Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prema zvaničnim pokazateljima Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija, broj stanovnika na svetu beleži godišnji rast za 84 miliona, prenosi Al Jazeera.

 

Svetska populacija trenutno broji 7,7 milijardi ljudi, a prema podacima Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija – UNFPA, broj stanovnika na Zemlji će brojku od deset milijardi dostići 2050. godine.

Prema zvaničnim pokazateljima UNFPA, broj stanovnika na svetu beleži godišnji rast za 84 miliona, prenosi Anadolija.

Na Zemlji je pre 2.000 godina živelo oko 300 miliona ljudi, a broj stanovnika je udvostručen, na oko 600 miliona, tek 1600. godine.

Milijarda stanovnika u svetu živela je 1804. godine, a 100 godina kasnije broj stanovnika se popeo na milijardu i po.

Indija će biti najmnogoljudnija
U svetu je 2011. godine bilo sedam milijardi ljudi, a najveći priraštaj stanovnika u istoriji zabeležen je nakon 1950. godine.

U narednih 30 godina se očekuje povećanje broja stanovnika za 2,2 milijarde u Africi i Aziji, dok je Evropa jedini kontinent na kojem se očekuje smanjenje populacije.

Procene su da će 2050. godine na svetu biti deset milijardi ljudi, a polovinu svetske populacije činiće stanovnici osam država – Indije, Nigerije, Demokratske Republike Kongo, Pakistana, Etiopije, Tanzanije, SAD-a, Ugande i Indonezije.

Isti izvori procenjuju da će Indija 2050. godine biti najmnogoljudnija zemlja svijeta, s populacijom od 1,7 milijardi, a Kina će imati 1,3 milijarde stanovnika.

Izvor: Al Jazeera Balkans

Ekološka učionica Baračka kod Bezdana je mesto u netaknutoj prirodi koju je pre dvadeset godina osmislio Somborac Ivan Kovač. Od tada to je i njegov drugi dom. ...
Sakrivena od pogleda uljuljkana u tišini, Ekološka učionica "Baračka" već dve decenije ugošćava putnike namernike, pecaroše i pre svih decu željnu boravka u prirodi. Samo dvadesetak kilometara od Sombora nedaleko od graničnog prelaza sa Hrvatskom na putu ka Batini, kao da je na idealnom mestu da bude privremeno utočište svima koji žele da zaborave gužvu i stres. Tako je ovde došao i Ivan Kovač Kice, čovek koji je sve osmislio i koji je već dvadeset godina domaćin u ovoj oazi, gde se mnogima čini da je vreme stalo.

"Imamo tu malo nekih radionica, blizu je lep je prostor. Interesantno je da tu decu najviše zanima ribolob, sportski ribolov. Tako da su najčešća pitanja, koje ribe ima, kako se lovi, dok već odrasle zanima kako se to sprema, koja vrsta ribe u koje godišnje doba", kaže Ivan Kovač-Kice.

"Ja sam ovde na odmoru. Malo došao na odmor. Saznao sam od mojih prijatelja, poznanika, došao sam u Baračku uzeo vikendicu, izjamio je jeftino. Lepo, dobro mesto, idem na pecanje, uživam u prirodi i tako", priča Subotićanin Jakov Milojković.

"Gledam da dodjem bar jedanput nedeljno, da kažem tri puta mesečno. Kad mogućnosti dozvole. Privlači me kao prvo Kice, mi smo prijatelji, vek smo zajedno proveli, a u blizini imam i vikendicu, a i sam priroda je ovde prelepa", kaže Somborac, Aleksandar Vukmanov.

Kice je posebno ponosan na tri knjige recepata koje je sa suprugom objavio kao i na i seriju emisija koju je snimio za Kičen TV. Za decu i goste to najčešće i priprema.

"Pravimo te razne čorbe, pravimo burek, pravimo punjene palačinke, pravimo fašire i te neke stvari gde nema kostiju i gde deca najčešće mogu komotno da jedu i i to bude jeftino", kaže Kice.

Ovi tereni najviše ipak privlače ribolovce i oni su svakodnevni gosti. Ulov zna da bude bogat, kao ovaj što smo snimili, ali da ne bismo kvarili ribolovačku sreću, nismo želeli da pitamo da li je tako u Barački svakog dana. To ribolovac mora sam da otkrije.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je 13 osoba zadobilo lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je devet vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je sedam osoba zadobilo lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Četiri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano je 50 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 269 prekršajnih naloga. Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neustupanje prava prvenstva prolaza, piše u izveštaju Policijske uprave Sombor.

Gradsko veće je na 122. sednici, održanoj 10. jula, utvrdilo predlog rešenja o obrazovanju Lokalnog antikorupcijskog odbora za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Sombor. Prema predlogu Gradskog veća u Lokalni antikorupcijski odbor imenovani su, Nenad Tica – za predsednika i za članove: Nemanja Jovanović, Vladimir Ćumić i Dragana Milinković. O predlogu Veća, izjasniće se i odbornici Skupštine grada Sombora.

Veće je utvrdilo i Predlog Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu. Akcioni plan će na razmatranje i odlučivanje biti dostavljen Skupštini grada.

Veće je razmotrilo i odobrilo zahtev Nadzornog odbora JKP „Prostor“ da u zakup neposrednom pogodbom, doo „Štampa sistem“, izda dve lokacije za postavljanje kioska. Jedna lokacija je u ulici Kralja Petra Prvog, a druga na uglu ulice Sonje Marinković i Podgoričke ulice

S puno razloga se hvaleći svojim zelenilom, Somborci vrlo dobro znaju da epitet najzelenijeg grada u ovom delu sveta zahteva puno truda ovdašnjih komunalnih službi, pa tako i radnika Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“, ne bi li se ova titula i zadržala.

