Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Fudbalski klub Odžaci (Hajduk Kula) igraće u polufinalu Kupa Srbije na teritoriji Vojvodine nakon što je u gostima bio bolji od Tise iz Adorjana.

kup-vojvodine-fudbalRezultati utakmica četvrtine finala koje su odigrane juče: Vojvodina 1928 Perlez – Podrinje Mačvanska Mitrovica 5:6, Tisa Adorjan – Odžaci 4:8.

Izvlačenje parova polufinala Kupa Vojvodine koje je na programu 23. maja biće održano u prostorijama Fudbalskog saveza Vojvodine. Pored Odžaka i Podrinja u žrebu će se naći i timovi koji su bili slobodni u četvrtfinalu, Železničar iz Pančeva i Mladost iz Bačkog Jarka.

Izvor: ico.rs

Predstava „Sumnjivo lice“ somborskog Narodnog pozorišta, po tekstu Branislava Nušića i u režiji Jagoša Markovića, sinoć (9. maja 2018. godine) imala je svečano izvođenje povodom dvadeset godina od postavljanja na scenu.

Rođendan su obeležili 120-tim izvođenjem pred somborskom publikom, a sve je počelo 9. maja 1998. godine, na istom mestu. I nakon dve decenije igranja ovo je jedna od najpopularnijih predstava somborskog pozorišta, a noseću ulogu svih ovih godina igra maestralni Saša Torlaković. Uz njega su tu Radoje Čupić, David Tasić Daf, Srđan Aleksić, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, i mnogi drugi.

Od prvog dana apatinski „Dunavski biseri“ su sastavni deo pozorišnog ansambla. Te 1998. godine kada se zavesa somborske Velike scene po prvi put otvorila pred ovom predstavom u ulozi muzičara našli su se tadašnji članovi „Dunavskih bisera“ Željko Lazović, Dušan Gladić i Jožef Veber. Tokom godina Gladić i Veber su ostali u stalnom sastavu predstave, dok se na mestu harmonikaša smenilo nekoliko muzičara. Jedno vreme je sa njima bio Dragan Narančić, dok je u toj ulozi poslednjih godina Milan Dopuđa.

Predstava je izvođena širom Srbije i osvojila brojne nagrade na raznim pozorišnim festivalima, a Saša Torlaković je najviše nagrađivan glumac za lik Jerotija.
Predstava je gostovala i u Ukrajini i Sloveniji, a sa glumačkom postavom redovno putuju i „Dunavski biseri“.
– Sala je i sinoć bila puna, što se kaže, i poslednja stolica popunjena i sva mesta za stajanje. Publika je, kao i uvek, bila izuzetno zadovoljna, a i glumci su igrali odlično raspoloženi. Svi smo bili zadovoljni. Nakon predstave, upravnik Pozorišta Mihajlo Nestorović pozdravio je i mlade i stare glumce i u čast dvadesetogodišnjice igranja otvorio šampanjac, rekao je Jožef Veber.

Jubilarnoj predstavi prisustvovali su i glumci koji su nekada igrali u ovoj predstavi, i zajedno sa sadašnjom postavom uživali u zabavi priređenoj svima njima u čast.
Pozorišna predstava „Sumnjivo lice“ se igra nekoliko puta godišnje, a najučestalija izvođenja su početkom školske godine, u septembru i oktobru mesecu.

– To je sada već tradicija da ovu predstavu, po polasku u novu školsku godinu, pogledaju srednjoškolci i studenti Sombora i okoline, dodao je Veber.
Želja ansambla je da dočekaju i svečano proslave i trideset godina izvođenja „Sumnjivog lica“. Ako je suditi po interesovanju publike, koje ne jenjava ovih dvadeset godina, biće i toga.

Izvor: Radio Dunav

petak, 11 maj 2018 00:00

„Evropski dani sunca“ u Kuli

Promocija upotrebe solarne energije, najnovija dostignuća u ovoj oblasti, modeli ka povećanju energetske efikasnosti i zaštite životne sredine obeležile su današnju manifestaciju „Evropski dani sunca u Kuli“. Učesnici manifestacije, kao i zainteresovani građani, mogli su da vide najveća dostignuća u ovoj oblasti na izložbenom prostoru koji je bio postavljen kod zgrade opštine u Lenjinovoj ulici.

Stručni skup je otvorio Miroslav Milovančev, direktor STŠ „Mihajlo Pupin“, predstavnici lokalne samouprave, a pozdravnu reč održao je Rastislav Kragić iz Ministarstva rudarstva i energetike, Gordana Mijatović, zamenik direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, predstavnik ODS EPS Distribucija Beograd i Slobodan Popov, direktor Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike iz Novog Sada.

Na stručnom delu skupa koji se održava u svečanoj sali STŠ „Mihajlo Pupin“, učesnici će biti upoznati sa podsticajima u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji, savremenim mogućnostima korišćenja sunčevog zračenja, iskustvom u radu fotonaponske elektrane Višer – Beograd, iskustvom u instaliranju obnovljivih izvora energije u Srbiji, iskustvom u radu „Eko-elementa“ iz Bugojna i autobusima na električni pogon u Beogradu.

Manifestaciju je organizovala Opština Kula i društvo za obnovljive izvore energije STŠ “Mihajlo Pupin” iz Kule.

Zasad oraha na putu između Sombora i Stapara star je više od 30 godine. U njemu je osamdesetak stabala, a vlasnik Stevan Ivkov ovih dana obilazi svoj zasad strahujući od posledica hladnog talasa početkom marta kada su jutarnje temperature bile i 20 stepeni ispod nule.

"Oni su bili u fazi formiranja plodova, ali vreme je odradilo svoje. Izmrzlo je sve. Da li će tu sada biti plodova ne znam. Možda će biti nešto. To je sada rano pričati, jer se zbog suše i teže formiraju plodovi. U svakom slučaju rod će biti manji nego prošle godine", rekao je Stevan Ivkov iz Stapara.

Šteta ima i na zasadima oraha u dvorištu Bele Mračine. Među tridesetak stabala ima i onih olistalih tek 10 do 20 posto iako je skoro polovina maja.

"Naglo otopljavanje je presekao jedan dan kada je u Somboru bilo -24 stepena. Pupoljici su već postojali i mraz je to presekao. Ako se smrzla srednja cev za napajanje u granama i uopšte drvetu, deo gde se cev za napajanje sokovima smrzla tu povratka nema. Sami pupoljici koji su se smrzli oni će se povratiti. Stari otpadaju,oni koji su se smrzli, a novi kreću. Tako da verujem da će 90 posto oraha da se povrati", kaže Bela Mračina.

Ove godine tako će se destiti da će orasi olistati tek za nekoliko nedelja.

"Od roda ove godine neće biti ništa. Ako pojedemo koju gibanicu sa orasima biće dobro. Ovde u dvorištu uvek sedimo ispod oraha kada se kuva i druži, a ove godine se neće ovde sedeti, barem ne u prvoj polovini godine", dodaje on.

Oraha će ove godine biti malo, ali nije lako ni kada dobro rode, jer je problem kome ih i po kojoj ceni prodati.

"Ove godine smo imali dosta oraha iz Bosne i Hrvatske, donošeni su kako su donošeni i nuđeni i kod nas u Staparu. Meni je ostalo tridesetak džakova neprodatih orasa", kazao je Ivkov.

