Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
četvrtak, 22 februar 2018 00:00

Mihajlović: Pruga Beograd -Zagreb ne pre 2020.

Ukoliko nam Evropska unija (EU) tokom ove godine iz EU fondova odobri novac za projektno-tehničku dokumentaciju, ako se ona radi 2019. godine, nije realno da se pre 2020. godine očekuje rekonstrukcija železničke pruge Beograd-Zagreb, izjavila je danas ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Mihajlović je rekla novinarima da će 5. marta ove godine u Beograd doći hrvatski ministar mora, prometa i infrastukture Oleg Butković i tada će biti potpisan Protokol o rekonstrukciji pruge Beograd-Zagreb, u kome će biti navedeno da će Srbija i Hrvatska zajedno aplicirati kod EU za evropske fondove za rekonstrukciju te pruge.

Ona je rekla da Srbija ima prethodnu studiju izvodljivosti i plan detaljne regulacije.

Mihajlović je rekla da je procena da bi „rekonstrukcija sa srpske strane koštala oko 215 miliona evra, a sa hrvatske nešto više“.

Ona je rekla da će se 5. marta dogovoriti oko aplikacije za evropske fondove, kao i oko toga šta koja od država može da uradi pre te aplikacije.

Mihajlović, koja je otvorila Treću srpsku konferenciju o razvoju nekretnina i infrastrukture „Razvoj budućnosti“, rekla je novinarima da je „stanogradnja jedan od glavnih faktora rasta udela građevinarstva u bruto društvenom proizvodu“.

Ona je navela da je u 2016. i 2017. godini 50 odsto povećana vrednost građevinskih radova, kao i vrednost infrastrukturnih radova.

„Taj trend će se nastaviti. Osnovni razlog je elektronska građevinska dozvola, jeftinije procedure, manji broj procedura, kao i ukidanje parafiskalnih nameta u oblasti građevinarstva“, istakla je Mihajlović i dodala da na teritoriji Srbije danas ima 23.400 gradilišta.

„Za prethodne dve godine sa 4,3 odsto udela građevinarstva u BDP danas smo došli na 6,2 odsto. To je rezultat rasta vrednosti infrastrukturnih projekata i stanogradnje“, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da nas čeka „bum u stanogradnji“, odnosno izgradnja stanova za pripadnike bezbednosti.

„Procene su da ćemo u poslednjem kvartalu ove godine, a naročito 2019. i 2020. godine imati rast od najmanje 1,5 do 2,5 odsto BDP zahvaljujući stanogradnji za pripadnike bezbednosti“, rekla je ona i dodala da ove godine počinje izgradnja 1600 stanova.

Ona je rekla da se procenjuje da će se u naredne dve godine povećati broj zaposlenih u građevinskoj industriji za deset do 15 odsto, kao i da će njihove zarade biti povećane od deset do 15 odsto.

Mihajlović je rekla da je brine da li će naše građevinske kompanije biti u stanju da se udruže i odgovore pozivu da učestvuju u izgradnji 20.000 stanova u narednih nekoliko godina.

Izvor: Danas

Sastojci

125 ml vode

prstohvat soli

150 g šećera

500 g tamne čokolade

220 g puter

6 jaja

maline (po želji)

sirup od jagode ili maline (po želji)

Priprema

1. Zagrejte rernu na 150 stepeni i podmažite okruglu tepsiju.

2. U manjoj šerpi pomešajte vodu, šećer i so te zagrevajte na umerenoj vatri dok se sastojci ne sjedine.

3. Čokoladu otopite na pari. Puter isecite na komade pa ga umutite u čokoladi (dodajte komad po komad, svaki put miksajući).

4. Nakon što ste izmiksali prethodne sastojke, dodajte toplu smesu od šećera i vode. Izmiksajte. Nakon toga dodajte jaja, jedno po jedno, svaki put miksajući.

5. “Testo” ubacite u tepsiju, a onda tepsiju ubacite u veću tepsiju koju ćete napuniti vrelom vodom, otprilike do pola.

6. Kolač pecite na 150 stepeni 45 minuta. Ostavite da se ohladi preko noći. Kako biste kolač što lakše izvadili, dno tepsije umočite u vrelu vodu na desetak sekundi te ga izvadite na veliki tanjir (preokrenite tepsiju).

7. Prilikom serviranja, kolač možete ukrasiti malinama i sirupom od jagode.

Prijatno!

Izvor: minimagazin.info

Zakonska obaveza svakog poslodavca u Srbiji koji ima 20 i više zaposlenih je da srazmerno broju radnika zapošljava i osobe sa invaliditetom. Druga mogućnost je da umesto zapošljavanja po svakoj nezaposlenoj osobi sa invaliditetom mesečno uplaćuju 50 odsto bruto zarade u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju.
Prema podacima Poreske uprave Srbije, koji su dostavljeni RTV–u u 2017. godini zakonsku obavezu ispunilo je skoro 9.000 poslodavaca. Više od 5.400 zaposlilo je osobe sa invaliditetom, dok je oko 4.400 sredstva uplatilo u budžetski fond.

Više od 15.000 nezaposlenih u Zapadnobačkom okrugu pokušava putem Nacionalne službe za zapošljavanje da nađe posao. Među njima je i skoro 1.000 osoba sa invaliditetom koja spadaju u teže zapošljivu kategoriju i zato su osobe sa invaliditetom uključene u aktivne mere zapošljavanja, a među njima su javni radovi. Na tim poslovima prošle godine bilo je angažovano 67 osoba sa invaliditetom

Poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom mogu računati i na subvencije.

