštedi između 40 i 60 miliona evra, što bi uz uštedu na nabavkama lekova za bolnice godišnje iznosilo oko 100 miliona evra. 

Koliko još novca "leži“ u uređenom sistemu nabavke lekova pokazuje samo jedan primer leka protiv herpesa. Naime, prema saznanjima lista, Republički fond za zdravstveno osiguranje je u 2013. godini taj lek za godišnje potrebe platio 190.000 evra, dok će za iste količine u ovoj godini za tu narudžbinu izdvojiti 114.000 evra. 

O kakvom unosnom biznisu je reč pokazuju i podaci o broju veledrogerija koje posluju u Srbiji. I dok u Australiji recimo postoje tri veledrogerije, u Nemačkoj, Danskoj, Irskoj pet, Austriji, Francuskoj i Mađarskoj 10, u Španiji 60, Grčkoj 160, u Srbiji posluje između 500 i 600 veledrogerija. 

Stručnjaci smatraju da je, najblaže rečeno, neracionalno koristiti veledrogerije u ove svrhe u koje se sada koriste u Srbiji. One mogu da budu distributeri, prevoznici, da skladište lekove... Ali nema racionalnog objašnjenja da one trguju i budu posrednici, dobavljači.

Izvor: Politika

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top