U Somboru i okolini mogu se videti stabla oraha skoro bez lišća, a na onima koja su donekle olistala plodovi su retki, tako da će ove jeseni rod oraha biti mali.

Izvor: RTV

Povodom obeležavanja 9. maja – Dana pobede u Drugom svetskom ratu, Predsednik Skupštine grada Sombora, prim. Dr Zoran Parčetić, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnice za oblast urbanizma i zaštite životne sredine, organizovali su svečani prijem u zgradi Gradske uprave kome su prisustvovali Sergej Parubin, pomoćnik vojnog atašea Ambasade Ruske Federacije u Srbiji, major Slavko Đipalo i major Željko Đurđević ispred Prvog centra za obuku vojske Srbije – Komanda garnizona Sombor i delegacija SUBNOR-a. Nakon prijema, predstavnici Grada Sombora i njihovi gosti, položili su vence na spomen obeležja boraca NOR-a, spomenik ruskim borcima i na spomenik „Žrtvama fašističkog terora“ na Vidovdanskom trgu. Vence su položili i predstavnici Društva rusko-sprskog prijateljstva, Ženske alternative, udruženja ratnih vojnih invalida i drugi.

Prilikom odavanja počasti žrtvama Drugog svetskog rata i polaganja venaca na spomen obeležja, prim. Dr Zoran Parčetić i Sergej Parubin upisali su se u spomen knjigu i čestitali građanima Sombora 9. maj – Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

Muzej Batinske bitke depandansa Gradskog muzeja Sombor se uključuje u nacionalnu manifestaciju „Muzeji za 10” 2018. godine raznovrsnim sadržajima prilagođenim učenicima četvrtih razreda svih osnovnih škola sa područja grada Sombora. Ovaj program će se nastaviti nakon manifestacije i trajaće do 1. juna 2018.

Organizatori jednodnevne ekskurzije za osnovce su Gradski muzej Sombor (Muzej Batinske bitke) i Rezervat prirode „Gornje Podunavlje” uz finansijsku i organizacionu podršku Odeljenja za obrazovanje i Odeljenja za poljoprivredu gradske uprave Grada Sombora.

Osnovni cilj predviđenih aktivnosti je upoznavanje učenika sa jednim od poslednjih očuvanih močvarnih rezervata „Gornje Podunavlјe”, u čijim se granicama nalazi i nedavno obnovljen Muzej Batinske bitke, posvećen jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata na području Jugoslavije.

Učenici će se na kreativan način, kroz igru i edukativnu radionicu, upoznati sa ekologijom, industrijskim nasleđem Gornjeg Podunavlja i istorijom Batinske bitke.

Muzej Batinske bitke se uključuje u evropsku „Noć muzeja” i biće otvoren za posetioce 19. maja 2018. od 17 do 1 sat iza ponoći. Ulaz u muzej je besplatan.

Važeći Zakon o štrajku donet je 1996. godine, dok je u privredi formalno još uvek dominirala društvena svojina, a suštinsku vlast držala vladajuća partija posredstvom direktorskog ešalona.

Jedina briga zakonodavca bio je rizik da socio-ekonomsko nezadovoljstvo radnika preraste u pobunu protiv vlasti. Ta vlast je pala 2000. godine zahvaljujući pobuni kolubarskih rudara. Nova vlast je zadržala Zakon o štrajku, i koristila ga za obračune sa radničkim borbama protiv korupcije u privatizaciji društvene svojine. Ta vlast je pala 2012. godine zahvaljujući obećanjima opozicije da će kazniti korupciju u privatizaciji, navodi se u zajedničkom saopštenju Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, Marks21, 7 zahteva i Socijaldemokratske unije.

Kako su saopštili napokon, Ministarstvo za rad sada predlaže Nacrt novog zakona o štrajku. Nacrt donosi izvesna poboljšanja u odnosu na važeći Zakon, koji je bio represivan i u vreme kada je stupio na snagu, pre 22 godine, a neustavan je već 12 godina. Ta poboljšanja (npr. dozvoljava se štrajk van kruga preduzeća), su skoro bez ikakvog značaja za radnike u Srbiji danas. Nacrt već u prvom članu ističe da mu je predmet „pravo zaposlenih na štrajk“, iako dominantna većina radnika u Srbiji odavno više nisu zaposleni, već angažovani po privremenim, povremenim, sezonskim, usmenim, lizing i sličnim ili gorim uslovima. Ministarstvo očigledno nije ni nameravalo da zaštiti ustavno pravo na štrajk, već da prepreči bunt i onih preostalih zaposlenih, pretežno u javnom sektoru, koji još uvek mogu da se suprodstave daljoj pljački javnih dobara. Predloge za otklanjanje i izmene odredaba Nacrta koje guše pravo na štrajk ćemo izneti u okviru javne rasprave.

Ministarstvo se u Obrazloženju Nacrta na više mesta poziva na „standarde Evropske unije i Međunarodne organizacije rada“ bez navođenja o kojim konkretnim standardima se radi, zbog čega javnost nije u mogućnosti da proceni da li Nacrt zaista počiva na relevantnim standardima, a ne samo na interesu vlasti da spreči radnički bunt, saopšteno je.

Izvor: Danas

četvrtak, 10 maj 2018 00:00

Ruši se krov zadužbine

Više od veka star objekat somborskog pevačkog društva. Nižu uspehe, ali nemaju 400.000 dinara za obnovu

ZGRADA Somborskog pevačkog društva u centru Sombora u veoma je lošem stanju. Objekat od oko 280 kvadratnih metara star je više od jednog veka, a pevači su ga dobili na poklon od dr Joce Laloševića. Međutim, zbog dugogodišnjeg neulaganja u obnovu zgrade, sada preti opasnost da se ona uruši.

- Najveći problem je krov koji prokišnjava i tavanica koja svakog dana sve više otpada. U zgradi je stari odžak, visok šest metara i težak dve tone, a koji se iskrivio pod uglom od skoro 30 stepeni i gura tavanicu - kaže Milan Radišić, dirigent Mešovitog hora SPD i predsdnik UO ovog društva.

On dodaje se taj odžak ne koristi više od 30 godina iako su stručnjaci procenili da se neće srušiti jer je osnova dobra. Sada je stanje takvo da malter sa tavanice može da padne svakog trenutka. Osim toga, i instalacije su dotrajale.

Velika sala za probe, takođe, prokišnjava i opasna je za članove koji dolaze na vežbanje i probe za nastupe.

- Za hitnu sanaciju krova potrebno je oko 400.000 dinara, a mi taj novac nemamo - veli Radišić. - Ne postoji čak ni konkurs na koji bismo mogli da apliciramo, pa su nam hitno potrebni donatori ili sponzori.

Somborsko pevačko društvo je najstarija institucija ovakvog tipa u Srbiji. Trenutno imaju 90 aktivnih članova, u tri hora i to - Mešoviti, "Šareni vokali" (deca) i "Kvinta divina". Nastupili su na mnogobrojnim festivalima u zemlji i inostranstvu i osvojili mnogo priznanja.

