Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
četvrtak, 21 jun 2018 00:00

Aranka Binder

Na današnji dan, 19. juna 1966. godine u Somboru je rođena Aranka Binder, višestruka državna prvakinja i rekorderka u streljaštvu.

Tri puta je učestvovala na olimpijskim igrama, a iz Barcelone 1992. godine vratila se sa bronzanom medaljom.

Na svetskom kupu osvojila je po jednu zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju.

Prvakinja Balkana bila je 1985. godine, treća na prvenstvu Evrope 1996. i treća na Mediteranskim igrama 2005. godine.

U sve tri discipline streljaštva za žrene ( vazdušna puška, 60 metaka ležeći i u trostavu) postavljala je državne rekorde.

Autor: Dušan Kolundžija

četvrtak, 21 jun 2018 00:00

Miloš Mrkalj

Na današnji dan, 21. juna 1949. godine u Kljajićevu je rođen Miloš Mrkalj, karatista, međunarodni sudija i trener.

Za više od 40 godina aktivnog rada na propagandi i afirmaciji ovog borilačkog sporta, stvorio je na desetine vrsnih karatista, državnih prvaka i reprezentativaca i naravno majstora karatea.

Osnovao je i nekoliko klubova.

Bio je nosilac crnog pojasa deveti dan koji mu je 2012. godine dodelila Budo karate federacija.

Umro je 2014. godine.

Autor: Dušan Kolundžija

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović danas je, na prijemu đaka generacije osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora, uručila nagrade najboljim „malim“ i „velikim“ maturantima u školskoj 2017/2018. godini i Laslu Uriju, najboljem maturantu – srednjoškocu, budućem stipendisti grada tokom visokoškolskog obrazovanja.

Gradonačelnica je izrazila je zadovoljstvo što grad zajedno sa najboljim maturantima osnovnih i srednjih škola, njihovim roditeljima, nastavnicima i profesorima obeležava uspešan završetak jednog školskog perioda, ali i nastavak obrazovanja i početak novog života.

„Ovde smo da im čestitamo na svemu onom šta su postigli, ali i da ih ohrabrimo za sve ono šta ih u budućnosti čeka. Mi koji smo stariji znamo da je život pun izazova, što su i oni verovatno do sada iskusili. Sada se suočavaju sa bezbroj pitanja o svojoj budućnosti, od toga koju srednju školu, odnosno fakultet upisati, do toga koje zanimanje odabrati. I mi smo se nekada sa istim pitanjima suočavali i zbog toga moramo da ih ohrabrimo da budu čvrsti i odlučni i istrajni, ali da na prvom mestu budu borbeni i da se uvek bore za ono do čega im je stalo“, kazala je gradonačelnica obraćajući se roditeljima i prosvetnim radnicima.

„Vi deco, kao đaci generacije, ste među najkompetentnijima u svojoj generaciji i svojim školskim redovima da donesete odgovarajuće odluke koje će se na prvom mestu odnositi na vaš život. Jer da bi čovek imao neki cilj, on mora da donese i neke odluke i da ima želje i težnje. Da bi odluke i težnje bile ostvarive , moraju biti realne i moraju biti takve da ih čovek kao pojedinac može ostavariti i da je pri tome prethodno siguran da je to baš ono što želi“, istakla je Golubović i dodala da najbolje učenike za takve odluke kvalifikuje proces obrazovanja i naglasila da je potrebno da prilikom izbora narednog školovanja vode računa o budućim trendovima.

„Da bi ostvarili ono što želite morate biti borbeni i odlučni u osvajanju znanja u daljem školovanju, a potom i do kraja života“, istakla je gradonačelnica i uručila učenicima nagrade.

Najbolji maturanti osnovnih škola nagrađeni su desetodnevnim letovanjem na Balatonu u Mađarskoj i plaketom, a srednjoškolci plaketom i novčanom nagradom u iznosu od 10.000,00 dinara.

Najbolji maturant srednjih škola, Laslo Uri, maturant Gimnazije „Veljko Petrović“ – Sombor, nagrađen je i diplomom, a kao najbolji tokom redovnih studija na nekom od državnih fakulteta, primaće stipendiju grada. Stipendija koja će iznositi 40 odsto prosečne bruto zarade u Republici Srbiji, a potpisivanje Ugovora o dodeli stipendije obaviće se tokom septembra 2018. godine.

Đaci generacije osnovnih škola: Slavko Pavkov, OŠ „Avram Mrazović“ – Sombor, Filip Tot, OŠ „Nikola Vukićević“ – Sombor, Lazar Trivić , OŠ „Dositej Obradović“ – Sombor, Anđela Ilić, OŠ „Ivo Lola Ribar“ – Sombor, Vladimir Raič, OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ – Sombor, Viktorija Bardil, OŠ „Aleksa Šantić“ – A. Šantić, Danijela Obradović, „Ognjen Prica“ – Kolut, Jelena Đaković, OŠ „Laza Kostić“ – Gakovo, Benjamin Salai, OŠ „Kiš Ferenc“ – Telečka, Martina Takač, OŠ „“Bratstvo-jedinstvo“ – Bezdan, Noemi Kočiš, OŠ „“Bratstvo-jedinstvo“ – Svetozar Miletić, Zoran Todorović, OŠ „Petar Kočić“ – Riđica, Slavoljub Erkić, OŠ „Branko Radičević“ – Stapar, Žofi Turkal, OŠ „Petefi Šandor“ – Doroslovo, Nemanja Cvetković, OŠ „Ivan Goran Kovačić“ – Stanišić, Veljko Mirosavljević, OŠ „Moša Pijade“ – Bački Breg, Milutin Đikandić, OŠ „Nikola Tesla“ – Kljajićevo, Sara Tosegi, OŠ „Miroslav Antić“ Čonoplja, Lidija Knol, ŠOSO „Vuk Karadžić“ – Sombor

Đaci generacije srednjih škola: Elvira Žižić, Srednja poljoprivredno-prehrambena škola, Laslo Uri, Gimnazija „Veljko Petrović“, Dunja Tripković, Srednja ekonomska škola, Una Galić, Srednja škola „Sveti Sava“, Dževat Aljijaj, Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Karadžić“, Ognjen Novaković, Srednja tehnička škola, Miljana Karać, Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“, Aleksandra Zvicer, Muzička škola „Petaar Konjović“.

Prijem đaka generacije muzički su „obojili“ vokali Dejane Preradović, Nikolete Malenić i Tijane Ševo, muziciranje na flauti Milice Radnić, na violončelu Ana Zelić i Vladimir Merei – truba, učenici MŠ „Petar Konjović“ i svojim nastupom prijemu dali svečani ton.

