Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da nas očekuju teški razgovori sa MMF-om oko povećanja plata i penzija, ali da ima prostora da se onima koji su podneli najveći teret reformi taj novac vrati – „na zdravim osnovama“.

 

„Mi ćemo u septembru znati tačno i kada i koliko, nakon dolaska delegacije MMF-a. Ali, sa ovakvim rezultatima, kada pogledate makroekonomske pokazatelje, stopu rasta, Srbija je po izveštaju EK vodeća zemlja u regionu po direktnim stranim investicijama. Mi u ovoj godini imamo 15,8 više direktnih investicija nego u prvih pet meseci prošle godine, a prošle godine smo bili apsolutni rekorder“, naglasio je Mali za RTS.

On je rekao da to znači nova radna mesta, te da je, po izveštaju EK, prošle godine u Srbiji otvoreno 20.000 radnih mesta.

„Opet smo apsolutni rekorder u regionu. I to su pokazatelji koji nam daju za pravo da planiramo još brže stope rasta u budućnosti“, rekao je Mali.

Govoreći o radu u Ministarstvu finansija, na čijem je čelu već dva meseca, Mali je rekao da se finansijama bavi 20 godina i da ima priliku da svoje znanje i iskustvo iskoristi da građanima i deci bude bolje.

„Imate osećaj ponosa da ste deo tima i da neke stvari menjate na bolje. Svaki razgovor sa MMF-om je težak, sa svima koji žele da investiraju u Srbiju je težak. Mi se borimo za svakog investitora, za svako radno mesto. Onaj ko ima novac može da ode i u Brazil, Kanadu, Ameriku, Rusiju, Češku, a on treba da dođe u Srbiju… Kada znate da neko otvara fabriku kod vas, to je osećaj ponosa koji ne možete da zanemarite, za to se borimo, za to i živimo“, istakao je ministar finasija.

Rekordni priliv investicija

Priliv stranih direktnih investicija u prvih pet meseci 2018. godine bio je 15,8 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, koja je takođe bila rekordna sa čak 2,6 milijardi evra, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

Mali se osvrnuo na izveštaj Eurostata u kome se navode podaci o stanju ekonomija članica Evropske unije i zemalja kandidata, konstatujući da je „Srbija potpuno ekonomski stabilna. „Imamo suficit u budžetu u prva tri meseca ove godine 0,4 odsto BDP, a učešće javnog duga u BDP je ispod 60 odsto. Primera radi, Hrvatska ima deficit od 1,9 odsto, a javni dug od čak 76,2 odsto, Rumunija ima deficit od 4,3 odsto, Mađarska od 1,3 odsto i javni dug od 74 odsto BDP, rekao je Mali gostujući u Dnevniku RTS.

Prema njegovim rečima, Brisel i Vašington smatraju da je Srbija na pravom putu, a da su javne finansije konsolidovane i stabilne. „To znači da je, posle razgovora sa misijom MMF u septembru, sledeći korak povećanje plata i penzija. Tada ćemo znati i koliki će biti procenat povećanja“, kazao je Mali. On je najavio da će od septembra, pre svega, da se radi na reformi Poreske uprave. Druga stvar je jačanje konkurentnosti naše privrede kroz paket podsticajnih mera za preduzetnike, a treća je da već visoku stopu rasta od 4,6 odsto u narednom periodu još povećamo i ubrzamo, zaključio je Mali.

Izvor: Danas.rs

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas na devetom vanrednom zasedanju Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, Zakon o presađivanju ljudskih organa i Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

 

Većinom glasova usvojene su i odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu i odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

U danu za glasanje, Narodna skupština usvojila je i Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Srbije.

Narodna skupština danas je odlučivala i o povredama poslovnika na koje su ukazivali narodni poslanici tokom zasedanja i odlučila da ni u jednom slučaju nije došlo do povrede.

Izvor: Danas.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru pronašli su u Bezdanu četiri stablјike kanabisa, težine 1.330 grama u sirovom stanju.

Policija je stablјike pronašla u dvorištu kuće pedesetjednogodišnjeg meštanina, prilikom pretresa.

Protiv osumnjičenog biće podneta krivična prijava u redovnom postupku, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavlјanje u promet opojnih droga.

Fudbalski savez Vojvodine ukazao je čast gradu Somboru i fudbalskom klubu Radnički 1912 da budu domaćini Konferenciji klubova Vojvođanske fudbalske lige – Sever za predstojeći jesenji deo takmičarske 2018/2019 sezone.

Predstavnici svih klubova sastaće se u petak, 27.07.2018. godine od 15. časova na Gradskom stadionu, u prostorijama FK Radnički 1912 na Istočnoj tribini.

Dnevni red vojvođanske konferencije predviđa sedam tačaka, počev od proglašenja sastava lige, do žrebanja takmičarskih parova. Biće izabrani predsednik i potpredsednik konferencije klubova, kao i predstavnik ovog ranga takmičenja u Skupštinu Fudbalskog saveza Vojvodine.

Učesnici VFL - Sever će biti: FK Radnički 1912 (Sombor), FK Mladost (Bački Petrovac), FK Tisa (Adorjan), FK Sloga (Čonoplja), FK Tekstilac (Odžaci), FK Polet (Karavukovo), FK Zadrugar (Srpski Miletić), FK BSK (Bački Brestovac), FK Mladost (Turija), FK Tavankut, FK Budućnost (Gložan), OFK Mladost Apa (Apatin), FK Bačka (Pačir), FK Radnički (POFK Kula), FK Crvenka i FK Bajša.

Prvenstvo Vojvođanske fudbalske lige – Sever startuje 18. avgusta.

Novi zdravstveni objekat Doma zdravlja u Kuli biće otvoren do početka jeseni ove godine i predstavlja dobar primer saradnje lokalne samouprave i Vlade Srbije. Građani će imati objedinjene i bolje zdravstvene usluge na jednom mestu, što će rešiti prostorni problem lokalnog zdravstva.

Radovi vredni 132 miliona dinara su završeni, a objekat su danas posetili predsednik opštine Kula Velibor Milojičić, predstavnici ministarstva privrede i predstavnik Evropske investicione banke. Oni su se danas uverili da su građani opštine Kula dobili objekat kakav zaslužuju i da je nivo zdravstvene usluge značajno poboljšan. Milojičić je najavio da će uskoro ovaj objekat biti opremljen kancelarijskim i medicinskom nameštajem, a da će prenos opreme iz starog objekta početi početkom avgusta.

– Novi Dom zdravlja je spreman za useljenje, dobijena je upotrebna dozvola i na sutrašnjoj sednici SO Kula će na Dom zdravlja Kula biti preneta prava korišćenja . On je posebno naglasio da će do početka jeseni građani moći da se leče u novom zdanju Doma zdravlja u Kuli. Ponosno smo na izgled novog objekta, ali i na projekat koji je urađen – kaže Milojičić.

Direktor Doma zdravlja u Kuli dr Žarko Ševin je istakao da će sve službe koje su funkcionisale u staroj zgradi raditi i u novom objektu. Ševin je rekao da su otklonjene arhitektonske barijere koje zajedno sa liftom omogućavaju zdravstvene usluge kako teško pokretnim pacijentima tako i osobama sa invaliditetom. On je uputio apel resornom ministarstvu da odobri odgovarajući broj lekara na prijem u stalni radni odnos jer ovako lepa zgrada zaslužuje i povećanje broja zaposlenih.