U oronuloj zgradi vežbaju dva-tri puta nedeljno, a finansiraju se iznajmljivanjem prostorija u donjem delu zgrade i od članarina. Ta sredstva su dovoljna samo za funkcionisanje društva, ali nisu ni približno dovoljna za bilo kakve investicije.

VEK I PO

- ZA dve godine, Somborsko pevačko društvo treba da proslavi značajan jubilej - 150 godina od osnivanja. Najveća želja članova i uprave je da ovaj jubilej proslave u novom, rekonstruisanom prostoru, te da svoju zgradu otvore za sve Somborce - poručuje Radišić.

Izvor: novosti.rs

Povodom Dana pobede nad fašizmom (9.maj) na spomen obeležje poginulim borcima NOR-a, spomenik crvenoarmejcima i na spomenik „Žrtava fašističkog terora“ na Vidovdanskom trgu, vence su položili delegacije Grada Sombora, ambasade Ruske Federacije, SUBNOR-a, Vojske Srbije, Društva srpsko-ruskog prijateljstva, Organizacije rezervnih vojnih strarešina grada Sombora, asocijacije žena, drugih urduženja i građani Sombora.

četvrtak, 10 maj 2018 00:00

Da li su ekskurzije preskupe?

Ovo je vreme kada učenici širom naše zemlje odlaze na ekskurzije. Da bi se putovanje realizovalo, od pre pet godina ono se sprovodi putem javne nabavke. Roditelji kažu da su ekskurzije od tada skuplje, iako cenu i agenciju bira savet roditelja. U somborskim školama poštuju se svi pravilnici, ali priznaju da među agencijama postoji dogovor.

Daniela Marčinković је majka dva đaka, a njeno mišljenje je da su ekskurzije, koje se organizuju, skupe za većinu roditelja.

"Ako roditelj radi za 25 ili 30.000 dinara, a za ekskurziju mora odvojiti 8.000 dinara, uz to treba dete i spremiti, dati mu džeparac. To je onda 10.000 dinara. Da li ekskurzija može da vredi pola nečije plate", pita Marčinkovićeva.

U gradskoj Osnovnoj školi "Nikola Vukićević" učenici nižih razreda bili su na rekreativnoj nastavi na Tari. Sa svim pratećim troškovima, šet dana koštalo je roditelje 15 hiljada dinara. Učenici osmih razreda bili su na dvodnevnoj ekskurziji u Nišu, za 8.500 dinara.

"U tu cenu uračunati su troškovi prevoza, ishrane, dnevnice za nastavnike, lekara, osiguranje. Veliki broj roditelja ili ne radi ili ima mala primanja, pa onda možemo reći da je 8.500 dinara za dva dana značajan iznos, ali taj iznos može da se plati na rate, što je 800 dinara mesečno", rekao je Đuro Bulović, direktor OŠ "Nikola Vukićević".

Škole su obavezne da agenciju, koja će organizovati ekskurziju, odaberu u postupku javne nabavke. A iskustva nekih škola pokazuju da su agencije podelile interesna područja i postigle dogovor o ceni.

"Moramo biti svesni, svi mi učesnici u realizaciji maturske ekskurzije, da je to nadmetanje i podela tržišta između agencija koje učestvuju na javnim tenderima", izjavio je dr Ladislav Fekete, direktor Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor.

Da među agencijama postoji dogovor, direktor gimnazije ilustruje ovogodišnjim primerom iz njihove škole. Dve agencije, koje su se javile za organizovanje matrurske ekskurzije dale su ponude koje se u ukupnom iznosu razlikuju za dva evra.

"Vidite na ovom primeru 203 i 205 evra. To je približno isto. Ista ta ekskurzija prošle godine koštala je 186 evra", dodao je Fekete.

Prema Pravilniku, za realizaciju ekskurzije potrebno je 60 odsto prijavljenih učenika. Iskustva somborske gimnazije pokazuju da se svake godine za matursku ekskurziju izjasni od 80 do 85 učenika.

Izvor: RTV

četvrtak, 10 maj 2018 00:00

Apatinski poljočuvari dobili nove mopede

Na osnovu pokrajinskog konkursa, opština Apatin je obezbedila 50% sredstava za kupovinu 5 novih motora koji su danas dodeljeni poljočuvarskoj službi.

Motori su namenjeni isključivo za rad poljočuvarske službe. U saradnji sa opštinom, nadležnim inspekcijama, agencijom koja je angažovana, očekujem da će rezultati rada poljočuvara biti vidljivi u narednom periodu – rekao je pomoćnik predsednika opštine Apatin za poljoprivredu Đorđe Vignjević.

Izvor: Radio Apatin

Sombor je grad vina, fijakera, nepreglednih ravnica i odlično pripremljene ribe. Sombor možete posetiti tokom cele godine, a najpametnije je da dođete za vreme Ravangrad festivala. E, tada ćete videti ono što Sombor i Somborci zaista jesu. Ako uhvatite tih par dana, eventualno neki produženi vikend, evo šta vam Somborci mogu ponuditi.

1. Županija i najveće ulje na platnu u celoj Srbiji
Trg cara Uroša 1

Nekadašnja Županija, danas Skupština opštine grada Sombora, dom je slike koja zauzima neverovatnih 28 kvadratnih metara prostora (bez rama). Bitka kod Sente je remek delo mađarskog umetnika Ferenca Ajzenhuta, rađeno za izložbu povodom huljadugodišnjice dolaska Mađara na prostor Panonije.

Bitka kod Sente je najveća slika ne samo na prostoru Srbije, nego i cele bivše Jugoslavije. U Skupštinsku salu ušla je preko balkona uz rušenje nekoliko zidova. Drugi način prosto nije postojao. Dovoljno je reći da je platno nakon što je u Minhenu uramljeno u impozantni zlatni ram, u Sombor moralo biti dopremljeno posebnom baržom.

Delo ima skrivene motive slične rembrantovskim, a celu priču najbolje je saslušati u pratnji stručnih vodiča Turističke organizacije grada Sombora jer bivša Županija krije još nekoliko izuzetnih dela, poput „Sombora viđenog očima ptice“ arhitekte Branislava Jovina.

2. Fijaker – jedinstvena vožnja kroz Sombor
Venac Petra Bojovića

Sombor čuva svoje fijakere i prelepe konje. Iako danas nisu najsrećnija vremena za ovakvu turističku atrakciju, pažljivo istimarene i upregnute konje možete pronaći svakoga dana u blizini Gradskog muzeja. Vožnja zaista nije skupa. U zavisnosti od rute koštaće vas svega 200-300 dinara, a ukoliko fijaker unajmite na ceo sat oko 1.500 dinara.

Sombor je davne 1885. godine dobio prvi pravilnik o fijakerima i fijakerskoj službi, a u jednom momentu je sa 20tak fijakera bio vodeći grad po ovakvoj vrsti saobraćaja u Evropi. Za detaljnije informacije možete se obratiti somborskim fijakeristima na brojeve telefona 064.499.24.39 ili 062.970.17.48.