Nastupila je i Aleksandra Zvicer, koja je otpevala ariju iz Rosinijevog „Seviljskog berberina“.

Na početku današnje svečanosti prisutni su minutom ćutanja odali počast Branislavu Mašiću, bivšem đaku generacije Gimnazije „Veljko Petrović“ u školskoj 2003/2004. godini, koji je tada proglašen i za najboljeg od svih i bio stipendista grada Sombora tokom visokoškolskog obrazovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Nove izmene Zakona o ugostiteljstvu predviđaju da i oni koji izdaju stanove kratkoročno preko onlajn platformi moraju da budu prijavljeni kao pružaoci turističkih usluga.

Iako je zamišljeno da upravnici zgrada vode evidenciju o stanovima koji se izdaju, pa i onima preko popularne mreže za kratkoročni najam - "Airbnb" (Er bi en bi), ovo pravilo se još uvek ne sprovodi u praksi.

Mogućnost da ugoste turistu u sopstvenom stanu i solidno zarade privlačna je mnogim našim sugrađanima. Više od trista stanova u Beogradu je trenutno u ponudi na Airbnb platformi.

Jelena iz Beograda izdaje tri stana preko ovog sajta: sopstveni i dva koja pripadaju članovima njene porodice. Smatra da tako može bolje da zaradi u odnosu na izdavanje stana na duže, ali i koristi svoj stan kada joj odgovara. Cena jednodnevnog najma u proseku je 30 evra.

Stanodavci osećaju veću zaštitu, jer Airbnb nadoknađuje načinjenu štetu, što može da bude problem sa stanarima koji iznajmljuju stan na duže. Kao prednost ove vrste najma, Jelena navodi da se ovi stanovi bolje održavaju i manje koriste, jer gosti najćešće samo spavaju u njima.

Sve je više onih koji se opredeljuju za ovakvu vrstu smeštaja u odnosu na hotel i to ne samo zbog povoljnije cene.

"Više volim spontanu, atmosferu nečije sobe ili stana, nego hotelsku sobu," kaže Vesna koja je koristila Airbnb u pet evropskih gradova.

Zadovoljna je uslugom, iako priznaje da je bilo nekih iznenađenja.

"Ali to sve postane smešna anegdota kad se vratim kući," kaže ona.

 

"Airbnb" i problem plaćanja poreza

Ovakvi stanovi u Beogradu nisu registrovani kao apartmani za pružanje turističkih usluga i vlasnici ne plaćaju nikakav porez po tom osnovu. Airbnb ne snosi odgovorost za to, već upozorava vlasnike da moraju da prouče lokalne zakone i deluju u skladu s njima, pre nego što odluče da svoj stan ponude za iznajmljivanje.

Zbog nemogućnosti države da naplati porez od ove vrste najma, Airbnb je već godinama na udaru gradskih vlasti u metropolama širom sveta. U Kanadi, Airbnb šalje obaveštenja "domaćinima" da moraju da prijave prihod poreskoj službi.

Na nekim popularnim turističkim destinacijama, poput Ibice, privatnim licima je zabranjeno da iznajmljuju svoje stanove preko ove platforme.

Ministarstvo turizma sprema novi Zakon o ugostiteljstvu, koji ne pravi razliku između lica koja izdaju stanove preko ove platforme i drugih izdavalaca smeštaja. Svi oni će morati da prođu kategorizaciju kod jedinica lokalne samouprave.

Novitet ovog zakona je usluga E-turista, portal koji će sadržati sve informacije o objektima za smeštaj i njihovim vlasnicima. Takođe, pružaoci smeštaja moraće preko ovog sistema da prijave turiste.

Upravnici zgrada moraju da znaju sve stanare

U Srbiji postoji problem naplate poreza i za dugoročno iznajmljivanje stanova. Nedavno uspostavljeni upravnici zgrada treba da imaju evidenciju stanova koji se izdaju u jedinicama kojima upravljaju.

Vlasnik firme Moj upravnik Dejan Mrkalj tvrdi da izdavanje stana na dan nije regulisano srpskim zakonima. U zgradama su istaknuti spiskovi vlasnika koji su dobijeni iz katastra nepokretnosti, a upravnici treba da znaju ko tačno živi u stanovima.

Baza podataka stanara služi da bi se tačno podelili troškovi zajedničkog održavanja zgrade, a ne da bi upravnici obavljali posao poreske uprave.

Kako su upravnici iz njegovog preduzeća zaduženi za održavanje više od 300 zgrada, još uvek nisu počeli da se bave sastavljanjem tih spiskova.

Domaćin na Airbnbu treba da obavesti stanare zgrade u kojoj ima stan čime se bavi i na neki način dobije njihovu saglasnost za to.

"Ništa od stanara ne krijem, ne vidim razlog da me prijavljuju, a da nije u pitanju pakost", kaže Jelena.

U slučaju prijave za nezakonito obavljanje turističke delatnosti, inspektor izlazi na teren i donosi rešenje o zabrani delatnosti dok se ne izvrši kategorizacija i pokreće prekršajni postupak.

Za ovaj prekršaj propisana kazna za fizičko lice kreće se u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara.

Renata Pindžo, savetnica u Ministarstvu turizma kaže da novi zakon uvodi mnoge olakšice za fizička lica, pružaoce usluga smeštaja do 30 ležajeva.

Ukida se dosadašnja obaveza pružanja usluga preko posrednika što će im naročito olakšati način rada. Takođe, svi koji izdaju sobe na kraće od 30 dana, smatraće se ugostiteljima.

Ljudi koji izdaju stanove turistima preko onlajn platformi mogu da očekuju da će plaćati paušalni porez.

"Time im se olakšava poslovanje, a s druge strane država stiče uvid ko sve pruža ugostiteljske usluge, ko su gosti koji tu odsedaju i s kojim kapacitetima raspolažemo", zaključuje Pindžo.

I kada bi se sprovodila revnosnija kontrola plaćanja poreza, Jelena bi i dalje izdavala stanove preko ove platforme. Očekuje da bi zarađivala isto koliko i sada.

Ona smatra da Airbnb nudi dovoljno slobode i zaštite vlasniku stana. Čak i kada ne izdajete svoj stan, već to radite za druge, možete da zaradite barem prosečnu platu u Srbiji.

"U opštem nedostatku poslova, to uopšte nije loše", zaključuje ona.

Izvor: BBC News na srpskom

Potrošačke cene u Srbiji su upola niže od evropskog proseka, pokazuje istraživanje koje saopštava Eurostat.