Novo zdanje je podignuto u centru grada, na zgarištu Narodne biblioteke, koja je izgorela 2008. Prema ugovoru, koji je opština Kula, kao osnivač DZ, sklopila sa Ministarstvom privrede lokalna samouprava je izdvojila 77 miliona dinara, a ministarstvo privrede 55 miliona.

Novi specijalistički objekat ima prizemlje i dva sprata, a povezan je pasarelom sa ambulantom opšte prakse. To je manje zdanje od prethodnog, jer je prilagođeno suženom obimu zdravstvene zaštite, koji je namenilo resorno ministarstvo.

Dosadašnji specijalistički objekat, izgrađen 1987. godine na Telečkoj kosi, potonuo je 30 santimetara, usled čega su popucali zidovi ordinacija, iz kojih je većina specijalista zbog toga iseljena i smeštena u skučen prostor ambulante opšte prakse.

Projekat je realizovan u okviru Programa podrške unapređenja lokalne i regionalne infrastruktrure – Gradimo zajedno.

Stanovnici dela Konjovićeve ulice u Somboru od 20. marta nemaju vodu u svojim domaćinstvima.

Baloni i flaše i kolica. Tako se vodom svakodnevno snabdeva Vesna Šahmanović i to sa javne česme udaljene nekoliko stotina metara. A dnevno joj je za domaćinstvo u kome ima šestoro dece potrebno desetina litara vode, što znači da na česmu idu i po pet puta na dan.

"Koga ima manje, na primer komšija, oni idu kod prijatelja da se kupaju. Ja deci i nama vodu za kupanje grejem na smederevcu, veći veš nosim kod prijatelja na pranje, ono sitnije perem ručno. Snalazimo se kako znamo i umemo. Šta ćemo raditi na zimu kada Vodokanal zatvori česmu?Odakle ćemo nositi vodu? A niko nam ne nudi nikakvo rešenje", žali se Vesna Šahmanović.

Suve su i slavine u stanu Laze Đukića.

"Sami sebi zatvorite vodu 24 sata u objektu u kome živite. Ništa vam neću govoriti. Kupamo se u tuđim kućama, u drugim kućama peremo veš, vodu donosimo sa bunara, koji je daleko 200,300 metara, u kanisterima", kaže Lazo Đukić.

U Javnom komunalnom preduzeću Vodokanal kažu da u tom delu grada nema vodovodne linije, pa domaćinstva koja sada nemaju vodu i ne mogu biti priključena. Direktorka Vodokanala Jasmina Bobić kaže je zato u toku izrada projekta za izgradnju ulične linije. Kada se dobije građevinska dozvola, moći će početi gradnja vodovodne mreže.

"Oni moraju uraditi projektnu dokumentaciju za svoje priključke, tako da u momentu izgradnje uličnog voda svi mogu da budu priključeni. Ali za to je neophodno da svi budu upisani kao vlasnici svojih objekata i ukoliko imaju zajedničku parcelu, da svi daju saglasnost za izgradnju priključka", kaže direktorka Bobić.

"Nama je rečeno da može da traje tri do pet godina. Meni nije jasno da se to ne može rešiti jer na vodovod je priključen i Remont, i Zastava, a to je pored nas, a mi nemamo pravo ni na cisternu", kaže Šahmanovićeva.

Građevinska dozvola mogla bi biti dobijena do jeseni, a početak same gradnje zavisiće od sredstava koja moraju dodatno da se obezbede. Od toga i zavisi da li će stanovnici dela Konjovićeve ulice zimu dočekati suvih slavina, ali biti priključeni da gradski vodovod.

Izvor: RTV

Predajom hleba od novog žita gradonačelnici grada Sombora Dušanki Golubović, u nedelju, 22 jula u Somboru su proslavljene tradicionalne žetelačke svečanosti „Dužionica“ i „Dužijanca“.

Okončanje žetve pšenice i prinos ploda hlebnog žita svečanim defileom učesnika manifestacije odevenim u narodne nošnje ovdašnjih Bunjevaca i Hrvata, organizovali su UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD „Vladimir Nazor“.

„Dužionica“ i „Dužijanca“ se priređuje kao zahvala prirodi i bogu za dobar rod, pre svega pšenice. Za ovu priliku se peče hleb od novog žita, koji se kasnije odnosi u crkvu na osvećenje, a potom se predaje nekom od gradskih velikodostojnika, kao poklon narodu. Tako je bilo i ove godine.

Svečanost završetka ovogodišnje žetve započela je svetom misom u crkvi Svetog trojstva u prisustvu mnogobrojnih građana, predstavnika saveta nacionalnih manjina i gostiju. Nakon svečane mise, učisnici manifestacije uputili su se u Skupštinu grada, gde su u svečanoj sali Županije gradonačelnici Dušanki Golubović, predali dva hleba, oba napravljena od prvog ovogodišnjeg brašna.

Zahvalivši se organizatorima koji su na sebe preuzeli i ove godine da organizuju ovu veoma značajnu manifestaciju, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je istakla da ova manifestacija favorizuje sve one vrednosti koje smatramo dobrim, korisnim i poželjnim u našoj zajednici. Organizatori „Dužionice“ tj „Dužijance“ se trude da sačuvaju običaje Bunjevaca i Hrvata ali pre svega Somboraca koji su oduvek živeli na Panonskoj zemlji i živeli od zemlje gledajući u nebo.

„ Ova manifestacija nije samo zahvala za plodove koje nam daje zemlja, kako bi uživali u njima i preživeli do sledeće godine, već njom obeležavamo i to što su Somborci oduvek vezani za zemlju. Ovo je prilika da pevamo Somborske pesme kako bi smo afirmisali tradiciju i kulturu i Bunjevaca i Hrvata iz Sombora i u tom smislu gajili nešto što se zove tradicija, nešto što se zove običaj, ali pre svega nešto što čini kulturu i kulturni identitet ovog kraja“ istakla je Dušanka Golubović gradonačelnica Sombora primajući hleb od bandaša i bandašica ispred UG „Bunjevačko kolo“ i HKUD-a „Vladimir Nazor“.
Uručenju hleba umešenog od novog brašna a potom prijemu, prisustvovali su ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota, predstavnici Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine na čelu sa predsednicom dr Suzanom Kujundžić Ostojić, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) Slaven Bačić sa članovima Hrvatskog nacionalnog veća, predstavnici UG „Bunjevačko kolo“ kao i HKUD-a „Vladimir Nazor“ i drugi ugledni gosti.

Svečanosti u Županiji su prisustvovali i dr Vlado Babić, narodni poslanik, primarijus dr Zoran Parčetić, predsednik skupštine grada Sombora, Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice kao i Ivan Šimunov i Branislav Svorcan, pomoćnici gradonačelnice Grada Sombora.