3. Morate probati gomboce i ostale đakonije na Našem salašu
Gradina 83

Naš salaš je smešten na periferiji Sombora, nekih 5 kilometara od grada. Možda je baš bicikl idealno prevozno sredstvo do ovog mesta jer je salaš u neposrednoj blizini biciklističke staze „Panonski put mira“. Salaš je star skoro 100 godina, a zapao je za oko svima od kada ima savršen vojvođanski meni. Sve što vam je baka pravila može se naći ovde. Rinflajš, šnenokle, gomboce, taške, knedle sa grizom, petleći paprikaš, gibanice…

Drugo mesto koje Somborcima odmah pada na pamet kada im pomenete salaše jeste Dida Hornjakov salaš. Pa se vi najavite i uživajte!

4. Sunčani sat – najpoznatija instalacija Sombora
Trg Sv. Trojstva

Davne 1850. godine Jovan Čokor, omraženi profesor, je iz ljubavi prema astronomiji naslikao Sunčani sat na zidu Župnog dvora. S obzirom na njegov status među učenicima, ubrzo nakon završetka sata pojavio se i grafit „Jedan ti je od ovih poslednji„.

Sunčani sat profesora Čokora spada u jedinstvena dela na ovim prostorima. Iako nema neku posebnu umetničku vrednost, istorijska je neprocenjiva. Od 2014. godine na zidu Župnog dvora crkve Presvetog trojstva nalazi se kopija, dok je original dobio posebno mesto.

5. Gradski muzej
Trg Republike 4

Gradski muzej Sombora čuva kolekciju od preko 40.000 eksponata. Najviše se hvale novčićima i šlemovima koji su deo njihove arheološke postavke. Osnivanje muzeja se vezuje za Ištvana Ivanjija koji je krajem 19. veka osnovao Istorijsko društvo Bač-bodroške županije sa namerom da se tu prikupljaju i čuvaju starine vezane za istoriju ovog područja.

U muzeju možete videti i sobu Laze Kostića, a definitivno najveće iznenađenje jeste originalni Sunčani sat koji je bukvalno sa sve fasadom prenet i postavljen u hodnik ove ustanove sa ciljem da se sačuva od zuba vremena.

6. Laza Kostić
Kralja Petra I 10

Ispred kuće u kojoj je Laza napisao pesmu o svojoj Lenki Dunđerski, Santa Maria della Salute, nalazi se spomen klupa. Laza nije rođen u Somboru, u ovom gradu nije proveo svoju mladost, ali je ipak ostavio veliki pečat, prvenstveno kroz njegovo stvaralaštvo i angažman u Srpskoj čitaonici, čiji je bio predsednik.

Pogledajte kratkometražni dokumentarac: Laza Kostić u Somboru
Šta reći o čoveku koji je Hamletovsko pitanje „to be or not to be, that is the question„, preveo rečima „trt mrt, ili život ili smrt“. Laza je upamćen kao neverovatan šaljivdžija koji je uvek s lakoćom skretao pažnju na sebe, i kao književnik, i kao političar, i kao filozof, i kao prevodilac, i kao poliglota i kao…

7. Karmelićanska crkva i najveće orgulje u zemlji
Venac Stepe Stepanovića 1

Karmelićanska crkva se nalazi u neposrednoj blizini Županije. Njena dva tornja dominiraju centrom grada, a pored crkve se nalazi samostan koji je naknadno izgrađen. Ova crkva je ukrašena brojnim skulpturama i vitražima, a njen neizostavni deo su orgulje iz 1926. godine koje se sastoje iz 43 registra i kao takve su najveće u Srbiji.

Crkva je posvećena Sv.Stjepanu, a njegova bista se nalazi između dva tornja na visini od 40tak metara.

8. Vučji podrum vina
Hajduk Veljka bb

Vuk Vujko je 2012. godine rešio da se upusti u proizvodnju vina. S obzirom da se radi o čoveku koji je dugo živeo od umetnosti palo mu je na pamet da uradi nešto krajnje interesantno. Spojio je slikarstvo i enologiju. Tako su etikete njegovih flaša oslikali istaknuti somborski slikari kao što su: Stipan Kovač, Srđan Bulat, Sava Stojkov, Milenko Buiša, Pavle Blesić, Miloš Pejović i naravno Milan Konjović.

Probajte Vučji šardone!

9. Čamcem kroz rezervat Gornje podunavlje
Bezdan

Specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje prostire se na oko 20.000 hektara i obuhvata Apatinski i Monoštorski rit, kao i meandre Dunava. Ovaj prostor spada u poslednja močvarna područja na teritoriji Evrope.

„Gornje podunavlje je jedna od retkih destinacija gde se još uvek može uživati u vožnji Dunavom, nepreglednim rukavcima i kanalima, nesputanoj rici jelena, mirnim noćima u seoskim domaćinstvima, autentičnim ribljim specijalitetima, poslednjim dunavskim alasima.“ Mi jedino možemo da dodamo da se u ovom rezervatu mogu sresti zanatlije poput tradicionalnih ribara, pčelara, čamdžija i mnogih drugih.

10. Morate videti galeriju Milana Konjovića
Trg Sv. Trojstva 2

Pitanje na koje Somborci uz muk zamišljeno vrte glavom jeste – „Ko je veći simbol grada, Laza Kostić ili Milan Konjović?“. Milan je jedan od najvećih slikara svog vremena, a grad Sombor mu se odužio brižljivo vodeći računa o skoro 1.100 dela slavnog umetnika.

Galerija je smeštena u samom centru i u njoj se čuvaju crteži, grafike, slike, lične stvari, pa i jedna bicikla. Ta bicikla, štafelaj i prugasta plavo-bela majica su ono po čemu Somborci pamte svog Maestra, slikara koji je i pre bilo kakve škole, kao dete, stvarao dela vredna divljenja. Upravo su i ti radovi izloženi, hronološki, sa idejom da zajedno kroz njegove slike vidite i osetite kreativni i stvaralački put od jednog neobično inspirisanog deteta do maestralnog umetnika koji je izlagao u gotovo svim velikim centrima Evrope.

Poseban deo postavke čini lična kolekcija njegove ćerke u okviru koje možete videti poslednji crtež Milana Konjovića nastao par dana pre njegove smrti.

11. Riblji paprikaš u čardi Andrić
Naselje Štrand 5

Čarde su u neku ruku specijalnost Somboraca, a riblji paprikaš nešto čime se ponose. Iako postoji više mesta na kojima se može probati odlična hrana, nekako se riblja čarda Andrić najviše ističe svojim kvalitetom, ali i tamburašima.

12. Poslednja tkačnica svilenog damasta u Evropi
Žrtve fašizma 2, Bezdan

Bezdanska tkačnica je jedinstven primer u Evropi. Nalazi pod zaštitom države. Ovde se i dalje čuva 140 godina star zanat umetničkog tkanja svilenog damasta. Sam zanat potiče iz Češke i Mađarske odakle su i doneti prvi razboji davne 1870. godine.

Apsolutno je razumljivo zašto je Bezdanska tkačnica ujedno i velika turistička atrakcija. Posete u trajanju od sat vrmena su moguće, ali je neophodno izvšiti rezervaciju.

13. Sombor za lovce i pecaroše
Sombor

Ukoliko ste ljubitelj lova i ribolova Sombor je raj za vas. Za ovaj kraj se često kaže da „od amatera pravi profesionalca“. Neke od najpoznatijih lokacija za pecanje su: Dunav, Bajski kanal, DTD kanal, Veliki bački kanal, Čonopljansko jezero, Kiđoš-Plazović, Mrtva baračka, Monoštorski rit…a od ribe, grize apsolutno sve!