Cene u maloprodaji u Srbiji su upola manje od evropskog proseka, a potrošači istu robu plaćaju manje u Makedoniji i Bugarskoj. U BiH, Albaniji i Rumuniji su potrošačke cena na 52 odsto proseka EU, u Crnoj Gori na 55 odsto, Mađarskoj na 62 odsto, Hrvatskoj na 67 odsto, dok u Grčkoj iznosi 84 odsto.

Najviše cene u Evropskoj Uniji su u Danskoj, Luksemburgu, Irskoj i Švedskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji. Još skuplje robu i usluge plaćaju stanovnici Islanda – 166 odsto, za kojima slede Švajcarci sa 159 odsto proseka EU i Norvežani sa 143 odsto, prenosi Eurostat.

Kad je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, najniže cene su u Makedoniji – 58 odsto, a za njom sledi Rumunija i Poljska. Od članica EU najskuplje hranu i piće plaćaju Danci, a izvan Unije Švajcarci s prosekom od 168 odsto, Norvežani sa 161 odsto i Islanđani sa 156 odsto.

U Srbiji cu cene hrane i pića na 72 odsto proseka EU, što je nešto niže od BiH i Albaniji (75 odsto) i Crne Gore (79 odsto), kao i Bugarske (73 odsto).

Cene alkoholnih pića i duvana u Srbiji su upola manje od proseka EU. Najjeftiniji su u Makedoniji (41 odsto), dok je skuplje u BiH (53 odsto), Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji. Najskuplje cene alkohola i duvana su na Islandu – 228 odsto proseka EU i Norveškoj 226 odsto.

Odeća u Srbiji košta blizu proseka EU (93 odsto). Manje od Srbije je plaćaju građani Makedonije, BiH, Bugarske, Mađarske i Velike Britanije. Električni kućni aparati u Srbiji koštaju iznad proseka EU – 108 odsto. Slično plaćaju i građani BiH i Albaniji i Makedonije, dok je u Crnoj Gori njihova vrednost u maloprodaji na 97 odsto proseka EU.

Najmanje za električne kućne uređaje plaćaju Irci (86 odsto) i Poljaci (89 odsto), Česi, Britanci i Bugari.

Kad je reč o cenama u restoranima i hotelima, u Srbiji su one skoro upola manje od proseka EU. Za jeftiniji novac može da se jede i spava u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. BiH je na 55 odsto proseka EU, a Crna Gora na 58 odsto.

Najskuplje restorane i hotele ima Island – 186 odsto proseka EU, zatim slede Norveška, Švajcarska i Danska.

Izvor: Danas.rs

U skladu sa novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, roditeljski dodatak za prvo dete biće 100.000 dinara, umesto dosadašnjih 39.000.

Roditelji svih prvorođenih beba koje su na svet došle od 1. januara ove godine i onih koje će se roditi do 1. jula 2018. godine primaće roditeljski dodatak od 39.000 dinara, odnosno iznos koji propisuje važeći Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009).

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kažu da se zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak po sadašnjim propisima, podnosi najkasnije do navršenih šest meseci deteta, a visina se utvrđuje u odnosu na dan rođenja.

Novi zakon počinje da se primenjuje 01. jula 2018. godine i njime je predviđeno da se zahtev podnosi najkasnije do navršene prve godine deteta. Za drugo i treće dete, dodatak ostaje isti.

Novi propisi donose promene i kad je u pitanju pravo na porodiljski dodatak. Do sad su ovo pravo imale samo žene zaposlene na ugovoru o radu, dok će novim odredbama ono biti prošireno i na porodilje koje samostalno obavljaju neku delatnost, kao i one angažovane uz ugovor o delu ili ugovor o privremeno-povremenim poslovima. Osnovica za isplatu tog dodatka zavisiće od uplaćenih doprinosa na osnovu vrste prihoda koje su imale u poslednjih 18 meseci.

Još jedna od novina propisanih novim zakonom je i paušal od 5.000 dinara za svako rođeno dete, koji je uveden umesto ranije mere povraćaja PDV na bebi opremu.

Izvor: bebiron.net

Sastojci

4 jajeta

1 čaša od 2dl šećera u prahu

1 čaša rastopljenog putera

1 limun

1 čaša pšeničnog griza

1/4 čaše brašna

1 čaša slatke pavlake

250 g šećera

vanilin ekstrakt

Priprema

1. Belanca umutiti u čvrst šam. Slatku pavlaku ohladiti, pa i nju čvrsto umutiti.

2. Žumanca umutiti sa šećerom u prahu, dodati istruganu koricu limuna i rastopljen puter. Zatim umešati brašno i griz. Na kraju, dodati ulupanu pavlaku i šam od belanaca, sve dobro izmešati.

Izliti u podmazan i pobrašnjen pleh i peći na 180 stepeni, dok ne porumeni.

3. Za to vreme skuvati šećerni sirup od 250 gr šećera, 300 ml vode i vanilom. Neka vri nekoliko minuta. Ubaciti i kolutove limuna pri kraju.

4. Ispečen kolač još vruć lagano zaliti toplim sirupom i ostaviti da se ohladi. Potom ga čuvati na hladnom mestu, i služiti isečenog na kocke.

Izvor: Stvar ukusa

Preduzeća VD „Jugokop Podrinje“, Šabac, „Lafarž“ („Lafarge“), Beočin i „Vojput“, Subotica, juč su u Rančevu demonstrirali izgradnju i rekonstrukciju puteva primenom tehnologije cementne stabilizacije.

U pitanju je moderna tehnologija stabilizacije tla, izgradnje i rekonstrukcije puteva.

Demonstracija navedene tehnologije vršena je na projektu rekonstrukcije puta u Rančevu, kojoj su prisustvovali Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, potpredsednik Pokrajinske vlade Mihalj Njilaš, predstavnici opština Ada, Kanjiža, Kula, Odžaci, Apatin, Bač, Bogatić i Zrenjanin, Goran Nonković, direktor JKP „Prostor“, te čelnici preduzeća koja rade na primeni nove tehnologije.

Antonio Ratković se zahvalio preduzećima na demonstraciji moderne tehnologije, ali i na gratis uređenju puta u Rančevu.

„Put dužine 700 metara biće rekonstruisan primenom moderne tehnologije, a izvođenje radova grad neće koštati ništa, jer su preduzeća – izvođači radova odlučili da to bude njihova donacija gradu. S obzirom da je reč o primeni tehnologije koja se do sada nije kod nas primenjivala, demonstraciji prisustvuju i predstavnici susednih opština koji na licu mesta imaju priliku da vide mašine kojima se radovi izvode i sam način rada“, rekao je Ratković i dodao će grad razmotriti mogućnost primene ove tehnologije prilikom izgradnje drugih puteva.