Mada se više od veka mogu podičiti bujnim drvoredima i parkovskim površinama, često im ova lepota vegetacije i zagorča život.

Usled nedovoljnog i nestručnog orezivanja krošnji u proteklim decenijama, ali i poboljevenja stoletnih stabala, nije redak slučaj da upravo u tako turbulentnim vremenskim prilikama kakve karakterišu celo ovogodišnje proleće i početak leta, pale grane pa i cela stabla izazivaju popriličnu materijalnu štetu, pa čak i povrede ovdašnjih žitelja.

Upravo zbog toga se u nekoliko proteklih godina ozbiljno, pored vađenja trulih i bolesnih stabala i sadnje novih drvoreda, pristupa orezivanju krošnji pre svega legendarnih koprivića, odnosno bođoša, koji su svojevrsni zaštitni znak somborskog zelenila. Tako su i ovih dana radnicima „Zelenila“ pune ruke posla. Krenulo se orezivanjem koprivića u centru grada i u još nekoliko ulivnih ulica šireg centra kao što su Toze Markovića, 21. Oktobra, na Staparskom putu... jer one su i prvo lice grada sa kojim se sretnu turisti i putnici namernici.

Reč je uglavnom, o kuglastim bođošima sađenim prethodnih nekoliko godina umesto starih i obolelih, i svi potiču sa rasadnika „Zelenila“. Kuglasta forma se sadi u ulicama gde su provodnike na banderama ugrožavali koprivići čije su grane, zbog urastanja u žice, prilikom jačeg vetra često izazivale prekide struje ili probleme druge vrste. Posao orezivanja donosi dvostruku korist, pošto se ne samo smanjuje masa krošnje što omogućuje biljci lakše preživljavanje u očekivanim uslovima letnjih žega i nedostatka vlage, već je nakon orezivanja i estetski efekat daleko veći.

Mada usmereni na sam grad, ovdašnji komunalci zaduženi za varošku floru ne zapostavljaju ni okolna sela, pa su radnici JKP „Zelenilo“ počeli ovih dana sa orezivanjem krošnji drvoreda i na javnim površinama u Kolutu. Kako kažu u tamošnjem Savetu Mesne zajednice, najproblematičniji deo je upravo ispred zgrade MZ, kao i u širem centru, gde je potrebno orezati veći broj stabala kod kojih se grane suše i učestalo padaju pod udarima vetra, pa predstavljaju opasnost za prolaznike. Posao, za koji je uz motorne testere, korišćena i visinska platforma, potrajao je više dana.

Razlog zašto se posebna pažnja posvećuje javnom zelenilu upravo u ovom, jednom od manjih sela na području grada, je taj što je Kolut zapravo „Sombor u malom“, kada je u pitanju urbana vegetacija. Naime ovo naselje, koje se nalazi na putu koji vodi do graničnog prelaza sa Mađarskom kod Bačkog Brega, raspolaže većim javnim površinama pod zelenilom parkovskog tipa, na šta su meštani ponosni ništa manje nego varošani na svoje parkove i drvorede. A to sa sobom povlači i više posla na njihovom održavanju.

Izvor: Dnevnik.rs

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor nastavili su danas (utorak 10.07.) posao uklanjanja stabala kraj atarskog puta kod Alekse Šantića. Svojim položajem i razgranatim korenovim sistemom stabla su onemogućavala oticanje vode duž upojnog kanala u putnom pojasu, u dužini od oko 2 km, zbog čega je došlo do plavljenja rubnih delova obližnjih plantaža lešnika Kompanije „Agriser“.

Pre desetak dana posečeno je 15 stabala bagrema i topole, a preostalo je da se ukloni još ukupno 39 stabala da bi upojni kanal duž puta ponovo bio stavljen u funkciju i prihvatio vodu koja se sliva sa zasada lešnika. Od ukupnog broja dominiraju stabla bagrema, topole i zove, a za uklanjanje je i 12 žbunova šiblja.
Radnici „Zelenila“ su stabla isekli motornim testerama i uklonili sa lica mesta transportnim vozilom, a kada ceo posao somborskog JKP bude okončan, na red će doći mehanizacija i rovokopači za proširenje kanala.

Inače, po odluci Gradske uprave Sombora, drvna masa koja bude dobijena posle seče, biće dodeljena socijalno ugroženim građanima na teritoriji grada Sombora.

Mislite da avionom možete da putujete bilo gde u današnja, savremena vremena? E, pa nije baš tako.

Iznenađujuće, obilazak sveta preko Severnog prema Južnom polu avionom predstavlja podvig ostvaren samo tri puta.

Zašto?

Pa, zato što je to jedan vrlo, vrlo dugačak put.

Čak i sa zaustavljanjima zbog dopunjavanja goriva, letenjem preko nekoliko okeana, Arktika i Antarktika, zahteva avione velikog raspona koji su prvi put postali dostupni polovinom šedesetih godina.

Osim toga, putnici nisu baš raspoloženi da budu zatvoreni u avonu čak 54 sata!

Godine 1977. Brajan Baum je bio osamnaestogodišnji entuzijasta avijacije koji je potrošio ušteđenih 2.222 dolara za kupovinu karte za Pan Am let broj 50.

Baum je znao da će se ovaj let upisati u istoriju postavljanjem brzine rekorda letenja od pola do pola. Jedinstveni let na Boingovom novom specijalnom nastupu 747 počeo je u San Francisku, preko Severnog pola i zaustavio se na svom sledećem odredištu u Londonu.

