Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
sreda, 22 novembar 2017 00:00

7 jesenjih namirnica za top imunitet

Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da se u Srbiji godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama što je, kako je naveo, svrstava među zemlje sa najnižom stopom prijavljenih slučajeva u svetu.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, ministar je kazao da je vršnjačko nasilje među učenicima pošast koja je svuda u svetu u porastu, navodeći da je u Grčkoj zabeleženo tri puta više takvih događaja nego u Srbiji.

"Mnogo toga se ne prijavi. Škole su ćutale jer je lakše da se nešto zataška a mi očekujemo da se istina ne prikriva. Škola mora da javi Školskoj upravi i inspekciji kada dodje do nemilog događaja", kazao je Šarčević dodajući da odgovornost škole postoji samo ako nije uradila svoj posao u skladu sa procedurama.

On je kazao da se novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđa odgovornost zaposlenih u školi, roditelja i same dece u slučajevima vršnjačkog nasilja.

"To će se uvek dešavati u nekoj meri, a škola mora da postavi pravila šta se može a šta ne. Zanemarili smo vaspitnu funkciju u školama, ali odgovornost ne može da preuzme samo škola već to moraju učiniti i roditelji", rekao je Šarčević.

Ministar je dodao da je formiran tim koji čine predstavnici šest ministarstava i koji će biti zadužen za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Izvor: N1

sreda, 22 novembar 2017 00:00

Pošta Srbije: Usluge redovne i bez zastoja

Javno preduzeće Pošta Srbije saopštilo je da bez zastoja pruža usluge svim pravnim i fizičkim licima bez zastoja i da nije tačan podatak čelnika nereprezentativnog sindikata, Samostalnog sindikata poštanskih radnika, da u poštama Srbije vlada haos.

Zaposleni u javnom preduzeću Pošta Srbije počeli su štrajk u poštama u Beogradu i drugim mestima u Srbiji, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije Zoran Pavlović.

On je izjavio da štrajkuju šalterski radnici, kao i poštari. "Nemamo informacije o broju radnika koji štrajkuju, ali verovatno nije očekivano veliki jer ljudi strahuju za posao", rekao je Pavlović.

Pošta Srbije je u saopštenju "podsetila javnost da je u petak, 17. novembra doneta odluka reprezentativnih sindikata, koji okupljaju gotovo 11.000 zaposlenih, da se odustaje od štrajka u Pošti Srbije".

"Ovo poslovodstvo, na čelu sa v. d. direktora preduzeća Mirom Petrović, uz punu saradnju sa osnivačem Vladom RS na čijem je čelu gospođa Ana Brnabić i predstavnicima reprezentativnih sindikata – Sindikata PTT Srbije i Sindikata PTT 'Nezavisnost', iznalazi najbolje rešenje za poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja 15.000 zaposlenih", saopšteno je iz Pošte Srbija.

Dodaje se da je "usled nezakonite blokade rada Regionalnog poštansko-logističkog centra 'Beograd', koji predstavlja žilu kucavicu JP Pošta Srbije, u organizaciji Samostalnog sindikata poštanskih radnika došlo do višednevnog prekida procesa rada u delatnosti od opšteg interesa, i na taj način je preduzeću naneta višemilionska šteta zbog kašnjenja pri uručenju pošiljaka".

Šteta je, kako su naveli, prema trenutnim podacima oko 300 miliona dinara, ali će "posledice nezakonitih okupljanja biti dalekosežnije, a šteta znatno veća".

Izvor: Danas

Sastojci

800 g junećeg filea
100 g oštrog brašna
80 g svinjske masti
80 g kiselih krastavaca
2 mlada luka
80 g šampinjona
80 ml belog vina
200 ml pavlake za kuvanje
200 ml kisele pavlake
1 kašičica senfa
3 grančice svežeg peršuna, so

Priprema

1. Meso isecite na trakice dužine 5cm, debljine 1 cm, posolite, uvaljajte u brašno, pecite u tiganju sa svih strana i odložite sa strane.

2. U tiganj dodajte seckani luk, popržite ga, dodajte šampinjone iseckane na listiće, nastavite da pržite, zatim dodajte senf, promešajte i polijte vinom.

3. Kuvajte dok vino ispari, pa dodajte pavlaku za kuvanje i naseckane kisele krastavčiće. Vratite meso, kratko prokuvajte, sklonite sa vatre i na kraju dodajte i kiselu pavlaku. Dobro promešajte.

4. Pospite seckanim peršunom i poslužite uz kuvani pirinač ili testeninu.

Izvor: stil.kurir.rs

Od dva ugovora koje je Vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ovih dana potpisalo u okviru Intereg IPA programa prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, jedan se odnosi i na rekonstrukciju dela sistema Dunav–Tisa–Dunav na području Sombora.

Sa 3,5 miliona evra obezbeđenih od strane Evropske unije za ovaj deo projekta, konačno će se naći dovoljno novca i za rekonstrukciju prevodnice na Dunavu kod Bezdana.

Radovi koji će početi sledeće godine odnosiće se i na obnovu hidročvora Šebešfok, što će dovesti do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće se rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja – Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije u Gornjem Podunavlju, poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu. Radovi bi, kako se predviđa, mogli potrajati sve do 2020. godine

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava, ali Somborce su najave radova najviše obradovale zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja, koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu. Možda upravo zbog toga, prevodnica u Bezdanu koja će se renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Naime, prevodnica u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći. Prevodnica, koja se ne koristi od 1995 godine, imala je kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava.
Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen - ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst na ploči koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josifa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

Mihalik zadivio Evropu
Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme, pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili inženjeri iz cele Evrope, među kojima su se isticali engleski stručnjaci, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Izvor: Dnevnik.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 7 saobraćajnih nezgoda. U saobraćajnim nezgodama 1 osoba je zadobila teške telesne povrede i 2 osobe su zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 12 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Pet vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Napisano 87 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 534 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina i nepropisno preticanje.

U nedelju, 26. novembra, u velikoj sali Kulturnog centra Apatin biće organizovano 3. finalno takmičenje za najbolju srednjoškolsku dramsku improvizaciju pod nazivom “Ja bih to ovako”. Ovo takmičenje je u organizaciji gimnazije "Nikola Tesla" Apatin, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Kancelarije za mlade opštine Apatin. Učestvuju škole iz Apatina, Titela, Bačke Topole, Odžaka i Kikine. Ulaz je slobodan.

Program:
10:00 otvaranje manifestacije

10:15 - 11:00 nastupaju:
1. nastup: Gimnazija "Nikola Tesla" Apatin
2. nastup: STŠ "Mileva Marić" Titel
3. nastup: Gimnazija i ekonomska škola "Dositej Obradović" Bačka Topola

11:00 - 12:00 okrugli sto
12:00 - 14:00 pauza (obilazak Apatina, druženje, koktel posluženje)

14:00 - 15:00 nastupaju:
1. nastup: Tehnička škola sa domom učenika Apatin
2. nastup: Gimnazija i ekonomska škola "Jovan Jovanović Zmaj" Odžaci
3. nastup: Srednja stručna škola "Miloš Crnjanski" Kikinda

15:00 - 16:00 okrugli sto
16:00 - 17:00 učeničke radionice

17:00 Proglašenje pobednika i zatvaranje manifestacije

Izvor: 025info

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Nemanja Sarač, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja posetili su danas vrtić „Đanić“ u Somboru, jedan od tri objekta Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ u kojem se realizuje bilinvalna nastava u kojoj je drugi jezik nemački.

Povod za posetu bilo je uručenje donacije koja sadrži potrebna učila za učenje nemačkog jezika za decu predškolskog uzrasta.

Donaciju vrtiću, odnosno direktorki vrtića Aleksandri Perović, uručio je Anton Bek, predsednik Humanitarnog udruženja Nemaca „Gerhard“.