Ekološki pokret Odžaka je u sredu, 18.7.2018. godine, sa Ministarstvom zaštite životne sredine potpisao ugovor o sufinansiranju projekta „Primena Arhuske konvencije u praksi“. Deo finansijskih sredstava biće obezbeđen iz opštinskog budžeta. Projekat se ostvaruje sa partnerskom organizaciom Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa . U ime EPO-a ugovor je potpisao Ivica Ćirić, predsednik Ekološkog pokreta Odžaka.

Sa sajta Ministarstva zaštite životne sredine: http://www.ekologija.gov.rs/potpisani-ugovori-o-sufinansiranju-projekata-nvo-u-zastiti-zivotne-sredine/ prenosimo u celini saopštenje o potpisivanju ugovora:
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je danas ugovore sa predstavnicima nevladininih organizacija o dodeli bespovratnih sredstava za podršku projektima u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je rekao da nema razvijenog društva bez razvoja civilnog društva čiji je je značaj neprocenjiv u stvaranju društvene klime u kojoj će zaštita životne sredine biti jedan od prioriteta. „ Država i ministarstvo računaju na podršku civilnog društva. Ni najbogatije zemlje sveta nemaju dovoljne kapcitete da sve urade same, jer je to pitanje ne samo novca već i ljudskih resursa, i zato je važno da u postizanju evropskih standarda u zaštiti životne sredine imamo podršku civilnog sektora i drušva u celini “.

Podsetio je da cenu nebrige o životnoj sredini već plaćamo i to skupo, od posledica po zdravlje ljudi, do gubitka biodiverziteta i ekosistema koji su nam osnova života, do klimatskih promena, i ukazao da će bitka za zdravu životnu sredinu i dostizanje EU standarda trajati trideset godina i da neće stati, jer će te zemlje dalje napredovati. „ U borbi za zdravu životnu sredinu važna nam je podrška svih, vladinog i nevladinog sektora, medija, predstavnika nauke i struke, privrede, mlade generacije ali nam je dragoceno iskustvo starije generacije, penzionera. Cilj je da svi budemo zelena vojska, “ istakao je ministar. On je pozvao društveno odgovorne kompanije da podrže i pomognu aktivnosti civilnog društva. Ukazao je da je Ministarstvo ove godine izdvojilo više sredstava za podršku nevladinim organizacijama i da će nastojati da se više sredstava izdvaja za rad civilnog sektora u zaštiti životne sredine.

Ministarstvo je raspisalo Javni konkurs za dodelu sredstava na koji je pristigla 291. prijava, od kojih su izdvojena 73 projekta čija će realizacija biti podržana u ukupnom iznosu od 35.000.000,00 dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine je povodom Javnog konkursa po prvi put organizovalo „info dan“ kako bi zaintesovane organizacije civilnog društva bile dodatno informisane o detaljima.

 

 

 

Za 3. avgust je zakazana još jedna manifestacija "Beer and deer festival", u organizaciji TO Apatin a u saradnji sa lokalnom samoupravom, na kojoj će gradjani naše opštine, na prostoru gradske plaže moći da prisustvuju koncertu grupe Van Gogh.

Prošlogodišnji festival sa grupom Divlje jagode je naišao na izuzetno interesovanje, a ove godine se očekuje još veća posećenost, pogotovo mladih iz naše i susednih opština, ali i iz susedne Republike Hrvatske, rekao je na konferenciji za novinare Nemanja Jović, direktor TO Apatin.

Izvor: Radio Apatin

U Srbiji se predviđa znatno jačanje privrednog rasta, navodi se u najnovijem izveštaju Generalnog direktorata Evropske komisije za ekonomska i finansijska pitanja.

U njemu se analiziraju ekonomski programi zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a služi kao potpora za izradu ekonomske politike EU i Evropskog parlamenta prema regionu.

U delu izveštaja posvećenom analizi ekonomskih prilika u Srbiji piše da su poremećaji izazvani vremenskim neprilikama umanjili privredni rast na nešto ispod 2 odsto u 2017.godini, što je bilo znatno ispod očekivanja. Ipak, ekonomska ekspanzija uhvatila je zamah u drugom delu godine, uz pomoć snažnijeg investiranja.

Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija u Srbiji nastaviti u narednim godinama, što je najviše bazirano na privatnoj i javnoj potrošnji, koje su u oporavku.

Iako bi rastuća potražnja mogla dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja centralne banke, a očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu, piše u analizi.

Prema projekcijama programa ekonomskih reformi za 2018.godinu, ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana bi trebalo da ojača, a u Turskoj da ostane visok, navodi se u izveštaju.

Na osnovu predviđanja, prosečni godišnji rast BDP na Zapadnom Balkanu će se povećati na 3,8 odsto u periodu 2018-2020. godina sa rekordnih 2,5 odsto 2015-2017, Zapadni Balkan je, u 2017. godini zabeležio ekonomski pad, zbog, kako se navodi, povremenih šokova izazvanih vremenskim neprilikama u Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu, i produžene političke krize u Makedoniji.

U Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i Srbiji predviđa se solidan oporavak, a u Srbiji se očekuje da će ubrzanje privatne potrošnje biti najveće među zemljama na putu ka EU.

U Crnoj Gori se očekuje umeren ekonomski rast zbog toga što su najveći infrastrukturni radovi pri kraju. Albaniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu očekuje jačanje ekonomskog rasta na relativno solidnim osnovama. Predviđanja rasta su najvećim delom verovatna i nisu daleko od prognoza Komisije, tamo gde su one postojale, konstatuje se u izveštaju.

Ipak, kako se dodaje, uprkos cikličnim usponima, ekonomski rast na Zapadnom Balkanu je i dalje nedovoljan da bi uhvatio brz korak usklađivanja sa nivoom prihoda u EU.

Izvor: danas.rs

Bezbroj puta je ponovljeno u Somboru da se lokalna samouprava i njena javna preduzeća trude da podjednako vode brigu o samom gradu, ali i naseljenim mestima u njegovoj okolini.

Upravo na tom fonu su sredinom ove sedmice radnici Radne jedinice „Mehanizacija i održavanje“, ovdašnjeg Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ otpočeli izgradnju novog dečijeg igrališta u Bačkom Bregu, kako bi mališani iz sela, koje se nalazi na samoj granici sa Mađarskom, imali koliko-toliko iste uslove za igru, zabavu i razonodu kao i njihovi vršnjaci u gradu.

Građevinski operativci „Zelenila“ obavili su najpre, radove na iskopu zemlje i ugrađivanju betonske podloge, da bi potom, usledilo postavljanje sprava za razonodu. Za nekoliko dana, kad betonska podloga stvrdne, na igralištu će biti postavljene sve predviđene sprave tako omiljene deci kao što su ljuljaška, klackalica, tobogan, vrteška i penjalica, zajedno sa pripadajućim mobilijarom, klupama i kantama za otpad.

Da se neće na ovome stati, odnosno da novim igralištem neće biti obradovani samo mališani u Bačkom Bregu, čije žitelje u Somboru oD davnina kolokvijalno krste kao Berežane, svedoči i to što u „Mehanizaciji i održavanju“ za naredne dane najavljuju izgradnju novog igrališta i u Bačkom Monoštoru, kao i obnovu igrališta u Kolutu i Rančevu, salaškom naselju kod Sombora.