Nakon dopunjavanja avion je ponovo stao u Južnoj Africi. Sledeći prelet bio je preko Južnog pola, da bi nakon toga napravio pauzu na Novom Zelandu, a onda se konačno vratio u San Francisko odakle je i krenuo.

Ukupno vreme leta? 54 časa, sedam minuta i 12 sekundi, a prosečna brzina 784 kilometara u času.

“To je bila jedinstvena prilika da uradim nešto za šta nikada ne bih imao prilike“, rekao je Baum, bivši portparol za odnose sa javnošću u Muzeju avijacije u Sijetlu. Bilo je još nekoliko letova preko polova, ali ovo je bio prvi koji je bio dostupan „običnim smrtnicima“ i sa pristupačnom cenom karte.

A kako se spakovati za let od dva i po dana? Pa, vrlo lagano.

Putnici na letu 50 kompanije Pam Am smeli su da ponesu samo jednu torbu, pa je u avionu bilo prilično mesta da se odlozi suvišna odeća i slično.

Baum je dobio sedište do prozora 17A, te je iskusio pogled na Severni i Južni pol koji nikada neće zaboraviti. Seća se kako je posada odbrojavala milje dok se avion približavao krovu sveta i slavila čim se našli iznad Severnog pola. Seća se i zalaska sunca i posle samo nekoliko minuta izlaska sunca, zbog neobične rute letenja.

Dok su prelazili Severni pol jedan putnik se obukao u odelo Deda Mraza. Kako je avion prolazio ekvator, isti čovek se prerušio i u Posejdona, boga mora.

U avionu su se te 1977. godine nalazile i internacionalne misice, koje su nosile Polaroid i svojim prisustvom ulepšale putnicima let. A bila je tu i Gucci revija. Pet modela prošetalo je 24 različita stajlinga, koristeći predvorje boinga 747 kao svlačionicu.

“Najlepši prizor bio je Antraktik. Neverovatno. Misteriozni, zamrznuti kontinent vezao me je za prozor“, ispričao je.

Čovek koji je sedeo ispred Bauma nadao se da će videti aktivni vulkan na planini Erebus.

Drugo veliko slavlje nastupilo je kada je posada signalizirala putnicima da prelaze preko Južnog pola. Baum se seća da je nebo bilo neverovatno vedro, a nedostatak zagađenja pružio mu je jedan od najlepših zalazaka sunca.

“Nalazite se na samom ’dnu’ sveta, nema nikoga oko vas hiljadama milja okolo. To je divan osećaj“, ispričao je.

Pam Am let 50 držao je rekord 31 godinu sve do 2008. kada ga je Bombardier Global Express oborio, zahvaljujući boljem planu rute i kraćim pauzama za gorivo. Članstvo u klubu „od pola do pola“ je vrlo ekskluzivno. Sudeći po Baumu, više ljudi je bilo u svemiru nego što je preletelo oba pola.

Danas, 41 godinu kasnije, pedesetosatna avantura je i te kako u planu. Kompanija The Polar Express planira svoj prvi let 26. oktobra od Njujorka sa 150 putnika. Ruta podrazumeva poletanje sa JFK Internacionalnog aerodroma do Rio Galegosa u južnoj Argentini. Onda će preleteti preko Južnog pola i nastaviti sve do Perta u Australiji. Sledeća stanica, Peking. Nakon što putnici protegnu noge, sledi Severni pol, pa nazad u Njujork. Ovakvo putovanje planira se Airbus avionom A340-300, a karta će koštati 11.900 dolara. U avionu ćete moći da pijete i jedete all inclusive, dobijete infromativne lekcije, časove joge, a sve vreme će vođa puta objašnjavati šta vidite kroz prozor.

U međuvremenu, Baum dovršava poslednje poglavlje knjige „Over Both Poles: Epic Flights Around the World“, koja će izlaći sledeće godine.

Izvor: B92

utorak, 10 jul 2018 00:00

Krem supa od tikvica

Sastojci

400 g tikvice

2 dl punomasnog kravljeg mleka

1 kašika slanog maslaca

1 kašika belog pšeničnog brašna

1 i po kašika seckanog peršuna

80 g kisele pavlake

8 dl vode

1 kašika mešavine suvih začina

Priprema

1. Očišćene i usitnjene tikvice stavite u posudu, prelijte da 7 dl vode, kuvajte 10 minuta uz lagano vrenje.

2. Dodajte mleko i maslac i kuvajte 5 min, skinite s vatre i izmiksajte.

3. Brašno izmešajte s 1 dl vode i dodajte supi, začinite mešavinom suvih začina i pavlakom i ostavite da se kuva 3-5 min.

4. Sklonite s vatre, dodajte peršun i poslužite uz kockice hleba(krutona).

Izvor: gastro.hr

Koncertom Viki Miljković završene su 55. Apatinske ribarske večeri. Program poslednjeg dana započeo je dečijom predstavom, dok su se juniori takmičili u kuvanju ribljeg paprikaša.

Nastupili su GKUD „ Dunav iz Apatina i KUD „ Prigrevica, a atmosferu su zagrejali članovi „ Spajder benda.

Sada već tradicionalna revija frizura „ Hair Show by DeJan“ na kojoj su na spektakularan način predstavljeni novi trendovi.

Poslednjeg dana 55. Apatinskih ribarskih večeri Ribarnica „Lavač“ i „Bio-fiš“ organizovali su kuvanje ribljeg paprikaša od 500 litara što je oko 1000 porcija koje su podeljene besplatno Apatincima i njihovim gostima.