S druge strane, lovci najčešće svoj hobi upražnjavaju u lovištu „Kozara“ koje na svojoj površini od gotovo 12.000 hektara oganizuje sezone lova na gotovo sve vrste. Najpoznatija je svakako sezona lova na jelene i divlje svinje, a moguće je ići u lov na veprove i muflone.

14. Skulpture Pavla Blesića po celom gradu
Sombor

Za ovo vam ne možemo dati preciznu lokaciju. Pavle Blesić, poznati somborski umetnik, je do sada svom gradu poklonio preko 10 skulptura. Sve su one pronašle svoje mesto u parkovima i na trgovima. Najveći broj možete videti ispred Županije, na Trgu cara Uroša, a ostale…moraćete sami da pronađete lutajući prelepim centrom grada Sombora.

15. Morate obići Magistrat i ostale znamenitosti grada
Trg Svetog Trojstva 1

Magistrat ili Gradska kuća je najreprezentativnije zdanje u Somboru. Rađeno je u stilu neokasicizma i potiče iz 17. veka. Mnogi bitni događaji su se odigrali u ovim prostorijama. 1918. godine ovde je potpisano pripajanje Sombora Kraljevini Srbiji, a ’44. godine preuzimanje vlasti nakon oslobođenja. Ono što ne smete propustiti je vitraž sa grbom grada koji se nalazi na ulazu u svečanu dvoranu.

Ovo je samo jedno od velelepnih zdanja malog Sombora. Druga građevina koja dominira gradom je Županija, a pored ova dva objekta posebnim arhitektonskim stilom mogu se pohvaliti još i Srpska čitaonica (stil eklektizma), Sokolski dom (srednjevekovna srpsko-vizantijska arhitektura), Krušperova kuća (kasnobarokni stil), Kronić palata (stil eklektizma), Pašina kula (najstarije zdanje u gradu sa elementima gotike)…

Neizmerno hvala Somborcima na gostoprimstvu i oblikovanju ove priče.

Izvor: tripblogspot.com

Već se neko vreme raspravlja o tome kako društvene mreže utiču na mentalno zdravlje, a sad je to i zvanično. Britanci su sproveli istraživanje na tu temu.

Intervjuisali su gotovo 1.500 osoba starih između 14 i 23 godine o tome kako koriste najpopularnije društvene mreže - Instagram, Snapchat, Twitter, Facebook i YouTube i kako one utiču na njihovu psihu.

Istraživanja su pokazala da Instagram prednjači u lošem uticaju, pogotovo na mlade žene.

Popularna aplikacija nudi mogućnosti "filtriranja" svih nesavršenosti, zbog čega se korisnici osećaju mučno, depresivno, usamljeno i neispunjeno.

Osim toga doživljavaju i FOMO ili Fear of missing out. Dakle, uvek su opterećeni time da "nešto propuštaju".

Jedina društvena mreža koja je dobila samo pozitivne komentare je YouTube.

Naučnici su otkrili da najgore na korisnike utiče korištenje društvenih mreža više od dva sata dnevno, piše Ordinacija.

Izvor: N1

Ministar finansija u Vladi Srbije Dušan Vujović podneo je ostavku još prošle sedmice, nezvanično saznaje Danas.

Vujović je u pisanoj izjavi koju je dostavio premijerki Ani Brnabić naveo da je odlučio da se sa mesta ministra finansija u Vladi Srbije povuče iz ličnih razloga.

On je u ostavci napisao da su četiri godine, koliko je dugo bio ministar, „sasvim dovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji“, prenose mediji.

Međutim, kako izvori Danasa nezvanično navode, to je učinio „malo iz ličnih, malo iz profesionalnih razloga, jer neće da čeka da ga Siniša Mali zameni“. Reč je podsetimo, o spekulacijama da odlazeći gradonačelnik Beograda preuzima mesto Vujovića, nakon rekonstrukcije.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas da će njegov dalji angažman zavisiti od odluke predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Mali je istakao da nikada nije „trčao za funkcijama“, te da mu je bila velika čast što je vodio Beograd četiri godine.

Na konstataciju i pitanje novinara šta će dalje raditi, da se zna da neće biti gradonačelnik, te da li će savetovati premijerku u vidu ministra finansija ili privrede, naveo je da će je, budući da se dugo znaju, savetovati pre svega kao prijatelj.

„Savetovaću je kao prijatelj i kao osoba kojoj je interes bolji život naše dece“, rekao je Mali, a na pitanje da li to znači da ulazi u vladu, Mali je odgovorio da to nije rekao.

„Videćemo šta će reći predsednik i SNS, sačekaćemo njegovu i odluku stranke“, rekao je Mali za Prvu.

Izvor: Danas

Sastojci

500 g kora za pitu

600 g krompira

2 struka praziluka

1 dl ulja

so

mleveni biber

Za preliv:

3 jaja

2,5 dl mleka

2,5 dl jogurta

so

mleveni biber

Priprema

1. Krompir oguliti skuvati, ocediti od vode prohladiti i izrendati.

2. Praziluk iseći na kolutiće i pržiti na ulju dok ne omekša dodati rendan krompir izmešati dodati so i mleveni biber.

3. Jedan list kore za piru četkom premazati sa malo ulja staviti smesu od praziluka i krompira i koru savijati kao harmoniku, staviti u pleh obložen papirom. Tako uraditi sa svim korama slagati jednu do druge kao harmoniku.

4. Umutiti 3 jaja sa 2,5 dl mleka, 2,5 dl jogurta, dodati so, mleveni biber i zaliti složenu pitu kašikom malo po malo stavljati da preliv ulje između savijenih kora. Neka pita odstoji 10 minuta i pecite je na 180 stepeni 30 minuta.

Izvor: Danina kuhinja

Odbornici Skupštine Grada Sombora usvojili su odluku o podizanju spomenika kralju Aleksandru.

U centru Sombora, ispred Gradske kuće biće podignut spomenik Kralju Aleksandru. Odluku o tome doneli su odbornici Skupštine grada Sombora, a na predlog odborničke grupe Srpske napredne sranke.

Biće to vraćanje spomenika koji je na tom istom prostoru bio od 1940. do ulaska mađarske vojske u Sombor 1941. godine.

"Ja sa radošću mogu da kažem da smo mi u proteklom periodu primili nekoliko inicijativa za vraćanje i postavljanje spomen obeležja i po njima postupili. U okviru jedne takve inicijative podignut je spomenik Veljku Petroviću na glavnoj ulici u Somboru. Sada prihvatamo jednu višedecenijsku inicijativu i konačno će ona na zadovoljstvo Somboraca postati realnost", rekao je Nemanja Sarač, član GV zadužen za kulturu.

Odbornici opozicije bili su protiv donošenja Odluke o vraćanju spomenika kralju Aleksandru, jer smatraju da Sombor ima mnogo važnije prioritete.

"Ni jedan grad u Srbiji nema ulice sa imenima četvorice srpskih vojskovođa, kao što ima Sombor, glavna ulica se zove Kralja Petra i mislim da srpskog identiteta ovde ima sasvim dovoljno i ne treba ga dodatno pojačavati, jer to neće učiniti ovaj grad više srpskim niti ga učiniti manje multikulturalnim, manje srednje evropskim gradom, manje gradom koji ima taj svoj identitet", kazao je Siniša Lazić, predsednik OG DS–a.