„Ta subvencija je 75 posto od ukupnih troškova koje poslodavac ima za tog radnika. Preostalih 25 posto pada na teret poslodavca. Međutim, mi imamo poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, a da i ne traže bilo kakve olakšice", kaže Radomirka Žiža načelnica u somborskoj filijali NSZ.

Zakon poslodavcima ostavlja dve mogućnost - plaćanje kaznenih penala ili zapošljavanje osoba sa inavliditetom. Gradska uprava odlučila se za drugu mogućnost.

Izvor: RTV

četvrtak, 22 februar 2018 00:00

Stižu voda i struja u Ličku ulicu u Somboru

Dobra vest za desetak domaćinstava u Ličkoj ulici u Somboru. Počele pripreme za parcelisanje i uknjižbu kuća i placeva

ŽITELjE desetak kuća u Ličkoj ulici na Čonopljanskom putu, na periferiji Sombora, koji godinama žive bez struje i vodovoda, obradovala je vest gradske MZ Crvenka da su, posle decenije čekanja na elementarne životne uslove, preduzeti prvi koraci kako bi njihov problem bio rešen.

Iz ove MZ saopštavaju da je na njihovu inicijativu Gradska uprava Sombora izdvojila sredstva za finansiranje projekta parcelizacije i uknjižbe kuća i placeva u Ličkoj ulici. Elektrodistribucija Sombor već je izradila projekat niskonaponske mreže, kako bi svojim sredstvima, čim dozvole vremenske prilike, ekipe ovog preduzeća krenule sa neophodnim radovima sa ciljem da se sve kuće priključe na elektromrežu.

Vlasnici kuća priznaju da su pre više od jedne decenije, svoje domove podigli "na divlje" i ističu da su podneli zahteve za legalizaciju. Oni tvrde da su im nadležni u lokalnoj samoupravi obećali da će njihov problem biti rešen do decembra prošle godine, što nije ispunjeno, pa su sada zadovoljni što su, ipak, stvari krenule s mrtve tačke.

Stanovnici Ličke ulice vele da su dosta toga učinili što je od njih traženo, kako bi se priključili na elektroenergetsku mrežu. Kako naglašavaju, sami su kupili i postavili drvene bandere, nabavili kablove, ali se onda ispostavilo da su stubovi postavljeni na privatnoj parceli i da ne mogu da dobiju priključke.

Vlasnici tih parcela, njih 17, krajem 2016. godine, trebalo je da daju saglasnost za postavljanje stubova, ali je jedan od njih tu dozvolu uskratio, ceo postupak je pao u vodu, jer je Elektrodistribucija radove morala da odloži. Sada, posle malo više od godinu dana, i taj problem će biti okončan.

Stanovnici Ličke ulice, u gradskoj MZ Crvenka, nadaju se da će uskoro dobiti i vodovod. Jer, kako ističu, bageri somborskog JKP "Vodokanal" počeli su da kopaju kanale za postavljanje vodovodnih cevi.

OD PROLEĆA NEĆE KUPOVATI VODU

CEO posao oko izgradnje vodovodne mreže u Ličkoj ulici, u gradskoj MZ Crvenka u Somboru, kako se očekuje, trebalo bi da bude završen do proleća, posle čega žitelji neće više morati da kupuju vodu za piće.

Izvor: Večernje novosti

Sombor je jedan od gradova koji je na listi Fajnenšel tajmsa označen kao grad budućnosti, sa povoljnom poslovnom klimom.

U lokalnoj samoupravi kažu da nisu iznenađeni što su se našli na listi, jer prema rečima gradonačelnice Dušanke Golubović, efekti rada će se videti ove i naredne godine.

"Mogu samo da kažem da smo mi poslednjih godinu i po do dve učinili puno da napravimo povoljan poslovni ambijent shvatajući da je to pravac prema kojem treba ići i na kojem treba raditi. U tom smislu od opremanja industrijske zone koja je za nas važna, dio popisa svih braunfild lokacija koje stoje na raspolaganju lokalnoj samoupravi i pravljenja promotivnog filma u kojem prepoznajemo sve mogućnosti za investiranje u našu lokalnu samoupravu. To nisu samo grinfild i braunfild lokacije, nego su i kompletno turizam i kulturna ponuda. Sve je to uzeto u obzir i prosleđeno na adrese koje mogu da budu značajne za dovođenje investitora", rekla je Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora.

Dok Sombor čeka investitore opterećuje ga loša statistika. Najniža prosečna plata u Republici od svega 38 hiljada dinara, kao i činjenica da je na teritoriji grada 4.000 socijalnih slučajeva. Prve direktne investicije najavljene za ovu godinu trebale bi da promene sadašnju sliku i nagoveste da Sombor ipak ima budućnost.

Izvor: RTV

Obuka mladih sa teritorije grada Sombora, starosti od 15 do 30 godina, za pripremu i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova biće organizovana početkom marta. S obzirom da je broj učesnika obuke ograničen, grad Sombor kao realizator obuke, poziva mlade da se za učešće na obuci prijave najkasnije do utorka, 27. februara 2018. godine.

Prijave se vrše popunjavanjem formulara koji je dostupan na sajtu www.mladisombora.rs

Informaciju o prijemu za učešće u obuci, mladi koji budu uključeni u obuku, dobiće do kraja dana u sredu, 28. februara 2018. godine, a tada će im biti prosleđena i agenda obuke.

Obuka će biti realizovana u Omladinskom klubu grada Sombora u dva dela, prvi deo obuke biće organizovan u periodu od 2. do 4. marta, a drugi od 9. do 11. marta 2018. godine.