Apatinsko finale u kuvanju alaskog paprikaša je svakako najinteresantnije i najneizvesnije jer laskavu titula najboljeg majstora svi učesnici podjednako žele.

Ovogodišnji pobednik je Dejan Šimunov, drugoplasirani Đorđe Jovanić, a treća mesto osvoijo je Zoran Bašić.

USR “Bucov” je i ove godine u sklopu 55. Apatinskih ribarskih večeri organizovalo tardicionalno međunarodno takmičenje ribolovaca u lovu ribe na plovak Nastupilo je 48 ribolovaca iz Srbije, Hravatske, Republike Srpske i Mađarske. Među takmičarima ove godine je bio i svetski prvak Dragan Glogovac.
Rezultati po sektorima:

Sektor A: Miloš Đinđić (Ribolovac N.Sad)
Dalibor Holik (Smuđ Crvenka)
Šandor Tapai (Tisa Novi Bečej)

Sektor B: Kugli Stevan (Ribolovac N.Sad)
Pavel Čapelja (Karas B.Petrovac)
Goran Ilić (Karaš Odžaci)

Sektor C : Đug Muris (Smuđ Lukavac)
Nebojša Šetalo (Jaz Beočin)
Drača Marko (Bucov Apatin)

Nakon sabiranja rezultata “Zlatna ribica” zahvaljujući Đug Murisu po četvrti put odlazi u Lukavac. Srebrnu ribicu je “upecao” Stevan Kugli, a bronzanu Miloš Điniđić. Priznanja pobednicima je uručio Milan Škrbić predsednik opštine Apatin.

U organizaciji Moto kluba „Panter“, u saradnji sa opštinom Apatin i Turističkom organizacijom, moto-kamp u Apatinu bio je mesto gde su se brojni ljubitelji motora ponovo okupili, dobro zabavili, a ujedno i iskoristili priliku da svoje ljubimce predstave građanima na defileu. Iako je zbog lošeg vremena došao manji broj bajkera, prisutni su bili oduševljeni domaćinima i organizacijom.

Izvor: Radio Apatin

Vek postojanja FK “Radnički 1918″ iz Ratkova bio je povod da taj sportski kolektiv poseti ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, koji je ratkovačkim fudbalerima uručio poklon u vidu sportske opreme.

Ministar u Vladi Srbije i proslavljeni vaterpolista obišao je stadion u Ratkovu, prisustvovao treningu najmlađih fudbalera i upoznao se sa stanjem sportske infrastrukture.

Za vrhunske rezultate u sportu potrebno je ojačati bazu, a baza je upravo u lokalnim sredinama gde se rađaju i treniraju neki budući šampioni. Želim da čestitam lokalnoj samoupravi u Odžacima na tome što je u prvi plan stavila razvoj sporta, kako rekreativnog i školskog tako i jačanjem omladinske politike i davanjem akcenta na radu sa decom i mladima kako bi oni osetili boljitak i ostali u svojoj opštini – izjavio je ministar.

Udovičić je rekao da je malo fudbalskih klubova kao što je FK “Radnički” koji u seniorskom sastavu imaju sve igrače iz svog mesta i četrdesetoro dece u omladinskom pogonu, istakavši da je to za svaki respekt i primer kako jedan sportski kolektiv treba da funkcioniše.

Čestitam stogodišnjicu od osnivanja fudbalskom klubu, danas smo doneli neke male poklone, ali smo pre svega razgovarali o mogućnosti da uredimo ovaj sportski kompleks ovde. Glavni problem u fudbalskom klubu jesu tribine koje prokišnjavaju, gde ćemo zajedničkim snagama i multisektorskim ulaganjem, kako republičkim tako i pokrajinskim i lokalnim sredstvima zajedno sa privatnicima koji žele da pomognu nastojati da obnovimo infrastrukturu kako bi ovaj sportski centar bio mesto okupljanja mladima i narednih sto godina – istakao je ministar omladine i sporta.

U školi “Radničkog” trenira veliki broj dečaka i devojčica i oni su budućnost ratkovačkog fudbala. Talenata ima, ali im treba obezbediti i prave uslove za treninge i takmičenja.

Lokalna samouprava u skladu sa svojim mogućnostima pomaže rad svih sportskih klubova na teritoriji opštine.

Organizovanjem različitih manifestacija, ali i kroz veliki i naporan rad Sportskog saveza opštine Odžaci nivo sporta u opštini Odžaci, pre svega među školskom decom je podignut na jedan viši nivo. Danas ovde vidimo jednu lepu sliku mnogo dece na fudbalskom terenu i tome se radujemo. Posetu ministra Udovičića smo iskoristili i da popričamo o važnim temama, pre svega o ulaganju u sportsku infrastrukturu – izjavila je predsednica opštine Odžaci Latinka Vasiljković.

Ministar Vanja Udovičić je nakon posete Ratkovu otišao u Suboticu gde je Vlada premijerke Ane Brnabić obeležila godinu dana rada.

utorak, 10 jul 2018 00:00

Novi kolonoskop u somborskoj bolnici

Na Gastroeneterološkom odseku Internog odeljenja Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor u petak 06.07.2018. godine isporučen je i pušten u rad novi uređaj za video endoskopiju – KOLONOSKOP proizvođača „OLYMPUS“, model CE-H170L/I.

Sredstva za kupovinu novog aparata opredeljena su od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo AP Vojvodine po Rešenju o dodeli sredstava po Javnom konkursu za finansiranje, odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova u 2018. godini.

