U petak, 24. novembra, sa početkom u 18 sati, u Narodnoj biblioteci ,,Miodrag Borisavljević'' u Apatinu biće održano književno veče.

U pitanju je veče posvećeno našem velikanu srpske književnosti Isidori Sekulić.

Nastupiće učenici OŠ "Žarko Zrenjanin" koje je za ovu priliku pripremila prof. srpskog jezika i književnosti Vesna Kolarski.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

U nedelju, 26. novembra, u velikoj sali Kulturnog centra Apatin biće organizovano 3. finalno takmičenje za najbolju srednjoškolsku dramsku improvizaciju pod nazivom “Ja bih to ovako”. Ovo takmičenje je u organizaciji gimnazije "Nikola Tesla" Apatin, a pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Kancelarije za mlade opštine Apatin. Učestvuju škole iz Apatina, Titela, Bačke Topole, Odžaka i Kikine. Ulaz je slobodan.

Program:
10:00 otvaranje manifestacije

10:15 - 11:00 nastupaju:
1. nastup: Gimnazija "Nikola Tesla" Apatin
2. nastup: STŠ "Mileva Marić" Titel
3. nastup: Gimnazija i ekonomska škola "Dositej Obradović" Bačka Topola

11:00 - 12:00 okrugli sto
12:00 - 14:00 pauza (obilazak Apatina, druženje, koktel posluženje)

14:00 - 15:00 nastupaju:
1. nastup: Tehnička škola sa domom učenika Apatin
2. nastup: Gimnazija i ekonomska škola "Jovan Jovanović Zmaj" Odžaci
3. nastup: Srednja stručna škola "Miloš Crnjanski" Kikinda

15:00 - 16:00 okrugli sto
16:00 - 17:00 učeničke radionice

17:00 Proglašenje pobednika i zatvaranje manifestacije

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Pobeda Predraga Kneževića, treće mesto Zorana Radičanina, Borbelj i Čegar trećeg novembarskog vikenda na Prvenstvu Balkana

Članovi Atletskog kluba Apatin nastavili su sa uspešnim nastupima i protekle sedmice, startom na maratonu 6. Plavi krug – maraton oko Ade, koji je održan na Adi Ciganliji i čiji je cilj bio podrška osoboma sa dijabetesom.

U trci na 42 kilometra i 195 metara učestvovalo je oko 180 takmičara iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije i Srbije među kojima su najuspešniji bili članovi AK Apatin. Predrag Knežević je pobedio sa oborenim ličnim rekordom 2 sata 54 minuta i 36 sekundi, dok je Zoran Radičanin osvojio bronzano odličje, rezultatom 3 sata 2 minuta i 24 sekunde.

Atletski klub Apatin ovoga vikenda na Prvenstvu Balkana u krosu, u turskom gradu Čanakale, predstavljaju Đuro Borbelj u mlađe seniorskoj ekipi atletske reprezentacije Srbije i Goran Čegar koji je u stručnom štabu državne reprezentacije.

Objavljeno u Apatin

Trajna zabrana ribolova na Dunavu kod Apatina, na potezu od 1.400 do 1.395 km izazvala je nevericu među stanovništvom opštine Apatin. S tim u vezi, u velikoj sali SO Apatin organizovana je javna debata. Debatom je predsedavao predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić, a pored velikog broja ribolovaca, članova udruženja iz celog Zapadno-bačkog okruga, debati su prisustvovali i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, predstavnici ,,Vojvodinašuma'', Miodrag Perović, Velimir Češljević i dr Miljan Velojić, kao i Šandor Šipoš, ispred Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, a koji je stručni konsultant ,,Vojvodinašuma''. Na debati su bili prisutni i predstavnik TO Apatin, Nemanja Jović, kao i vd direktor JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin, Ljiljana Krec.

Podršku ovom skupu, među ostalima, iako nisu bili fizički prisutni, uputili su proslavljeni odbojkaš Vanja Grbić, kao i Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Podsećanja radi, tablu sa zabranom ribolova postavilo je JP ,,Vojvodinašume'', a u pitanju je, kako je rečeno na tribini, trajna zabrana ribolova svim privrednim i sportskim ribolovcima. Radi se o ribarskom području ,,Gornje Podunavlje'' (lokalitet - Veliki Liman, Mali Liman, Varošviz). S obzirom na činjenicu da je ovom zabranom obuhvaćeno čak 5 kilometara Dunava kod Apatina, ribolovci se smatraju oštećenima i želeli su da saznaju odgovore na svoja pitanja, a takođe su uputili i zahtev za ukidanjem trajne zabrane ribolova.

Šandor Šipoš, ispred Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu, istakao je kako je cela novonastala situacija započela rešenjem o proglašenju prirodnih ribljih plodišta na ribarskim područjima.
- Donet je jedan podzakonski akt, a kojim su na ovom području zaštićeni stari Dunav-Dunavac, Baračka, Harčaš i Mišvaldski Dunavac. Svi ovi sektori na Dunavu zaštićeni su kao riblja plodišta. Na tim mestima je zabranjen ribolov za vreme mresta i to svi znamo. 2014. godine izašao je novi zakon po kom se pored ribljih plodišta uvodi novi član u zakonu sa posebnim staništima riba. Taj novi pojam se uvodi, a bitan je za mrest, migraciju i zimovanje. U takvim staništima je trajno zabranjen bilo koji vid ribolova osim u naučne svrhe, rekao je Šipoš.

Dr Miljan Velojić, koordinator za sertifikaciju šuma u direkciji Javnog preduzeća ,,Vojvodinašume'' u Petrovaradinu, objasnio je prisutnima kako je od 2012. do 2021. godine na snazi program upravljanja ribarskim područjem ,,Gornje Podunavlje'', a koji je radio tim sa departmana za biologiju i ekologija sa PMF-a u Novom Sadu, a tim se sastojao od 6 eksperata, na čelu sa prof. dr Brankom Miljanovićem.
- Mi kao korisnici ribarskog područja ne radimo te programe nego idemo na javnu nabavku, kažemo šta nam treba, oslanjajući se usput na važeći zakon, te na osnovu toga dobijemo naučno - stručnu instituciju koja nam kasnije izrađuje taj program. U međuvremenu mi od vas pecaroša dobijamo zahtev da se zabrani ribolov na mestima gde se riba krtoži i zimuje, na potezu od 1.400 do 1.395 km u periodu zimovanja, od 01. 12. 2014. do 01.03. 2015. godine. To smo dve godine za redom uspešno sprovodili. U međuvremenu, decembra 2014. na snagu stupa novi zakon a koji štiti posebna staništa riba. Tim zakonom prirodna riblja plodišta automatski su postala posebna staništa ribe. Mi smo bili primorani da svoj postojeći program usaglašavamo sa novim zakonom, rekao je Velojić i dodao da je mišljenja da je nespretno napisano da su posebna staništa riba sektori, te je to problem.

