Na današnji dan

16. januar - Dogodilo se na današnji dan

1493. - Kristofor Kolumbo vratio se u Španiju sa svog prvog putovanja.

1547. U Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom, 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.

1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-83). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.

1794. Umro engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela "Opadanje i propast Rimskog carstva", koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.

1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.

1908. U Beogradu otvoren hotel "Moskva", podignut na mestu kafane "Velika Srbija". Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.

1909. - Engleski polarni istraživač ser Ernest Šaklton otkrio je južni magnetski pol.

1919. - U SAD-u je stupila na snagu Prohibicija kojom je bila zabranjena proizvodnja, prodaja i transport opojnih pića.

1920. - U Parizu je održana prva skupština Društva naroda.

1920. U SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.

1927. - Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu posle Prvog svetskog rata. Dela: "Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije" (tri toma), "Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Geomorfologija" (dva toma), "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja", "Geografska karta Jugoslavije", "Govori i članci" (četiri toma).

1945. Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija  i Omara Bredlija, okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci su u toj operaciji izgubili 220.000 vojnika, savezničke snage 77.000.

1957. Umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u 20. veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

1969. U centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem, u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.

1969. Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima "Sojuz 4" Vladimir Šatalov i "Sojuz 5" Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov su prvi put u istoriji spojili dve letilice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1979. - Suočen sa pobunom u vojsci i nasilnim demonstracijama protiv svoje vlade, iranski šah Mohamed Reza pobegao je u Egipat. Dve nedelje kasnije, Ajtolah Homenini, duhovni vođa Islamske revolucije, vratio se posle 15 godina egzila i preuzeo je vlast.

1987. Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo je Džao Cijang

1991. - Otpočela je operacija "Pustinjska oluja". Ova vojna operacija u Zalivu vođena je pod komandom SAD-a protiv Iraka povodom agresije koju je u avgustu 1990. godine Irak izvršio na Kuvajt. Cela operacija vođena je bez iakvih ograničenja i poštovanja pravila ratnog prava. Koalicija na čelu sa SAD-om nastupila je sa silom nesrazmernom iračkoj, sa najmodernijim oružjem čija je upotreba izazvala teške ekološke posledice, brojne ljudske gubitke i materijanu štetu.

1993. U opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a ranjeno 19 ljudi od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.

1996. Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.

1998. U eksploziji metana u rudniku "Soko" u Čitluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.

2000. Za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos. On je prvi predsednik socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, koga su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.

2001. U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo, ubijen je predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo je njegov sin Žozef. Kabila je na vlast došao u maju 1997. godine posle pobune, koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.

2001. U Ljubljani umro Sergej Krajger, poznati slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFR Jugoslavije od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.

2002. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio sankcije protiv terorističke mreže Al Kaida i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top