Time je Opšta bolnica Sombor dobila kompletan uređaj najnovije generacije i ponovo je na Gastroeneterološkom odseku uspostavljen nesmetan rad što ima za cilj adekvatan tretman pacijenata, poboljšanje uslova rada, unapređenje dijagnostike i preventive, smanjenje smrtnosti od kolorektalnog karcinoma i poboljšanje kvaliteta života građana Zapadno-bačkog okruga kojima je ponovo omogućen nesmetan pristup zdravstvenoj usluzi.

U 2017. godini urađeno je svega 1019 kolonoskopija od čega je 58 pregleda pacijenata upućenih iz Doma zdravlja Sombor na preventivni skrinig. Stari uređaj, za koji se ne proizvode više rezervni delovi, bio u kvaru dva meseca u 2016. godini a od novembra 2017. je potpuno van upotrebe čime se lista čekanja na kolonoskopije produžila na 11 meseci.

Sa novim uređajem osoblje Gastroeneterološkog odseka očekuje da će se u najkraćem mogućem roku da se smanji duga lista čekanja na kolonoskopije.

Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova raspisao je novi konkurs za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima sa teritorije Vojvodine za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Podnošenje prijava je do 25. septembra.

Pod seoskim kućama smatraju se nepokretnosti koje se nalaze u selima izvan gradskih i opštinskih sedišta i prigradskih naselja.

Ciljevi konkursa su podsticanje razvoja ruralnih sredina, povećanje broja žena vlasnica nepokretnosti, oživljavanje i podmlađivanje vojvođanskih sela kroz dolazak dece i povećanje nataliteta kao i iniciranje procesa poboljšanja demografske strukture kao preduslova za pokretanje privrednih aktivnosti.

Na konkursu mogu da učestvuju supružnici čija bračna zajednica traje najmanje godinu dana i vanbračni partneri sa trajnijom zajednicom života, u skladu sa zakonom.

Uslovi za dodelu bespovratnih sredstava su da jedan od supružnika ili vanbračnih partnera nije stariji od 40 godina u momentu podnošenja prijave na konkurs, da imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine i da nisu vlasnici ili suvlasnici bilo kakve nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i da istu nisu otuđili u prethodnih pet godina od dana objavljivanja konkursa.

Bar jedan od supružnika, odnosno vanbračnih partnera mora da bude u radnom odnosu, a ukoliko je radni odnos na određeno vreme on treba da traje najmanje do kraja isteka roka za podnošenje prijave na konkurs.

Supružnici ili vanbračni partneri ne mogu da budu u krvnom, tazbinskom ili srodstvu po usvojenju sa potencijalnim prodavcem nepokretnosti, a građevinska vrednost predmetne nepokretnosti ne sme prelaziti iznos od 2 miliona dinara.

Konkursna dokumentacija može se preuzeti na sajtu Zavoda za ravnopravnost polova www.ravnopravnost.org.rs, a sve dodatne informacije mogu se dobiti u Pokrajinskom zavodu za ravnopravnost polova putem imejla na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Prijavljivanje za prekvalifikacije u IT sektoru počelo je danas i trajaće do 22. jula, a otvoreno je 775 mesta za nezaposlene sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.

it-sektor-1Prijavljuje se preko sajta www.itobuke.rs. Uslov je da su kandidati na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje, da imaju najmanje završenu srednju četvorogodišnju školu, sklonosti za informatičko programiranje, da poznaju rad na računaru i engleski jezik najmanje na A2 nivou.

Specijalističke informatičke obuke će se održavati u deset gradova širom Srbije. Zainteresovani kandidati, bez obzira u kojoj filijali NSZ su evidentirani, mogu se prijaviti samo za jednu obuku, na lokaciji koju procenjuju kao odgovarajuću.

Svi prijavljeni kandidati će proći prvi krug selekcije kroz online testiranje koje će biti sprovedeno u avgustu, dok će finalni izbor kandidata vršiti izvođači obuka.

Predviđeno je održavanje 250-400 časova obuke i 20 radnih dana (80-160 časova obuke) prakse kod poslodavca.

Detaljnije informacije mogu se videti ovde.

U utorak 3.jula je u Subotici održano prvenstvo Vojvodine u plivanju za kadete omladince i apsolutno. Plivački klub "Feniks" je na prvenstvo izašao sa 6 plivača, a najuspešniji je bio Nemanja Bukalov koji je titulu šampiona Vojvodine isplivao u trci na 200m kraul sa novim ličnim rekordom 2.05,9.

Ta trka mu je donela i vice šampionsku titulu u apsultnoj kategoriji. Nemanja je isplivao i treći rezultat na 50m leđno, dok su mu stotinke falile za za medalju u trci 50m delfin. Patricia Repman je kao senior u apsolutnoj kategoriji isplivala lični na 100m prsno i zauzela 6. mesto.

Sonja Bogišić, Barbara Repman, Aleksa Duduković i Miljan Merkl su isplivali kvalitetne trke i bili u vrhu tabele u svojim disciplinama.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je danas u Sofiji komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge Beograd -Budimpešta, na deonici od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra.

 

Mihajlović je istakla da je izgradnja brze pruge Beograd -Budimpešta trenutno najvažniji i najvredniji infrastrukturni projekat u Srbiji i regionu.

Ovaj projekat važan je ne samo za Srbiju, nego i za povezivanje sa regionom i EU, kao i za povezivanje srednje Evrope sa lukom Pirej, u okviru kineske inicijative “Jedan pojas, jedan put”, kazala je Mihajlović.