Goran Nonković, direktor JKP „Prostor“, preduzeća zaduženog za održavanje puteva u Somboru je istakao da je osnovni motiv primene ove tehnologije, značajna ušteda u odnosu na konvencionalnu medodu rekonstrukcije i izgradnje puteva.

„Prema „Lafaržu“ koji je zadužen za podlogu, primena tehnologije cementne stabilizacije je do 40 odsto jeftinija u odnosu na konvencionalnu metodu. Ne računajući atarske puteve kojih ima više od 19.740 kilometara, u Somboru imamo oko 600 km puteva o kojima brinemo za nas je primena tehnologija cementne stabilizacije ubedljivo najisplativija. Primenom ove tehnoligije, mešajući cement sa podlogom koju zateknemo na terenu, nosivost podižemo do zadovoljavajućeg nivoa, a stavljanjem završnog sloja asfalta obezebeđujemo dugovečnost puta što i jeste cilj“, naveo je Nonković.

Tehnologija cementne stabilizacije u Evropi ima uspešnu i široku primenu.

Kratka priča, otkad postoji, pokušava da odgovori na nemoguće, oksimoronsko pitanje: koliko to kratko, zapravo, može biti dugo? Ne postoji ni dužinska mera, ni objektivan kriterijum, barem ne u književnosti, koji bi mogao da precizno, neporecivo odredi šta je to kratko, i koliko je to, a šta je to dugo, i koliko je to…

Naznačenu granicu, bolje reći proporciju, međutim, u našem dobu neumoljivo određuju novi mediji, na prvom mestu Tviter. Izvolite, imate 140 slovnih znakova, recite šta imate da kažete. Jezički fleševi Dragana Babića potvrđuju vajkadašnje pravilo da književnost preživljava i da se menja tako što apsorbuje sve vidove i forme ljudskog iskustva. U našem dobu to iskustvo komprimuje se u novim medijima, a svoj izraz, po milioniti put, ali uvek na nov način, pronalazi u minimalističkoj priči. I znate šta je paradoks? Time se vraća u drevnost, u prastaru igru duha, u predsokratovski fragment, u antičku sentencu, u poslovicu. Rečju, u jezgrovitu misao.
Mihajlo Pantić

Dragan Babić osnovne i master studije završio na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se esejistikom i književnom kritikom, član je uredništva časopisa Dometi i programski urednik Somborskog književnog festivala.

Učestvuju: prof. dr Saša Radojčić, pesnik, kritičar, esejista i prevodilac, Tamara Babić, književni kritičar Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke i autor.

Na Forumu gradonačelnika zemalja istočne i jugoistočne Evrope i Narodne Republike Kine, održanom u južnom kineskom gradu Ningbou u Kini, Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice i Kristina Harjung, mlađi savetnik u Odseku za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima, predstavili su investicione, turističke i potencijale grada Sombora u oblasti kulture.

Forumu su prisustvovali predstavnici dvadesetak gradova, a grad Sombor je ove godine prvi put dobio priliku da se nađe u malom krugu gradova iz Srbije i okruženja, koji su predstavili svoje potencijale kineskim partnerima i investitorima.

Skup je organizovan u okviru inicijative NR Kine ”Put i pojas”, čiji je cilj ekonomsko, kulturno i turističko povezivanje gradova iz 16 država istočne i jugoistočne Evrope i kineskih gradova. Ova inicijativa se u Srbiji već ostvaruje kroz nekoliko infrastrukturnih projekata kineskih kompanija.

Na trodnevnom skupu predstavljene su i razmenjene informacije o mogućnosti efikasnog učešća kineskih kompanija u izgradnji putne i transportne infrastrukture, kako bi se omogućio brži i bezbedniji transport robe i putnika na tržišta evropskih zemalja.

Učesnici Foruma obišli su severnu kinesku provinciju Liaoning gde im je, u gradovima

Dalian i Šengjang, predstavljen rad brojnih kineskih kompanija iz oblasti autoindustrije, brodogradnje, elektroindustrije i prezentovane tradicionalne kineske rukotvorine i kulturno nasleđe.

Radovi na uređenju plaže bliže se kraju, ovih dana se postavlјa mobilijar na vodi i ležalјke, bespletan internet koji je najavlјen je počeo sa radom, a za nedelјu je planirano i zvanično otvaranje.

Program u nedelјu počinje u 17 sati pevačkim maratonom koji su organizovali osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ i Kancelarija za mlade. Pevači će se takmičiti u dve kategorije, uzrasti od prvog do četvrtog u prvoj i petog do osmog razreda u drugoj, a za najbolјe pevače su pripremlјene i nagrade. U revijalnom delu programa predviđeno je raspevavanje uz karaoke, a u završnom delu koncerti apatinskih bendova Fish Vibe i Dolli Bell.

Organizatori pozivaju sve lјubitelјe dobre muzike i zabave da u nedelјu od 17 sati dođu na gradsku plažu kod restorana „Plava ruža“.

Izvor: Radio Apatin

Pokretanje posla nije nimalo jednostavan proces, ali sa druge strane nije ni nemoguća misija. Ono što je na početku bitno napomenuti jeste da, ukoliko u prvi plan stavite isključivo materijalnu korist, takvi poslovi se često mogu završiti i pre nego što se započnu. Da biste uspeli u biznisu koji želite da pokrenete, potrebno je da osim novca, koji će naravno doći kao posledica vašeg rada, fokus stavite na ostvarivanje poslovnog i životnog uspeha, zadovoljstva i sreće. Takva vizija i način izvršavanja strategija, vodiće vas ka sigurnom uspehu u pokretanju posla.

Kako biste krenuli i pomerili se iz nulte tačke, neophodno je da odgovorite na pitanje „Zašto mi je bitno da pokrenem svoj posao?“ „Zašto želim da postanem vlasnik svog života?“
Na ovaj način videćete koji su pravi razlozi pokretanja posla i moći ćete bolje izdefinisati kako životnu misiju, tako i poslovnu.
Koja su to pitanja na koja sebi morate dati odgovor ukoliko želite da pokrenete uspešan i profitabilan biznis? Pređimo detaljno na svako od njih.

1. Imam nekoliko ideja, ali ne znam koju da realizujem?
Ukoliko još uvek niste sigurni koja od ideja koje vam se motaju po glavi ima najveći potencijal, odgovori na sledeća pitanja mogu vam pomoći da izaberete početnu ideju i pretvorite je u profitabilan biznis.