Gradonačelnica se zahvalila predstavnicima HUN „Gerhard“ i istakla da je i ova donacija potvrda dobre saradnje sa HUN „Gerhard“, kako kada je u pitanju predškolsko vaspitanje i obrazovanje, tako i kada je reč o osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju.

„Radimo na svim projektima koji se odnose na bilingvalnu nastavu, generalno u celom sistemu, kada je u pitanju teritorija grada Sombora. Nekoliko godina radili smo na razvoju ove ideje. U objektu „Đanić“, prošle godine, započelo je učenje delom i nemačkog jezika, a ove godine smo taj program proširili na još tri objekta, tako da je ukupno oko 120 dece u pripremnom predškolskom programu uključeno u program bilingvalne nastave. Mislimo da je ovaj program koristan i za decu i njihovo dalje obrazovanje i u tom smislu cenimo napore predškolske ustanove koja je omogućila da se ovoliki broj dece ove godine uključi u program. Cenimo i napore udruženja „Gerhard“ koji su donirali jedan deo opreme za ovaj objekat i dali veliku podršku u smislu kadrova koje su iz Nemačke došli da sa decom rade na nemačkom jeziku i daljem razvoju programa“, kazala je gradonačelnica Dušanka Golubović.

Predsednik HUN „Gerhard“ istakao je da se pre 20 godina eksperimentalno radilo na uvođenju bilingvalne nastave na nemačkom.

„Sada smo došli do veoma visokog nivoa rada i sve lepo funkcioniše, jer imamo izuzetno dobru saradnju i sa gradom i sa zabavištem. Bitno je za sve Somborce, a ne samo za nemačku nacionalnu manjinu, što smo program uspeli dovesti do stadijuma u kojem deca prate nastavu na nemačkom od zabavišta, preko osnovne i srednje škole. Kada završe srednju školu imaju jednu dobru bazu znanja nemačkog jezika i dobijaju vrednu diplomu koja je priznata u celom svetu“, naveo je Bek.

U ime sve dece, a posebno dece objekta „Đanić“, na donaciji se zahvalila direktorka PU „Vera Gucunja“, koja se zahvalila i gradonačelnici i lokalnoj samourpavi što podržavaju projekat bilingvalne nastave na nemačkom jeziku.

Deca su na licu mesta gostima pokazala koliko su svestrana, kao i da se najlakše uči kroz igru, naravno uz svesrdnu podršku vaspitačica.

Pobednik 10. Repassage festa je predstava „Malograđanska svadba“ Pozorišta „Stevan Sremac“ iz Crvenke, u režiji Radoja Ćupića. Festival, koji je otvoren 9. novembra, završen je u petak 17. novembra proglašenjem laureata i svečanom ceremonijom dodele nagrada u Domu kulture u Ubu. Stručni žiri je nakon odgledanih pet dramskih ostvarenja amaterskih pozorišta iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, Pozorištu „Stevan Sremac“ iz Crvenke dodelio plaketu „Aleksandar Aca Popović“ za najbolju predstavu jubilarnog Repassage festa.

Plakete sa likom velikana srpske pozorišne scene, rođenog Ubljanina Raše Plaovića, ponelo je troje glumaca – za najbolju žensku ulogu dodeljena je Cvijeti Jovanović Mučalica za izvedbu Mlade u pobedničkoj predstavi „Malograđanska svadba“, za najbolju mušku ulogu Željku Miloševiću i ulogu Blaže Milošića u komadu „Pisac porodične istorije“ Gradskog pozorišta Trebinje i za najbolju epizodnu ulogu u istoj predstavi Vesni Đurić za rolu Jovanke Milošić. Osim toga, istoimena nagrada za najbolju režiju festivala pripala je Silviu Stilinoviću za komad „Maturanti“ u izvođenju Satiričkog kazališta mladih iz Slavonskog Broda.

Dobitnik plakete „Aleksandar Aca Popović“ za najbolju scenografiju festivala je Urški Mazej za predstavu „Feniks“ Društva „Mali Patelin“ iz Senova, za najbolju kostimografiju Radoje Čupić za „Malograđansku svadbu“, a za kolektivnu igru ansambl predstave „Maturanti“ Satiričkog kazališta mladih iz Slavonskog Broda.

O festivalskim nagradama odlučivao je tročlani žiri u sastavu – dramski pisac i direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Željko Hubač, reditelj Milorad Milinković i glumac nacionalnog teatra Zoran Ćosić. Nakon dodele priznanja, glumci Dragan Petrović Pele i Slobodan Boda Ninković su u čast svih nagrađenih odigrali predstavu „Savršen kroj“ Vladimira Đurđevića u produkciji Zvetdara Teatra.
Govoreći za portal „Hoću u pozorište“ o pobedničkoj predstavi reditelj Milorad Milinković rekao je da su ga glumci iz Crvenke osvojili svojom kolektivnom igrom i time što nema posebno izdvojenih i upečatljivih segmenata, već cela predstava ostavlja snažan utisak i drži pažnju do samog kraja. – Malograđanština je ljudska osobina. Možda se nije tako zvalo, ali je bila prisutna i u kameno doba. To su ljudske osobine, odnosno mane koje su večne. Lakše je ljudima da se zatvore u male sredine i da se začaure. U suštini to su večne stvari koje nemaju nikakve veze sa geopolitičkim položajem ili bilo čim – kazao je Milinković.

Dodaje i da je uloga člana žirija na ovom festivalu za njega potpuno novo iskustvo jer nije upoznat sa radom pozorišta u malim sredinama, te da je došao bez ikakvih očekivanja. Smatra da je izuzetno važno da festivali ovog tipa postoje jer su svim ljudima podjednako potrebna kulturna dešavanja.

– Ljudi imaju pravo da u svemu isto uživaju. Bili u Beogradu, Ubu, Crvenki i sl. Ovi festivali su upravo to. Neka vrsta prozora u svet. Vi možete tako da vidite šta se radi po regionu, ali isto tako i da region vidi šta se kod vas radi. Ovo je veoma značajno i iz razloga empatije, jer se ljudi veoma brzo prepoznaju i onda će svi shvatiti da ljudi iz Slavonskog Broda i Trebinja isto percepiraju kao Crvenčani, Ubljani i tako dalje. Sa druge strane, obogaćujemo se tako što upoznajemo nove i drugačije ljude, pa i drugačija mišljenja i smatram da je naše najveće bogatstvo upravo u različitosti. Bilo bi nenormalno da smo svi isti i bilo bi nenormalno da svi sve znamo i jedni druge znamo. Ljudi se i bave pozorištem da bi se susretali sa drugim kulturama i sredinama- zaključio je Milinković.

Obrazloženje žirija

Najbolja predstava festivala: „Malograđanska svadba“ Pozorišta „Stevan Sremac“, Crvenka (Republika Srbija)
Kompleksan i na semantičkom planu višeslojan Brehtov komad autorska ekipa i ansambl predstave pozorišta iz Crvenke doneli su na scenu u furioznom tempu, koji je na skladan način, zavodljivom scenskom igrom i kvalitetnim rediteljskim postupcima, u stalnim izmenama ritma gradirao ka katarzičnom kraju, koji izabranu temu vodilju (nastajanje fašizma) čini savremenom i uzbudljivom, opominjujućom i snažnom na svakom planu percepcije predstave.

Najbolja režija: Silvio Stilinović za predstavu „Maturanti“ Satiričkog kazališta mladih, Slavonski Brod (Republika Hrvatska)
Uhvativši se u koštac sa zahtevnom scenskom formom, koja zahteva preciznost u rediteljskom postupku i veliki rad sa glumcima koji su izloženi tokom cele predstave neposrednom kontaktu sa publikom, koja ume da sputava ekspresiju, emocije čini neuverljivim i neretko patetičnim, Silvio Stilinović je pokazao onu rediteljsku veštinu kojom je uspeo da se „obračuna“ sa svim zamkama forme i ono što je potencijana komparativna prednost neposrednog kontakta glumca i gledaoca učinio do te mere uverljivim, da upravo reakcija publike postaje katalizator skladnog i scenski uverljivog umetničkog dela.