Ona je istakla da su radovi već počeli na 75 kilometara pruge od Beograda do Novog Sada, gde rade kineske i ruske kompanije, a od danas imamo i ugovor za preostalih 108 kilometara i radovi bi mogli da počnu u 2019. godini.

Potpredsednica Vlade istakla je da se o zaključenju ovog ugovora sa kineskom stranom intenzivno pregovaralo skoro godinu dana i da su ispregovarani najpovoljniji uslovi za Srbiju.

Srbija se i na ovom samitu potvrdila kao najvažniji partner Kine kad je reč o infrastrukturnim projektima, a verujem da će ovaj projekat biti primer za druge kineske projekte u regionu, kazala je Mihajlović.

Radove na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Novi Sad -Subotica izvodiće kineske kompanije “Čajna rejlvej internešenel” i “Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani”, koje izvode radove i na deonici Beograd-Stara Pazova.

Mihajlović je danas u Sofiji, u ime Vlade Srbije, potpisala i Memorandum o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva poljoprivrede i ruralnih poslova Kine o zajedničkoj podršci izgradnji Industrijskog parka za voće i povrće.

Pored ova dva dokumenta, potpredsednica Vlade je u Sofiji potpisala i Memorandum sa kineskom kompanijom “Čajna roud end bridž korporejšn” u vezi sa rekonstrukcijom pruge Beograd-Niš, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Izvor: Danas.rs

ponedeljak, 09 jul 2018 00:00

Kukuruzne rol viršle na štapiću (VIDEO)

Sastojci

1 čaša = 1 čaša jogurta

 1 čaša kukuruznog griza (135g)

1 čaša brašna (125g)

1 čaša mleka (210ml)

1 kesica praška za pecivo (12g)

1 kašičica soli

1 kašičica šećera

1 jaje

8 manjih viršli (200g)

8 štapića za ražjniće

1 kašika brašna

ulje za prženje

Priprema

1. U posudu sipati 1 čašu brašna, 1 čašu griza, dodati 1 kesicu praška za pecivo, 1 kašičicu soli, 1 kašičicu šećera i promešati.

2. U drugu posudu razmutiti jedno jaje, dodati 1 čašu mleka i promešati, pa sipati postepeno u prvu posudu sa brašnom mešajući.

3. Kada se sve lepo sjedini, ostaviti da odstoji 30 minuta. Smesu sipati u čašu i ne puniti je do vrha.

4. Viršle izvaditi i ubrusom skinuti višak masnoće i tečnosti. Staviti ih na ražnjiće. Posuti malo brašna preko viršli i razmazati brašno svuda da se smesa ne bi odvajala od viršle kada se peče.

5. Sipati ulje u veći tiganj (2cm ulja) i uključiti na srednju jačinu, pa kad se ulje zagreje uzeti viršlu, staviti u smesu, ocediti i staviti da se peče. Peći sa jedne i druge strane dok ne požute (3 minuta).

6. Gotove viršle vaditi u tanjir u koji ste stavili salvetu ili papirni ubrus da bi upio višak masnoće.

 

Izvor: kuvajuzivo.net

Nastavljajući dobru praksu brige o svojim sugrađanima koji su se, nizom okolnosti, našli u egzistencijalnoj potrebi, somborska lokalna samouprava je započela dostavljanje prehrambenih paketa za socijalno ugrožene žitelje sela i prigradskih naselja.

Distribuciji paketa u seoske mesne zajednice prisustvovao je Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora, koji je naveo da će u drugoj ovogodišnjoj tranši biti podeljeno 550 paketa, te da su vrednost i sadržaj paketa isti kao i u prethodnoj podeli.

Paketi se dele na osnovu spiskova i evidencije koju je pripremio somborski Centar za socijalni rad, a pakete distribuira ovdašnji Crveni krst. Prema evidenciji Centra za socijalni rad najviše lica u stanju socijalne potrebe je u Bezdanu, gde će pakete dobiti 70 lica, potom u Bačkom Monoštoru 66, a u Kljajićevu pakete će dobiti 58 lica. U Stanišiću pakete će preuzeti 50, a u Staparu 40 socijalno ugroženih lica. U Svetozaru Miletiću paketi će se naći u 39, a Telečki i Čonoplji 35 domaćinstava. U Doroslovu pakete će preuzeti 28, u Riđici 27, Bačkom Bregu 26 socijalno ugroženih porodica, te u Gakovu 21, Kolutu i salašima 20 i u Rastini tri porodice.

Paketi sadrže po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulja, tri litra ulja, testeninu, konzervirano povrće i druge prehrambene potrepštine.

Izvor: Dnevnik.rs

Tradicionalna trka čamaca Apatinaca koja se održava u okviru Apatinskih ribarskih večeri ovaj put po prvi put se veslala na Kupusinskoj čardi što je bio pravi pogodak organizatora ove kultne manifestacije kajakaškog kluba Panonija koji je imao veliku podršku lokalne samouprave i Turističke organizacijke grada.

I ovaj put vožene su dve trke u deonicama od 200 metara, a publika je mogla da uživa u veslačkom umeću takmičara i zdušno ih je bodrila sa obala Starog Dunava. U trci jednoseda nastupilo je pet veslača, a pobedu je odneo Apatinac Branko Bokan koji je i ovaj put pokazao svoju dominaciju u ovoj disciplini. Drugo mesto pripalo je Igoru Kovačiću proslavljenom apatinskom kajakaškom olimpijcu iz Sidneja, dok je treći bio takođe Apatinac Kornel Horvat nekadašnji kajakaš apatinske “Panonije”.