- Po nalogu inspektora mi smo morali da postupimo po pravilniku koji postoji, mada sam lično mišljenja da tabla za posebna riblja staništa treba da bude na Velikom Limanu, na Malom Limanu i na Varošvizu. Nespretnim tumačenjem posebnih ribljih staništa zabranjen je ceo sektor, istakao je Velojić i priznao da je to prema njegovom mišljenju, apsurdno.

Kao podrška ribolovcima, tribini je prisustvovao i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, diplomirani ekolog po struci, a koji je i sam bio deo timova koji su izrađivali slične programe.
- Problem je lokacija koju ste izabrali i količina vode. Posebna staništa riba nisu na glavnom toku reke, a naročito ne na 5 km reke. U pitanju su pritoke koje su značajne za mrest ili npr pod branom. Mesta gde su mrestilišta trebalo je proglasite posebnim staništima ribe, a ne 5 km živog Dunava koji je poprilično nebitan za mrest. Moraćete se složiti sa mnom da su u Gornjem Podunavlju ipak mnogo značajnija ta plavna područja, rukavci, razlivi, bare i ostalo, a ne glavni tok, objasnio je Pejčić.

Prisutni ribolovci pitali su se kako je uopšte taj potez mogao da se proglasi posebnim staništem ribe kada je to mesto buduće luke. Takođe, tražili su da im se obajsni gde je još takva zabrana doneta na celom toku Dunava. Na tribini je rečeno i kako ovakva odluka direktno utiče na razvoj turizma u opštini Apatin.

- Samo na ovaj skup iz okolnih gradova i opština došao je veliki broj ljudi, a zamislite tek koliko ih dođe na pecanje, boravi u Apatinu, gostuje u našim restoranima, popunjava smeštajne kapacitete u našoj opštini, kupuje u apatinskim prodavnicama itd. Sem toga, Apatin se svojim turističkim predstavljanjem umnogome oslanja na ribarsku tradiciju, na strast koju svi ovde prisutni imaju prema pecanju, iz čega proističu mnoge turističke manifestacije po kojima smo dugi niz godina prepoznatljivi. Opština Apatin od ove je godine deo specijalnog rezervata biosfere ,,Bačko Podunavlje'', a koncept tog rezervata podrazumeva suživot čoveka i prirode, a ovakvim zabranama mi odvajamo ljude od prirode što je još jedan problem, rekao je Nemanja Jović ispred TO Apatin i apelovao na prisutne da se potrude da pronađu rešenje, kako bi se Apatincima omogućio dalji boravak i uživanje na Dunavu.

Ljiljana Krec, vd direktora JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin istakla je kako odluka o trajnoj zabrani ribolova kod Apatina direktno ugrožava njihovo preduzeće, jer su većina njihovih korisnika upravo ribolovci.

- Ukoliko ne mogu da pecaju, naši korisnici više neće imati potrebu da drže čamce u našoj marini niti da koriste naše vezove. Iskreno se nadam da ćemo vrlo brzo moći da pronađemo neko rešenje da se ta odluka koriguje. Mi smo pre svega dva meseca izašli na Novosadski sajam sa novim proizvodom, pecaroškim vikendom u Apatinu, a koji sad nećemo moći da sprovodimo. Kod nas, upravo zbog pecanja, dolazi jako puno stranaca, tako da nas ova zabrana itekako ugrožava, rekla je Ljiljana Krec.

Milan Došen, a koji je dšao iz Ratkova da podrži svoje kolege ribolovce, je primetio da su propisi kada je zaštita ribljeg fonda u pitanju sve strožiji, a da iz godine u godinu imamo sve manje ribe.
- Moj je predlog da se napravi jedna ovakva debata i na temu ribokrađe, a koja je jedan od suštinskih problema. Sigurno postoje podaci o tome koliko je odštetnih zahteva plaćeno u proteklih nekoliko godina. Hajde da to analiziramo. Ribolov električnim aparatima za vreme mresta je krivično delo. Hajde da vidimo koliko je ljudi osuđeno na zatvorske kazne. Kako je moguće da imamo sve manje ribe, a da za to niko ne odgovara?! Treba da napravimo jedinstven front za borbu protiv ribokrađe. Svima koji smo prisutni ovde je u cilju da ostavimo svojoj deci i unucima vode kakve smo ih mi nasledili, rekao je Došen.

Vezano za ovu temu, na tribini su čak pale i optužbe pojedinih ribolovaca na račun ribočuvara ,,Vojvodinašuma''. Takođe, među pecarošima se ,,šuška'' kako i privredni ribari uzimaju više od dozvoljenog.

Miodrag Perović, ispred ,,Vojvodinašuma'' iz Apatina, tvrdi kako je zakon isti za sve i kako, ako bilo ko ima bilo kakve sumnje, treba to i da im kaže i podnese prijave.

- Izvinjavam se pojedincima ukoliko nisam imao vremena za njih. Ima vas zaista puno, ali mi imamo i druge obaveze. Ono što mogu da tvrdim je da nikada nisam odbio vaše predstavnike i uvek sam našao vremena da sa njima razgovaram o tekućim problemima. Trenutna situacija naš je zajednički problem. Mi kao odgovorna institucija moramo da sprovodimo zakonske propise ove države. Moje kolege iz Novog Sada došle su danas da pokušamo da zajednički rešimo problem. Gospodin Pejčić je rekao da postoji model po kom to možemo rešiti. Ako je tako, obećavam vam da ćemo uraditi sve da problem rešimo, kazao je Perović.

Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin, ističe kako peca od malih nogu i kako je prisustvovao velikom broju godišnjih skupština različitih ribolovačkih udruženja. Prema njegovim rečima, Apatin ima vekovnu tradiciju u ribarstvu i to ne sme da se zanemari.
- Na moju inicijativu smo se okupili ovde, jer se novonastali problem ne dotiče mene samo kao ribolovca, već i mene kao predsednika opštine, a čija je dužnost da se o istoj i stara. Odluka o trajnoj zabrani ribolova direktno ugrožava strategiju razvoja turizma, lova i ribolova kod nas, kategoričan je Škrbić.