Izvor: Dnevnik.rs

Do 27. jula otvorene su prijave za edukativni izlet u Gornje Podunavlje. Izlet podrazumeva pregršt aktivnosti edukativnog karaktera koje će deci omogućiti da provedu neverovatnih 5 sati u okruženju netaknute prirode, šume i vode.

Izlet je namenjen deci osnovnoškolskog uzrasta i održaće se u nedelju, 29. jula, u prepodnevnim časovima, tačnije od 8.30h do 13.30h.

Organizator, Centar "Planeta" obezbeđuje prevoz, stručnog vodiča, edukatore, voćno osveženje, a jedino što je potrebno poneti jesu radoznalost, dobro raspoloženje i užinu.

UČEŠĆE JE BESPLATNO!

BROJ MESTA JE OGRANIČEN!

Prijava podrazumeva slanje sledećih podataka o detetu: ime i prezime deteta, godište, i kontakt broj roditelja/staratelja.

Obavezno je popuniti i ištampati SAGLASNOST, koju možete pronaći na sajtu www.centarplaneta.org

Prijave se obavljaju putem e-mail adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefona 062798779.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić saopštila je da će to ministarstvo dosledno štititi korisnike usluga mobilnih operatora od nepravičnih i protivzakonitih penala za prevremeni raskid ugovora, ali da je potrebno da u takvim slučajevima i operatorima bude nadoknađena eventualna šteta.

Kako je saopšteno, Matić je podsetila da je to ministarstvo donelo Rešenje kojim se ukida praksa prema kojoj su operatori mobilne telefonije tražili od svojih korisnika u slučajevima prevremenog raskida ugovora da plate sve mesečne pretplate koje su preostale do isteka ugovora.

"Ovakva postupanja su u suprotnosti sa postojećim zakonima u Srbiji, kao što su Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o obligacionim odnosima, kao i sa evropskom praksom, te je prema tome intervencija ministarstva bila neophodna. Međutim, nastojaćemo da dodatno utvrdimo prava i obaveze i korisnika i operatora u novom Zakonu o elektronskim komunikacijama koji treba da bude usvojen na jesen", najavila je Matić.

Matić je potvrdila da će biti definisani jasni modeli zaštite obe strane, koji bi, između ostalog, omogućili korisnicima da u slučaju da žele da prekinu ugovornu obavezu, izaberu način nadoknade štete operatoru u vidu isplate iznosa pune maloprodajne cene terminalne opreme (telefona i drugih uređaja) ukoliko je dobijena uz ugovor, ili isplate razlike u pretplatama koje su iskorišćene a koje su dobijene pod povoljnijim uslovima uz potpisivanje ugovora.

Izvor: N1

Nakon šest godina nesmetanog rada od 12. avgusta na programskoj šemi Telekomovog IPTV više neće biti Srpske naučne televizije.

Ovu informaciju glavni i odgovorni urednik SNTV Živojin Pavlović dobio je od Telekoma, a potvrdio Udruženju novinara Srbije. U dopisu koji je Telekom Srbija poslala uredništvu televizije koja je od 2012. od kada je počela da radi promovisala isključivo teme iz nauke, kulture i obrazovanja, navodi se da ugovor neće biti produžen, kao i da se „emitovanje programa kanala SNTV obustavlja“.

„Sada smo za razliku od prethodnih godina, dobili dopis da ne žele da obnove ugovor i da naš TV kanal više neće emitovati“, rekao je Petrović za UNS i dodao „da oni po ugovoru imaju pravo da raskinu saradnju bez obrazloženja, što su i učinili“.

Danasu su juče iz Telekoma Srbija rekli da Srpska naučna televizija „nije opravdala očekivanja i potrebe Telekoma Srbije u tehničkom i programskom smislu“.

– Saradnja sa Srpskom naučnom televizijom započeta je tokom 2012. upravo iz razloga što je Telekom Srbija prepoznao potencijal, važnost i društvenu odgovornost programskog koncepta SNTV. Tokom ugovornog odnosa, Telekom Srbija je u izvesnoj meri finansijski pomagao i za ovaj projekat izdvajao određena finansijska sredstva – navodi se u obrazloženju Telekoma.

Potencijal i kvalitet televizija u ponudi mts TV usluge meri se, ističu u ovoj kompaniji, na jedinstven način za sve televizije u ponudi i izražava kroz plasman pojedinačnih televizija na listama gledanosti.

– Gledanost Srpske naučne televizije tokom saradnje bila je jako niska, a u poslednjih nekoliko meseci distribucije kanal je u šeru ispod pozicije 200 na listi gledanosti – napominju u Telekomu. U ovoj kompaniji smatraju da je programski koncept degradiran, da ciljevi nisu zadovoljeni ni u tehničkom ni u programskom smislu, niti ciljevi projekta uopšte, te da iz navedenih razloga, Telekom Srbija nema dalji interes distribucije pomenutog kanala. Podršku naučnom konceptu nastaviće, kako su istakli, kroz druge biznis aktivnosti.

Međutim, iako Telekom ni u naznakama ne pominje bilo koje druge objašnjenje za raskid ovog ugovora osim gore pomenutog, u domaćoj javnosti odavno je poznata „netrpeljivost“ među kablovskim operaterima, te ovaj događaj deluje samo kao logičan sled. Naime, Komisija za zaštitu konkurencije je polovinom maja odobrila Junajted mediji koja je u većinskom vlasništvu investicione kompanije KKR (koja je kupila SBB) kupovinu Srpske naučne televizije. S druge strane, početkom jula ove godine Privredni sud u Beogradu odbio predlog RTS-a za određivanje privremene mere kojom bi se SBB-u zabranilo da reemituje televizijske kanale RTS-a, posredstvom usluge EON, koja omogućava korisnicima da prate program uživo i odloženo preko interneta.

Sud je odbio tužbu nacionalne televizije, koja je tražila da se utvrdi da je SBB povredio srodno pravo proizvođača emisije tako što je program RTS 1, 2, 3 kao i RTS HD neovlašćeno reemitovao na platformi EON. RTS je tražio da se SBB-u zabrani dalje reemitovanje njegovih kanala, međutim, sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za određivanje privremene mere, jer tužilac, kako su preneli mediji, nije učinio verovatnim da bi bez predložene privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno, znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta. Naime, RTS je od Junajted grupe tražio ranije, posebne naknade za opciju premotavanja i za emitovanje programa na mobilnim telefonima i računarima, međutim, u ovoj kompaniji tvrde da su to usluge koje se nigde u svetu ne naplaćuju.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Danas da u ovakvim slučajevima ne postoje stroga pravila ni principi koje neko mora da poštuje i da je na kablovskim operaterima da sami odluče šta da rade.

– Oni prema tome imaju komercijalni odnos, to je stvar interesa, ali postoji nešto što se može nazvati dobrom praksom a ona postoji u razvijenim demokratskim zemljama gde se nikad neće dogoditi da se neki sadržaj skine ako za njega postoji interes – ističe Veljanovski.

I u Srbiji, kako kaže, treba da gradimo takvu praksu, naročito jer nemamo mnogo dobrog edukativnog programa, naročito domaćeg.