U trci dana u u konkurenciji dvojaca na stazi se pojavilo šest posada i viđena je veoma zanimljiva borba u kojoj su a kraju trijumfovali Apatinci Bogdan Belić i Deniel Njari članovi KK”Panonija”. U dramatičnom finišu drugi su kroz cilj prošli Branko i Marko Bokan, a treće mesto su zauzeli Igor Kovačić i Andrej Njari jedan od najboljih kajakaša u državi i junioraki reprezentativac Srbije.

Organizator je svim učesnicima ove lepe manifestacije podelio majice , a osvajači prvih mesta su dobili koltić od 9 litara , drugoplasiranima su pripale mašinice za pecanje , a trećeplasiranima pakovanje piva i čaše za ovo osvežavajuće piće. Trka čamaca Apatinaca i ovaj put je pokazala da je jedan od najupečatljivijih simbola Apatinskih ribarskih večeri.

Izvor: Radio Apatin

Hleb je na lošem glasu pa ga mnogi izbegavaju u svakodnevnoj ishrani. A da li je hleb zaista toliko loš?

Negde između antiglutenskog trenda i dijeta bez ugljenih hidrata, hleb je gotovo postao nova cigareta. Razotkrivamo neke od najvećih mitova o hlebu:

Mit 1: Hleb ima prazne kalorije

To zavisi od toga kakav je hleb. Onaj od celih žitarica je pun vlakana i vitamina, a zdrav je i za srce.

Mit 2: Gluten je loš

Gluten je štetan za ljude koji su alergični na pšenicu i koji imaju celijakiju. Za ostale nije štetan, ali ni ne donosi neku korist, osim ako nije reč o hlebu s celim žitaricama. Poenta? Sve je u umerenosti. U hlebu možete da uživate nekoliko puta nedeljno. Ali ako vam je on osnova ishrane, a ostatak je nezdrav, onda biste mogli da imate problema.

Mit 3: Hleb goji

Opet sve zavisi od toga koja je vrsta hleba u pitanju i u kojim količinama ga jedete. Studija je pokazala da su žene koje su jele cele žitarice mršavile više od onih koje su ih izbegavale. Takođe, jedite ga ujutro, a izbegavajte uveče.

Mit 4: Hleb izaziva probleme sa varenjem

Čini se da je hleb kriv za sve! Pa nije ako jedete onaj od celih žitarica. Vlakna, zapravo, poboljšavaju varenje.

Mit 5: Hleb izaziva upalu zglobova

Suprotno je. Ako hleb sadrži semenke i cele žitarice, omega-3 kiseline će pomoći u borbi protiv upala.

Izvor: B92

Poslednje statistike o veličini domaćinstava u Evropskoj uniji pokazuju da su u 2017. godini samci, bez dece, činili jednu trećinu domaćinstava u svim zemljama članicama.

 

Podaci Eurostata ukazuju da po ovom pitanju postoje razlike među zemljama članicama i variraju od 20 odsto na Malti, 22 odsto u Portugaliji i Slovačkoj, do 43 odsto u Litvaniji, 44 odsto Danskoj i 51 odsto u Švedskoj.

Primetan je, kako se navodi, trend rasta jednočlanih domaćinstava od 2010. godine do danas. Naime, pre osam godina broj samaca iznosio je 31 odsto, dok je u prošloj godini porastao na 34 odsto.

Međutim, taj rast je u nekim državama bio neprimetan, dok je negde, kao na primer u Litvaniji, taj procenat porastao u istom periodu sa 25 na 35 odsto.

Izvor. Danas.rs

subota, 07 jul 2018 00:00

Čorba od krompira i šunke

Sastojci

600 g krompira (oguljenog i isečenog na kockice)
1/2 kašičice soli
2 kašike iseckanog korena celera
kašičica bibera
manja glavica crnog luka
5 kašika putera
200 g kuvane šunke
5 kašika brašna
oko 700 ml vode
kockica pileće supe
2 šolje mleka

Priprema

1. Krompir, celer, iseckan crni luk i šunku stavite u šerpu s vodom i kuvajte dok ne proključa. Kada počne da vri, smanjite temperaturu i kuvajte dok krompir ne omekša, oko 10-15 minuta. Zatim dodajte kockicu supe, so i biber i kuvajte još nekoliko minuta.

2. U posebnoj posudi otopite puter na umerenoj temperaturi, a zatim umešajte brašno dok se ne zgusne, konstantno mešajući, oko jedan minut. Polako dodajte mleko i mešajte kako se ne bi stvorile grudvice. Kuvajte oko 5 minuta, dok ne postane gusto.

3. Mešavinu s mlekom i brašnom sipajte u šerpu sa povrćem i krompirom. Kuvajte sve zajedno dok se lepo ne ugreje. Čorbu poslužite dok je topla.

Izvor: Stvar ukusa

Otvoreno prvenstvo Španije u plesu se održalo u ovoj zemlji od 22. juna do 2. jula, a domaćin mladim takmičarima iz cele Evrope bio je grad Ljoret de Mar.

Na tom takmičenju učestvovala su deca iz Plesnog kluba “Creative dance studio” iz Vrbasa, pod vođstvom Elizabete Matić, sa tri takmičarske grupe među kojima su bile i devojčice iz Kule, Vrbasa i Crvenke, koje su osvojile značajne rezultate i donele zlatne medalje, osvojivši prva mesta u džez baletu.