Najbolja muška uloga: Željko Milošević za ulogu Blaža Milošića u predstavi „Pisac porodične istorije“ Gradskog pozorišta Trebinje (Republika BiH)
Gradeći lik apatičnog pijanice koji je odustavši od života odustao i od ideala koji su mu uništili život, Željko Milošević pokazuje da se njegov glumački dar zasniva na studioznom proučavanju svih valera lika koji tumači i njegovoj sposobnosti da te nijanse života plasira na uzbudljiv i scenski izuzetno uverljiv način.

Najbolja ženska uloga: Cvijeta Jovanović Mučalica za ulogu Mlade u predstavi „Malograđanska svadba“ Pozorišta „Stevan Sremac“, Crvenka
Cvijeta Jovanović Mučalica, glumica izuzertne energije, gradi lik koji postaje okosnica dramske akcije i diktirajući tempo predstave, koji u kompleksnom rediteljskom postupku čini jedan od stožera katarzične komunikacije sa publikom, od početka do kraja pokazuje kontinuiranu glumačku disciplinu koja ovu postavku Brehtove „Malograđanske svadbe“ dovodi na razinu kvalitetnog umetničkog dela.
Najbolja epizodna uloga: Vesna Đurić za ulogu Jovanke Milošić u predstavi „Pisac porodične istorije“ Gradskog pozorišta Trebinje
Svoj nesumnjiv glumački dar, Vesna Đurić je saobrazila sa zahtevima dramske radnje tvoreći efektnu ulogu koja iz drugog plana daje ovoj zanimljivoj scenskoj porodičnoj sagi preko potreban, rekli bismo temeljan, lirski prosede.

Najbolja scenografija: Urški Mazej za predstavu „Feniks“ Društva „Mali Petelin“, Senovo (Republika Slovenija)
Izuzetno funkcionalna, jednostavna u geometrijskom smislu, a kompleksna na planu simbolike, scenografija u ovoj predstavi ne opstaje samo na planu skladne likovnosti već u trenucima postaje aktivan i bitan učesnik dramske akcije.

Najbolja kostimografija: Radoje Čupić za predstavu „Malograđanska svadba“ Pozorišta „Stevan Sremac“, Crvenka
U pitanju je kvalitetan kostimografski rad koji na nepretenciozan način nagoveštava karakter, te zamišljen kao savremen postaje svevremen, tačan na semantičkom planu i skladan u likovnom smislu.

Specijalna nagrada za kolektivnu igru: ansambl predstave „Maturanti“ Satiričkog kazališta mladih, Slavonski Brod
Četvoro mladih glumaca su studiozno, vodeći računa o svakom detalju, pristupili građenju likova svojih vršnjaka i sa izuzetnim osećajem za meru uspeli da nas uvuku u melodramsku igru, koja na emotivnom planu, na trenutke, uistinu katarzično korespondira sa publikom, pre svega zahvaljujući kompaktnoj igri visokog energetskog naboja.

Autor: Nedeljka Borojević Izvor: www.hocupozoriste.rs

utorak, 21 novembar 2017 00:00

Somborac uhapšen zbog oružja i droge

Policija u Novom Sadu, u saradnji sa Policijom u Somboru, uhapsila je D. B. (40) sa područja Sombora, zbog sumnje da je učinio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija.
Novosadska kriminalistička policija pronašla je u automobilu osumnjičenog nelegalni pištolj sa četiri metka, oko 40 grama marihuane, kokain i novac za koji sumnja da je stečen prodajom droge.

Pretresom kuće osumnjičenog, pronađena su još tri pištolja, jedna poluautomatska i dve ručno pravljene puške, 90 metaka različitog kalibra, luk, samostrel i strele. Nađeno je, takođe, oko 200 grama marihuane, hašiš i novac za koji se sumnja da potiče od prodaje narkotika.

D. B. je određeno zadržavanje do 48 sati, po odobrenju javnog tužioca kome će biti doveden na saslušanje.

U vozilu osumnjičenog zatečen je i njegov četrdesetjednogodišnji sugrađanin koji je, pred policijskim službenicima, odbacio manju količinu marihuane.

Protiv njega će biti podneta krivična prijava za neovlašćeno držanje opojnih droga.

Izvor: RTV

Dokumentarna pozorišna predstava o najstarijoj naciji na svetu, "Jami distrikt", u režiji Kokana Mladenovića i prema tekstu Minje Bogavac, biće izvedena 30.novembra u 20.00h na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

Ova priča pokazuje koliko su nacionalne podele besmislene u XXI veku kada svetom odavno vladaju transnacionalne kompanije i kada 1% čovečanstva poseduje 46% svetskog bogatstva. Ideja o naciji plasira nam se kao nešto na šta treba da budemo ponosni, a zapravo je fenomen koji ponižava naše ljudsko dostojanstvo, poručuju autori.

Informacije i prodaja karata na 025/436373 i 062/248020

Lokalne samouprave čekaju da im Ministarstvo građevinarstva dostavi kriterijume za vođenje zgrada. Opštine i gradovi nemaju uputstva kako da odrede koliko će koštati ova usluga

ZGRADE koje do kraja godine ne budu upisane u registar stambenih zgrada očekuje prinudna uprava, ali se još ne zna koliko bi ona mogla koštati vlasnike stanova. I oni koji su se odlučili da plate profesionalnog kućepazitelja imaju problema da ga angažuju. Razlog je što u većini gradova u Srbiji, kao i u prestonici, još nije poznato koliko će iznositi naknada za usluge profesionalnih upravnika. Jedinice lokalne samouprave čekaju da im Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dostavi kriterijume. Nisu još dobili ni uputstva za utvrđivanje minimalne visine iznosa tekućeg održavanja, kao ni za investiciono održavanje zajedničkih delova zgrada.

Na adrese mnogih beogradskih opština stižu pitanja sugrađana o visini naknade, međutim, njima su u ovoj situaciji vezane ruke, jer je odluka na Gradu. Gradska uprava loptu prebacuje na ministarstvo, koje je nadležno za Zakon o stanovanju.

Kako kriterijumi nisu doneti, ni Beograd nije doneo akt o minimalnoj visini iznosa napred navedenih troškova.

Ni ostali gradovi još nisu doneli odgovarajući akt. U Novom Sadu su prve licence za profesionalne upravnike zgrada dodeljene u julu. Prema rečima Srđana Popovića, koji je u prvoj grupi prošao obuku, u gradu ima ukupno 3.300 zgrada, a njih 2.800 je registrovano u skladu sa starim zakonom.

MITROVČANI ODLUČILI SAMI
U Sremskoj Mitrovici nisu čekali kriterijume resornog ministarstva. Na nedavnoj sednici usvojili su odluku o visini naknade za rad prunudnog profesionalnog upravnika. Za njegovo angažovanje stanari će mesečno izdvajati 300 dinara po stanu.

- U oko 800 objekata u Novom Sadu su već ranije angažovani upravici, i njihove usluge, od 250 do 300 dinara mesečno, stanari plaćaju preko računa objedinjene naplate "Informatike" - rekao je Popović.

U Kraljevu je šestoro profesionalnih upravnika dobilo licencu. Kako saznajemo u JP "Gradsko stambeno", niko od njih još nije angažovan kao profesionalni upravnik, jer se čeka da odbornici Skupštine grada utvrde cenu njihovog rada.