Javna debata završena je u mirnom tonu i na njoj su doneti sledeći zajednički zaključci: da se sastavi pravni zahtev za izmenu i dopunu programa za upravljanje ribarskim područjem, uz pomoć advokata, predstavnika udruženja, kao i da se izmena i dopuna sprovede u što kraćem roku, da se udruženjima dostavi primerak analize na osnovu koje je donesena odluka, da na snazi ostane privremena zaštita prirodnih ribljih plodišta, da se udruženja ribolovaca aktivnije uključe u donošenje budućih odluka i da se smeni odgovorno lice u ,,Vojvodinašumama'' u Somboru.

Izvor: 025info

Objavljeno u Somborske vesti

Opština Apatin, pored redovnih sredstava, izdvojila je dodatnih 600.000 dinara za kupovinu novih knjiga za Narodnu biblioteku ,,Miodrag Borisavljević''. Apatinska biblioteka danas broji oko 100.000 knjiga, saznajemo od Branke Vejin.

- Tokom protekle godine prinovili smo preko 1.600 knjiga. Ovo naravno ne bismo uspeli da nije našeg osnivača, opštine Apatin, a koja nam je, pored redovnih sredstava, dala dodatnih 600.000 dinara, što godinama unazad nismo dobili. Jako je teško ispratiti izdavačku produkciju, ali sa ovim značajno većim sredstvima, ove godine smo uspeli da obezbedimo velik broj aktuelnih naslova, kako domaće i strane književnosti, tako i dečije knjige. Stručnu i priručnu literaturu, čiji je fond kod nas solidno koncipiran i popunjen, a ne koristi se puno kao književnost, prinovili smo sa nekoliko kapitalnih dela. Sada već s ponosom možemo reći da Narodna biblioteka ,,Miodrag Borisavljević'' danas broji blizu 100.000 knjiga, rekla je za 025info Vejinova.

Pored pozajmljivanja knjiga, korisnicima Narodne biblioteke ,,Miodrag Borisavljević'' na raspolaganju su i dnevne novine, kao i različite vrste časopisa i nedeljnih listova, a takođe i besplatan internet, kako u Apatinu, tako i u seoskim odeljenjima. Shodno tome, u apatinskoj biblioteci postoje tri vrste korisnika: ljudi koji pozajmljuju knjige, oni koji dolaze u čitaonicu i oni koji koriste internet.

- Prošle godine su, primera radi, blizu 42.000 knjiga pozajmljene na čitanje, a zabeleženo je 11.500 ljudi koji su posetili našu čitaonicu. Što se tiče interneta, uglavnom ga koriste deca, i to mlađi uzrast, istakla je Branka Vejin.

Direktorka Narodne biblioteke ,,Miodrag Borisavljević'', Branka Vejin, najavila je da će krajem novembra meseca, u saradnji sa OŠ ,,Žarko Zrenjanin'' iz Apatina, njenim učenicima i nastavnicom Vesnom Kolarski, u biblioteci organizovati prigodan program povodom obeležavanja 140 godina od rođenja jedne od najobrazovanijih i najumnijih Srpkinja, Isidore Sekulić. O tačnom datumu i vremenu ovog događaja javnost će biti blagovremeno informisana.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Košnice pčelara ponovo su na udaru lopova. Prema rečima apatinskih pčelara, lopovi prvo tipuju, a tek onda kradu košnice, koje se nalaze na neobezbeđenim i udaljem lokacijama, te su učestali obilasci pčelinjih društava u ovom periodu poželjni.

Kod naselja "Vagoni" u Apatinu, lopovi su ukrali tri košnice pčelara Siniše Kvrgića iz Sombora, a pričinjena materijalna šteta je oko 600 evra. Na licu mesta pronađen je šrafciger i papirne savlete sa kojima su zatvarane košnice. Još tri su pronađene zatvorene i spremne za krađu, ali se po njih lopov nije vratio.

Siniša Kvrgić, iz Sombora pčelar DP "Dunav" Apatin kaže: "Košnice lopovima trebaju u svako vreme, a ne samo kada je medna sezona. Očigledno je da su lopovi prvo tipovali košnice, jer su vršili selekciju koje su najteže, što je pokazatelj da su dobro instruisani. Ukradena pčelinja društva donose najviše meda i košnice su bile potpuno nove. "

Stevan Orčić iz Apatina imao je sreću da nađe svoje košnice nakon krađe i ako su takvi slučajevi prava retkost i ističe: "Kada mi je ukradeno šest košnica, pre nekog vremena, imao sam sreću da ih nađem, jer sam pronašao tragove koje smo prosledili policiji i locirali lopove. Zamislite, lopovi su došli čak iz Kanjiže na lokaciju Apatina da ukradu košnice, a za njih je prethodno košnice tipovao čovek iz Kupusine. Počinioci su pronađeni za nekoliko dana i košnice su vraćene, ali potpuno prazne, jer je su iz njih prethodno izvađena 33 rama sa pčelama. Počinioci su osuđeni na tri meseca zatvora i godinu dana uslovne kazne."

U Društvu pčelara "Dunav" Apatin kažu da nude 100 evra nagrade, ako se na osnovu dojavljene informacije dođe do izvršioca krivičnog dela.

Rade Stevanović, predsednik ovog društva napominje: "Krađe se dešavaju, jer su košnice "na izvolite", jer stoje na mestima koja su udaljena i usamljena, pa samim tim neobezbeđena i može svako da ih ukrade. Nažalost, policija odradi svoj posao, ali sudstvo kao da to ne osudi kako treba, već ih kazne uslovno ili sa minimalnim kaznama. Svakom, ko ima informaciju koja će odvesti do počinioca, daćemo sumu i veću od 100 evra iz kase udruženja, a mi pčelari smo veoma solidarni, pa ćemo dati i više samo da pronađemo naše košnice i dođemo do informacije. Pčelinje društvo se ne može kupiti za 10 ili 20 evra, a čim se traži toliko mala cena, moguće je da su kradene. "

U proteklih godinu dana na području Zapadnobačkog okruga zabeleženo je oko 10 krađa pčelinjih košnica, a šete se mere na više hiljada evra. Za sada je organizovan operativni tim, na nivou svih pčelarskih organizacija Srbije, koji bi popisao sve ukradene košnice i one uništene u požarima, ali i da se pruži neophodna pravna i logistička pomoć pri pronalaženju kradenih košnica.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 14 novembar 2017 00:00

Danas je u Apatinu Dan žalosti

Povodom tragedije koja se desila juče u Kovačici, a u kojoj su tri osobe izgubile život, iz Kabineta predsednika opštine Apatin stiglo je saopštenje koje prenosimo u celosti:

Vest koja je juče u večernjim satima prostrujala opštinom Apatin o tragediji izazvanoj saobraćojnom nesrećom u kojoj su živote izgubile dve naše sugrađanke i dalje nas drži u šoku. Apatin je siromašniji za dva mlada života, među kojima je jedna 16-godišnja devojčica, šampionka Srbije i Balkana u fitnesu, koja je svojim trudom i radom mnogo obećavala. Kao predsednik opštine Apatin, ispred opštine koju predstavljam i svih građana koji u njoj žive, porodicama nastradilih izražavam najiskrenije reči saučešća.
Imajući u vidu nesreću koja nas je juče pogodila, proglavašam sutrašnji dan 14.11.2017. (utorak) danom žalosti u našoj opštini.

