Kula

Po OVIM DATUMIMA su ulice u Kuli dobile imena (1. deo)

Portala „Naše Mesto“ pripremio je serijal koji ima za cilj da Kuljane bolje upozna sa poreklom naziva ulica u kojima žive. U ovom prvom delu pročitajte po kojim datumima su ulice u Kuli dobile imena.


Oslobođenje Beograda

Opšte je poznata činjenica da pobednici pišu istoriju, a to se odnosi ne samo na knjige, već i na sredinu u kojoj živimo, gradove, puteve, mostove, ulice… Ovakva situacija se dogodila i u Kuli, u kojoj su se kroz istoriju više puta menjala imena ulica.

Najinteresantniji period bio je posle Drugog svetskog rata, kada su ulice umesto imena, dobile redne brojeve. Čak je i danas među žiteljima Kule ulica Ive Lole Ribara poznatija kao „prva ulica“, Petra Drapšina kao „druga ulica“ i tako dalje.

Posle kraćeg perioda, kada je Narodna vlast odredila i utvrdila po kojim ličnostima i datumima će ulice dobiti nova imena, na karti Kule su ucrtani nazivi koji i danas stoje.

1. maja

Ulica 1. maja u Kuli dobila je naziv po međunarodnom prazniku radničkog pokreta, koji se proslavlja u sećanje na velike radničke proteste, kada su 1886. godine radnici u Čikagu mesecima protestovali, tražeći osmočasovno radno vreme. Uoči 1. maja, čak njih 50.000 je bilo u štrajku, a sledećeg dana im se pridružilo novih 30.000 radnika, što je veći deo čikaške proizvodnje dovelo do zastoja. Iako nasilja nije bilo 1. i 2. maja, u ponedeljak, 3. maja izbila je opšta tuča između radnika članova sindikata, i oni koji nisu bili u sindikatu. Tu se umešala dobro naoružana policija, kako bi vratila red i tom prilikom ubijena su četiri člana sindikata.

11. oktobra

Jedan od praznika koji se proslavljao u staroj Jugoslaviji bio je i Dan ustanka naroda Makedonije, koji se dogodio 11. oktobra 1941. godine. Ovaj praznik proslavlja se u znak sećanja na oružanu akciju Prilepskog partizanskog pdreda, kada je, po odluci Pokrajinskog komiteta KPJ Makedonije, napao neprijateljsku posadu, zatvor i telefonsku centralu u Prilepu. Prilep je kao „ustanički-grad“ Makedonije, 9. maja 1975. godine odlikovan Ordenom narodnog heroja i proglašen za „grad-heroj“.

13. jula

Dan ustanka naroda Crne Gore dogodio se 13. jula, kada su gerilski odredi Crne Gore napali i razoružali italijanske posade u Virpazaru, Čevu i drugim mestima. Narednog dana oružane akcije su prerasle u opštenarodni ustanak u kojem su uništene ili razoružane italijanske posade i oslobođena skoro čitava teritorija Crne Gore. U Crnoj Gori se ovaj dan danas proslavlja kao Dan državnosti Crne Gore, jer je 13. jula 1878. godine na Berlinskom kongres priznata nezavisnost Knjaževine Crne Gore.

20. oktobra

Jedna od najvećih i najznačajnijih bitaka u Drugom svetskom ratu odigrala se u Beogradu i trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. godine. Onaj je predstavljala deo opsežnog operativnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ. Ove dve jedinice su su u Beogradskoj operaciji nanele nemačkoj Grupi armija Srbija težak poraz i 20. oktobra oslobodile Beograd, glavni grad Jugoslavije i veliki deo Srbije.

22. jula

Praznik koji se 22. jula proslavljao u Socijalističkoj Republici Sloveniji bio je Dan ustanka naroda Slovenije. Ovaj dan obeležavao se u znak sećanja na oružane akcije Rašičke partizanske čete kod Tacena, u blizini Ljubljane, koje su se dogodile 1941. godine. Posle raspada SFRJ, 1991. godine u Sloveniji je ukinut ovaj praznik i ova zemlja danas proslavlja 27. april kao Dan otpora okupatoru, u znak sećanja na 27. april 1941. godine, kada je u Ljubljani osnovan Oslobodilački front Slovenije.

25. maja

Dan mladosti je bio praznik u Jugoslaviji koji se obeležavao 25. maja od 1945. do 1988. godine. Praznik se prvih godina obeležavao kao rođendan Josipa Broza Tita, ali je 1957. godine, na njegovu inicijativu, postao Dan mladosti. Glavni simbol ovog praznika bila je Štafeta mladosti, koja je nošena oko mesec i po dana kroz celu Jugoslaviju i 25. maja predavana Titu na veličanstvenom sletu, koji je organizovan na stadionu JNA.

27. jula

Dan ustanka naroda Hrvatske i Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine bili su praznici koji su se u ovim republikama proslavljali 27. jula, sve do raspada SFRJ.

Dan ustanka naroda Hrvatske obeležavao se u znak sećanja na oružanu akciju ličkih gerilskih odreda na Srb, kada je napadnuta i zauzeta ustaško-žandarmerijska stanica u Srbu, porušena železnička pruga Knin-Drvar i uništen odred ustaša kod Srpskog klanca. Ustanak se posle ove akcije proširio na druge delove Hrvatske. Posle raspada SFRJ, ovaj praznik je ukinut.

Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine obeležavao je godišnjicu oružane akcije koju su 1941. godine izveli gerilski odredi Bosanske krajine. Oni su uz pomoć seljaka iz okolnih mesta napali i zauzeli Drvar i Bosansko Grahovo, uništili žandarmerijske stanice i razbili nekoliko manjih odreda ustaša, žandarma i domobrana, koji su pokušali da prodru u Drvar. Ovaj praznik je ukinut posle raspada SFRJ, 1991. godine.

29. novembra

Dan republike se u SFRJ slavio 29. novembra, u znak sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. godine, kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945.

4. jula

Dan borca, koji je nazivan i „praznik ustanka naroda Jugoslavije“, obeležavao je godišnjicu sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, održane 4. jula 1941. godine u Beogradu, na kojoj je donesena odluka o podizanju oružanog ustanka. Kuća u kojoj je održana ova sednica je kasnije pretvorena u muzej „4. juli“.

7. jula

Ulica 7. jula dobila je naziv po Danu ustanka naroda Srbije, koji se u Srbiji proslavljao od 1945. do 2001. godine. Ovaj dan se obeležavao u znak sećanja na oružane akcije rađevačke partizanske čete Valjevskog partizanskog odreda u Beloj Crkvi kod Krupnja, kada je Žikica Jovanović Španac 1941. godine na seoskom vašaru ubio dva žandarma. Kafana ispred koje se dogodilo ovo ubistvo pretvorena je u muzej i u njoj se nalazi stalna izložba „7. jul 1941. godine“.

8. marta

Osmi mart se proslavlja kao Međunarodni dan žena i slavi se kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Inicijativa za ovaj praznik prvo je krenula od nemice Luiz Cic, ali kako ona nije bila u stanju da svoje ideje sprovede u delo, inicijativu je preuzela nemačka feministkinja i komunistkinja Klara Cetkin. Ona se borila za prava žena od 1889. godine, a predlog je javno iznela tog avgusta u narodnoj kući, danas poznatoj kao Ungdomshuset. Prvo obeležavanje ovog dana bilo je 18. marta 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, dok su ga obeležile mnoge demonstracije uz feministkinje širom Evrope.

Izvor: nasemesto.rs

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top