- Tek tada će stambene zgrade moći da angažuju svoje profesionalne upravnike. Njih će plaćati stanari, odnosno svaki stan će mesečno izdvajati iznos koji će odrediti lokalna samouprava, a zasad je nezahvalno licitirati o kojoj se sumi radi - kažu u kraljevačkom gradskom stambenom preduzeću.

PARAĆINCI NE HAJU ZA PRINUDNU UPRAVU

U PARAĆINU vlasnici stanova ne haju za to što rok za registraciju zgrada ističe za manje od mesec i po. Od 150 zgrada do sada je registrovano samo njih 11. Prvi licencirani upravnik u Paraćinu Aleksandar Živković kaže da zasada ima ugovor sa dve zgrade.

Izvor: Blic

Sastojci

1 kg brašna
2 jajeta
kockica kvasca
500 ml tople vode
6 kašika rastopljenog putera
1 ravna kašika šećera
2 ravne kašike soli
Preliv:
400 g kiselog mleka
2 jajeta
2 kašike rastopljenog putera
400 g sira i kajmaka

Priprema

1. Staviti kvasac u mlaku vodu sa šećerom. U vanglu staviti prosejano brašno i sve ostale sastojke. Na kraju dodati kvasac. Kvasac treba samo da krene, ne skroz da uskisne. Testo dobro umesiti. Lepiće se za ruke jer je mekano, pouljite ruke kada mesite.

2. Prekriti pamučnom krpom i ostaviti pola sata da narasta dok se duplira. Testo premesiti, pa na radnu površinu posutu brašnom izručiti testo. Podeliti ga na 10 jufki.

3. Svaku jufku rastanjiti rukama na veličinu desertnog tanjira. Poređati u pleh. Umutiti jaja viljuškom pa dodajte kiselo mleko. Sve dobro sjediniti, pa staviti preko lepinja, ali ne do ivice. Da pola prsta ostane praznog testa, otprilike idu po tri kašike na testo. Dok ne utrošite sve. Preko ide dosta sira i kajmaka.
4. Tako nafilovano ostaviti da narasta još jedno 15 minuta.

5. Stavite da se peče na 220 stepeni 20 minuta u zavisnosti od rerne.

Izvor: tortekolaci.com

utorak, 21 novembar 2017 00:00

Somaratonci na maratonu u Valensiji

Proteklog vikenda u Valensiji u Španiji održan je, po mnogim komentarima, najbolje organizovan maraton u Evropi. Ovaj maraton je veoma popularan među trkačima, a među 24.000 finišera bilo je maratonaca i iz naše zemlje. Kao što se i očekivalo, najbrži su bili trkači iz Kenije.

Atletsko rekreativni klub Somaraton je imao svoje predstavnike i na ovom velikom sportskom događaju. U muškoj konkurenciji maratonsku distancu istrčao je Damir Marković, koji je ostvario zapažen rezultat od 3:06:09, kao i lični rekord i najbolje somborsko vreme ove godine. Prijatno iznenađenje napravila je Marina Brbaklić Tepavac koja je prvi put u Valensiji istrčala svoj prvi maraton i prošla kroz cilj u vremenu od 4:23:29. Njen uspeh je utoliko veći što je Marina tek od aprila ove godine počela da se ozbiljnije bavi trčanjem na duže staze i već je u prvoj takmičarskoj sezoni istračala i 10 polumaratona! Naša Marina je 5 Somborska dama koja je istrčala maraton.

utorak, 21 novembar 2017 00:00

Somborci najbolji u brzinskom ronjenju

Na bazenima SPENS-a održano je takmičenje u organizaciji novosadskog ronilačkog kluba "Ship", a discipline u kojima su se takmičari nadmetali su: brzinsko ronjenje na 50 metara, plivanje sa perajima na 50,100, 200 i 400 metara, kao i štafeta 4 x 100 metara.

Kako je istakao organizator tog takmičenja Vladimir Pejin, najbolji plasman je ostvario DPA "Sombor", drugi je bio "Spasilac" iz Novog Sada, zatim "Spartak" iz Subotice i "Ship" iz Novog Sada.

"U brzinskom ronjenju takmičari startuju sa bloka i treba da prerone 50 metara za što kraće vreme, a na ovom takmičenju najbolji rezultat je ostvario Đorđe Staničko sa vremenom od 19,72 sekundi, a u ženskoj konkurenciji najbolja je bila Eleonora Šiša sa 30,48 sekundi", kaže Pejin.

"Kada je reč o plivanju sa perajima, takmičari mogu da koriste klasična dva peraja, a može se koristiti jedno peraje, tzv. "monoperaje", sa kojim se ostvaruju veće brzine", objašnjava Pejin, a zatim dodaje da je najbolji bio Milan Jović iz Sombora sa 21,40 sekundi, a u ženskoj konkurenciji Milica Stolić iz Sombora sa 26,46 sekundi.

U ovim disiplinama zainteresovani mogu da se oprobaju u Ronilačkom klubu "Ship", utorkom i četvrtkom od 21 sat na bazenima SPENS- a, kaže Pejin.

Izvor: RTV

Svetski dan deteta, 20. novembar, PU “Poletarac” iz Odžaka obeležila je organizovanjem lutkarske pozorišne predstave koju su u dva termina u centralnom objektu ustanove pogledala deca mlađeg i starijeg uzrasta.

Lutkarsku predstavu “Mama koza i sedam jarića” izveli su članovi Dramskog tima PU “Poletarac” na čelu sa koordinatorom Slavicom Malešev.

- Svaki dan treba da bude dan deteta, a danas se on obeležava u celom svetu. Dramski tim PU “Poleterac” je tim povodom u saradnji sa vaspitačima priredio pozorišnu predstavu. Članovi Dramskog tima su se pripremali za ovaj dan kako bi našoj deci ukazali poštovanje i svesrdno smo se potrudili da to njima bude zanimljivo i interesantno – ističe Malašev.

U predstavi su pored koordinatorke Dramskog tima učestvovale i vaspitačice Biljana Stanković, Marija Bursać, Zorka Zorić, Tanja Miletić i Jasmina Radujko.

- Poruka predstave je da se drugarstvo mora negovati i da su deca jednako važna kao i odrasle osobe. I deca imaju svoju ličnost koju mi odrasli moramo poštovati i uvažavati. To treba da bude poruka ne samo ovog dana kada skrećemo pažnju na dečja prava, već i svakog drugog dana – dodaje Slavica Malešev.

poletarac-3U Srbiji se danas, kao i širom sveta, obeležava Svetski dan deteta, uz podsećanje na neophodnost ostvarivanja prava dece.

Svetski dan deteta proglašen je 20. novembra 1954. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a pet godina kasnije usvojena je i Deklaracija o pravima deteta.

Generalna skupština UN usvojila je 20. novembra 1989. godine Konvenciju o pravima deteta, prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom.

Konvenciju su ratifikovale 193 države, a njeni osnovni principi su pravo na život, opstanak i razvoj, najbolji interes deteta, pravo na participaciju kao i pravo na nediskriminaciju.

Izvor: ico.rs

Ako mislite da znate sve, verovatno ne znate. Iako to možda zvuči komplikovano, zapravo uopšte nije tako.

Priznavanje trenutaka u kojima ste ispali glupi zapravo je znak da ste inteligentni.

U okviru studije sprovedene na Univerzitetu Djuk testirano je da li su ispitanici svesni da ponekad greše tako što je od njih traženo da kritikuju neki esej ili obrazlože kontradiktorne dokaze neke tvrdnje.

Utvrđeno je da su skromni intelektualci (ne intelektualno skromni) bili bolji u utvrđivanju dokaza, nisu bili pokretani predrasudama, nisu se upuštali u napade na ličnoj osnovi i pridržavali su se svojih principa nakon što su ih utvrdili, piše Independent.

Autori studije tvrde da bi ona čak mogla da ponudi rešenje protiv negativne politike, ali da je teško od političara tražiti da budu skromni intelektualci.