Predsednik opštine Apatin
Milan Škrbić

Objavljeno u Apatin

U ponedeljak, 13. novembra, u velikoj sali Doma kulture Apatin, u vremenskom periodu od 17h - 19h, biće održano predavanje “Zašto nemam ni prosečno zdravlje u 21. veku?”. Predavač je Prim.mr.sci dr Mirjana Babić Simić iz Beograda.

U užurbanoj svakodnevnici sebi i svom zdravlju posvećujemo vrlo malo vremena i truda. Stres, brige, pesimizam, preskakanje obroka nepovoljno utiču na naše zdravlje. Obično reagujemo tek kada nastane problem, a tada je sve mnogo komplikovanije. Koliko ćemo biti zdravi, direktno zavisi od stepena u kome brinemo o svom zdravlju i stepena u kome ga čuvamo. Mi zaista možemo da promenimo loše navike i kada najzad skupimo hrabrost da sprovedemo u delo te teške promene, osećaćemo se mnogo bolje. Moramo brinuti o sopstvenom zdravlju i čuvati ga dok ga imamo.

Nakon predavanja doktorka će odgovarati na pitanja i davaće besplatne savete.

Ulaz na predavanje je slobodan.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Na levoj obali Dunava, od 1.400 do 1.395 km, na snagu je stupila zabrana ribolova. Kako nezvanično saznajemo, u pitanju je trajna zabrana, a odnosi se na sportski ribolov, dok su privredni ribari pošteđeni ove zabrane.

Radi se o ribarskom području ,,Gornje Podunavlje'' (lokalitet - Veliki Liman, Mali Liman, Varošviz). Kako je opština Apatin poznata po velikom broju ribolovaca, jasno je da je ova zabrana izazvala nevericu među stanovnicima, kao i brojna pitanja. Zašto je došlo do zabrane? Šta će biti sa dozvolama koje su izdate na godinu dana i još uvek su važeće? Šta će se desiti sa apatinskom marinom koja se velikim delom finansira naplaćujući priveze čamaca ribolovaca?

Na broj telefona na tabli koja je postavljena, gde je potpisano JP ,,Vojvodinašume'' Petrovaradin, uputili smo poziv, ali nismo uspeli doći do direktora, a niko drugi, kako su nam rekli, nema ovlašćenja da daje izjave.

Iz apatinskih ribolovačkih udruženja kažu da u ponedeljak imaju sastanak, pa će se nakon toga zvanično oglasiti.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
petak, 10 novembar 2017 00:00

Apatin posle deset godina u Ritmu Evrope

Predstavnici opštine Apatin će posle deset godina 2018. godine učestvovati u najvećem dečijem muzičkom takmičenju u regionu, “Srbija u ritmu Evrope”. Ugovor o tome danas su u „Plavoj sali“ opštine Apatin potpisati koordinator KZM Milana Srdić i izvršni direktor manifestacije “Srbija u ritmu Evrope” David Makević.

„Srbija u ritmu Evrope“ je najveća dečija manifestacija u našoj zemlji i podržana je od strane ambasada zemalja Evropske unije. Cilj manifestacije jeste negovanje kulture i jezika zemalja Evrope, ali i principa i prava deteta. Ima veliki uticaj u Srbiji, prvenstveno što se tiče predstavljanja zemalja Evrope i uticaja na samu decu da upoznaju sisteme vrednosti Evropske unije i evropskih zemalja.

Zbog svega toga „Srbija u Ritmu Evrope“ je od velikog značaja za opštinu Apatin, jer promoviše kulturne vrednosti, običaje i turizam.

Raduje nas što ćemo biti učesnici ovog značajnog međunarodnog projekta, manifestacije čiji je cilj da se talentovanim učesnicima pruži mogućnost proširenja njihovih talenata i usvajanje novih vrednosti koje nam Evropa donosi i da se kroz pesmu i igru zbliže i sprijatelje sa decom iz različitih gradova Srbije, učeći ih jeziku i kulturi evropskih država. – izjavila je koordinator KZM Milana Srdić.

Prilika da talentovana deca iz naše opštine učestvuju na jednoj ovakvoj manifestacija koja je u rangu Evrovizijskog takmičenja i koja je okarakterisana kao „Mala Dečija Evrovizija“ velika je prilika da promovišu svoj grad i opštinu Apatin.

Početkom sledeće godine u saradnji sa školama kroz audicije će biti izabrano do 20 predstavnika opštine Apatin koji će se takmičiti sa decom iz još 19 gradova, a pravo ućešća imaju učenici osnovnih i srednjih škola. Nakon besplatne šestomesečne obuke, oni će predstavljati naš grad na centralnoj manifestaciji koja će sledeće godine biti održana u Nišu. Opština Apatin će uskoro saznati koju Evropsku zemlju će predstaviti i koji ambasador Evropske zemlje će posetiti našu opštinu u narednom periodu.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

Na upravo završenom seniorskom prvenstvu Evrope u Šahu koje je održano u Grčkoj na Kritu, apatinska šahistkinja Marina Gajčin je osvojila srebrnu medalju pojedinačno u ženskoj konkurenciji na petoj tabli.

Ona je u poslednjem kolu remizirala i prvenstvo je završila sa 5,5 poena iz 6 partija. Ovim rezultatom Gajčinova je svoj debi u seniorskoj reprezentaciji završila kao najuspešniji član reprezentacije Srbije u muškoj i ženskoj konkurenciji, i osvojila je jedinu medalju za Srbiju.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Vojvođanska banka pokrenula je u oktobru, Mesecu solidarnosti sa starim licima, veliku društveno odgovornu akciju u okviru koje će do kraja godine gerontološkim centrima u 12 gradova u Srbiji donirati ukupno 190 računara.

Domu za stare i penzionere Apatin danas je uručeno 10 računara, a u narednom periodu donacije će biti upućene i centrima u Beogradu, Kargujevcu, Knjaževcu, Šapcu, Kikindi, Vršcu i Nišu, dok su korisnicima gerontoloških centara u Leskovcu, Surudlici, Novom Sadu i Novom Pazaru, računari već stavljeni na raspolaganje.