Za učesnike obuke obezbeđeni su obroci, osveženje, promo materijal, materijal za rad, sertifikati o pohađanju obuke i usluga prevoza za učesnike iz naseljenih mesta na teritoriji grada Sombora.

Obuka se organizuje u okviru projekta „MLAD SE PROMENI, ZA POSAO POKRENI 3.0 – unapređenje zapošljivosti i podsticanje zapošljavanja mladih u Somboru“, a partneri lokalne samouprave u projektu su Somborski edukativni centar i Somborski omladinskim Boom, uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti elektronskim putem: e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i putem telefona broj: 062/87-50-901

Gradsko veće je, na 105. sednici, usvojilo ponudu i plan rada Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ na poslovima uređivanja i održavanja javnih površina u somborskim selima. Vrednost poslova koju će „Prostor“ obaviti procenjena je na 50.000.000,00 dinara, o čemu je sačinjen i potpisan ugovor sa lokalnom samoupravom koja finansira održavanje javnih površina u selima.

JKP „Prostor“ će u 2018. godini održavati neaktivna groblja u gradu i selima i za navedene poslove, ugovorena vrednost poslova koju će Grad finansirati iznosi 7.000.000,00 dinara, odlučeno je na sednici Gradskog veća.

Grad će sa 12.000.000,00 dinara finansirati i službu zoohigijene koju obavlja JKP „Čistoća“, odlučeno je na 105. sednici Gradskog veća, održanoj 19. februara 2018. godine.

Veće je razmotrilo i prihvatilo i na dalje odlučivanje Skupštini grada Sombora uputilo predlog Statuta Turističke organizacije grada Sombora.

Veće je donelo Pravilnik o kriterijumima i merilima za učešće korisnika i njegovih srodnika u ceni usluge pomoći u kući, personalne asistencije i dnevnog boravka dece, mladih i odraslih lica i na osnovu kriterijuma pravilnik za svaku od navedenih socijalnih usluga.

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koje će u ovoj godini finansirati lokalna samouprava u Odžacima su javni radovi, podrška samozapošljavanju i subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih lica.

opstina-1Za realizaciju navedenih mera prema Lokalnom akcionom planu zapošljavanja u budžetu opštine za 2018. opredeljeno je ukupno 5,5 miliona dinara.

Sredstva za organizovanje javnih radova od interesa za opštinu Odžaci planirana su u iznosu od 3 miliona dinara. U program javnih radova biće uključeni radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, Romi, lica bez kvalifikacija i sa niskim kvalifikacijama, viškovi zaposlenih, lica koja posao traže duže od 18 meseci i nezaposlena lica iz ruralnih područja.

Milion dinara iz lokalnog budžeta biće izdvojeno za podršku samozapošljavanju dodelom jednokratnih subvencija u iznosu od 180.000 po korisniku. Prednost će imati mladi do 30 godina starosti, viškovi zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom i žene.

Subvencija za samozapošljavanje povećava se na 200.000 dinara u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih, odnosno na 220.000 dinara u slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Lokalna samouprava će poslodavcima iz privatnog sektora, za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, isplaćivati subvenciju u iznosu od 200.000 dinara po korisniku, odnosno 240.000 dinara ukoliko zapošljavaju osobe sa invaliditetom, radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, mlade do 30 godina koji su imali ili imaju status deteta bez roditeljskog staranja i žrtve porodičnog nasilja. Za realizaciju ove mere opredeljeno je ukupno 1,5 miliona dinara.

Mere predviđene Lokalnim akcionim planom zapošljavanja realizovaće Savet za zapošljavanje opštine Odžaci u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđeno je i da lokalna samouprava može podneti zahtev ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih Lokalnim akcionim planom zapošljavanja.

Izvor: ico.rs

Na sednici Saveta za bezbednost grada Sombora, načelnik Policijske uprave (PU) Sombor i zamenik predsednika Saveta Saša Dmitrašinović izvestio je članove Saveta o rezultatima rada PU u prošloj godini i prioritetima u radu u 2018. godini.

Dmitrašinović je istakao da je u protekloj godini, kao i u ranijem periodu, ostvarena dobra saradnja, kako sa lokalnom samoupravom, tako i sa drugim činiocima bezbednosti.

„Naš cilj je da održavamo stabilnost javnog reda i mira na teritoriji Zapadnobačkog upravnog okruga i u tome smo i uspeli. Analize koje smo uradili pokazuju da je smanjen broj izvršenih krivičnih dela, a u saradnji sa tužilaštvom sve slučajeve u oblasti privrednog kriminala izveli smo do kraja“, kazao je Dmitrašinović i dodao da će se na tome raditi i ubuduće.

Analiza je poslužila i za određivanje prioriteta u radu tokom 2018. godine, a kao posebni prioriteti određeni su prevencija narkomanije i bezbednost i edukacija biciklista kao najranjivije kategorije učesnika u saobraćaju.

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, je najavio da će Savet za bezbednost saobraćaja na putevima opštine Sombor, nastaviti akciju podele svetlosnih kompleta za bicikliste, koja je prošle godine dobro prihvaćena i organizovaće edukacije biciklista kako bi se povećala, kako njihova tako i bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.

Na sednici Saveta, održanoj 19. februara 2018. godine, bilo je reči i o vršnjačkom nasilju kao sve učestalijem u školama. Prema rečima direktora Srednje poljoprivredno prehrambene škole u Somboru Jove Ćate, nije jasno koje se sve radnje u školi mogu preduzeti kako bi se vršnjačko nasilje sprečilo.