2. O čemu maštate?
STRAST – Šta je to o čemu volite da pričate, šta volite da radite i šta vas toliko ispunjava da imate utisak da biste to satima mogli da radite? Za šta vas ljudi najčešće zovu da im date predlog? Oko čega ih savetujete?
VEŠTINE – Šta je ono u čemu ste najbolji? Za koje veštine dobijate pohvale od prijatelja i porodice? Zamolite nekoliko svojih bliskih kolega da nabroje vaše top 3 veštine.
Ne zaboravite da ulaganjem u sebe ulažete i u vaš posao. Danas postoji veliki broj besplatnih kurseva (Udemy, Coursera, Open2Study i dr.) na kojima možete naučiti sve što je potrebno pre nego što uložite konkretan novac u posao. Takodje ne zaboravite da ste najvažnija karika vašeg biznisa upravo VI.

3. Da li je zaista moguće početi od nule?
Naravno da jeste. U tom slučaju potrebno je da odlučite na koji način želite da prikupite početni kapital. Ukoliko ste definisali šta je to čime želite da se bavite, kakav posao pokrećete, vaš biznis plan i ideju možete prezentovati kroz različite programe. Pokreni se za posao nudi novčanu podršku za pokretanje posla i podršku preduzetničkih ideja, podsticaje države, EU fondove i slično. Pored postojećih programa, uvek postoji mogućnost da nađete nekoliko klijenata i krenete sa radom.

4. Kada ću početi da zarađujem?
Napravite sistem, definišite svoj flow novca i potencijalne izvore prihoda. Bitno je da uvek imate plan za pasivni prihod. Kada uletite u preduzetništvo, doći će mnoštvo stvari koje niste očekivali, zato dobro razmislite šta je ono što može da vam donosi pasivan izvor prihoda. Zatim napravite nekoliko strategija koje vas mogu dovesti do vašeg cilja. Cilj je nemoguće menjati, ali zato uvek imamo veliki broj strategija koje vas mogu dovesti do željenog cilja i ostvariti vašu viziju. U zavisnosti od toga koliko ćete slobodnog vremena i truda uložiti u posao koji pokrećete zavisi i koliko brzo ćete početi da zarađujete od istog. Planirajte, organizujte, kontrolišite ostvarenje vaših rezultata i korigujte ono što vam se ne dopada i svakim danom bićete bliži profitabilnom poslu.
Nemojte da vas obeshrabre komentari rodbine i prijatelja koji već godinama stoje u mestu i koji misle da je danas sve moguće jedino preko veze i to samo za one odabrane ili rođene pod srećnom zvezdom. Ukoliko ste zaista rešili da pokrenete svoj posao ili promenite postojeći znajte da uz posvećen rad i upornost uspeh neće izostati. Potrebno je samo vreme. Ljudi koji imaju viziju i pokrece ih strast ka određenom poslu kad tad će uspeti da naprave svoj biznis iako su krenuli od nule. Verujte u sebe i svoje ideje.

Nagrada za čitaoce
Ukoliko čitate ovaj tekst sigurno je da vas ove teme zanimaju bez obzira da li želite da promenite trenutno zanimanje ili tek odlučujete šta je to čime biste želeli da se bavite. Dosta sanjamo i želimo, a teško je odlučiti se za korak napred i kreirati svoj posao i život iz snova. Zato želimo da jednog čitaoca nagradimo individualnom online coaching sesijom. Coaching vodi Jovana Minić, sertifikovani biznis coach i kreatorka svog posla iz snova. Jovana će vam pomoći da u sat vremena coaching procesa izdefinišete set akcionih koraka koje treba da preduzmete kako biste realizovali neku svoju poslovnu ideju ili da kroz niz pitanja sami dođete do zaključka koja je vaša životna svrha i koju od vaših ideja treba da pretvorite u profitabilan posao.

Ukoliko želite da osvojite individualni online coaching potrebno je da na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. pošaljete nekoliko rečenica o sebi: ime i prezime, čime se bavite, da li imate neku poslovnu ideju i zbog čega želite da osvojite individualni coaching. Nakon pregledanih prijava osoba koja osvoji coaching biće kontaktirana kako bismo se dogovorili oko termina njegovog održavanja.

Više o Jovani možete pročitati ovde.

 

Kada je početkom školske 2014-2015 uz dozvolu beogradske privatne Računarske gimnazije iz Beograda, njihov akreditovani nastavni plan i program namenjen učenicima nadarenim za nove računarske tehnologije i informatiku uveden u sedam gimnazija u Srbiji, interesovanje je i četvorostruko nadmašivalo raspoloživa mesta.

Imajući u vidu uspehe svojih učenika na IT takmičenjima, sasvim opravdano se i somborska Gimnazija „Veljko Petrović“ ponadala da će nakon dobijanja dozvole nadležnog Ministarstva prosvete za otvaranje ovakvog odeljenja, za informatiku nadareni osmaci konačno dobiti svoj smer. Međutim, takve planove su prošlogodišnji, neočekivano loši, rezultati testiranja odnosno predviđenog prijemnog ispita, prolongirali za ovu godinu.

Ispostavilo se da će, nakon ozbiljnijeg pristupa celom problemu, u sledećoj školskoj godini u gimnazijske klupe namenjene malim maturantima nadarenim za informatiku i računarstvo svoje mesto konačno zauzeti učenici jednog odeljenja. Na ovogodišnjem testiranju somborski osnovci, gledano proporcionalno, postigli su najzapaženiji razultat u odnosu na vršnjake u celoj Srbiji. Naime, od 40 svršenih osnovaca koji su se prijavili za ispit, koji je inače organizovan u subotičkoj Gimnaziji „Svetozar Marković“, čak 25 njih je s uspehom preskočilo visoko postavljenu lestvicu praga znanja neophodnog za upis u ovakva elitna odeljenja, pa će od ove jeseni biti formirano odeljenje sa 20 đaka.
Prema rečima dr Ladislava Feketea, direktora somborske Gimnazije, nakon prošlogodišnjeg neuspeha somborskih đaka na prijemnom ispitu za ovaj smer, u saradnji sa Centrom za obrazovanje „Planeta“ osmišljen je i realizovan poseban program pripremne nastave iz matematike, ključne za uspeh na testiranju. Rad na celom poduhvatu je počeo još prošle jeseni, da bi pripremna nastava počela u januaru ove godine.

Kako je i somborska lokalna samouprava finansijski pomogla da se opreme dva nova kabineta, neophodna za verifikaciju smera, nakon uspeha osmaka na testiranju konačno su prestale sve nedoumice oko otvaranja odeljenja namenjenog informatički nadarenim „malim maturantima“. Da se uloženi učenički trud ipak isplati svedoči i činjenica da će, zahvaljujući izdvajanju iz varoškog buyeta, svim učenicima koji su s uspehom položili zahtevni prijemni ispit, tačnije njihovim roditeljima, biti refundirani troškovi načinjeni tokom pripremne nastave.