Branka Perušić Vilov, direktor regiona Severna Vojvodina Vojvođanske banke istakla je da sektor Društveno odgovorno poslovanje ove kompanije tradicionalno poklanja računare zdravstvenim, obrazovnim i drugim ustanovama. Opremanje gerontoloških centara posebno je važan deo ove akcije, jer pomaže i starijim osobama da se uključe u digitalnu transformaciju i tako umnogome olakšaju svoju svakodnevicu.

„Svedoci smo ogromnih promena oko nas. Način na koji komuniciramo sa drugima, kompanijama, pa čak i državom se iz korena promenio. Nove tehnologije nam donose komfor. Omogućavaju nam da „jednim klikom“ obavljamo poslove za koje smo nekada morali da čekamo u redovima i pred šalterima. Pomažu nam da se bolje informišemo i povezuju nas sa najbližima“, rekla je Perušić Vilov i dodala da je između ostalih, i ova vrsta podrške potrebna starijim osobama, koje nisu imale priliku da se tokom redovnog školovanja edukuju na ovom polju.

Direktorka Doma za stare i penzionere Apatin, Slađana Šušnjar, zahvalila se Vojvođanskoj banci i istakla da veruje da će se zahvaljujući donaciji delimično neutralisati fizička udaljenost porodica i prijatelja od korisnika njihovog doma i da će digitalna komunikacija omogućiti njihovo dodatno povezivanje.

„U našem domu vlada veliko interesovanje za računarima. Naši korisnici raduju se prilici da ovladaju novim tehnologijama i tako otvore nove kanale informisanja i komunikacije. Svi donirani računari biće raspoređeni u zajedničke prostorije za korisnike“, objasnila je direktorka ove ustanove.

Objavljeno u Apatin

Danas je u Apatinu boravio predsednik Vlade AP Vojvodine, Igor Mirović. On je u 11 časova svečano otvorio novi pogon kompanije za proizvodnju obuće „Insert“ u Apatinu u ulici Trg oslobođenja. Otvaranju su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, na čelu sa predsednikom opštine Milanom Škrbićem, predstavnici pokrajinske Vlade i novootvorenog preduzeća, a nakon obilaska fabrika i kratkog razgovora sa zaposlenima, Mirović se obratio prisutnima i poželeo uspešan početak rada novog pogona.

Na radnom sastanku predsednika vlade Vojvodine, Igora Mirovića i predsednika opštine Apatin, Milana Škrbića sa saradnicima, Mirović se osvrnuo na celokupnu privrednu situaciju u Apatinu, ali i u celoj pokrajini, i istakao da je ovo jedan veliki korak od mnogo njih koje treba napraviti radi poboljšanja privredne slike u našoj opštini i okrugu, i dodao da je ovo izuzetno pogodna privredna zona, tim pre što je situacija sa apatinskom lukom već gotovo potpuno izvesna, i tom prilikom rekao.

Predsednik opštine, Milan Škrbić se zahvalio predsedniku pokrajinske Vlade i naglasio da se ovde neće stati sa otvaranjem novih pogona, a samim tim i radnih mesta, a da će lokalna samouprava, uz pomoć Vlade Vojvodine učiniti sve da već naredna godina, bude godina investicija u našoj opštini.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Atletski savez Srbije i Atletski klub Bor poslednje oktobarske subote bili su organizatori Prvenstva Srbije u krosu za sve starosne kategorije na kojem je nastupilo nekoliko stotina atletičara iz 40-tak klubova.

Apatin i Atletski klub Apatin predstavljao je Đuro Borbelj, pulen Gorana Čegara, koji je u trci u kojoj su zajedno nastupili seniori i mlađi seniori na 8000 metara, osvojio šampionsku titulu i postao državni prvak u konkurenciji mlađih seniora.

Na taj način Đuro Borbelj izborio je nastup na Prvenstvu Balkana u krosu 18. novembra u Turskoj.

Ovo je treća medalja sa državnih prvenstava članova AK Apatin posle šampionske titule Mariane Čegar Lukić na Prvenstvu Srbije u ultramaratonu gde je osim titule, zvanično oborila državni rekord koji je verifikovan od starne Atletskog saveza Srbije; drugu medalju osvojio je Đuro Borbelj koji je bio vicešampion Srbije u krosu. Atletski klub Apatin po broju medalja na državnim prvenstvima najuspešniji je sportski koletiv u Apatin u 2017. godini.

Veliki broj članova AK Apatin učesstvovao je na međunarodnom Ljubljanskom maratonu, gde je većina oborila lične rekorde ili bila blizu njihovih ostvarenja; polumaratonsku trku na 21,1 km istrčali su Danijela Dragojević (debitantski polumaraton), Miroslav Pešić, Vladimir Teodosić (lični rekord), Predrag Vejin (lični rekord), Milan Kovačić, Ana Nađheđeši (lični rekord), Žaklina Klemen Mitrović, Branka Veličković (lični rekord), Dragana Dišić, Tihamer Sirak.

Tokom vikenda, od 27. do 29. oktobra u Frankfurtu je održan Evropski atletski biznis forum, na kojem je u ime Atletskog saveza Srbije učestvovao Goran Čegar, koordinator svih trka izvan stadiona u Srbije. Poslednjeg dana učesnici foruma bili su gosti na čuvenom Frankfurtskom maratonu.

Narednog vikenda Đuro Borbelj i Mariana Čegar Lukić učestvovaće sa reprezentacijom Vojske Srbije na Svetskom vojnom prvenstvu u krosu čiji će domaćin biti Mađarska.

Izvor: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Apatin

Šest osoba povređeno je u saobraćajnoj nesreći koja se danas u poslepodnevnim časovima dogodila na državnom putu Apatin – Sombor. Troje, zbog povreda glave, večeras je prebačeno u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu.

Povređena lica su starosti oko dvadeset godina, a četvoro lica nema povrede, rečeno je za RTV na odeljenju za Hitne hiruške intervencije u somborskoj Opštoj bolnici dr "Radivoj Simonović".

Prema nezvaničnim informacijama sa lica mesta, saobraćajnu nezgodu izazvao je upravljač vozila marke jugo, koji se kretao iz pravca Apatina prema Somboru i usled neprilagođene brzine izgubio kontrolu nad svojim vozilom i prešao na drugu stranu kolovoza usled čega je udario u vozilo marke opel vektra, koje mu je išlo u susret.