Istraživanje je pokazalo da su i liberali i konzervativci jednako sposobni da budu skromni intelektualci, što znači da je ipak moguća šira kulturna promena.

"U međuljudskim odnosima, većina manjih svađa koje imamo s prijateljima, partnerima i kolegama tiču se relativno trivijalnih stvari, u okviru kojih smo uvereni da je naš pogled tačan, a pogled druge strane neispravan", rekao je autor studije, profesor Mark Leri.

"Ne oklevajte da priznate da niste u pravu, to je vrednost koju bi trebalo da promovišemo. Mislim da bismo bili manje frustrirani jedni drugima kada bismo svi malo više bili skromni intelektualci", dodao je.

Priznavanje da niste u pravi može da vas učini i boljim vođom, tvrdi naučnik. Ako je osoba koja vodi sastanak potpuno neskromna, neće saslušati ideje drugih za stolom, a poznato je da dobre vođe uzimaju u obzir mišljenja drugih.

Izvor: B92

Beograd -- Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, a danas je zemlja menadžera koja bi, ako ne izvrši reformu obrazovanja mogla da ostane bez zanatlija.

Ukoliko Srbija ne donese Zakon o zanatstvu, mogla bi da ostane bez varilaca, tesara, molera, vodoinstalatera i mesara, upozorava predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković.

On skreće pažnju da sve zemlje Jugoistočne Evrope odavno imaju zakone o dualnom obrazovanju i zanatstvu i sertifikovanu radnu snagu, a da Srbija, kako kaže, skoro 40 godina ne školuje zanatski kadar "na pravi način".

"Svaka firma koja je došla u Srbiju suočava se sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Školujemo menadžere, ekonomiste i pravnike koji na tržištu rada odmah postaju viškovi, a nemamo građevinaca, varilaca, tesara, čak ni mesara", naveo je Novaković za Tanjug.

Prema njegovim rečima Zakon o zanatstvu, koji je do sada dva puta bio na javnoj raspravi, ali nije ušao u skupštinsku proceduru, do detalja bi opisao kako se izučava zanat, sprovodi praksa i koje mogućnosti pruža za zaposlenje.

Istovremeno sagovornik Tanjuga se pita zašto ne bismo imali sertifikovanu radnu snagu poput Rumunije i Bugarske iz kojih su, kako kaže, srpske građevinske firme pre nekoliko godina angažovale oko 200 varilaca za rad u Sočiju jer ih u Srbiji nije bilo dovoljno.

"Da smo kojim slučajem dobili da radimo Južni tok, gde bismo mi sad našli varioce u Srbiji?! Posla ima i biće ga, ali mi nećemo imati radnike! Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nam mnogi zanati nedostaju", upozorava on.

Novaković primećuje da su i uslužne zanatlije sve potrebnije u svakom gradu.

"U Novom Sadu je nekada bilo više od 100 krojača, danas ih je svega pet, a slično je sa svim zanatima. Za male, sitne popravke biće teško naći majstore", tvrdi Novaković.

Prema njegovim rečima nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ne utiče direktno na cenu njihovog rada i usluga, već je diktira životni standard građana.

On ukazuje i na problem "odliva majstora" iz Srbije zbog, kako kaže, neadekvatnog poslovnog ambijenta.

"Kada su mladi majstori u moje vreme otvarali radnje, tri godine su bili oslobođeni svih poreskih davanja da bi mogli da razviju posao. Ne bi odlazili iz zemlje da je ambijent drugačiji", smatra Novaković.

Direktor Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, Branislava Simanić navela je da prema statistickim podacima u Srbiji trenutno posluje 53.118 proizvodnih preduzetničkih radnji, u prerađivačkoj delatnosti 36.497, dok je u delatnosti građevinarstva 16.621 radnji.

Ona je dodala da je istovremeno u proizvodnim građevinskim radnjama zaposleno 11.382 radnika u koje spadaju vodoinstalateri, bravari, moleri...

"Prema ovim podacima, veći je broj proizvodnih građevinskih radnji od broja zaposlenih radnika u njima. Iz priloženog se može videti da je u 2016. opao i broj građevinskih radnika sa kvalifikacijama i vrednost obavljenih građevinskih radova", rekla je Simanić.

Ona je ocenila da se prema analizama i očekivanom povećanju učešća građevinske delatnosti u stvaranju BDP u narednom periodu, očekuje porast tražnje za deficitarnim radnicima iz građevinske struke.

Savetnica za vođenje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Mirjana Sakić kaže da je prema evidenciji ove službe u Srbiji bez posla više od 150.000 lica sa trećim stepenom stručne spreme što čini oko 25 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Sakić je za Tanjug navela da su među njima različita zanatska zanimanja, kao i da je određenih profila vrlo malo na evidenciji ili da ih uopšte nema.

"To su zanimanja trećeg stepena brodarstva i geodetske struke. Takvih je obično jedan ili dva na našoj evidenciji, pa pretpostavljamo da brže nalaze posao ili je reč od deficitarnim zanimanjima", rekla je Sakić.

Ona dodaje da je u 2017. najmanje zaposleno tkača, šivača i krojača, dok je najviše zaposleno prodavaca, automehaničara, bravara i radnika u autoindustriji.

Kada je reč o građevinskim radnicima, podaci NSZ su, kako kaže, na nivou procene.

Mnogi od njih rade u sivoj ekonomiji ili u sezoni građevinskih radova kada je povećana potražnja za njima", objašnjava Sakić.

Prema njenim rečima na evidenciji NSZ je više nezaposlenih nego što su potrebe poslodavaca.

"Promene se dese kada su aktuelni sezonski poslovi ili kada se pojave veće kompanije i investicije, kao što je ranije, recimo, bio slučaj u automobilskoj industriji. Najveća je jagma za IT stručnjacima i to ne samo za visokoobrazovanim, već i onim sa specijalizovanim kursevima", kaže sagovornica Tanjuga.

"Kroz profesionalnu orijentaciju trudimo da ukažemo da se izaberu na osnovu realnih zahteva i mogućnosti, a ne usputnih kriterijuma", kaže Sakić i preporučuje mladima da se informišu na vreme ne samo o brojkama nego i o primerima dobre prakse.

Izvor: B92

Subota, prohladno popodne, osamnaesti novembarski dan gospodnje 2017... Hladnoća zime vreba... duga zna da bude. Onima koji nemaju dovoljno, ne vrede mnogo ni zimske čarolije. Kako učiniti da im praznici budu lepši, šta uraditi na poboljšanju njihovog života, pitanja su koja se sama po sebi nameću... tad građanske inicijative pokazuju svoju svrhu

Na ova pitanja svojom zajedničkom akcijom u to prohladno novembarsko subotnje predvečerje, odgovorili su članice i članovi dva somborska udruženja, Kola srpskih sestara i Ravangradske ajkule. Zajedno su se uputili u predgrađe Sombora, gotovo bespuće, a tamo gde sreća niče poput lepe biljke, pa često nadjača nemaštinu. Ali zima, ide...

I tako, naše prijateljice i prijatelji su krenuli u obilazak. Porodici, u kojoj samohrana majka brine o petoro dece. Svi lepo vaspitani, prvi utisak. Prilikom primanja darova, doza sramežljivosti. Nisu navikli da dobiju. Sada pred njima, odjednom novi lap top, pa naramak očuvane garderobe, puno slatkiša, igračkica, školskog pribora, konzervisane hrane... Naravno, kanula je i koja suza, iskrenošću neotrgnuta. Jednako važno, i Sestre i Ajkule stekli su nove prijatelje. One koji vas nikada neće izneveriti. Te male velike ljude, koji već sada znaju da cene svoja još neobrađena vojvođanska životna polja, tu, u središtu njihovog srca u kojem ima dovoljno mesta za svakog dobronamernika.