Svoje viđenje ovog problema naveo je prim. dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora koji je kazao da je vršnjačko nasilje produkt vaspitanja ponetog iz porodice, a potom i iz škole.

„Roditelji pre svega, a potom i prosvetni radnici, morali bi se više baviti decom i reagovati pravovremeno“, rekao je dr Parčetić i predložio da policija u svom radu više pažnje obrati i na problem koji stvaraju roditelji kada decu čekaju po završetku nastave.

„Ispred OŠ „Nikola Vukićević“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“ u vreme završetka nastave nižih razreda, nastane saobraćajni kolaps jer roditelji sačekuju decu u automobilima ispred škole“, kazao je Parčetić, a načelnik PU Sombor Dmitrašinović je rekao da je to primećeno i da će nastojati da se taj problem reši.

Dmitrašinović je pozvao i ostale članove Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora da predlože sve ono čime bi Policijska uprava trebala više da se bavi tokom 2018. godine.

sreda, 21 februar 2018 00:00

Krajinović preokretom do pobede

Drugi reket Srbije u osmini finala Marselja nakon trijumfa nad Sozom.

Srpski teniser Filip Krajinović plasirao se danas u osminu finala turnira u Marselju pošto je savladalao Portugalca Žoaa Sozu sa 2:1 (3:6, 6:4, 6:4) u meču koji je trajao dva sata.

Krajinović je nešto slabije ušao u duel, ali je u naredna dva seta stigao do preokreta. Momak iz Sombora će se u osmini finala takmičenja sastati sa pobednikom duela između Nemca Maksimiljana Marterera i Francuza Žila Simona.

Mada se svojevremeni koncept „Razvojne agencije grada Sombora“, kojem je nominalna svrha bila privlačenje investitorskih, ali i sredstava iz EU fondova, pokazao kao potpuni promašaj, Somborci se nisu dali obeshrabriti kada je u pitanju apliciranje na novac koji potiče iz briselske kase.

Tako je samo u nekoliko meseci, zahvaljujući Odseku za lokalni ekonomski razvoj koji deluje kao deo Gradske uprave, na konkursima za prekograničnu saradnju EU dobijeno preko četiri miliona evra.

Iz IPA fondova finansiraju se projekti unapređenja lokalne infrastrukture i ekonomije, razvoja turizma, ruralnog razvoja, ali je pravi „kunst“ na vreme pronaći prekograničnog partnera, osmisliti projekat i dobro ga obrazložiti, i to u situaciji kada konkursi ostaju otvoreni, po pravilu, tek na dva-tri meseca. Upravo zbog suženog vremenskog okvira potrebno je, ističu u somborskom Odseku za LER, unapred imati dogovorenu saradnju i okvirne parametre projekata koji zadovoljavaju visoke standarde EU donatora, ali i rigorozne kontrole utrošenih projektnih sredstava.

Po obimu novca koji je odobren u buyetu EU za projekte prekogranične saradnje, kada je Sombor u pitanju, najveći projekat je svakako onaj izgradnje i projektovanje puta Sombor-Baja. Za ovaj projekat, tačnije njegovu drugu fazu (i prva beše finansirana sredstvima EU) odobreno je 3,1 milion evra, a kao partneri Gradu se pojavljuju nacionalno Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i Direkcija za izgradnju Republike Mađarske. Iza naziva ovog projekta se zapravo krije ogromna šansa ovog kraja, pošto će nakon završetka celog posla biti stvoreni svi tehnički preduslovi da se ostvari višedecenijski san Somboraca, konačno preimenovanje sadašnjeg putničkog graničnog prelaza Bački Breg- Hercegsantovo u teretni prelaz.

Ovaj potez bi, bez sumnje, poboljšao strateški položaj Sombora kada su u pitanju novi investitori, koji su danas i decenijama unazad primorani da robu proizvedenu u ovom gradu prevoze do subotičkih prelaza Horgoš i Kelebija, ukoliko žele da je plasiraju na evropsko tržište.

Pored ovog, sa partnerima iz Mađarske se realizuje i projekat „Baja-Sombor zelene staze“, vredan 404.000 evra, a razvoj turizma je zastupljen i u projektima „Povećanje turističke ponude prilagođene slepim i slabovidim osobama“ koji se realizuje u saradnji Sombora sa beogradskim Institutom ekonomskih nauka i opštinom Erdut u Hrvatskoj kao prekograničnim partnerom, učesnikom u projektu vrednom 353.000 evra. Fondovi EU namenjeni prekograničnoj saradnji podržali su sa 193.000 evra i projekat razvoja turizma zasnovanog na lokalnim kulturnim i prirodnim vrednostima somborske seoske MZ Svetozar Miletić i prekograničnog mađarskog Bačbokoda, dok je saradnja Sombora, njegovog Centra za socijalni rad, novosadskog Centra za proizvodnju znanja i veština i mađarskog Halaši Media, zavredila EU podršku vrednu 207.000 evra zarad projekta „Razvoja ženskog preduzetništva u ruralnim područjima“.

Izgledne šanse novih projekata
Kako kažu u somborskom Odseku za LER uskoro se može očekivati još dobrih vesti kada je u pitanju korišćenje EU fondova. Naime, ovih dana će se konačno doneti odluka programskih tela i kada su u pitanju projekti u vezi biciklističke rute „Evropski Amazon“ i dunavskog poljoprivrednog klastera, koji bi mogli da predstavljaju investiciju od dodatnih 5,5 miliona evra.