Nakon sudara dva automobila, od jačine inercije, vozila su se odbila od treći automobil, koji se kretao na svojoj strani kolovoza prema Apatinu.

Na mesto saobraćajnog udesa brzo su stigle ekipe Hitne pomoći, koje su povređene prevezli u bolnicu, ali su na mesto nesreće uporedo pristigli i pripadnici saobraćajne policije Policijske uprave u Somboru, koji su po obavljenom uviđaju naizmenično puštali vozila na putu iz Sombora za Apatin i obrnuto.

Saobraćaj na ovom delu puta bio je u prekidu oko sat i po vremena.

Zapadnobački okrug danas popodne je zahvatilo jako nevreme praćeno obilnim padavinama i jakim udarima vetra koje je čupalo drveće i nanosilo ga na glavnu saobraćajnicu od Apatina prema Somboru, uslovi kretanja po putu bili su loši, a vidljivost slaba.

Obzirom da se granje i drveće nalazi po drumu, nadležni apeluju na vozače da poštuju ograničenja brzine i budu obazrivi prilikom upravljanja vozilom.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Na inicijativu Udruženja građana ,,Apatinske vredne ruke'', a uz pomoć Opštinske komisije za rodnu ravnopravnost, u Apatinu je održan prvi sajam proizvoda kućne radinosti pod nazivom ,,Sunčana jesen''.

U kulturno umetničkom delu manifestacije učešće su uzeli članovi starije dečije grupe izvođačkog ansambla GKUD-a ,,Dunav'' iz Apatina, kao i ženska pevačka grupa ,,Etna''. Sajam je otvorila Aleksandra Prica, predsednica Opštinske komisije za rodnu ravnopravnost.

Pored velikih broja štandova na kojima se mogao videti i kupiti veliki broj proizvoda kućne radinosti, u okviru ,,Sunčane jeseni'' organizovano je i takmičenje u lupanju belanaca, a na kraju sajma za goste izlagače i druge učesnike organizatori su pripremili ručak, domaći pasulj sa suvim mesom.

Iz Udruženja građana ,,Apatinske vredne ruke'' kažu da su zadovoljni kako je sve proteklo, te izražavaju nadu da će sajam prerasti u tradiciju.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin
nedelja, 29 oktobar 2017 00:00

Tradicionalni susret kolekcionara u Apatinu

U Apatinu je održan tradicionalni susret kolekcionara, a među izlagačima je bilo najviše numizmatičara, antikvara i filatelista iz mesta domaćina, Sombora, Subotice, Bačkog Petrovca, Novog Sada i Beograda. Svako zainteresovan mogao da pronađe ponešto za sebe iz domena koji ga zanima, a na berzi ipak nije prodata najskuplja poštanska markica od 300 evra.

"Iako imam 79 godina i dalje me drži strast prema kolekcionarstvu. Preko pedeset godina se bavim filatelijom i posećujem ovakve skupove. Na današnjoj berzi sam predstavio najskuplju poštansku markicu čija je cena na tržištu 300 evra. Imao sam takve tri da prodam, ali nije bilo danas sreće, nije bilo kupca. Poštanska markica FNR Jugoslavije je skupocena, jer je objavljena u samo 20.000 primeraka u tadašnjoj Jugoslaviji, koja je imala 23.000.000 stanovnika, a bez nje ne možete popuniti serijal koji je u celosti mnogo, mnogo skuplji", objašnjava Marinković Slobodan, kolekcionar iz Subotice.

Najmlađi učesnik današnje berze bio je sedamnaestogodišnji Apatinac Nikola Popović.

"Ljubav prema filateliji su mi preneli baka, sestra i otac. Danas sam prodao tri poštanske markice i zaradio 35 evra. Međutim, kako mi je falila jedna da dopunim serijal, morao sam da je kupim, te mi je ostalo i za džeparac 10 evra", kaže Nikola.

Stevan Rastislav i njegova supruga Vesna iz Bačkog Petrovca redovno učestvuju na susretima kolekcionara. Na svom štandu izložili su vredne kolekcije poštanskih maraka.

"Filatelijom se bavim od detinjstva, a samo na ovakvim susretima možete da vidite šta to drugim imaju od kolekcija, a šta bi to vama trebalo. Više puta sam dolazio u Apatin, jer bude odličan odziv učesnika i kolekcionara. Čovek koji nema hobi mislim da je izuzetno nesrećan čovek, ne mislim da se neko mora baviti filatelijom, ali višak vremena i novca se uvek mora negde upotrebiti korisno. Ipak, za mene je filatelija lepa, jer je povezana sa istorijom i geografijom. Interesantno je da su oduvek na poštanskim markicama bili motivi svega onog što možete da zamislite", kažu Stevan i Vesna iz Bačkog Petrovca.

"Nama je cilj da se što više mladih uključi u kolekcionarstvo i filateliju. Današnji susret okupio je vrsne izlagače, brojne posetioce, ali i iskusne kupce, koji znaju da samo na ovakvim mestima mogu pronaći traženi primerak. Kao udruženje organizujemo tradicionalno međunarodne filatelističke izložbe i već smo prepoznatljivi po aktivnostima u široj društvenoj zajednici", kaže Željko Popović, predsednik Udruženja filatelista Apatin.

Susret kolekcionara održan je u organizaciji Udruženja filatelista Apatin, a današnja manifestacija okupila je više od 40 izlagača, koji su posetiocima ponudili antikvitete, numizmatiku, filateliju, umetničke slike, staro oružje Prvog i Drugog svetskog rata, knjige, značke, gramofonske ploče, kao i retku literaturu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Apatin
subota, 28 oktobar 2017 00:00

Apatin dobio prvog omladinskog radnika

Apatin je dobio prvog omladinskog radnika validiranog od strane Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada. Ova asocijacija se bavi utvrđivanjem zanimanja i standarda u oblasti omladinskog omladinskog rada i utvrđivanjem kompetencija omladinskih radnika, a u apatinskoj opštini do sada nije bilo nijedne osobe sa kompetencijama za zvanje omladinskog radnika.

Prethodne sedmice u Novom Sadu održan je dan procene kojim se završio višemesečni proces validacije prethodnog iskustva nove generacije omladinskih radnika u Srbiji, a kroz taj proces prošao je i omladinski radnik Centra za kulturu i obrazovanje Sonta - Nikola Dobrijević i dobio ovo zvanje.