– Treba podsticati razvoj takvog medijskog sadržaja. Činjenica je da takvi sadržaji nisu previše gledani, oni postoje i u drugim državama uglavnom na javnim servisima i nikome ne pada na pamet da ih skine sa programa. Na primer, za Treći program Radio Beograda statistika je pokazala da nikad nije imao mnogo slušalaca, ali nekada se moramo voditi javnim interesom – ističe Veljanovski.

Prve nesuglasice između KKR u čijem su vlasništvu SBB, samim tim i televizija N1 i, s druge strane javnog servisa, pojavila se još u martu kada je RTS zatražio od Regulatornog tela za elektronske medije da preispita odluku SBB-a o novom rasporedu kablovskih kanala u kom je na njihovoj mreži pozicija jedan pripala upravo Televiziji N1, a ne RTS, kako je to ovde godinama običaj. N1 je posle tog „natezanja“, ipak, ostao na mestu broj 1. kod kablovskog operatera SBB, međutim, sukobi na ovoj relaciji su nastavljeni. „Raskid“ Telekoma sa SNTV je samo poslednji u nizu.

Izvor: Danas.rs

Sve više Vojvođana, uglavnom uz mađarski i hrvatski pasoš, odlazi u inostranstvo. Za sedam godina selo kod Sombora ostalo bez 500 mladih. Svaka šesta kuća prazna i oronula

SVE više žitelja Doroslova, nekad velikog sela nadomak Sombora, odlazi na rad u inostranstvo, pa u ovom mestu gotovo da nema kuće u kojoj neko od članova familije, komšija ili prijatelj, nije već negde preko granice. Sima Pribić, zamenik predsednika Saveta MZ kaže da je Doroslovo naseljeno pretežno mađarskim življem i da je za sedam godina izgubilo 500 duša.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u selu je živelo 1.570 žitelja. Ostali su ovde samo stariji, da očuvaju domaćinstvo. Naselje sada nema ni 1.000 žitelja, a većina kuća od njih 637, uglavnom je prazna. Da nije Srba prognanih iz Hrvatske, BiH i Roma, mesto bi već bilo pusto. Svaka šesta-sedma kuća je prazna i oronula jer nema ko da ih održava.

- Oko 80 odsto žitelja Doroslova udaljenog od Sombora 21 kilometar, čine stariji od 50 godina. Mladi sa 20 godina otišli su inostranstvo, tamo rade i povremeno dođu da obiđu roditelje i malobrojnu rodbinu. Većina ostaje trajno u inostranstvu - kaže naš sagovornik.

Odlazak mladih ne čudi, s obzirom na to da je u Somboru i okolini privreda zamrla, pa je mladima jedini izbor čekanje na birou, ili posao plaćen po minimalnoj zaradi. Većina se zato lako odlučuje da hleb zaradi u tuđini. Uz mađarski ili hrvatski pasoš i poznavanje jezika, odlazak je mnogo jednostavniji.

Od 637 kuća mnoge napuštene

Bebisiterke, negovateljice, medicinske sestre, kuvari, konobari i građevinski radnici su zanimanja koja se najčešće traže u zemljama Zapadne Evrope. Najčešća destinacija je Nemačka, ali odlazi se i u Austriju, Italiju, Švajcarsku, Holandiju, Mađarsku. U zavisnosti od posla, mesečno može da se zaradi od 900 do 1.300 evra i više.

SVE više žitelja Doroslova, nekad velikog sela nadomak Sombora, odlazi na rad u inostranstvo, pa u ovom mestu gotovo da nema kuće u kojoj neko od članova familije, komšija ili prijatelj, nije već negde preko granice. Sima Pribić, zamenik predsednika Saveta MZ kaže da je Doroslovo naseljeno pretežno mađarskim življem i da je za sedam godina izgubilo 500 duša.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u selu je živelo 1.570 žitelja. Ostali su ovde samo stariji, da očuvaju domaćinstvo. Naselje sada nema ni 1.000 žitelja, a većina kuća od njih 637, uglavnom je prazna. Da nije Srba prognanih iz Hrvatske, BiH i Roma, mesto bi već bilo pusto. Svaka šesta-sedma kuća je prazna i oronula jer nema ko da ih održava.

- Oko 80 odsto žitelja Doroslova udaljenog od Sombora 21 kilometar, čine stariji od 50 godina. Mladi sa 20 godina otišli su inostranstvo, tamo rade i povremeno dođu da obiđu roditelje i malobrojnu rodbinu. Većina ostaje trajno u inostranstvu - kaže naš sagovornik.

Odlazak mladih ne čudi, s obzirom na to da je u Somboru i okolini privreda zamrla, pa je mladima jedini izbor čekanje na birou, ili posao plaćen po minimalnoj zaradi. Većina se zato lako odlučuje da hleb zaradi u tuđini. Uz mađarski ili hrvatski pasoš i poznavanje jezika, odlazak je mnogo jednostavniji.

Bebisiterke, negovateljice, medicinske sestre, kuvari, konobari i građevinski radnici su zanimanja koja se najčešće traže u zemljama Zapadne Evrope. Najčešća destinacija je Nemačka, ali odlazi se i u Austriju, Italiju, Švajcarsku, Holandiju, Mađarsku. U zavisnosti od posla, mesečno može da se zaradi od 900 do 1.300 evra i više.

Od ono malo mladih koji su ostali u selu, većina obrađuje zemlju nasleđenu od dedova i roditelja. Poneko radi u Somboru, konobariše ili platu zarađuje radeći u lokalnoj prodavnici.

Akoš Kovač (28) bavi se preuzetništvom, ima prevozničku firmu i troje zaposlenih.

- Ostao sam u Doroslovu zbog porodice i društva. Otac se bavi prodajom bele tehnike, a majka ima butik - kaže Kovač, ne krijući da žali što selo izumire.

On dodaje da većina radno sposobnih obrađuje 100-200 jutara zemlje, živi od poljoprivrede i uzgoja svinja. Kaže da ima dosta mladih koji imaju desetak jutara zemlje i jedva preživljavaju.

- Osnovna škola "Petefi Šandor" ima 94 đaka, a u prvi razred upisano je svega njih petoro. Svake godine broj učenika se smanjuje - kaže Kristina Benja, direktorka ove ustanove.

PO NOVINE U STAPAR

ŽITELjI se žale da u selu nemaju trafiku, pa tako ne mogu da kupe ni dnevnu štampu. Distributerima se kažu ne isplati, pa po novine moraju do obližnjeg Stapara, udaljenog oko osam kilometara ili Sombora. U ovom mestu jedino rade ambulanta, apoteka, pošta i škola, dok matična služba u MZ radi jednom nedeljno. Da bi podigli novac sa bankomata moraju u Sombor ili Odžake.

Izvor: Večernje novosti

U Somboru je pre 240 godine otvorena Norma, prva škola za obrazovanje srpskih učitelja. U godini tog značajnog jubilela mozaik sa slovima starog srpskog pisma i amfiteatar na otvorenom prava su slika višedecenijske nebrige. I to ispred Pedagoškog fakulteta koji baštini tradiciju Norme. 

Generacije somborskih učenika u svojim foto albumima imaju fotografije snimljene na kraju školske godine u amfiteatru na otvorenom kod Pedagoškog fakulteta. Danas tu niko ne bi poželeo da se fotografiše, naročito ne za kraj školske godine.