Izvor: Dnevnik

U galeriji ,,Meander” Opštinskog Kulturnog centra Apatin u petak 23.02.2018. sa početkom u 19 časova, biće otvorena izložba Vesne Dimitrijević pod nazivom ,,Balans’’.

Vesna Dimitrijević rođena 1992. u Aleksincu. Diplomirala je na osnovnim studijama Fakulteta Umetnosti u Nišu na odseku slikarstvo u klasi prof. Bratisava Bašića. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu.

Do sada je izlagala na tri samostalne izložbe i na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Izvor: Radio Dunav

Na 21-om Međunarodnom Memorijalnom turniru u karateu „Igor Anđelković“, koji je održan 17.02.2018. godine u GH „Mostonga“, Karate klub "Dušan Staničkov" je imao 12 predstavnika i isti broj osvojenih medalja, 4 zlatne , 3 srebrne i 5 bronzanih.

1. Mihajlo Repaja - Zlatna medalja-borbe i Bronzana medalja – kate
2. Nikola Vuković – Bronzana medalja – kate
3. Bojana Lakićević –Zlatna medalja – kate
4. Rade Ciganović - Bronzana medalja
5. Nemanja Mudrinić – Srebrna medalja – kate
6. Luka Terzin – Srebrna medalja – borbe
7. Lazar Jakšić – Zlatna medalja – kate
8. Maksim Stričevic – Bronzana medalja – kate
9. Stefan Jelić – Bronzana medalja – kate
10. Nikola Drača – Srebrna medalja – kate
11. David Dojić – Zlatna medalja – kate

I danas mnogi žive od rada u sivoj zoni. Statistika je u toj oblasti gotovo poražavajuća, jer i dalje veliki broj radnika radi "na crno", bez osnovnih radnih prava. Da bi se sa problemom izborila, Vlada je osmislila niz - kako kažu - novih, radikalnijih mera. Za ekonomiste je, ipak, otvoreno pitanje kakvi će biti rezultati.

U Srbiji svaki treći radnik radi "na crno". Bez socijalnih beneficija, plaćenog bolovanja, godišnjeg odmora. Samo u 2017. godini, inspekcija je zbog utvrđenih nepravilnosti kaznila poslodavce sa više od 230 miliona dinara.

Radnici koji se najčešće nalaze na raskršću - rad "na crno" ili nezaposlenost, pred kamere ne žele. Ipak, o problemima sa kojima se suočavaju - stranice brojnih foruma pune hiljade anonimnih komentara.

Na pitanje da li je neko od njih prijavio poslodavca inspekciji i imao bar neku pomoć od njih, jdan odgovor je: "Planiram da u ponedeljak prijavim svog poslodavca, godinu dana me ne plaća ni dinara mi nije dao, a uz to sam neprijavljena šest godina".

A država godinama među strateške ciljeve ubraja borbu protiv sive ekonomije i rada na "crnom tržištu", zbog kog su - kako kažu - svi na gubitku. Zato resorni ministar u okviru nove kampanje "Reci ne radu na crno" poručuje: uvodimo vanredne inspekcijske kontrole 365 dana, 24 sata dnevno.

"Mi se nalazimo negde na gubicima kada je u pitanju siva ekonomija i rad na crno negde malo manje od 30 odsto BDP-a, Neka procena je da je to oko osam miliona evra dnevno grubo za celu državu ako govorimo o sivoj ekonomiji. Od nelegalnog rada štetu ima, ne samo država, već i radnici koji gube socijalne beneficije, nemaju plaćeno bolovanje, godišnji odmor i ne mogu da podignu kredit", kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ali, u borbu protiv ilegalnog rada do sada je išlo tek 260 inspektora na teritoriji cele zemlje. Iz Inspekcije rada - uvereni su - dovoljno da se pokuca na vrata svim poslodavcima.

"Možemo da odgovorima svim ovim obavezama, ne u onoj meri u potpunosti što je i nemoguće, jer mi da imamo čak i dva puta više inspektora opet bi se pojavila pojava da treba još!", kaže Stevan Đurović, v.d. direktora Inspekcije rada.

"Dugogodišnji i ukorenjen problem, za koji su mnoge Vlade obećavale rešenje" - tim rečima za N1 objašnjava aktuelnu situaciju na "crnom" tržištu rada analitičarka Tanja Jakobi. Upitno je - dodaje - kakve će rezultate dati pomenute mere.

"Veliki broj ljudi nema druge mogućnosti da radi, nego da radi na crno da radi kod poslodavaca za bilo koju platu, pod bilo kojim uslovima. Ja se bojim da će se cela priča završiti na tome da se jedan mali deo radne snage koja radi ilegalno i jedan mali deo problema, na nekakav privremeni način reši, a da ozbiljnijeg pomaka neće biti", kaže Jakobi.

A za to je potrebno - zaključuje Jakobi - daleko više od jedne medijske kampanje: popraviti celokupni privredni ambijent, stvoriti prostor za veće prosečne plate i ojačati prava svih radnika u zemlji.

Izvor: N1

Osim što su izmerili brzinu svetlosti, Plankovu konstantu, udaljenost između planeta Sunčevog sistema, dužinu trepavica fetusa starog 28 nedelja i mnoge druge, manje ili više fascinantne stvari, naučnici su precizno izmerili i koliko bi jedna osoba trebalo da se rekreira kako bi ostala zdrava i bila dugovečna.