Izvor: Novi Radio Sombor

ponedeljak, 20 novembar 2017 00:00

Musaka od pohovanih tikvica sa pavlakom

Sastojci

Pohovanje tikvica
4-5 tikvica mladih
2-3 jaja
100 g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica suvog biljnog začina
1 dl ulja za prženje

Premaz

1,5 dl kisele pavlake
Preliv
1 -2 jaja
2 dl mleka
0,5 dl kisele pavlake

Priprema

1. Oljuštiti tikvice i naseći na tanke šnite (ako su vrlo mlade, mogu i sa ljuskom, oprane). Posoliti i ostaviti 10-15 minuta da odstoje. Staviti ulje da se greje.

2. U jednoj činijici umutiti jaja sa solju i suvim biljnim začinom. Iscediti vodu iz tikvica i valjati u brašno, zatim u jaje.

3. Pržiti 1-2 minuta sa jedne, pa onda i sa druge strane, da lepo porumeni. Vaditi na papirni ubrus, da upije višak masnoce.

4. Slagati pohovane tikvice u vatrostalnu posudu i preko svakog reda premazati sa malo kisele pavlake. Završiti slaganje redom tikvica.

5. U posebnoj činiji umutiti jaja i kiselu pavlaku, pa naliti mleko i izjednačiti masu. Preliti preko složenih tikvica.

6. Staviti u zagrejanu rernu i zapeći 15-20 minuta na 180’C, da gornja površina musake lepo porumeni.
7. Služiti toplo, uz salatu od krastavaca i paradaiza, sa malo maslinovog ulja i narendanog sira.

Napomena

Pošto musaka nije masna, može se konzumirati i hladna (pri pečenu musake ne dodaje se nikakva masnoca, pohovane tikvice su vec oceđene na papirnom ubrusu, a preostala masnoća u njima je dovoljna da „podmaže“ musaku i sjedini se sa ostalim sastojcima).

Izvor: tortekolaci.com

Nemačka kompanija NRG (enerdži) odustala je od izgradnje elektrane na biomasu u Somboru, jer je, kako tvrdi njihov predstavnik u Srbiji, lokalna samouprava opstruisala ovaj projekat. Gradske vlasti negiraju takve tvrdnje, ali je nejasno da li, kako oni tvrde, investitor sve treba da rešava s nadležnim ministarstvom, bez učešća lokalne samouprave.

Nemački investitor je na somborskim njivama video izvor energije. Plan kompanije NRG je bio izgradnja elektrane na biomasu i prateće fabrike za preradu voća i povrća - posao vredan 35 miliona evra koji bi zaposlio oko 550 ljudi.

Pre dve godine, bez medijske pompe, s gradom su potpisali protokol o saradnji, da bi sledeće godine poslali i zvanično pismo o namerama. Nakon toga, sve je stalo, jer kako kaže čovek koji je nemačkog investitora doveo u Sombor, gradski čelnici mesecima nisu odgovorili na njihov zahtev za dostavljanje zemljišnih knjiga.

"Pošto smo čekali nekih četiri i po, pet meseci na to, molili da nam taj dokument pošalju, nemački investitor je odustao. Tačnije, izvršni direktor mi je poslao mejl sa inputom da angažujem advokata i krenemo u gašenje firme", kaže Dragan Knežević, autor projekta "Bio-energana".

Posao je zapeo kada je kompanija od gradskih vlasti zatražila mape raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, jer im je za projekat bilo potrebno oko 5.000 hektara državne zemlje.

Knežević sumnja da su razlog za opstrukciju investicije - mahinacije sa poljoprivrednim zemljištem u somborskom ataru. "Bojim se da je lokalna samouprava, baš iz tih razloga urušila i jedan i drugi projekat, iz razloga jer je želela da državno obradivo zemljište skrene na neku drugu stranu", navodi Knežević.

Somborske vlasti demantuju da gašenje ovog projekta ima veze sa podelom državne zemlje, i kažu – za zakup tih oranica pita se Ministarstvo poljoprivrede, a ne grad. Investitora su, kažu, uputili u Beograd, a posle, ne znaju šta se desilo.

"Nama nije u interesu da bilo koga kočimo, svaka investicija u naš grad je dobrodošla, ali, kad je u pitanju državno poljoprivredno zemljište, njim upravlja država. Mi možemo da pomognemo, ali svakako, odluku donosi onaj ko je vlasnik", kaže Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora.

Prema Kneževićevim rečima, u pitanju je zamena teza – jer da bi kompanija uopšte poslala investicioni plan nadležnom ministarstvu, neophodno je da najpre sazna gde bi se nalazilo zemljište koje žele da obrađuju, i tvrdi da te podatke nije moguće dobiti bez saradnje sa lokalnom samoupravom.

Izvor: N1

Sombor ima veoma zanimljiv sadržaj da ponudi svima tokom cele godine. Međutim, iako ih ima bezbroj, mi smo odlučili da izdvojimo po nama pet najbitnijih manifestacija na koje možete da dođete u ovom vojvođanskom gradiću.

Ovo su neke od najzanimljivijih manifestacija koje možete da posetite, u zavisnosti od toga u koje doba godine odlučite da ga posetite. Verujemo da u zavisnosti od afiniteta, moći ćete da se pronađete barem u jednoj od njih.

1. Somborski kotlić

Tradicionalna letnja manifestacija, "Somborski kotlić" održava se sredinom jula na Trgu Svetog Trojstva – poznatijem kao "Ćelavi trg" u centru Grada Sombora.

Ove godine se održao 20. po redu.

Ovo je dan kada se više od 300 kotlića krčka u centru grada a preko 3.500 posetilaca iznova upoznaje kulinarsku čaroliju, majstorstvo pripremanja ribljeg (fish) paprikaša.

Uvek je predviđeno takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša i prigodne nagrade za pobednike, ali nagrađuju se i najbolje aranžirani stolovi kao i najveselije društvo.

Jedinstveno ukusna riba, domaće vino i najbolja starogradska muzika su doživljaj za uživanje svih posetiteljevih čula.

Riblji paprikaš je ovdašnji način života uz Dunav.

Datum održavanja ove manifestacije je krajem juna.

2. Somborski polumaraton

Tradicinalni Somborski polumaraton, trka na 21,1 km je nastarija i jedna od najprivlačnijih asfaltnih trka u našoj zemlji sa preko 100 učesnika iz Srbije i okruženja.

Osim trke na 21 km, učesnicima je na raspolaganju i trka zadovoljstva u dužini od 5 km kao i trka beba.

Trka započinje na glavnoj Kralja Petra I u Somboru a organizatori se svake godine trude da trkačima ponude neku inovaciju i unaprede kvalitet i zbog toga možemo slobodno da vam preporučimo da ovu trku svrstate u svoj kalendar dogaćaja za proleće.

Datum održavanja maratona je krajem maja.

3. Ulica starih zanata

Manifestacija "Ulica starih zanata" je izložbeno-prodajnog karaktera na kojoj majstori starih zanata promovišu svoje umeće i proizvode uz programe kulturno-umetničkih društava.

U okviru ove manifestacije mogu se videti i kupiti predmeti od metala, drveta, teksila, kože, rogoza, stakla, keramike i kamena koji su ručno izrađeni i nesvakidašnje gravirani a može se probati hrana kao i slatkiši koji su pravljeni po nekadašnjim, tradicionalnim receptima.

Za žene je najatraktivniji nakit interesantne, starinske izrade kao i ponovo oživljeni dekupaž.

Manifestacija se održava u centru Grada Sombora na autentičnim drvenim štandovima, a datum održavanja je krajem jula.

4. Ravangrad Wine Fest

Ravangrad vajn fest je tradicionalni međunarodni festival vina i hrane koji se održava u Gradskoj hali Mostonga.