Ova kvalifikacija obuhvata osobe koje razvijaju i koordiniraju projekte za mlade kroz različite aktivnosti i projekte u zajednici kreirane na osnovu društvenih, ponašajnih, zdravstvenih, razvojnih i sigurnosnih potreba mladih. Takođe, oni superviziraju omladinske aktiviste i samostalni su u obavljanju sopstvenog posla. Uloga ovog zanimanja je da podstiče lični i socijalni razvoj mladih kroz razvijanje socijalnih veština, vrednosti i uverenja.

Takođe, i sama organizacija Centar za kulturu i obrazovanje Sonta je trenutno u procesu akreditacije omladinskih programa i očekuje se da do kraja godine bude prva organizacija iz naše opštine akreditovana za sprovođenje omladinskog rada.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Podržite inicijativu za uvođenje kazne doživotnog zatvora!

Fondacija Tijana Jurić ispuniće svoje obećanje i pokušati da prikupljanjem potpisa građana Srbije kroz građansku inicijativu, podseti državu da usvoji njen predlog za uvođenje kazne doživotnog zatvora.

Tako će u periodu od 23. do 29. oktobra u preko 40 gradova u Srbiji biti organizovani štandovi za prikupljanje potpisa.

Potpisi svih onih građana koji se budu izjasnili za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece, biće nakon toga predati Skupštini Srbije. Biće to drugi susret predstavnika Fondacije Tijana Jurić i republičkog parlamenta. Prvi susret bio je 3. maja kada je osnivač Fondacije, Igor Jurić, predao predlog za izmenu Krivičnog zakonika predsednici Skupštine Srbije, Maji Gojković.

- Mislili smo da neće biti potrebe da dvaput ukazujemo kolika potreba postoji da uvedemo jednu takvu sankciju i da zaštitimo decu. I ovom peticijom pokazaćemo koliko smo uporni u nastojanju da obezbedimo bezbednije uslove za život i odrastanje sve dece u Srbiji. Kada smo predali predlog za izmenu zakona, mi smo zapravo pokrenuli inicijativu, volju naroda, a sada, kada smo stigli do prikupljanja potpisa, taj isti narod, pre svega roditelji i budući roditelji, imaju priliku da podrže predlog koji bi doneo veliku promenu. Svi treba da shvatimo da smo mi ta snaga i da onda kada ima prostora da odlučujemo, to svoje pravo treba i da iskoristimo. Pozivam sve punoletne građane da dođu do naših štandova i da učine veliku stvar za bezbednost dece, kaže Igor Jurić.

Potpisi će se prikupljati u 40 gradova u Srbiji, u periodu od 12 do 18 časova

BEOGRAD – Knez Mihajlova, Palilula (Shopy), Ušće, Delta city • NOVI SAD – Trg slobode • SUBOTICA – centar, Prozivka • NIŠ – centar Pobeda • ZRENJANIN – Vodotoranj • KRAGUJEVAC – Univerzitet, Balkan • KRALJEVO – centar kod spomenika • KRUŠEVAC – centar • ZAJEČAR – centar • ČAČAK – centar • KIKINDA – Svetosavska 32 • VRANJE – centar • VLADIČIN HAN – Dom kulture • NOVI PAZAR – šetalište kod „pečurke“ • LAZAREVAC – Centar za kulturu • RUMA – glavni trg • PANČEVO – glavni park, Shoping centar Aviv • SOMBOR – Kralja Petra 24 • GRAČANICA – centar • INĐIJA – centar • STARA PAZOVA – centar • ALEKSINAC – centar • VRANJE – centar • SVRLJIG – centar • GADŽIN HAN – centar • PROKUPLJE – centar • LESKOVAC – centar • VLASOTINCE – centar • KURŠUMLIJA – centar • BLACE – centar • NEGOTIN – centar • BOR – centar • RAŠKA – Ušće • VRŠAC – centar • BEOČIN – centar • VALJEVO – centar • ŠABAC – centar

ZAŠTO KAZNA DOŽIVOTNOG ZATVORA?

Predlog Fondacije Tijana Jurić podrazumeva uvođenje novog člana u Krivični zakonik kojim bi za najteže oblike teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrtni ishod deteta, maloletnika ili bremenite žene, trebalo da se propiše kazna doživotnog zatvora. Cilj je i da se izmenom zakona osuđeni kojima je pravosnažnom presudom izrečena kazna doživotnog zatvora, ne mogu uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne.

Fondacija Tijana Jurić odlučila se na ovaj potez nakon brojnih teških i svirepih ubistava dece u Srbiji.

- Uvođenjem kazne doživotnog zatvora sprečiće se mogućnost da ubice dece odsluže kaznu, ponovo se nađu na slobodi i tako dobiju priliku da počine još monstruoznije delo, zaključio je Igor Jurić.

NAŠI ARGUMENTI - ZAŠTO

Od ukidanja smrtne kazne u SRJ 2002. godine, prema dostupnim podacima, na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina pravosnažno je osuđeno 67 lica. Stava smo da je došlo vreme da preispitamo postojeći kazneni sistem i efekte koje on postigao nakon ukidanja smrtne kazne. Praksa je pokazala da su u znatnom broju slučajeva počinioci najtežih krivičnih dela kakva su ubistva dece, mlađe životne dobi, zbog čega su i nakon izdržane kazne sposobni da ponove isto delo. Kazna doživotnog zatvora primenjuje se u većini zemalja sveta. Jasno izričemo da smrtnu kaznu smatramo neprihvatljivom i da se za nju ne zalažemo. Smatramo da bi uvođenje kazne doživotnog zatvora ispunilo očekivanja javnosti, kao jedine adekvatne kazne za počinioce najtežih oblika teških krivičnih dela koja su za posledicu imala smrtni ishod deteta, maloletnika ili bremenite žene.

Pozivamo građane Apatina da svojim potpisom ulože u bolju bezbednost dece ove zemlje, stav je Fondacije Tijana Jurić.

Potpisi se u Apatinu prikupljaju u četvrtak, 26.10.2017.godine od 8 - 20 časova, u prostrijama Udruženja žena Ruža Crvena.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Opštinska vlast u Apatinu rešila je da se pozabavi dugom koji se nagomilao u apotekama

Pet apoteka, od čega četiri u selima i jedna u Apatinu, duguju dobavljačima za lekove, a opštinska vlast očekuje da će reprogramom i izdavanjem u zakup državnih apoteka rešiti ovaj problem. Sa "Galenfarmom" iz Beograda je potpisan ugovor da od 1. novembra preuzme apoteke na rok od 10 godina.

- Celokupan dug je bio 55.600.000 dinara i morali smo da nađemo rešenje. Dogovorili smo se da će reprogram duga na 48 mesečnih rata plaćati osnivač Doma zdravlja. Izdavanjem lokala pod zakup smanjiće se visina rate koje će uplaćivati opština - kaže Branka Bajić, pomoćnik direktora DZ u Apatinu.