Upravo je jedan januarski broj magazina “New Scientist” posvećen toj temi, a naučnici koji se bave ovom oblašću otkrili su svoje zaključke: odrasla osoba nedeljno treba da provede najmanje 150 minuta lagano vežbajući, ili 75 minuta “živahno”. To je dovoljno da produžite život, ostanete “fit” i održavate mišiće u dobroj formi. Naravno, to je minimum koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, ali uz napomenu da mnogo više zdravstvene koristi imaju oni koji provedu duplo duže vremena nedeljno vežbajući.

U ove lagane vežbe spada, osim konvencionalne rekreacije, na primer rad u bašti, pešačenje, kao i poslovi po kući poput usisavanja i ribanja poda. Studija sprovedena u 2017. godini u 17 država u kojoj je učestvovalo više od 130.000 ljudi pokazala je da je pešačenje do posla kao i obavljanje ovakvih kućnih poslova tokom 150 minuta nedeljno sasvim dovoljno da smanji rizik od prerane smrti za 28 odsto.

Takođe je uočeno da jednaku korist imaju oni koji su tokom nedelje pasivni, ali za vikend nadoknade svoju dozu aktivnosti. Čak i oni koji su samo vikendom bili aktivni i to kraće od famoznih 150 minuta, bili su daleko boljeg zdravstvenog stanja nego oni koji uopšte nisu vežbali.

A šta je previše vežbe? Toga, po ovim naučnicima, izgleda nema. Ključ je u tome da ne preterujete svaki put. Problem je što previše vežbe uzrokuje česte povrede. Idealna mera je vežbanje tri do pet puta nedeljno, i to kroz raznovrsne aktivnosti.

Izvor: Danas

utorak, 20 februar 2018 00:00

Vatrena crvena čili salata od pasulja

Sastojci

300 g skuvanog crvenog pasulja

3 paradajza srednje veličine

1 crvena slatka paprika

1 crvena ljuta paprika

2 kašike maslinovog ulja

1 kašika jabukovog sirćeta

nekoliko listova bosiljka

so i biber

Priprema

1. U činiju stavite skuvan pasulj, paradajz iseckan na kockice, kao i slatku i ljutu papriku. Dodajte i iseckani bosiljak.

2. Prelijte uljem, sirćetom, posolite i pobiberite, promešajte.

3. Ova salata je najbolja kada odstoji nekih 10-15 minuta, mada je možete ostaviti i preko noći u frižideru, poklopljenu. Odlična je i sutradan.

Izvor: kuvarancije.com

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda. U saobraćajnim nezgodama jedna osoba je zadobila teške i četiri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i četiri osobe lake telesne povrede. Šest vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin nisu evidentirane saobraćajne nezgode.

Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode.

U opštini Kula nisu evidentirane saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Napisano 69 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 412 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina i vožnja pod dejstvom alkohola.

Nemanja Opačić (35), otišao je u subotu ujutru, 17. februara, od kuće u Somboru i nije se od tada javljao.

Visok je 180 centimetara, mršav je, a na sebi je imao crnu jaknu.

Sve informacije javiti na 064/268 29 33 ili na 025/421 - 890.

utorak, 20 februar 2018 00:00

Hladno ceđena ulja iz Čonoplje za Evropu

Godišnja proizvodnja od nekoliko hiljada litara raznih hladno ceđenih ulja rezultat je dugogodišnjeg ulaganja u posao porodične firme iz Čonoplje, gde je kvalitet presudan za izbirljive potošače Evropskih zemalja.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor kažu da je povećana proizvodnja hladno ceđenih ulja na tržištu, ali da su ti proizvodi pretežno orjentisani izvozu. Što se tiče ukupnog privrednog ambijenta, tokom 2017. godine Zapadnobački okrug ostvario je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 491,5 miliona evra, od čega 287,2 miliona evra u izvozu.

Hladno ceđena ulja od lana, oraha, maka, ricinusa, susama ili badema samo su neka, koja se po hasap standardu proizvode u porodičnoj firmi u Čonoplji, kod Sombora, a završavaju na tržištu Evropske unije. Tokom poslednjih deset godina sa samo četiri vrste ulja, broj se popeo na četrnaest, ali su za zahtevno strano tržište uveli proizvodnju testenina i sirupa, a u planu je i kozmetika na bazi eterničnih ulja.

"Izvoz u Sloveniju, Holandiju, Italiju, Nemačku, Rusiju ili Japan za nas je znak da mi dobro radimo. U Hrvatskoj imaju veću svest o zdravoj hrani i konzumiranju hladno ceđenih ulja nego što je to slučaj kod nas. U toku su pregovori sa Bosnom i Hercegovinom, pa se nadam da ćemo naše proizvode plasirati i na njihovo tržište", kaže Anka Rajčanji, vlasnica firme "Linum".

Izvozno orijentisani, u ovom preduzeću kažu da ne bi mogli preživeti od prodaje na domaćem tržištu.

"Godišnja proizvodnja je oko hiljadu litara do dve hiljade litara od svakog hladno ceđenog ulja. Mi proizvodimo retka hladno ceđena ulja kao što su mak, orah ili lan. Sa druge strane imamo i proizvodnju sirupa od ruže, ali i druge proizvode, koji su traženi", kaže Anka Rajčanji.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor ocenjuju da se sve više manjih porodičnih preduzeća okreće izvozu.

"U poslednje vreme sve više kreće proizvodnja hladno ceđenih ulja, pa tako imamo proizvođača iz Čonoplje, koji su zastupljeni u našem izvozu i sve veći im je udeo u tome iz godine u godinu. Što se tiče ukupnog izvoza svih roba, najveći izvoznici u Zapadnobačkom okrugu su Sombor, Odžaci, Kula pa Apatin", kaže Mihajlo Maćuš, koordinator za sektor industrije RPK Sombor.