U prvoj grupi, uzrasta od šest do osam godina nastupio je mini trio u sastavu koji su činile Jana Dragaš i Anđelina Mandić iz Kule i Kristina Kalinić iz Vrbasa koje su svojom igračkim umećem stigle na sam vrh liste, osvojivši prvo mesto.

U drugoj grupi, uzrasta od devet do jedanaest godina, nastupio je duo koji su činile Kozomora Lenka iz Crvenke i Bulajić Dunja iz Vrbasa koje su bile sjajne i zaslužile prvo mesto u svojoj kategoriji.

Treću pobedničku grupu činile su devojčice uzrasta od devet do jedanaest godina, koje su plesale u maloj grupi. Ovu grupu činile su Tamara Topalić, Lenka Kozomora, Bulajić Dunja, Vrekić Sara, Trivunović Milena, Tatomirov Neda, Bajac Aleksandra i Radić Isidora.

Izvor: nasemesto.rs

Gradski hipodrom Sombor, nedelja, 8. jul, sa početkom 11 časova

Udruženje ljubitelja konja „Zapadna Bačka“ organizuje sada već tradicionalni, 3. defile jahača, fijakera i zaprega-Sombor 2018.

Realizovanjem ove manifestacije želimo da prikažemo članove udruženja, ljubitelje konja i konjičkog sporta, jahače, fijakere i zaprege, konjičku opremu, a naročito plemenite životinje – konje - poručuju iz Udruženja.

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor raspisuje konkurs za izložbu "Somborski salon 2018" i poziva sve zainteresovane umetnike da se prijave za učešće uz poštovanje propozicija konkursa.

Konkurs je otvoren od 01. do 27. jula. Pravo učešća imaju likovni umetnici koji žive i rade ili su rođeni na teritoriji Grada Sombora.

Izložbene kategorije: slikarstvo, vajarstvo, grafika, skulptura, digital art. Na konkurs dostaviti 2 rada, nastala u poslednje dve godine.

Dimenzije umetničkih radova: dvodimenzionalno delo (uključujući pasparturu i ram) – do 200x200cm, trodimenzionalno delo – do 200x150h150 cm.

Prijem radova do 27. jula.

Radovi se predaju u Galeriji KC „Laza Kostić" Sombor, ul. Laze Kostića 5. Odluka selektora biće objavljena 01. avgusta.

Otvaranje izložbe „Somborski salon 2018" zakazano je za 21. avgust.

Nagrada: Organizator obezbeđuje otkupnu nagradu u visini od 30.000,00 din. i obavezu da nagrađenom umetniku organizuje samostalnu izložbu u narednoj izlagačkoj godini.

Izvor: RTV

Obilne padavine uticale su na to da u Zapadnobačkom okrugu do sada bude požnjeveno svega 50 odsto zasejanih površina. Kišu su dobro podnele povrtarske kulture, ali stručnjaci savetuju kontrolu povrtnjaka.

Na teritoriji Sombora, Apatin i Odžaka pod pšenicom je oko 33 hiljade hektara. I dok je ječam skinut sa većine od 4.110 hektara, žetva pšenice se odvija u etapama i kako ratari kažu na parče, obilne i česte padavine teraju kombajne iz njiva.

Robert Bujak iz Kupusine je sa svojim kombajnom je do sada više kod kuće nego na njivi.

"Ove godine možemo da kažemo da je jako lepo na vreme počela žetva i jako lepo dinamično išlo. Mislili smo da ćemo berzo završiti ovogodišnju žetvu. Međutim došlo je do toga da jako puno kiše smo dobili, što za sve ostale kulture bilo je jako dobro, za soju uza kukuruz i za suncokret isto je jako dobro došla kiša. Jedino za pšenicu za žito nije bilo dobro", kaže Bujak.

Prinosi od 8 do 10 tona po hektaru zabeleženi proteklih godina, u ovogodišnjoj žetvi neće biti ostvareni, jer je kiša pokvarila posao ratarima.

"Usevi su polegli na većini parcela, što znatno otežava žetvu. Došlo je kod useva koji su imali 13, 14 posto vlage, došlo je do povećanja vlage. Svaki naredni pokušaj žetve donosio je niži hektolitar. Dolazilo je do jednog ispiranja kvaliteta, sa svakom narednom žetvo, Isto tako na pojedinim parcelama već je prisutan i korov i sve ovo ukazuje da će prinos svakako biti niži od prošlogodišnjeg. A za sada na 50 odsto požnjevenih površina, prinos je na nivou od šest tona po hektaru", kaže Jelena Ivan.

Obilne padavine dobro su podnele povrtarske kulture, pa je na oglednim poljima Stručne službe u Somboru stanje izuzetno. Stručnjaci ipak upozoravaju da je važna primena agrotehnike kako bi na kraju ostvarili dobar rod.

"Ono što je sada proizvođačima važno u intenzivnom rastu i plodonošenju, jeste da usklade režim navodnjavanja, jer poslednjih dana imali smo značajne količine padavina, što svakako je dobro došlo biljkama. Režim navodnjavanja prilagoditi potrebama biljke, tipu zemljišta i ono što je u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji je redovna prihrana uz navodnjavanje. I tu apelujemo cele godine proizvođačima da je važno primenjivati đubrivo u prihrani isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize", kaže Olivera Sekulić.

Ono što osim kiše nije išlo na ruku ratarima je svakako i niska cena pšenice. Kažu o tome više ne vredi ni pričati, jer višegodišnja niska cena od 15 do 19 dinara ne pokriva ni troškove i obezbeđuje samo zaradu nakupcima. Ovde je naviše seju zbog stočne hrane i plodoreda.

Izvor: RTV

Strana 9 od 485

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top