Inicijative za vraćanje spomenika Kralju Aleksandru pokrenute su pre nekoliko godina, a inicijatori su bili udruženja građana i političke stranke. Isto tako pokretane su i inicijative za vraćanje spomenika Svetog trojstva koji je najstariji somborski spomenik. Somborci su ga podigli još 1774. godine, a porušen je posle Drugog svetskog rata.

U planu je i vraćanje tog spomenika, ali je to tek dugoročni plan.

"Nadležna komisija je primila i te inicijative, razmatra ih i ja sam siguran da ćemo uskoro imati rešeno i postavljanje tog spomenika", saopštio je Sarač.

U centru Sombora nekada je bilo pet velikih spomenika- Svetog trojstva, caru Francu I, Jožefu Švajdlu, Ferecu Rakociju i kalju Aleksandru. Kako su se menjali društveni sistemi, državne i nacionalne strukture tako su i rušeni somborski spomenici. Porušeni su svi.

Odbornici Skupštine Grada Sombora imenovali su Dušana Sekulića, profesora fizičkog i dosadašnjeg direktora Sportskog centra "Soko" za vršioca dužnosti direktora javnog komunalnog preduzeća "Čistoća".

Dosadašnji direktor "Čistoće" Nikola Pajić, podneo je ostavku iz ličnih razloga, ali se u diskusijama opozicije moglo čuti da je ostavaka uslovljena političkim dogovorom jer je Pajić u međuvremenu iz Pokreta obnove kraljevine Srbije kojoj pripada mesto direktora "Čistoće" prešao u SNS.

Izvor: RTV

Uređenje, tačnije obnova atrijuma dva zasigurno najveća i najznačajnija zdanja u povesnici Sombora - Skupštine grada i Gradske kuće, ovog proleća zaokuplja majstore ali i same žitelje ovog grada.

Prema rečima glavnog gradskog urbaniste Milana Stojkova upravo će uređenje brojnih varoških atrijuma biti u fokusu ovdašnjih vlasti, ne bi li se Somboru, kao sve atraktivnijoj turističkoj destinaciji, dodalo na postojećem arhitektonskom sjaju nastalom kroz vekove burne i bogate prošlosti.

Varmeđa ili Županija, kako Somborci i dan danji kolokvijalno zovu impresivno zdanje Skupštine grada, poznata je široj javnosti pre svega po svojoj baroknoj svečanoj sali koju krasi gigantska slika „Bitka kod Sente“ Ferenca Ajzenhuta. U okviru radova na rekonstrukciji atrijuma ovog zdanja, reč je pre svega o obnovi fasade, koja neće promeniti ni namenu niti ambijent objekta u kojem i danas stoluje gradska ali i organi centralne državne vlasti.

S druge strane, obimne intervencije na atrijumu Gradske kuće gotovo da će promeniti fizionomiju ovog zdanja. Naime, kada radovi budu završeni, umesto da deli, zgrada Gradske kuće će zahvaljujući novouređenom atrijumu postati spona između glavne varoške Ulice Kralja Petra Prvog oslobodioca i najvećeg gradskog Trga Svetog Trojstva.

- Do sada je urađeno priključenje olučnih vertikala na atmosfersku kanalizaciju, obija se malter na unutrašnjoj fasadi, prozori se bruse i farbaju uz zamenu trulih delova, a menja se i spoljašnja stolarija, odnosno portali na Gradskoj kafani - nabraja Stojkov, prema čijim rečima majstorima predstoji i uvođenje nove elektroinstalacije za dekorativnu rasvetu sa video- nadzorom i ozvučenjem.

Ono što je ljubopitljivim Somborcima, koji svako malo proviruju u atrijum Gradske kuće, privuklo posebnu pažnju je zamena ploča bračkog mermera koji je krasio ovaj atrijum, ali po rečima glavnog gradskog urbaniste nije izdržao test često surovog vojvođanskog podneblja.

- Pokazalo se da brački mermer, mada izuzetno dekorativan i efikasan u popločavanju gradova mediteranskog pojasa, nije mogao da izdrži decenije velikih temperaturnih razlika, pri čemu su mu najviše naškodili tempreaturni „minusi“, odnosno procesi smrzavanja tokom zime. Upravo zato, po nalogu nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, novo popločavanje će biti urađeno sa livenim presovanim betonskim pločicama, poput onih koje su postavljnjene na Trgu Koste Trifkovića, odnosno Trgu umetnosti - najavljuje Stojkov, koji očekuje da se svi radovi završe u roku, odnosno tokom jula.

- Ova investicija, vredna 18 miliona dinara, bi trebala da bude okončana do, za ovo leto planiranog, prvog sombroskog filmskog festivala, ali će se zahvaljujući uređenom prostoru sa baštom, letnjom pozornicom i rekonstruisanom fontanom, atrijum Gradske kuće koristiti i za brojne druge programe iz oblasti kulture - očekuje somborski glavni gradski urbanista Milan Stojkov.

Stojkov je uveren da je očuvanje i obnova značajnih objekata, mera Somboraca u poštovanju vlastite varoške istorije.

Županija trostruko skuplja
Za rekonstrukciju atrijuma Skupštine grada iz ovogodišnjeg varoškog buyeta odvojeno je 50 miliona dinara, donosno bezmalo trostruko više sredstava nego što su to zahtevali radovi na Gradskoj kući u kojoj su danas, umesto organa vlasti, smeštene političke stranke, lokalne novine i pojedine nevladine organizacije. Majstori, za ove radove izabranog preduzeća „Somborelektro“, će za posao na uređenju atrijuma Varmeđe imati nešto više vremena, pošto ugovor predviđa da se oni okončaju do oktobra ove godine.

Izvor: Dnevnik.rs

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 11 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške i sedam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile teške i jedna osoba lake telesne povrede. Četiri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisano 48 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 369 prekršajnih naloga.
Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neustupanje prvenstva prolaza.

Kao svojevrsni završni ispit u veštinama i znanjima koje su skoro pola godine sticali, pre svega kroz rad sa volonterima i aktivistima ovdašnjeg Crvenog krsta, u somborskom Parku Heroja učenici trećih razreda osnovne škole dobili su priliku da se dokažu i pokažu na lokalnom takmičenju u okviru programa „Smanjenje rizika i ublažavanje posledica od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti u lokalnim zajednicama”.

Prvenstveni cilj ovog programa je bio da ojača kapacitete lokalne zajednice podizanjem svesti o sistemu ranog upozoravanja i spremnosti za sprovođenje mera samozaštite i međusobne zaštite, a realizovan je od oktobra prošle do aprila ove godine u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar”. Učenici su imali priliku da se kroz 88 radionica upoznaju sa tematskim celinama kao što su sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, podela nesreća i njeni uzroci, klimatske promene, požari, poplave, bezbednost na vodenim površinama, zemljotresi, klizišta i odroni, tehničko-tehnološke nesreće, mere i postupci u slučaju nesreće, mere bezbednosti i zaštite u svakodnevnom obavljanju aktivnosti.