I ako je još uvek mali broj porodičnih kompanija koja izvoze svoje proizvode, u Regionalnoj privrednoj komori Sombor napominju da da se taj procenat poslednjih godina povećava. Tako preko 200 preduzeća u Zapadnobačkom okrugu učestvuje u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, dok je oko 280 firmi koje su uvozno orijentisane.

Izvor: RTV

utorak, 20 februar 2018 00:00

Sombor na starim razglednicama

"Sombor na starim razglednicama", Revijalna izložba upriličena u Gradskom muzeju u Somboru, pokazala je najkarakterističnije prizore gradske arhitekture prve polovine 20. veka sa ilustrovanih dopisnih karata. Uz printove, predstavljene su i originalne razglednice, s pratećim izložbenim materijalom koji dopunjuje vizuelnu prezentaciju.

Sombor je u prvoj polovini 20. veka imao formirano i danas prepoznatljivo gradsko jezgro, velelepne građevine, verske objekte, parkove ali i spomenike koji se pamte i sačuvani su samo na razglednicama i fotografijama kao ideološki otisci svog vremena.

"Vidimo Rakocijev spomenik kog je radio Đula Janković, Švajdla je radio Matrai, a Avgustinčić je radio Kralja Aleksandra. Reč je vrhunskim vajarima svog doba, a to što su radili naprosto nije izdržalo ideološki ispit vremena", ispričao je Čedomir Janičić, jedan od autora izložbe, muzejski savetnik i istoričar umetnosti u Gradskom muzeju u Somboru.

Razglednice su građanima poklonile i više od starog štimunga - kako je grad nekada izgledao, kako su se njegovi sugrađani potpisivali, kome su pisali, kako su se oblačili...

"Nas je samo zanimala prednja strana razglednica i način na koji su neki ljudi pravili reprezentativne vizuelne otiske grada i šta je to što je kao reprezentativni vizuelni otisak grada odlazilo u svet", istakao je Janičić.

Maštoviti autor s početka 20. veka futuristički je video Sombor sa tramvajem i cepelinom u centru grada. Iako je tramvaj ostao nedosanjani san većine Somboraca, fijakeri su dobili bitku sa brzim tempom savremenog života. Ne priznaju vreme i dalje lutaju ulicama Sombora.

Izvor: RTV

Istoričar umetnosti Stefan Žarić predstavio je kulskoj publici svoju nagrađenu knjigu o Mileni Pavlović Barili. Promocija knjige i predavanje o ovoj kultnoj umetnici održano je u Muzičkoj školi, a ovaj kulturni događaj je podržala Narodna biblioteka Kula. Mladi Kuljanin je napisao publikaciju pod nazivom „Jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnosti“, koja je nastala iz Žarićevog master rada, za koji je nagrađen najprestižnijom nagradom za studente istorije umetnosti, nagradom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji master rad iz istorije umetnosti.

On je rekao da je Milena Pavlović Barili svoju umetničku karijeru započela kao modna ilustratorka, a da se modnom ilustracijom bavila sve do smrti u američkoj modnoj prestonici, Njujorku, 1945. godine. On je posebno naznačio da je Milena jedna od retkih srpskih umetnica koje su postigle takav međunarodni uspeh, kao i da njeno delo može da posluži za brendiranje kulturnog nasleđa Republike Srbije. – Milena je jedina srpska umetnica koja je radila za sve vodeće modne časopise, a njena ilustracija se našla na naslovnici američkog Voga – kazao je Stefan Žarić.

O nagrađenoj knjizi je govorio pesnik Milić Vulović. On je istakao da je Stefan neko ko je uspeo da prati ono što je ona Milena stvarala i kreirala kako u likovnoj tako i u modnoj umetnosti. – Upravo ono što je ispustio da kaže istoričar umetnosti Miodrag Protić, učinio je Stefan Žarić, otkrivajući Milenu kao modnu umetnicu i tako je podigao u onu ravan koja joj i pripada istovremeno nudeći dovoljno povoda za ulazak njenog stvaralaštva u istoriju mode prve polovine 20.veka – naveo je Vulović.

Stefan Žarić je jedan od onih mladih ljudi koji na najbolji način predstavlja ne samo sebe, već i svoju zemlju u međunarodnim krugovima i okvirima. Naš sugrađanin će se u aprilu zaputiti u London, gde će kao jedini mladi akademik iz Srbije prezentovati nacionalnu kulturnu baštinu kroz istraživanje o Barilijevoj.

Verovatno u prodavnici automatski posegnete za njima, iako se ispod natpisa krije hrana koja ima vrlo malo ili nikakve veze s onim što od te namirnice zapravo očekujete.

Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.

1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'.

Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.

2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.

Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.

3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljenih hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'.

Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer, još uvek mogu sadržavati prirodne šećere.

I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljene hidrata. Ugljeni hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.

4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan).

Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljene hidrate iz drugih izvora.

Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol).

Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.

5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju.

Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.

Na primer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.

6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije.

Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.

7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama.

Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.

8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten.

Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju.

Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.

9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva miligrama po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku.

Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda.

Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.

10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska".

To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida.

Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog.

Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.

11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika.

Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.

12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA.

Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana.

Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže.

Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge.

Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.

Izvor: N1

ponedeljak, 19 februar 2018 00:00

Koliko zrače pametni telefoni?

Rasprave o tome zrače li pametni telefoni, a i mobilni pre njih, i koliko, vode se već godinama. I dok proizvođači tvrde da su njihovi uređaji sigurni i u skladu sa svim propisima, lekari ipak upozoravaju da bi trebalo da budemo oprezni prilikom dugotrajnog korišćenja pametnih telefona.