Pored jednog besplatnog modula pripremne nastave, koji je održavan svake subote kao dvočas, organizovan je i dodatni modul u trajanju od 120 časova, koji su roditelji mogli da plate u četiri jednake rate. Zahvaljujući uspehu njihove dece na prijemnom, roditeljima uspešnih osnovaca će ovaj iznos biti vraćen, a snovi njihovih devojčica i dečaka da postanu informatičari, za veliki korak će biti bliži ostvarenju.

Izvor: Dnevnik.rs

Ovogodišnja manifestacija "Lička olimpijada, deveta po redu, biće održana 30. juna, na terenima pored Banje Junaković, u organizaciji Udruženja Ličana "Nikola Tesla" iz Apatina, u saradnji sa TO Apatin i Banjom Junaković. Organizatori prognoziraju da će ove godine učestvovati rekordan broj ekipa, a novina u odnosu na dosadašnje olimpijade je ta, da će ova trajati dva dana.

Prvog dana, odnosno 30. juna održaće se takmičenja u starim i tradicionalnim sportskim disciplinama, uz kulturno-zabavni program, sa početkom u 10 časova, a za drugi dan je predvidjeno, po prvi put u Apatinu, na bazenima Banje Junaković, takmičenje u izboru za Mis i Mistera fitnes.

Ova revijalna priredba je u duhu tradicija ličana, koji su oduvek bili snažni ljudi, dok su se pojedinci u prošlosti isticali, demonstrirajući telesnu snagu. Pobednici u 6 predviđenih kategorija će nositi titulu pobednika izbora Ličke olimpijade u čast tradicionalne manifestacije koja će se istog vikenda održati na istoj lokaciji!

Manifestacija koja je ustanovljena kao povod i mesto druženja, bratimljenja i produbljivanja prijateljskih veza sa Ličanima, njihovim potomcima i prijateljima, iz drugih krajeva, enklava i dijaspora srpskog naroda i ove godine će se održati u skladu sa tradicijom ličkih običaja i specijaliteta.
Kroz celodnevni program nadmetanja u tradicionalnim disciplinama, pesmu, igru, iće i piće oživeće se duh starog vremena i ličkih običaja, a i ove godine ekipe će se takmičiti u sledećim disciplinama:
- Vučenje kuke
- Skok u dalj iz mesta
- Pretezanje štapa
- Trčanje po brvnu
- Obaranje ruke
- Skok u vis iz mesta
- Penjanje uz stožinu
- Bacanje kamena sa ramena
- Nadvlačenje konopa

Izvor: Radio Apatin

Takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša “Zlatni kotlić Deronja 2018″ biće održano u nedelju, 24. juna, u organizaciji Ženskog rukometnog kluba Deronje.

Kotizacija je 4.500 dinara po ekipi koja može da broji do osam članova. Prijave traju do srede, 20. juna, a kontakt telefon za informacije i prijave je 062/249-773 (Ljubiša).

Organizator obezbeđuje tri kilograma mesa za svaku ekipu.

Takmičenje će se održati na prostoru kod fudbalskog stadiona, gde se nekada održavao “Tamburica fest”. Podela mesa je u 14 sati, a takmičari će moći da kuvaju paprikaš do 19 sati.

Za učesnike će biti organizovana i nagradna tombola.

Izvor: ico.rs

Googleov internet pregledač Chrome u stanju je da uspori rad desktop računara, čak ako je reč o prilično savremenoj konfigruaciji. Ako otvorite previše tabova Chroma, lako vam se može desiti da vam "pojede" svu radnu memoriju i ne ostavi dovoljno za druge potrebe.

I različite ekstenzije i dodaci popularnog pregledača, takođe mogu prekomerno da opterete rad procesora. A da li vam se to događa, možete da proverite ako bacite pogled na procese vašeg računara.

Kod PC računara sa Windows operativnim sistemom potrebno je otvoriti Task Manager, na Macu treba pogledati Activity Monitor.

Ako ustanovite da Chrome "muze" gomilu resursa vašeg računara, možete da proverite koji su tabovi i proširenja problematični. Kliknite na tab CPU pri vrhu i videćete prikaz od najvećih do najmanjih potrošača.

Tu možete da zaustavite ili da zatvoriti bilo koji nekorišćen tab u Chromeu koji previše opterećuje rad procesora vašeg računara, tako što ćete kliknuti End Task pri dnu Chrome Task Managera.

Isto se odnosi i na ekstenzije, ali pre nego počnete da ih gasite proverite koje ne koristite, pa ih onda isključite ili ugasite.

Da biste proverili šta ste uradili otvorite postavke u Chromeu, potom More Tools, pa Extensions.

Izvor: B92

Evropska unija je zabrinuta ponašanjem Srbije koja zbog političkih razloga ukida vize državljanima trećih država i time otežava borbu protiv ilegalnih migracija u regiji zapadnog Balkana i u Evropskoj uniji, prenosi hrvatski Jutarnji list.

Izvori su pomenuli sve veći broj državljana Irana koji u Srbiji, nakon ukidanja viza, dolaze kao turisti, ali potom kreću preko Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji.

“Ovakvo ponašanje Srbije je neprimereno i opasno. Oni time mogu ugroziti i viznu liberalizaciju koja postoji za njihove građane i mi ćemo pomno pratiti kako će se stvari odvijati. Osim za Iran postoje nagađanja da bi Beograd mogao uskoro ukinuti vize i za neke druge države i tako Beograd postati vrata za njih na putu prema EU“, izjavio je predstavnik EU. Isti izvori kažu da takvo ukidanje viza može biti deo kampanje Srbije da nagradi države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Iako do sada EU službeno nije reagovala zbog ovakvog ponašanja Srbije, očekuje se da bi sledeće nedelje, na sastanku Veća opštih poslova EU, u zaključcima za proširenje i zapadni Balkan mogla biti upućena kritika za to i izražavanje zabrinutosti od strane Unije.

U nacrtu tih zaključaka piše da “Veće poziva Srbiju da se suzdrži od skretanja od zajedničke vizne politike, oko čega je nedavna praksa, kao što je sklapanje sporazuma o viznoj liberalizaciji s određenim trećim državama, izazvalo zabrinutost”.