Na kraju dana, odnosno završnog takmičenja, kao najuspešniji tim pokazala se ekipa koji su sačinjavali Aljoša Tolmač, Petar Trbojević, Leon Holjevac, Sara Gluhović, Jovan Jakšić, Anastasija Vojkić, Meša Mraović, Marko Rak, Tijana Tucaković i Ivana Karanović.

Takmičenje je otvorio predsednik Skupštine Grada Sombora Zoran Parčetić, a njemu su prisustvovali i starije, profesionalne „kolege“ osnovaca spremnih da uzmu svoje učešće u stroju ovdašnjih humanitaraca i spasilaca, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Somboru Predrag Rakonjac, stručni saradnik za poslove vanrednih situacija i odbrane Grada Sombora Ivan Gligorić, major Nebojša Mijailović, zadužen za civilno- vojnu saradnju Prvog centra za obuku Vojske Srbije, stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine Jelena Milić-Šućur, ali i prosvetni radnici iz OŠ „Ivo Lola Ribar” u kojoj se i odvijala polugodišnja obuka osnovaca.

Izvor: Dnevnik.rs

Prema službenim podacima, broj registrovanih zapuštenih porodičnih kuća i imanja na teritoriji opštine Apatin iznosi nekoliko stotina. Pored toga što predstavljaju ruglo, najveću pretnju zbog sklonosti ka rušenju imaju za bezbednost građana, posebno naših najmlađih sugrađana koji ih nesvesni opasnosti često koriste kao poligon za igru.

Najčešće je reč o napuštenim staračkim imanjima, koja naslednici nemaju nameru obnavljati, kućama gde nisu rešeni imovinski odnosi ili jednostavno objekti koji se dugo nalaze na tržištu nekretnina ali za njih nema zainteresovanih kupaca.

Za objekte koji su u ovakvom stanju, odeljenje za građevinske poslove opštine Apatin vrši obezbeđenje, postavljanjem stubova i zaštitne ograde. Međutim nekoliko ovakvih objekta srušilo se na javnu površinu ali i susednu katastarsku parcelu zbog čega se moralo ozbiljnije reagovati. Primer ovakvog objekta je kuća u ulici Vlade Ćetkovića broj 88, koja je nalogom inspekcije srušena prošle nedelje.

– Izlaskom na teren smo utvrdili da je zbog narušene konstruktivne stabilnosti objekta i njegovog delimičnog urušavanja neophodno uklanjanje. Inspekcija je donela rešenje o zabrani korišćenja objekta i po službenoj dužnosti pokrenula postupak za donešenje rešenja o uklanjanju. Pošto se radi o vlasnicima koji su korisnici socijalne pomoći, rušenje objekta finansirala je opština, kaže Velimir Kovačević građevinski inspektor, objašnjavajući da su nalog za rušenje izdali zbog brojnih prigovora građana koji su bili zabrinuti zbog materijalne štete na svojim objektima i mogućih tragičnih posledica.

Prema njegovim rečima, prijavu za uklanjanje objekata uglavnom podnose komšije čiji su objekti ili parcele neposredno ugrožene, ali zahtev za rušenje mogu da podnesu i vlasnici odnosno suvlasnici. U budžetu opštine Apatin za ovu namenu planirana su sredstva u iznosu od milion dinara, a nalozi za rušenje se odobravaju prema redosledu prijave ili prioriteta, odnosno ukoliko građevinska inspekcija utvrdi da su ispunjeni svi uslovi, prvenstveno oni koji se odnose na ugrožavanje bezbednosti građana.

Vrednost radova na rušenju kuće i odvoženju šuta se kreće od 100 000 do 250 000 dinara, i ona zavisi od veličine objekta. Kovačević ističe da će se za objekte kod kojih se vlasnici budu protivili uklanjanju, biti angažovani nezavisni veštaci u postupku.

Izvor: Radio Dunav

ponedeljak, 07 maj 2018 00:00

Likovna kolonija 2018. Rotari kluba Sombor

U subotu, petog maja 2018. godine je održana likovna kolonija Rotari kluba Sombor, na PIK-u pored kanala.
 
Na ovogodišnju.već tradicionalnu ,dobrotvornu akciju se odazvalo devet poznatih slikara iz Sombora i okoline: Buiša Milenko, Brkanović Nikola, Koso Ištvan, Radaković Milan, Rađenović Milorad, Čabarkapa Rajko, Šljukić Svetislav, Uzelac Vesna i Višinka Jene.

U prijatnom okruženju i dobroj atmosferi rođeno je više od deset prelepih slika na platnu.

Kritičari smatraju da neki od ovih običaja predstavljaju kršenje ljudskih prava ili da doprinose širenju seksualno prenosivih bolesti

Afrika je dom različitim kulturama i bogatoj tradiciji. Ali, ima i gomilu neobičnih i kontroverznih seksualnih običaja. Pristalice ovih običaja često navode koliko su korisni ti rituali, za koje se smatra da se i dalje odvijaju u udaljenim selima. Kritičari, međutim, ističu da neki od njih predstavljaju kršenje ljudskih prava ili da doprinose širenju seksualno prenosivih bolesti, prenosi portal Face2faceafrica.com.

Seksualno čišćenje
Zvana Kusasa Fumbi, ova tradicija se praktikuje u nekoliko afričkih zemalja, uključujući Malavi, Zambiju i Keniju. Prema tom ritualu od mladih devojaka se traži da imaju seks sa plaćenim muškim prostitutkama koje zovu "hijenama", nakon što su dobile prvu menstruaciju, postale udovice ili imale abortus.

Seksualno čišćenje je tradicija koja traje tri dana. Devojke se odvode na tajno mesto gde provode vreme učeći o različitim aspektima žene, uključujući i to kako zadovoljiti muškarca. Poslednjeg, trećeg dana, poziva se "hijena" da očisti devojku. Lokalni stanovnici veruju da ova praksa sprečava bolesti.

U svetskoj javnosti je ova praksa osvanula u medijima pre dve godine, kad je BBC otkrio čoveka koji je bio unajmljen da spava sa devojkama. Erik Aniva, inače HIV pozitivan, rekao je da je "seksualno očistio" više od 100 žena i devojaka. Od tada mnogi aktivisti sprovode kampanju protiv te prakse, za koju se veruje da se i dalje odvija u udaljenim krajevima Malavija.

Provera devičanstva
Ovo je popularna tradicija u Južnoj Africi, posebno među pripadnicima Zulu naroda, koji uglavnom žive u provinciji KvaZulu Natal. Kvalifikovani ispitivač devičanstva proverava devojke koje učestvuju u ovoj ceremoniji, a procedura se obavlja u posebno izdvojenoj prostoriji uz pomoć golih ruku.

Od devojaka se zahteva da legnu na leđa, nakon čega "tester" gleda da li je himen netaknut. Ako je sve kako treba, devojka dobija sertifikat o devičanstvu.

Tokom godina, mnoge grupe za ženska prava su pozivale na ukidanje ove stare prakse. Međutim, lokalni stanovnici kažu da je ovaj običaj neophodan, posebno zbog pojave HIV/side u Južnoj Africi.