Manifestacija je upotpunjena kulturnim i muzičkim programom, a ljubitelji gastro turizma mogu da uživaju u najrazličitijim sortama vina kako kod nas tako i u svetu, ali i u degustaciji jedinstvenih specijaliteta sa područja Bačke.

Datum održavanja je početak decembra (ove godine održava se 2. decembra).

5. Velikogospojinske večeri

U čast Velike Gospojine, u drugoj polovini avgusta održava se manifestacija sa raznovrsnim programom.

Mesto održavanja ovih večeri je u Staparu.

Ona obuhvata veče folklora, književno veče, izložbu slika, takmičenje u fudbalu, stono-tenisko takmičenje, izložbu golubova, izložbu pasa svih rasa, izložba fijakera, takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša i Dudarijada.

Datum održavanja je poslednja nedelja avgusta.

Izvor: srbijadanas.com

Istraživanja pokazuju da nam začinjena hrana može pomoći da jedemo manje soli, a verovatno i manje šećera, kao i da poboljšamo svoje zdravlje, prenosi CNN.

U studiji u kojoj je učestvovalo više od 600 ljudi iz Kine, čija je moždana aktivnost analizirana PET/CT skenerima, istraživači su utvrdili da se oblasti mozga koje stimulišu slana i začinjena hrana preklapaju.

Zbog sličnih aktivnosti u delovima mozga koji se preklapaju, konzumiranje začinjene hrane efektno uvećava osetljivost na so.

“Mislimo da začinjena hrana može da prevari naš mozak kada jedemo slano. Tada osećamo isti nivo slanoće, čak i kada je nivo soli u hrani smanjen”, objašnjava autor studije dr Žining Žu sa Univerziteta u Čongčingu.

Preciznije, istraživanje je pokazalo da ljudi koji jedu začinjenu hranu u proseku dnevno unose 2,5 grama soli manje u poređenju sa onima koji nisu ljubitelji začina. Istraživanje je istovremeno pokazalo da oni koji jedu začinjenu hranu imaju i niži krvni pritisak.

Začini mogu da doprinesu i manjem unosi šećera, mada do sada sprovedene studije daju oprečne rezultate u vezi sa tim.

Izvor: N1

Obeležavanje Dana sećanja na vukovarske žrtve ponovo je pokrenulo pitanje odnosa Hrvatske i Srbije. Hrvatska predsednica poručila je da će proteći još puno vode Dunavom dok dve zemlje ne budu mogle da kažu da su prijateljske. Analitičari međutim smatraju da upravo među političarima nema političke volje za normalizacijom odnosa.

Sredinom 2016. godine predsednica Hrvatske i tadašnji premijer Srbije – Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić - sastali su se na mostu na Dunavu, a zatim i potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.

Danas, na pitanje koliko se odmaklo u primeni deklaracije, hrvatska predsednica odgovara koristeći metaforu sa tom rekom.

“Rekla sam već nekoliko puta, još će puno vode proteći Dunavom pre nego što Hrvatska i Srbija mogu govoriti da su prijateljske države, ali to ne znači da ne smemo razgovarati, dapače”, rekla je Grabar Kitaarović.

U Beogradu se suzdržavaju od komentara. Predsednica parlamenta Maja Gojković kaže da je ta izjava namenjena domaćoj javnosti u Hrvatskoj.

“Najvažnije je da Srbija vodi potpuno drugačiju politiku, da smo mi pružili ruku svim državama koje se nalaze u našem regionu. Smatramo da je stabilnost regiona, i mirnodopska, i dobrosusedska politika koju vodi Republika Srbija ono što je najvažnije jer kada je mir u našem regionu, to je mir čitavog evropskog kontrinenta. A drugi lideri neka izjavljuju šta hoće”, poručila je Gojković.

Sa druge strane, predsednik DS-a Dragan Šutanovac, sa regionalnog Samita lidera socijaldemokratskih partija u Sarajevu, poručuje da politike koje naglašavaju razlike pripadaju prošlosti.

“Pa svakoga dana prolazi mnogo vode Dunavom i ne znam kojim mernim jedinicama ona meri taj protok vode. Ja sam inače hidroinženjer tako da bih mogao da joj pomognem da se rastereti opterećenja te vrste, ali ako imate političare koji odlučuju o sudbinama država i građana i koji imaju takav stav, i takvu predrasudu, u startu ste osuđeni na negativno rešenje”, smatra Šutanovac.

A negativna rešenja, kako ocenjuje direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo su ono što odgovara liderima u regionu, iako u javnosti govore o dobrosusedskim odnosima.

“Njima očito odgovara da ovakvo stanje duže potraje zato što je lakše baviti se prošlošću i pričati narodu šta je ko kome radio nego baviti se životnim problemima. Tako da dokle god ljudi budu spremni da trpe to njihovo ponašanje dotle će to i trajati, i ona je tu izgleda nažalost u pravu da će stvarno dosta vode morati da protekne Dunavom dok se ne desi to, normalizacija puna i pomirenje”, ističe Popov za N1.

Izvor: N1

Trajna zabrana ribolova na Dunavu kod Apatina, na potezu od 1.400 do 1.395 km izazvala je nevericu među stanovništvom opštine Apatin. S tim u vezi, u velikoj sali SO Apatin organizovana je javna debata. Debatom je predsedavao predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić, a pored velikog broja ribolovaca, članova udruženja iz celog Zapadno-bačkog okruga, debati su prisustvovali i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, predstavnici ,,Vojvodinašuma'', Miodrag Perović, Velimir Češljević i dr Miljan Velojić, kao i Šandor Šipoš, ispred Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, a koji je stručni konsultant ,,Vojvodinašuma''. Na debati su bili prisutni i predstavnik TO Apatin, Nemanja Jović, kao i vd direktor JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin, Ljiljana Krec.

Podršku ovom skupu, među ostalima, iako nisu bili fizički prisutni, uputili su proslavljeni odbojkaš Vanja Grbić, kao i Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Podsećanja radi, tablu sa zabranom ribolova postavilo je JP ,,Vojvodinašume'', a u pitanju je, kako je rečeno na tribini, trajna zabrana ribolova svim privrednim i sportskim ribolovcima. Radi se o ribarskom području ,,Gornje Podunavlje'' (lokalitet - Veliki Liman, Mali Liman, Varošviz). S obzirom na činjenicu da je ovom zabranom obuhvaćeno čak 5 kilometara Dunava kod Apatina, ribolovci se smatraju oštećenima i želeli su da saznaju odgovore na svoja pitanja, a takođe su uputili i zahtev za ukidanjem trajne zabrane ribolova.

Šandor Šipoš, ispred Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu, istakao je kako je cela novonastala situacija započela rešenjem o proglašenju prirodnih ribljih plodišta na ribarskim područjima.
- Donet je jedan podzakonski akt, a kojim su na ovom području zaštićeni stari Dunav-Dunavac, Baračka, Harčaš i Mišvaldski Dunavac. Svi ovi sektori na Dunavu zaštićeni su kao riblja plodišta. Na tim mestima je zabranjen ribolov za vreme mresta i to svi znamo. 2014. godine izašao je novi zakon po kom se pored ribljih plodišta uvodi novi član u zakonu sa posebnim staništima riba. Taj novi pojam se uvodi, a bitan je za mrest, migraciju i zimovanje. U takvim staništima je trajno zabranjen bilo koji vid ribolova osim u naučne svrhe, rekao je Šipoš.