Evropska unija nije ni do sada bila srećna što se Srbija u vanjskoj politici uopšte ne približava stavovima EU, kao što bi se inače očekivalo od države sa statusom kandidata koja pregovara o članstvu. Ali EU je tolerisala takvo ponašanje Srbije, pogotovo oko odnosa s Rusijom. Politika “i EU i Rusija” nastavlja se od strane Srbije iako, kako primećuju u Briselu, to uglavnom znači da je Srbija na strani Rusije, ne podržava niti jedan zajednički stav EU prema Rusiji, pa ni sankcije, dok pregovara o članstvu u EU. Ali u spoljnoj politici Srbije za EU sve problematičnija postaje i potpora koju Srbija pruža raznim trećim državama, uključujući i onima koje imaju ozbiljnih problema s kršenjem ljudskih prava, u telima UN-a i drugim gde ona ne sledi politiku Evropske unije, prenosi Jutarnji list.

U zaključcima sa sledećeg ministarskog sastanka EU će se ponoviti poziv Srbiji da se “progresivno svrsta sa zajedničkom EU spoljnom i sigurnosnom politikom, u skladu s pregovaračkim okvirom, i preokrene trenutni trend koji je u padu pod hitno”.

I države regije zapadnog Balkana, pogotovo Makedonija, Crna Gora i Albanija, nisu srećne ponašanjem Evropske unije koja stalno poziva da se države regije priklone spoljnoj politici EU, ali ne nagrađuje one koje to čine dok s druge strane najviše pomaže Srbiji koja to ne čini. EU će pozvati Srbiju kao i druge države zapadnog Balkana da nastave regionalnu saradnju i gradnju dobrosusedskih odnosa. U slučaju Srbije to se najviše odnosi na normalizaciju odnosa s Kosovom što je i glavni uslov za napredak u pregovorima o članstvu u EU. Od Srbije će se tražiti i hitne mere kako bi se popravilo stanje medija. Iako Srbija napreduje u pristupnim pregovorima, postoji zabrinutost EU oko nekih ključnih pitanja oko kojih u Srbiji nema napretka.

Izvor:Danas

utorak, 19 jun 2018 00:00

Obnova drvoreda u Somboru

Prethodnih dana, zbog obilne kiše u Somboru, palo je nekoliko velikih stabala bođoša. Da li to znači da im je životni vek pri kraju i da li se planira obnova somborskih drvoreda? 

Apatinski put, Venac Radomira Putnika, Ulica Matije Gupca - ovo su slike raskoši prepoznatljivog somborskog zelenila. Ali ta slika može biti i ovakva - polomljena stabla bođoša pala pod teretom starosti i bolesti. One koji brinu o somborskom zelenilu ovakve slike ne iznenađuju. Kažu stabla su stara i sedamdesetak godina i polako im ističe životni vek u urbanim uslovima.

"Bođoš je takva vrsta koja je podložna truležnici i stabla koja su se prelomila i pala su bila trula. Koliko toga će biti u budućnosti ne znamo. Njegov životni vek optimalan je oko 150 godina. Može i do 200 godina tamo gde mu je najbolje, ali grad svakako taj životni vek smanjuje na polovinu. Za bilo koju vrstu, pa i bođoše", kaže Nadežda Radojević, JKP "Zelenilo" Sombor.

To je i razlog što se radi obnova somborskih drvoreda. Planski onako kako je definisano u strategiji. A sadnice koje će biti posađene narednih godina proizvode se u rasadniku "Zelenila", te se mladi bođoši više neće morati kupovati.

"Sadnice koje se stavljaju moraju biti školovane. To su sadnice od sedam, osam, devet, deset godina. Imamo između 5.000 i 6.000 sadnica bođoša koje su trenutno u procesu školovanja. Takođe mi sada baratamo i sa sadnicama kuglastog bođoša. To je forma koja bi mogla da izdrži da se sadi ispod instalacija koje su generalno i najveći problem bođoša, jer se stalno moraju orezivati da ne bi ulazili u žice. Sa ovim kuglastim bođošima, koje četiri godine proizvodimo na rasadniku tog problema više neće biti", kaže Rade Vukelić, rukovodilac rasadnika JKP "Zelenilo" Sombor.

"Da njih nema ovde bi jako teško bilo, jer to je vrsta koja je jako važna, jer je njegov list takav da smanjuje i buku i prašinu. A veliki problem Sombora je prašina, jer ovo je ustvari stepa i kada toga ne bi bilo bilo bi jako teško da se živi", kaže Radojevićeva.

Sombor se ponosi drvoredima bođoša, koji su dugi oko 120 kilometara. Bez njih neće ostati, ali je neminovno da stare razgranate bođoše zamene mlada stabla.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je šest vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Četiri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisana 52 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 230 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina kretanja.

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić, uputio je odbornicima saziv za 26. sednicu. Sednica je sazvana za 22. jun 2018. godine, od 9.00 časova, u zgradi Županije, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Odbornici bi trebalo da razmotre i odluče o 18 tačaka dnevnog reda, od kojih je Predlog odluke o prvom rebalansu Odluke o budžetu grada Sombora za 2018. godinu, najvažnija.

Odbornici će se izjasniti i o Predlogu revidirane Strategije održivoj razvoja grada Sombora za preriod 2014-2020. godine, Predlogu programa razvoja turizma grada Sombora 2017-2025, te o setu odluka koje su u prethodnih nekoliko nedelja bile na javnim raspravama.

Odbornici će odlučiti i o prestanku funkcije direktora i imenovanju vršioca dužnosti direktora JKP „Zelenilo“, kao i o prvim izmenama i dopunama programa poslovanja za 2018. godinu javnih kounalnih preduzeća: „Vodokanal“, „Parking servis Sombor“, „Vodovod“ u Bezdanu, „Prostor“, „Energana“, „Čistoća“ i „Zelenilo“.

Sombor je u prvom kvartalu ove godine posetilo 3.083 turista što je 220 gostiju manje u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prošle godine, u prvom kvartalu, u Somboru je bilo prijavljeno 1.781 noćenja, dok je ove godine ta brojka pala na 1.718 noćenja.

S druge strane, broj inostranih gostiju u Somboru povećan je za 400, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor: RTV

GNO „Spomenar“ iz Sombora 17. juna je održao koncert u prostoru Narodnog muzeja u Kikindi. Pred Kikinđanima je izveden tematski koncert „Ne znaš ti šta je Vojvodina...“, koji je somborska publika imala priliku da sluša krajem aprila u Narodnom pozorištu.

Koncert je realizovan u organizaciji Kulturnog centra Kikinda, na čelu sa direktorkom te ustanove, Tanjom Nožica, koja je bila pravi domaćin „Spomenaru“. Vokalni solisti i instrumentalisti „Spomenara“ održali su 90-minutni koncert pred srdačnom i gostoprimljivom kikindskom publikom. Prošetali su Kikinđane kroz svoju Bačku, Srem, ali ih i podsetili na neke poznate pesme koje potiču upravo iz njihovog ravnog Banata. Voditelj programa Slobodan Vukobratović i ovog puta čitao je tekstove koje su posebno za „Spomenar“ napisali prijatelji orkestra Ljubinka i Duško Leka.