Godinama amfiteatar i mozaik koji čine jednu celinu propadaju, a tome se nisu nadali ni arhiekta Bogdan Bogdanović ni mozaičar Aleksandar Tomašević čije je delo ovaj jedinstveni umetnlčki rad na otvorenom izgrađen pre pola veka.

"Ovim kockicama u mozaiku je prikazano 40 slova Mrazovićeve azbuke. Dakle to je prvo srpsko pismo, koje je urađeno u jednom tipičnom načinu izrade mozaika kako je to Aleksandar Tomašević radio. Nežnim odabirom tonova kamena i jednom izuzetnom stilizacijom samih slova", kaže Tatjana Dimitrijević, akademska slikarka.

Inicijativa za obnovu ovog prostora pokrenuta je pre pola godine kada je priređena izložba fotografija mozaika Aleksandra Tomaševića na Pedagoškom fakultetu. Bio je to način da se skrene pažnja na amfiteatar i mozaik koji propadaju godinama. A na Peagoškom fakltetu saglasni su da ovaj prostor mora savim drugačije da izgleda.

"To podrazumeva nekoliko aktivnosti. Pre svega bi to bila konzervacija i restauracija mozaika, a zaim i obnova i parterno uređenje celog trga. Naravno i adekvatno osvetljenje. Mislimo da je obelježavanje 240 godina od osnivanja Norme pravi trenutak da se ovakav projekat oživotvori", kaže prof.dr Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta Sombor.

"Nadamo se da će ovakva inicijativa pomoći ako ništa drugo da se ovaj proces oživotvori i da će se na kraju povoljno završiti da bi ovaj prostor i bio ono za šta je namenjen. Da bude mesto okupljanja mladih koji bi ovde mogli da izvode i predsdtave i koncerte, da se druže", kaže Dimitrijevićeva.

U blizini amfiteatra i mozaika je Pedagoški fakultet, dve srednje škole, osnovna škola učenički i studentski dom. Ipak obnova anfietara za sada je samo inicijativa.

Izvor: RTV

Gradsko veće je na 123. sednici utvrdilo Predlog odluke o otuđenju neposrednom pogodbom dve parcele, koje se nalazi u k.o. Aleksa Šantić, u potesu „Šara pustara i koje su u klasi veštački stvorenog neplodnog zemljišta. S obzirom da se parcele nalaze u redištu kompleksa zemljišta koje je u vlasništvu kompanije „Agriser“ doo, Gradsko veće je procenilo da je otuđenje neposrednom pogodbom navedenih parcela opravdano i Predlog odluke će na konačno odlučivanje dostaviti odbornicima Skupštine grada Sombora.

Na današnjoj sednici izmenjen je i dopunjen Poslovnik o radu Veća i to član 23. koji se odnosi na broj članova Privrednog saveta i to tako da će Privredni savet ubuduće imati 15 članova, odnosno predsednika, zamenika predsednika i 13 članova. Broj članova Privrednog saveta povećan je na zahtev ovog savetodavnog tela, a radi zastupljenosti svih privrednih grana i samim tim kvalitetnijeg rada Saveta.

Veće je prihvatilo zahtev preduzeća „Oris“ d.o.o. da se izmeni program suzbijanja komaraca u 2018. godini i to tako da se tretmani suzbijanja komaraca tokom ove godine, zbog vremenskih uslova vrše samo sa zemlje, a ne i iz vazduha kao što je bilo planirano programom.

Na 123. sednici, data je saglasnost Crvenom krstu u Somboru za izvođenje radova na objektu kuhinje koja se nalazi u kampu u Bačkom Monoštoru. Vrednost radova je procenjena na dva miliona dinara, a finansiraće ih Pokrajinska vlada u saradnji sa Crvenim krstom Vojvodine.

Veće je dalo saglasnost JKP „Vodokanal“ da izvede radove na upravnoj zgradi, a radovi se odnose na energetsku sanaciju i rekonstrukciju zgrade i shodno izmenama člana 23. Poslovnika o radu i inicijativi Privrednog saveta, dopunilo sastav Saveta sa šest novih članova.

Prema zaključku Gradskog veća članovi Privrednog saveta su i: Nikola Paskaš – OTP banka, Slobodan Lovrić – „Sinagoga“ doo, Sombor, Dragan Maglić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Sombor, Zoran Ogrizović – „Oris“ doo, Sombor, Dejan Tepavac – „Tepkos“ doo, Čonoplja, Slaviša Drobilović – “Meteor Commerce” doo, Sombor.

“Vernost i ljubav” su reči kojima se može opisati pesma “Biću tu” istoimenog albuma kantautora Miloša Mitrovskog. Osam pesama u kojima govori o ličnim ljubavnim svedočanstvima upakovanih u zvuk pop muzike sa mediteranskim motivima, Miloš je predstavio publici u četvrtak 19. jula.

“Zašto bas taj muzički pravac a ne neki drugi?”

To je jednostavno pravac u kome sam ja zaista ja i pravac kojim mislim da mogu najbolje da predstavim slušaocima svoja osećanja i ispričam neku svoju priču. Odrastao sam slušajući takvu muziku i meni lično ona pruža najviše mogućnost i prostora da, osim kroz samu melodiju, i kroz sklop instrumenata u aranažmanu prenesem svoja osecanja. Nekako se u tom muzičkom pravcu osecam svoj i prirodno.

“Da li su sve pesme isključivo autobiografske?”

Sve kompozicije su autobiografske i govore o nečemu što sam ja licno doživeo. Pisem o ljubavi i nekim mojim, lepim ili ne tako lepim, trenucima pa tako slušajuci neku moju pesmu uvek možete znati kako sam se osećao u nekom delu svog života.

”Koliko dugo ti je potrebno da napišeš pesmu i kada uglavnom čin stvaranja desi?”

Za neke pesme mi je potrebno zaista puno vremena a neke napišem dosta brzo. Pesmu ”Uzmi sve” sam napisao za par sati dok sam neke pisao mesecima tako da, u mom slučaju, ne mogu tačno da kažem koliko dugo je potrebno za pisanje jer taj period nikada nije isti. Što se samog stvaranja tiče, nekada se ”pojavi” melodija ili tekst dok šetam, nekada jednostavno počnem da sviram klavir bez ikakve namere da napišem pesmu i baš u tom trenutku nastane nesto lepo. Nikada nisam uspeo da napišem pesmu onda kada sam ja to želeo već uvek onda kada taj trenutak dođe sam od sebe.

”Ko ti je najveći muzički uzor i da li radite isti muzički pravac?”

Najveći muzički uzor mi je Oliver Dragojević, to je čovek od koga sam zaista puno naučio ali se svakako trudim da ne kopiram ničiji pravac već da napravim svoj.

”Dalji planovi što se tiče CD-a?”

Planovi su da se zakaže što veći broj promotivnih nastupa i gostovanja jer mislim da to najbolji način da se muzika promoviše i da se slušaoci zbliže sa pesmama. Takodje je u planu i niz akustičnih nastupa za ljude koji više vole intimniju atmosferu i kompozicije u malo drugačijem stilu.