Dr Miljan Velojić, koordinator za sertifikaciju šuma u direkciji Javnog preduzeća ,,Vojvodinašume'' u Petrovaradinu, objasnio je prisutnima kako je od 2012. do 2021. godine na snazi program upravljanja ribarskim područjem ,,Gornje Podunavlje'', a koji je radio tim sa departmana za biologiju i ekologija sa PMF-a u Novom Sadu, a tim se sastojao od 6 eksperata, na čelu sa prof. dr Brankom Miljanovićem.
- Mi kao korisnici ribarskog područja ne radimo te programe nego idemo na javnu nabavku, kažemo šta nam treba, oslanjajući se usput na važeći zakon, te na osnovu toga dobijemo naučno - stručnu instituciju koja nam kasnije izrađuje taj program. U međuvremenu mi od vas pecaroša dobijamo zahtev da se zabrani ribolov na mestima gde se riba krtoži i zimuje, na potezu od 1.400 do 1.395 km u periodu zimovanja, od 01. 12. 2014. do 01.03. 2015. godine. To smo dve godine za redom uspešno sprovodili. U međuvremenu, decembra 2014. na snagu stupa novi zakon a koji štiti posebna staništa riba. Tim zakonom prirodna riblja plodišta automatski su postala posebna staništa ribe. Mi smo bili primorani da svoj postojeći program usaglašavamo sa novim zakonom, rekao je Velojić i dodao da je mišljenja da je nespretno napisano da su posebna staništa riba sektori, te je to problem.

- Po nalogu inspektora mi smo morali da postupimo po pravilniku koji postoji, mada sam lično mišljenja da tabla za posebna riblja staništa treba da bude na Velikom Limanu, na Malom Limanu i na Varošvizu. Nespretnim tumačenjem posebnih ribljih staništa zabranjen je ceo sektor, istakao je Velojić i priznao da je to prema njegovom mišljenju, apsurdno.

Kao podrška ribolovcima, tribini je prisustvovao i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, diplomirani ekolog po struci, a koji je i sam bio deo timova koji su izrađivali slične programe.
- Problem je lokacija koju ste izabrali i količina vode. Posebna staništa riba nisu na glavnom toku reke, a naročito ne na 5 km reke. U pitanju su pritoke koje su značajne za mrest ili npr pod branom. Mesta gde su mrestilišta trebalo je proglasite posebnim staništima ribe, a ne 5 km živog Dunava koji je poprilično nebitan za mrest. Moraćete se složiti sa mnom da su u Gornjem Podunavlju ipak mnogo značajnija ta plavna područja, rukavci, razlivi, bare i ostalo, a ne glavni tok, objasnio je Pejčić.

Prisutni ribolovci pitali su se kako je uopšte taj potez mogao da se proglasi posebnim staništem ribe kada je to mesto buduće luke. Takođe, tražili su da im se obajsni gde je još takva zabrana doneta na celom toku Dunava. Na tribini je rečeno i kako ovakva odluka direktno utiče na razvoj turizma u opštini Apatin.

- Samo na ovaj skup iz okolnih gradova i opština došao je veliki broj ljudi, a zamislite tek koliko ih dođe na pecanje, boravi u Apatinu, gostuje u našim restoranima, popunjava smeštajne kapacitete u našoj opštini, kupuje u apatinskim prodavnicama itd. Sem toga, Apatin se svojim turističkim predstavljanjem umnogome oslanja na ribarsku tradiciju, na strast koju svi ovde prisutni imaju prema pecanju, iz čega proističu mnoge turističke manifestacije po kojima smo dugi niz godina prepoznatljivi. Opština Apatin od ove je godine deo specijalnog rezervata biosfere ,,Bačko Podunavlje'', a koncept tog rezervata podrazumeva suživot čoveka i prirode, a ovakvim zabranama mi odvajamo ljude od prirode što je još jedan problem, rekao je Nemanja Jović ispred TO Apatin i apelovao na prisutne da se potrude da pronađu rešenje, kako bi se Apatincima omogućio dalji boravak i uživanje na Dunavu.

Ljiljana Krec, vd direktora JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin istakla je kako odluka o trajnoj zabrani ribolova kod Apatina direktno ugrožava njihovo preduzeće, jer su većina njihovih korisnika upravo ribolovci.

- Ukoliko ne mogu da pecaju, naši korisnici više neće imati potrebu da drže čamce u našoj marini niti da koriste naše vezove. Iskreno se nadam da ćemo vrlo brzo moći da pronađemo neko rešenje da se ta odluka koriguje. Mi smo pre svega dva meseca izašli na Novosadski sajam sa novim proizvodom, pecaroškim vikendom u Apatinu, a koji sad nećemo moći da sprovodimo. Kod nas, upravo zbog pecanja, dolazi jako puno stranaca, tako da nas ova zabrana itekako ugrožava, rekla je Ljiljana Krec.

Milan Došen, a koji je dšao iz Ratkova da podrži svoje kolege ribolovce, je primetio da su propisi kada je zaštita ribljeg fonda u pitanju sve strožiji, a da iz godine u godinu imamo sve manje ribe.
- Moj je predlog da se napravi jedna ovakva debata i na temu ribokrađe, a koja je jedan od suštinskih problema. Sigurno postoje podaci o tome koliko je odštetnih zahteva plaćeno u proteklih nekoliko godina. Hajde da to analiziramo. Ribolov električnim aparatima za vreme mresta je krivično delo. Hajde da vidimo koliko je ljudi osuđeno na zatvorske kazne. Kako je moguće da imamo sve manje ribe, a da za to niko ne odgovara?! Treba da napravimo jedinstven front za borbu protiv ribokrađe. Svima koji smo prisutni ovde je u cilju da ostavimo svojoj deci i unucima vode kakve smo ih mi nasledili, rekao je Došen.

Vezano za ovu temu, na tribini su čak pale i optužbe pojedinih ribolovaca na račun ribočuvara ,,Vojvodinašuma''. Takođe, među pecarošima se ,,šuška'' kako i privredni ribari uzimaju više od dozvoljenog.

Miodrag Perović, ispred ,,Vojvodinašuma'' iz Apatina, tvrdi kako je zakon isti za sve i kako, ako bilo ko ima bilo kakve sumnje, treba to i da im kaže i podnese prijave.

- Izvinjavam se pojedincima ukoliko nisam imao vremena za njih. Ima vas zaista puno, ali mi imamo i druge obaveze. Ono što mogu da tvrdim je da nikada nisam odbio vaše predstavnike i uvek sam našao vremena da sa njima razgovaram o tekućim problemima. Trenutna situacija naš je zajednički problem. Mi kao odgovorna institucija moramo da sprovodimo zakonske propise ove države. Moje kolege iz Novog Sada došle su danas da pokušamo da zajednički rešimo problem. Gospodin Pejčić je rekao da postoji model po kom to možemo rešiti. Ako je tako, obećavam vam da ćemo uraditi sve da problem rešimo, kazao je Perović.

Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin, ističe kako peca od malih nogu i kako je prisustvovao velikom broju godišnjih skupština različitih ribolovačkih udruženja. Prema njegovim rečima, Apatin ima vekovnu tradiciju u ribarstvu i to ne sme da se zanemari.
- Na moju inicijativu smo se okupili ovde, jer se novonastali problem ne dotiče mene samo kao ribolovca, već i mene kao predsednika opštine, a čija je dužnost da se o istoj i stara. Odluka o trajnoj zabrani ribolova direktno ugrožava strategiju razvoja turizma, lova i ribolova kod nas, kategoričan je Škrbić.

Javna debata završena je u mirnom tonu i na njoj su doneti sledeći zajednički zaključci: da se sastavi pravni zahtev za izmenu i dopunu programa za upravljanje ribarskim područjem, uz pomoć advokata, predstavnika udruženja, kao i da se izmena i dopuna sprovede u što kraćem roku, da se udruženjima dostavi primerak analize na osnovu koje je donesena odluka, da na snazi ostane privremena zaštita prirodnih ribljih plodišta, da se udruženja ribolovaca aktivnije uključe u donošenje budućih odluka i da se smeni odgovorno lice u ,,Vojvodinašumama'' u Somboru.

Izvor: 025info

Strana 1 od 422

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top