Da su Kikinđani pravi domaćini, potvrđuje i gostoprimstvo Udruženja penzionera Kikinde, čiji članovi su Somborce ugostili u svojim prostorijama i ispričali im nešto o istoriji Kikinde, ali i o uspesima svog udruženja.

Rezultat ovog gostovanja jesu neki novi dogovori o narednim gostovanjima u ovom lepom gradu na severu Banata.

BeFem feministički kulturni centar vas poziva na pete Letnje feminističke susrete mladih seoskih žena koji će se održati 29. juna u Bačkom Monoštoru s početkom u 15h. Susreti se održavaju u sklopu Eko muzičkog festivala Regenaracija Dunava. Letnji feministički susreti mladih seoskih žena imaju za cilj da povećaju vidljivost i promociju različitih ženskih inicijativa koje nastaju na selu i menjaju ritam života u lokalnim zajednicama u Srbiji.

Mlade žene se suočavaju sa brojnim problemima i izazovima u seoskim zajednicama. Često izrazito tradicionalno i patrijarhalno, selo sužava mogućnost za lični i profesionalni razvoj mlade žene. Na selu, žene su ekonomski, a i na svaki drugi način ugroženije nego žene iz grada. Češće su izložene nasilju koje ne smeju da prijave, a uzrok tome je njihova marginalizacija i nevidljivost.

BeFem feministički kulturni centar već pet godina nastoji da podrži udruživanje žena na selu i da prikaže značaj ženskog savezništva za suprotstavljanje tradicionalnim okvirima u kojima žena na selu ne uživa samostalnost i prostor za nezavisnost. Povezujući se sa lokalnim inicijativama, otkrivale smo čitava ženska savezništva, koja uspevaju da stvarnost menjaju, čine boljom i drugačijom, otvorenom za razlike. U toku realizacije naših programa mi smo se srele i započele rad, obostrani proces učenja sa pojedinkama ili grupama žena koje su inovatorke u svojim zajednicama, koje nisu uvek bile otvorene i spremne za njih. Kroz rad pojedinki i grupa u kojima deluju ove mlade žene su nam pokazale kako su vojvođanska sela postala mesta feminističke akcije, u kojima se kroz njihov rad i aktivizam menja slika šire lokalne zajednice.

Letnji feministički susreti su jednodnevni događaj koji promoviše ženska prava, predstavlja primere ženskog aktivizma i solidarnosti ženskih grupa. Jedan od naših ključnih ciljeva je da iznova govorimo o važnosti snage ženskog prijateljstva i razmene znanja, kao i kontinuiranog učenja koje pokreće promene.
Ove godine Letnji feministički susreti mladih seoskih žena organizovani su u saradnji BeFema, Hajnrih Bel Fondacije i UG Podunav iz Bačkog Monoštora.

 

Četvrtak 05. jul

  • 16:00 – Galerija „Meander“ izložba „Obeležavanje 90. godišnjice jugoslovenskog podmorničarstva“
  • 18:00 – Biblioteka „Miodrag Borisavljević“ – „Moj Everest – san i java“, gost Dragana Rajblović,prva žena iz Srbije koja se popela na Mont Everest
  • 20:00 – defile Mažoret klub Sonta
  • 20:00 – Kvalifikacije u kuvanju Apatinskog alaskog paprikaša “Zlatni kotlić” (prvenstvo opštine Apatin)
  • 20:45 – Izbor za najlepšu baštu Radio „Dunav“
  • 21:00 – Pozdravna reč predsednika opštine Milana Škrbića
  • 21:15 – Koncert: rok grupa „Dolly bell“
  • 22:30 – koncert “Hladno pivo”

Petak 06. jul

  • 17:00 – Trka čamaca Apatinaca na čardi „Pčela“ (Kupusinska čarda)
  • 19:30 – Otvaranje izložbe filatelije u višenamenskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“
  • 20:00 – Otvoreno prvenstvo Apatina u kuvanju ribljeg paprikaša
  • 20:00 – Mini koncert predstavnica Apatina na festivalu „Ritam Evrope“
  • 21:00 – Koncert grupe “Sanya D RIo”
  • 22:20 – Proglašenje pobednika Otvorenog prvenstva Apatina u kuvanju ribljeg paprikaša
  • 22:30 – koncert „Neverne bebe“
  • Program moto-susreta na kanalu kod “Bele loze”

Subota 07. jul

  • 07:00 – Takmičenje “Zlatna bućka 2018 – Apatin”
  • 08:30 – Susret kolekcionara filatelista u holu OŠ Žarko Zrenjanin
  • 10:00 – Takmičenje u pecanju “Zlatna ribica”
  • 17:00 – Defile motociklista kroz Apatin
  • 19:00 – Nastup hora „Jedinstvo“ u crkvi Uznesenje Marijino u Apatinu
  • 20:00 – Finale u kuvanju Apatinskog alaskog paprikaša “Zlatni kotlić” (prvenstvo opštine Apatin)
  • 20:00 – OKUD „Ivo Lola Ribar“ Sonta i KUD „Jožeš Atila“ Svilojevo
  • 21:00 – Koncert grupe “Magija“
  • 22:15 – Proglašenje pobednika za takmičenje “Zlatni kotlić” I proglašenje najboljeg pecaroša USR Bucov
  • 22:30 koncert Cakana
  • Program moto-susreta na kanalu kod “Bele loze”
  • Koncert „Ritam nereda“

Nedelja 08. jul

U Ulici Toze Markovića u petak oko 14,30 sati popodne, iz za sada nepoznatih razloga, veliko stablo bođoša izvalilo se iz tla i palo preprečivši kolovoz, zbog čega je neko vreme tuda bio onemogućen saobraćaj.

Oboreni koprivić visok preko 20 m, samo je jedan u nizu onih koji su, u poslednjih nekoliko sedmica, padali na tlo iz različitih razloga, (najčešće ipak, zbog olujnog vetra), izazvavši do sada, na sreću, samo materijalnu štetu.

Radnici „Zelenila“ su u kratkom roku izašli na lice mesta, isekli su veliko stablo i uklonili ga sa lica mesta, omogućavajući na taj način dalje nesmetano odvijanje saobraćaja u Ulici Toze Markovića.

Ovo je verovatno, samo još jedna potvrda upozorenja da se mora nastaviti sa sveobuhvatnom zamenom koprivića u celom gradu, s obzirom na njihovu starost i devastiranost.

Strana 1 od 472

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top