U porodičnom nasilju u Srbiji u 2018. je ubijeno 30 ljudi - 23 žene i sedam muškaraca, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović i dodala da je od 1. juna prošle godine do 31. maja ove podneto 44.728 prijava za nasilje u porodici.

"Broj prijavljenih slučajeva nasilja je veliki, možda je zabrinjavajuće veliki, ali pokazuje da su žrtve ohrabrene da nasilje prijavljuju", rekla je Kuburović nakon sednice Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, na kojoj su razmatrani rezultati primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je stupio na snagu pre godinu dana.

Prema rečima Kuburović u 16.185 slučajeva bilo je predloga za izricanje mere prilikom prijave nasilja, a sudovi su usvojili produženje hitne mere na 30 dana u 15.617 sučajeva.

Takođe, navela je da se iz činjenica vidi da su institucije spremne da spreče da porodično nasilje eskalira i dodala da su u tom periodu izrađena 10.503 individulana plana za zaštitu žrtava.

Kuburović je podsetila da svi kao društvo moramo bolje da reagujemo jer nasilje nije privatna stvar.

Ministar policije Nebojša Stefanović ocenio je da je neophodno pojačati zajedničku obuku policajaca, sudija i tužilaca jer tako daje najbolje rezultate.

Prema njegovim rečima, policija je za godinu dana izrekla 28.026 mera, od toga 8.751 meru privremenog udaljenja učinioca iz stana, 19.275 mera privremene zabrane kontaka sa žrtvom, od čega su od strane sudova mere produžene u 15.373 slučaja.

"Nismo u potpunosti zadovoljni ali značajan napredak postoji, cilj nam je da se smanji broj onih koji pomišljaju na nasilje", rekao je Stefanović i dodao da je važno da žene znaju da nisu same, i to da nećemo samo sprečiti da ih nasilinik ponovo povredi već da će im institucije pomoći da se snađu.

Stefanović je dodao da je važna preventiva, te da će osnovci kroz cklus predavanja učiti i kako se suprotstaviti nasilju.

"Uočili smo određene slabosti, da nam treba više obučenih i policijaca i tužilaca, ne samo onih koji su usko obučeni za slučajeve nasilja u porodici, već i svih drugih koji mogu doći u kontakt sa ovakvim slučajevima", rekao je Stefanović.

Ministar za rad i socijana pitanja Zoran Đorđević je naveo da je veoma bitno to što je država rešena da se izbori sa tim zlom.

"Ministarstvo će raditi na izmenama čitavog niza zakona koji će direktno i indirektno uticati na smanjenje nasilja u Srbiji", rekao je Đorđević i naveo da je nasilje u porodici jedan o gorućih problema u društvu.

Prema njegovim rečima, nakon dva ubistva u Centrima za socijalni rad prošle godine odlučeno je da se centri reformišu u četiri faze od kojih je prva završena.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja nije prisustvovala konferenciji za novinare u Vladi Srbije, ocenila je da je neophodno da se u cilju rešavanja problema nasilja u porodici uvede nacionalni SOS telefonski broj.

Na sednici kojom je predsedavala ministarka pravde Nela Kuburović razgovarano je rezultatima jednogodišnje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i smernicama za unapređenje aktivnosti i prevazilaženje nedostataka.

Mihajlović je u saopštenju navela da je država u proteklih godinu dana uradila mnogo u borbi protiv nasilja u porodici, ali da to nije dovoljno. Dodala je da je potrebno raditi više na prevenciji nasilja i spuštanju aktivnosti na lokalni nivo.

"Posvećenost institucija na srpečavanju nasilja u porodici pokazuje činjenica da je od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici izrečeno 15.617 sudskih hitnih mera i 28.000 policijskih mera, nadležni su razmotrili više od 44.000 slučajeva nasilja u porodici i donele više od 10.000 individualnih planova zaštite", rekla je Mihajlović i ocenila je i da osetljivu kariku u sustemu predstavljaju centri za socijalni rad.

Izvor: N1

Zbog odustajanja ekipe Omladinca iz Novih Banovaca, odigraće se meč za popunu Prve lige Srbije za muškarce između šahovskih klubova Metalac iz Gornjeg Milanovca i Somborskog ŠK iz Sombora.

Meč će se održati u subotu 28. jula 2018. godine u prostorijama Šahovskog saveza Srbije sa početkom u 11 časova. Žreb za meč obaviće se istog dana u 10,30 časova u sali za igru.
Igra se na šest tabli, a oba kluba su obavezna da dostave na uvid sudiji meča članske karte overene za 2018. godinu. Tempo igre je 90 minuta za 40 poteza i 30 minuta do kraja partije, uz 30 sekundi za svaki odigrani potez počevši od prvog. Pobednička ekipa plasiraće se u Prvu ligu Srbije za 2018. Godinu.

Izvor: Dnevnik.rs

petak, 20 jul 2018 00:00

Održana sednica Privrednog saveta

Članovi Privrednog saveta, shodno ranije pokrenutoj inicijativi za proširenje sastava Saveta radi zastupljenosti svih privrednih grana u radu ovog savetodavnog tela, zaključili su da je potrebno proceduru izbora članova Privrednog saveta učiniti efikasnijom i sa tim zahtevom, kao i predlogom za proširenje, obratiće se Gradskom veću grada Sombora.

Privredni savet je, na današnjoj 13. sednici, informisan o dopisu kompanije PRETTY SWEATERS doo u vezi sa inicijativom za izmenu člana 103. Zakona o radu, koji je Privredna komora Srbije uputila Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inicijativa je pokrenuta na osnovu zahteva članica Privredne komore Srbije koje su utvrdile da se institut privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanje, zloupotrebljava u praksi, rečeno je na sednici Saveta.

Članovi Saveta su istakli da podržavaju svaku inicijativu čiji je cilj da se privredne i druge aktivnosti uvedu u legalne tokove, a o navedenoj inicijativi će se izjasniti u fazi javne rasprave, odnosno u skladu sa procedurom koja se sprovodi prilikom izmena pojedinih članova zakona.

Sednicom Privrednog saveta predsedavao je Dimitar Pavlevski, predsednik Saveta, a u radu sednice aktivno su učestvovali članovi Saveta: gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, te članovi Gradskog veća Miroslav Kovačić, za oblast komunalne delatnosti i investicije, Sava Dojić, za oblast finansija i privrede, Panto Petrović AMK „Magnet“, Ivan Kamerer, načelnik Odeljenja za privredu turizam i lokalni ekonomski razvoj. Sednici je ispred firme „Fiorano“ doo prisustvovala Dušica Erkić Živanović.

POKRAJINSKA vlada usvojila je u sredu informaciju o potrebi rekonstrukcije regionalne Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" u Somboru, kojoj gravitira blizu 190.000 stanovnika Zapadnobačkog okruga.

Zajedno sa lokalnim samoupravama Sombor, Apatin, Odžaci i Kula, Pokrajina će u prvoj fazi obezbediti sredstva za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije i za kompletnu adaptaciju zgrade Hirurškog bloka, koja je izgrađena 1987. godine i nije temeljnije obnavljana.