Ceremonija krađe žene
Ovo je praksa plemena Vodabe, podgrupe naroda Fulani u regionu Sahel. Tokom ceremonije muškarci se oblače i šminkaju, a lica obično boje različitim nijansama. Potom plešu spektakularni Gerevol ples kako bi privukli žene na ceremoniji, bez obzira da li su udate ili ne.

Žene takođe mogu da biraju koliko god muškaraca žele i mogu imati seks sa svima njima pre nego što se "skrase" s jednim. Zanimljivo je to da nije bitno koliko je dugo žena udata – jednom kad izabere muškarca pleme prihvata novu zajednicu i odnosi se prema njoj kao prema ozvaničenom braku.

Izvor: srbijadanas.com

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je danas u Istanbulu, tokom tursko-srpskog biznis foruma, Memorandum o saradnji s turskom građevinskom kompanijom "Tašjapi" čiji se deo odnosi i na gradnju autoputa Beograd-Sarajevo.

Na osnovu tog memoranduma, turska kompanija treba da uradi tehničke i finansijske predloge nekoliko infrastrukturnih projekata u Srbiji.

"To su rehabilitacija regionalnih puteva Novi Pazar-Tutin i Aljinovići - Sjenica - Novi Pazar, kao i gradnja obe deonice autoputa Beograd-Sarajevo koje se nalaze u Srbiji, od Kuzmina do Sremske Rače, i od Požege do Kotromana, odnosno granice sa BiH", navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva.

Kako se navodi u saopštenju, o tim predlozima odlučivaće posebna radna grupa Vlade Srbije.

"Za Srbiju je važna izgradnja autoputa od Beograda do Sarajeva, a taj projekat je i od velikog značaja za čitav region. Srbija je spremna za gradnju autoputa, kako za pravac preko Sremske Mitrovice, tako i za pravac preko Požege, Užica i Kotromana. Zato smatram da je memorandum s turskom kompanijom 'Tašjapi' još jedan dobar korak u tom pravcu. Očekujemo da tokom posete Turskoj razgovaramo i o modelima finansiranja izgradnje tog autoputa”, izjavila je ona.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović članica je državne delegacije koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koja se od danas nalazi u dvodnevnoj poseti Turskoj.

U ponedeljak u Ankari nakon razgovora dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, Mihajlovićeva će potpisati i Memorandum o razumevanju i saradnji u aktivnostima istraživanja i razvoja u oblastima saobraćaja izmedju Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i Ministarstva saobraćaja, pomorstva i komunikacija Turske o medjunarodnom drumskom transportu putnika i tereta.

Tokom posete potpredsednica Vlade imaće i bilateralne sastanke s predstavnicima Ministarstva saobraćaja i komunikacija o mogućnostima saradnje u infrastrukturi.

Izvor: N1

ponedeljak, 07 maj 2018 00:00

Sombor: Nekretnine prolaze kroz rešeto

Mada su poznati, za srpske prilike, kao izuzetno uredne platiše kada su u pitanju svi komunalni računi i poreske obaveze po osnovu posedovanja nekretnina, Somborci od prvih dana maja imaju priliku da u svojim domovima „ugoste“ popisivače gradske poreske administracije.

Naime, ulazeći u program „Reforma poreza na imovinu“ koji se u našoj zemlji provodi u 45 lokalnih samouprava, ovdašnja varoška poreska administracija je rešila da u potpunosti uvede red u svoje registre, odnosno da postojeću bazu podataka „ukrsti“ sa stvarnim stanjem na terenu.

Cilj programa, kako tvrde poreznici, je da se u narednih šest meseci koliko traje projekat evidentiraju svi obveznici, odnosno da svi plaćaju porez na imovinu kojom stvarno raspolažu. Time bi se pre svega uveo red u evidenciju poreskih obaveza građana, ali bi se postiglo i ravnomerno opterećenje poreskih obveznika, umiruju ovdašnju javnost iz lokalne poreske administracije.

Naglašava se da će u prvoj fazi implementacije projekta 17 popisivača otpočeti popis nepokretnosti na teritoriji Grada Sombora, tako da građani mogu očekivati u narednom periodu njihovu posetu. Kako poručuju iz gradske uprave popisivači će imati i odgovarajuće legitimacije za obavljanje ovog posla.

„Molimo građane da popisivačima izađu u susret, da im pruže sve neophodne podatke, odnosno popune odgovarajuću poresku prijavu i ispune zakonsku obavezu. Sredstva prikupljena po osnovu naplate poreza na imovinu koriste se za održavanje i građenje ulica, puteva, vodovodne i kanalizacione mreže, škola, vrtića i drugih objekata. Redovnim plaćanjem poreza značajno utičemo na kvalitet života u našoj sredini i dajemo doprinos razvoju našeg mesta”, stoji u dopisu Odeljenja lokalne poreske administracije GU Sombora.

Ceo program „Reforma poreza na imovinu“ finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, a Vlada Švajcarske je za pet najuspešnijih opština, odnosno gradova obezbedila nagradni fond u iznosu od milion franaka. Sombor, koji je inače u samom vrhu srpskih lokalnih samouprava kada je u pitanju proces digitalizacije izdavanja građevinskih dozvola, stvaranje povoljne poslovne klime... za sprovođenje ovog programa koji bi trebao da uvede dodatni red u poreske „libre“ izabran je među 92 lokalne samouprave koliko ih se prijavilo za učešće u projektu.

Više reda i u adresama
Do kraja ove godine više reda bi trebalo da se uvede i u varoški adresni registar, čime će svaka ulica dobiti svoje ime, a žitelji adresu sa tačnom kućnom „numerom“ na kojoj žive. Završetkom ovog posla konačno će odzvoniti situaciji da su adrese velikog broja zgrada u naselju Nova Selenča obeležene slovima pa brojem ( npr. T-4), da čak stotinak novoformiranih ulica nemaju adekvatan naziv nego su urbanistički i katastarski nelogično „priključene“ postojećim, ali i da velikom broju građana u ličnim dokumentima umesto kućnog broja piše „bb“, (odnosno bez broja).

Izvor: Dnevnik

U galeriji ,,Meander” Kulturnog centra Apatin, u petak 11. maja 2018. godine sa početkom u 19 sati, biće otvorena izložba radova Borislava Nikolića pod nazivom ,,Špic Forme i Grafike’’.

Rođen 1978.godine u Novom Sadu. Akademiju likovnih umetnosti u Novom Sadu završio 2003.godine, smer vajanje u klasi prof.Gordane Kaljalović. Master studije završio 2010.god.na istom studijskom programu u klasi prof.Borislava Šuputa na temu: “Od pune mase do rastegljivosti forme“.
Član ULUV-a od 2006.godine.

Od 2009.radi kao nastavnik u Tehničkoj školi“Mileva Marić-Ajnštajn“u N.Sadu. Izražava se uglavom kroz skulpturu i crtež, ali se ne ograničava u zavisnosti od ideje (grafika-slika,foto-video art)

Učestvovao na više kolektivnih izložbi u zemlji i nekoliko u inostranstvu.
Priredio osam samostalnih izložbi. Učesnik vajarskih simpozijuma i likovnih kolonija. Izložba će trajati u periodu od 11. maja do 18. maja 2018. godine.

Izvor: Radio Dunav

Strana 10 od 471

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top