Postignut je dogovor da se sve apoteke preuzmu, kao i da se bave istom delatnošću. Nakon vraćanja duga, opština će nastaviti da prihoduje od zakupnina i ta sredstva usmeravaće u zdravstvenu zaštitu.

- Osim što smo osigurali radna mesta za 13 radnika, rešili smo i pitanje plata zaposlenih, a Dom zdravlja neće više biti u dugovanju - ističe Bajićeva.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Apatin

I ove godine Kancelarija za mlade opštine Apatin organizuje besplatan prevoz na međunarodni sajam knjiga u Beogradu.

Polazak je planiran za subotu 28. oktobara.

Svi zainteresovani mogu da se prijave na broj telefona 069/2526014 ili doći lično u prostorije Kancelarije za mlade koje se nalaze na Trgu Nikole Tesle 20/3 .

Broj mesta je ograničen.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Metodom javnog nadmetanja danas je “Apatinski tržni centar (ATC) u stečaju” kupilo preduzeće D.o.o Mijanović iz Novog Sada. Početna cena “ATC” bila je 29.200.000,00 dinara, da bi kroz javno nadmetanje došla do 35.700.000,00 dinara.

Prema najavi Aleksandra Mijanovića, vlasnika preduzeća d.o.o Mijanović, ATC nastavlja sa uobičajenim radom. On je pozvao bivše zaposlene da se vrate na posao ali zakupce tezgi koje očekuje licitacija za sledeću godinu. Poručio im je da ne brinu, jer prema njegovim rečima, ATC nastavlja sa radom kao i prethodnih godina.-Naravno svi zaposleni će se vratiti na posao, a što se tiče zakupnina i tu ostaje sve isto kako je i ranije bilo dogovoreno. Sve ovo će se odvijati u dogovoru sa lokalnom samoupravom, a s obzirom da je došlo do promena u odnosu na ranije kad je bilo problema, saradnja sa novom lokalnom samoupravom je na izuzetno visokom nivou, sa mladim ljudima koji žele Apatinu bolje- izjavio je Mijanović.

-Moja porodica je kroz našu firmu investirala i napravila ovu pijacu, obećali smo da ćemo se vratiti i to smo i uradili. Sad kad je sve završeno i kad ostavimo sve probleme za nama, ono što imam u planu jeste da ovu pijacu još više osavremenim kako bi bila primer jedne moderne pijace ne samo u Srbiji nego i na Balkanu. -rekao je Mijanović.

Mijanović se zahvalio Apatincima, zakupcima tezgi koji su prema njegovim rečima bili velika podrška u nastavku saradnje koja je bila prekinuta stečajem.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

Pozorišni komad “Laži me” biće odigran pred apatinskom publikom u ponedeljak, 23. oktobra, sa početkom u 20 sati u velikoj sali Opštinskog kulturnog centra.

Ova komedija karaktera, inspirisana crnohumornim poetsko-proznim zapisima o ljudskoj svakodnevnici govori o sredovečnom paru, Lepomiru i Ružici koji nakon 25 godina braka odlučuju da otputju u banju, u kojoj su proveli meden mesec. Zaglavljeni na seoskoj železničkoj stanici, čekajući voz koji kasni, supružnici upadaju u komičan lavirint sumnji, poluistina i intriga koje ih dovode na ivicu apsurda.

U predstavi igraju Aleksandar Dunić i Sandra Bugarski po tekstu Saše Simonovića i Željka Mijanovića, a u režiji Dragoslava Dabića.

Cena ulaznice iznosi 400 dinara.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Pobednik 22. Dunavskog polumaratona je Slovenac Sebastijan Puš, dok je u ženskoj konkurenciji slavila Nora Trklja iz Srbije. Puš je trku završio za jedan sat, 14 minuta i 30 sekundi. Đuro Borbelj je bio drugi, a Nikola Ljumović treći. Nora Trklja je trku završila za jedan sat, 29 minuta i 54 sekunde.

Na polumaratonu je učestvovalo 692 takmičara, trčala se i druga Minakva “Trka zdravlja” u dužini od 5km za koju je bilo prijavljeno 200 takmičara. Najbrži u ovoj trci bio je atletičar iz Kule, Mikloš Bruner. Održana je i humanitarna trka za decu na 400 metara” Za srećno detinjstvo ”, u kojoj su trijumfovali Jovana Čović i Branislav Tadić mladi atletičari iz Prigrevice. Najstariji takmičari ove godine su bili Mirko Kopunović (91) Vlada Stevanović (83 ) i Miloš Antonić ( 81), a najmlađi učesnik 22, Dunavskog polumaratona bio je Mateja Jovanović koji je istrčao polumaraton za dva sata i 15 minuta.

Pored sportsko – rekreativnog i humanitarnog karaktera, ovogodišnji polumaraton je imao i zabavni karakter. Uz osveženje i okrepu, na stazi su bili postavljeni i zabavni punktovi na kojima su nastupili poznati apatinski bendovi i di džejevi koji su bodrili takmičare.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

Povodom ,,Dečije nedelјe'' u zgradi Skupštine opštine Apatin održan je 03.10.2017 prijem učenika Učeničkog parlamenta. Predstavnike sedmih i osmih razreda OŠ ,,Žarko Zrenjanin'' tada su ugostili Dubravka Korać, zamenica predsednika opštine, Marko Đumić, sekretar SO Apatin i Milana Srdić, koordinator KZM Apatin.
Nakon izlaganja zamenice predsednika opštine Apatin u kom su đaci mogli da čuju kada je nastao i gde prvi parlament u svetu, kako funkcioniše parlamentarni sistem u Srbiji, a naposletku i u samoj opštini Apatin, učenici su imali priliku da postave pitanja.

Priliku da pokrene inicijativu za renoviranje sportskog terena između ulica Đure Đakovića i Đure Salaja (kod vodotornja) iskoristio je Filip Trišić, a tom prilikom je od Dubravke Korać dobio obećanje da će već početkom nedelјe teren biti renoviran, a vremenski uslovi su realizaciju obećanja pomerili za koji dan posle.
11715
Danas su na terenu u jutarnjim satima predstavnici Učeničkog parlamenta imali sastanak sa zamenicom predsednika opštine Apatin i koordinatorkom KZM i izrazili zadovolјstvo što je obećanje ispunjeno. Konstrukcije koševa su ofarbane, table i obručevi zamenjeni novim, a iscrtane su i nove linije na terenu.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin
Strana 1 od 21

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top