- Druga faza obuhvata dogradnju novog dela za odeljenja neurologije, pneumoftiziologije i interne medicine, a treća adaptaciju ostalih objekata i uređenje prilaznih puteva i kruga bolnice - precizirano je u saopštenju.

Pročitajte još - Mirović: Pokrajinska vlada podržava projekte u Srebrenici

Pokrajinska vlada dala je saglasnost na izmene ovogodišnjih programa rada i finansijskih planova više pokrajinskih institucija.

Za izmenu programa poslovanja "Parka Palić” obezbedila je dodatnih 100 miliona dinara za projekat proširenja sadržaja na termalnom bazenu na Muškom štrandu na Paliću, kako bi ponuda tog turističkog odredišta bila još atraktivnija za posetioce.

Fondu za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodine sredstva su povećana za 20,28 miliona dinara. Namenjena su za jednokratnu novčanu pomoć učenicima srednjih škola iz izbegličkih i raseljeničkih porodica, otkup seoskih domaćinstava i za projekat pružanja pomoći izbeglicama u ostvarivanju svojih vlasničkih prava na nekretninama u BiH.

Izvor: novosti.rs

Predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća i Saveta za bezbednost saobraćaja, sa mopedistima učesnicima obuke i predstavnicima Agencije za bezbednost saobraćaja i Asocijacije za bezbednost motociklista, na poligonu kod „Štranda“ na kojem je održana obuka

U Somboru je realizovan projekat „Trening bezbedne vožnje za mopediste“. Projekat je finansirala Agencija za bezbednost saobraćaja, a obuku mopedista je sprovela Asocijacija za bezbednost motociklista (ABM) u saradnji sa Savetom za bezbednost saobraćaja na teritoriji grada Sombora.

Trening se sastojao od teorijskog i praktičnog dela obuke, a obuhvatio je više od 20 polaznika – mopedista.

Teorijski deo obuke održan je u velikoj sali u zgradi Županije i pre početka edukacije mopediste je pozdravio Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i predsednik lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja, koji je istakao izvanrednu saradnju Saveta sa Agencijom za bezbednost saobraćaja.

„Sombor je jedna od deset lokalnih samouprava u kojima se realizuje ovaj projekat, nažalost zbog toga što je procenjeno da su mopedisti jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju. Projekat je besplatan i nama kao Savetu za bezbednost saobraćaja u gradu puno znači. Sa Agencijom za bezbednost saobraćaja smo pre nekoliko meseci u OŠ „Ivo Lola Ribar“ organizovali i trening za naše najmlađe učesnike u saobraćaju i održali obuku na poligonu za bicikliste“, kazao je Ratković.

Ivan Bojović, koordinator projekta ispred Agencije za bezbednost saobraćaja istakao je da Agencija već drugu godinu sprovodi treninge bezbedne vožnje za motocikliste, a od ove godine i trening za mopediste.

„Agencija je prepoznala ovaj projekat kao izuzetno značajan, jer prema nekim analizama ovaj trening menja tri do pet godina vozačkog iskustva. Naš cilj je da unapredimo znanja polaznika i da doprinesemo da uvežbavanjem pojedinih radnji koje će im biti neophodne, budu bezbedni učesnici u saobraćaju“, naveo je Bojović.

Mopedistima je teorijski deo obuke o bezbednoj vožnji, izneo dr Vladimir Jevtić, predsednik ABM-a, koji je istakao da se trening bezbedne vožnje već desetak godina, kao najbolji alat, koristi u razvijenim evropskim zemljama.

„Nažalost obuka i edukacija u auto-školama u Srbiji nije na nivou na kojem bi trebala biti, jer je svaka deveta saobraćajna nezgoda u kojoj učestvuje motociklista sa smrtnim ishodom. Prošle godine u 59 odsto saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom za mopediste, vozači mopeda nisu koristili zaštitnu opremu“, naglasio je Jevtić koji je na predavanju govorio o faktorima rizika, tehnikama bezbednog upravljanja i drugim faktorima od značaja za bezbednu vožnju mopedista.

Nakon teorijskog dela obuke, mopedisti su naučeno proverili na poligonu u okviru praktičnog – aktivnog dela treninga bezbedne vožnje mopedom.

Kriptovalutama u Srbiji trgovalo je do sada pet odsto građana, barem prema pokazateljima istraživanja agencije Smart Plus Research.

Međutim, mnogo veći broj ispitanika u ovom istraživanju odgovorio je da se razume u kriptovalute. Naime, dva odsto njih je reklo da se “potpuno razume”, 15 odsto da se razume, a 42 odsto da se veoma malo razume. Među kojima se razumeju 13 odsto je i trgovalo kriptovalutama.

U kriptovalute, prema rezultatima Smart Plus Research, ne razume se 23 odsto ispitanika, dok se 18 odsto njih “uopšte ne razume”.

Za kriptovalute čulo je 87 odsto ispitanika, za razliku od 13 odsto koji nikada nisu čuli.

Izvor: danas.rs

sreda, 18 jul 2018 00:00

Počelo Somborsko sportsk leto 2018

Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za sport, decu i omladinu predstavila je program sportskog leta

Manifestacija „Somborsko sportsko leto“ počela je juče na gradskom kupalištu „Štrand“ uz prisustvo velikog broja pripadnika svih generacija, posebno dece i mladih.

Prisutne je pozdravila Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za sport, decu i omladinu, koja je istakla da je manifestacija prvi put organizovana prošle godine i da je bila izuzetno dobro prihvaćena i posećena, što je i bio razlog za organizovanje „Somborskog sportskog leta 2018“.

„Cilj manifestacije jeste promocija sporta kao zdravog stila života, a to možemo učiniti samo ako motivišemo decu i mlade da se fizički aktiviraju. Zbog toga predstavljamo 13 sportskih disciplina u kojima će svi moći da se oprobaju, a možda neko odluči i da se posveti nekom sportu. U saradnji sa volonterima Crvenog krsta pripremili smo i nekoliko edukativnih i kreativnih radionica i očekujem da ćemo se narednih sedam dana lepo družiti, a nešto i naučiti o sportu i njegovom uticaju na razvoj tela i duha kod dece i mladih“, obratila se prisutnima Nađ Kosanović i posebno se zahvalila sportskim klubovima i Predragu Mandiću, Iliji Laliću i Milošu Aleksiću iz Sportskog saveza grada Sombora, na pomoći u organizaciji manifestacije.

„Somborsko sportsko leto 2018“ formalno će se odvijati narednih sedam dana, odnosno do 22. jula, ali se tada ne završavaju sportska dešavanja.

Program „Sportić na bazenu“ namenjen deci uzrasta od tri do sedam godina, odvijaće se do kraja leta na otvorenom gradskom bazenu ponedeljkom i sredom od 9.00 do 10.00 časova.

Do kraja leta odvijaće se i „Fitnes dani“ i to ponedeljkom, sredom i petkom od 19.00 časova na gradskom kupalištu „Štrand“.

U subotu, 21. jula, na Tragu Svetog trojstva, od 19.00 časova održaće se I Međunarodno takmičenje najjačih ljudi Srbije i zemalja regiona, a poslednje nedelje u julu, od 25. do 29. jula, održaće se Balkansko prvenstvo u odbojci za pionire.

Strana 7 od 485

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top