Nemačka savezna kancelarija za zaštitu od zračenja napravila je bazu velikog broja najpopularnijih pametnih telefona i nivoa zračenja koji svaki od njih emituje.

Neki od uređaja zaista emituju visoke frekvencije, pogotovo tokom telefonskog poziva, dok su drugi puno pristojniji i mogli bi se okarakterisati kao bezopasni.

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja (ICNIRP) još je 1998. preporučila da SAR, odnosno specifični nivo apsorpcije elektromagnetnog zračenja ne bi smeo preći dva vata po kilogramu.

Iako niti jedan pametni telefon koji se trenutno nalazi na tržištu ne prelazi taj nivo, neki su bliže toj granici od drugih.

Među uređajima koji najviše zrače tokom razgovora su modelni telefoni marke OnePlus, Huawei, Nokia, ali i Apple iPhone.

S druge strane, najmanje zrače modeli Samsung, Google, ZTE i LG-a.

Želite li da proveriti koliko je vaš pametni telefon opasan za vaše zdravlje, posetite stranice BfS-a, uz napomenu da se u bazi ne nalaze baš svi modeli svih proizvođača, već oni koji su najpopularniji i najprodavaniji u Nemačkoj, piše sajt Zimo.

Izvor: N1

Povodom Dana grada sinoć je u Narodnom pozorištu Sombor odigrana premijera predstave "Kad bi Sombor bio Holivud" Autorski projekat reditelja Kokana Mladenovića inspirisan je istoimenom dramom Radoslava Zlatana Dorića.

Glumci su bili bez teksta, a publika bez daha. Takav utisak se nametnuo posle devedeset minuta bajkovite priče o Ernestu Bošnjaku, Somborskom sanjaru i prvom Jugoslovenskom sineasti koji je početkom 20. veka od Sombora želeo da napravi Holivud. Ideja Kokana Mladenovića da predstava bude odigrana kao nemi film iz Ernestovog vremena, delovala je neobično u početku, ali posle svega viđenog stekli smo utisak da je jedino bez reči mogla da bude ispričana ova priča koju je sjajni mladi ansambl somborskog teatra , pokretom, igrom i mimikom, ispričao u jednom dahu.

Marko Marković, koji igra ulogu mladog Ernesta Bošnjaka, kaže:"Kad smo se dogovarali oko priče, oko predstave, oko Bošnjaka, rekao mi je ovaj naš nemi film. Kako misliš nemi? Pa bez teksta. Ponekad se mnogo više ćutanjem kaže i ti entuzijasti ostaju da traju, drago mi je da je u ekipi bila jedna fascinantna atmosfera, da je tempo bio neverovatan i da smo imali fantastične saradnike".

Ivana V. Jovanović se nadovezuje: "Što bi rekao Kokan, ovo je jedan nepostojeći žanr, mnogo sam srećna što sam deo ove priče, kako se čovek sprema za ovako nešto. Ćutiš i vežbaš. Saradnici, Kokan, sve je bilo od početka hrabro, ludo i na kraju se izgleda isplatilo".

Danica Grubački: "Uloga koju ja igram, Irena Bošnjak, ona uopšte nije umrla mlada. Većina priče je Kokanova i naša fikcija. Nama je proces bio sjajan".

Kokan Mladenović, reditelj predstave:"Ja sam, pre svega, očekivao jedan mukotrpan, lep istraživački proces, i ovi glumci sjajni iz somborskog pozorišta radili smo nešto što nije naša prirodna sredina, to jest radili smo pozorište u kojem nema teksta. Naravno da je za sve nas koji smo školovani na tom dramskom tekstu, veliki izazov da radimo ovakvu predstavu, i to je možda najlepši mesec i po dana mog pozorišnog života i na tome sam im prezahvalan".

Narodno pozorište Sombor se ovim komadom odužilo još jednom velikanu Ravangrada. Ernest Bošnjak umetnik, tvorac fabrike filmova, je tako posle filmskog platna ostao da živi i na pozorišnoj sceni grada koji ga nikada nije razumeo.

Izvor: RTV

Karate klub "Somborac" imao je proteklog vikenda veoma uspešan nastup u Staroj Pazovi.

Na Prvenstvu Vojvodine u sportskom karate za seniore, takmičari trenera Petra Kosanovića osvojili su jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane medalje.

Šampionsku titulu osvojile su u ekipnoj konkurenciji ženski kata tim "Somborca" u sastavu Tijana Saveski, Jelena Leković i Vanja Saveski. Srebrnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji osvojila je Aleks Cverdelj, a bronzane Vanja Saveski, Jelena Leković i Dejan Kemer.

Sa osvojenih 5 medalja, karate klub "Somborac" je bio ubedljivo najuspešniji klub u izvođenju kata ovog vojvođanskog prvenstva. Svi takmičari plasirali su se na Prvenstvo Srbije za seniore koje se održava 10. marta.

TROFEJ STARE PAZOVE

Na karate turniru "Trofej Stare Pazove", najmlađa takmičarska grupa karate kluba "Somborac" osvojila je 3 zlatne i 1 srebrnu medalju. Zlatne medalje osvojile su: Kristina Kolović, Jovana Miličević i Kristina Kosanović, a srebrnu Ana Đuran. Bio je ovo kontrolni nastup za takmičare do 14 godina pred zvanična prvenstva za mlađe uzrasne kategorije.

Strana 1 od 446

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top