Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Treći Somborski književni festival održava se 11. i 12. maja u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ iz Sombora i uz podršku Skupštine opštine Sombor i Kulturnog centra „Laza Kostić“.

Ovogodišnji festival je zamišljen kao dvodnevna manifestacija tokom koje će se somborskoj publici predstaviti savremeni tokovi domaće književnosti, dometi pisane reči, njen odnos prema svetu, stvarnosti, društvu, okruženju i filmu. Namera Festivala je predstavljanje aktuelne književne produkcije, te su njegovi gosti relevantna imena iz domena poezije, proze, dramaturgije i izdavaštva – Dragan Velikić, Petar Matović, Slobodan Tišma, Nikola Vujčić, Darko Tuševljaković i Saša Radojčić – prepoznata od strane čitalaca, kritike i žirija najznačajnijih književnih nagrada u zemlji.

Uz ovaj primarni aspekt Festivala, treći put je održan i konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina koji je jedinstven u državi. Iako postoji veći broj konkursa za objavljivanje prve knjige mladih pisaca, nijedan ne rešava problem druge knjige, te je Somborski književni festival ponudio odgovor na ovaj problem. Na konkurs je pristigao dvadeset i jedan rukopis, što je iznova dokazalo da interesovanje za ovakvu vrstu konkursa i podrške mladim piscima ne samo da postoji, već je i apsolutno neophodno. Žiri ovog konkursa (Tamara Babić, Branislav Živanović i Dragan Babić) izdvojio je pesnički rukopis Pitomi divlji pas beogradske pesnikinje Katarine Mitrović.

Somborski književni festival održava se u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“.


Program Somborskog književnog festivala:

Petak, 11. maj 2018.
19:00 – svečano otvaranje Festivala
19:30 – razgovor i čitanje: Darko Tuševljaković, Dragan Velikić, Slobodan Tišma (o autorima govori Dragan Babić, razgovor vodi Tamara Babić)

Subota, 12. maj 2018.
19:00 – dodela nagrade na Konkursu za drugu autora mlađih od 35 godina Katarini Mitrović 19:30 – razgovor i čitanje: Petar Matović, Saša Radojčić, Nikola Vujčić (o autorima govori Branislav Živanović, razgovor vodi Tamara Babić) 20:30 – svečano zatvaranje Festivala

četvrtak, 26 april 2018 00:00

Svetski dan plesa 2018. u Somboru

Koncert u okviru plesne manifestacije Svetski dan plesa 2018. održaće se u nedelju 29. aprila od 19h u Sali HKUD Vladimir Nazor (Hrvatski dom).

Svetski dan plesa je plesna manifestacija koja se u Somboru obeležava od 2015. godine na inicijativu tima instruktora pet somobrskih plesnih klubova i grupa koji su se okupili oko zajedničke ideje da se prigodnim koncertom obeleži 29. april – Međunarodni dan plesa. Inače, ovaj dan se u svetu slavi od 1982. godine kada je UNESCO-ov Međunarodni odbor za ples Međunarodnog i pozorišnog instituta za ples za ovaj praznik izabrao datum rođenja Žana Žorža Novera, jednog od najvećih plesnih reformatora i začetnika modernog baleta. Osnovna ideja Svetskog dana plesa je podsećanje javnosti na ples kao umetnički oblik izražavanja i uživanje u njegovoj univerzalnosti koja je iznad svih političkih, kulturnih i etičkih prepreka. Organizatorski tim Svetskog dana plesa u Somboru čine: Željka Vučinić i Maja Vučković (plesna škola Jump), Lado Božić i Milena Trifunov (PK Ronda), Sanja Milošević (Udruženje za fitnes i rekreaciju S–fit), Aleksandra Stričević Stanojević (PK RavangradDance) i Brankica Ćurčić (S.A.F.K. Kets – plesna grupa Inanna).

Sa željom da članovima naših plesnih klubova pružimo mogućnost da se umrežavaju i prikažu javnosti u svom gradu svoj talenat i ljubav prema plesu organizatorski tim Svetskog dana plesa u Somboru nastavlja dalje i uspešno izvršava svoju misiju da od Sombora načini grad koji voli i zna da pleše. Gosti koncerta biće balerinice iz sportskog kluba Figura, Yoga centar Emina Yoga i fitnes tim S.A.F.K. Kets, svi iz Sombora.

Televizije BK i "Kopernikus", N1 i Studio B ući će u trku za dodelu preostale pete nacionalne frekvencije za televizijsko emitovanje, piše "Blic".

Prema navodima tog dnevnika, "nezvanične informacije koje se ovih dana mogu čuti", najvise šansi u toj trci daju Studiju B.

"Očekuje se da će četiri TV predati dokumenta: BK, Koperikus, N1 i Studio B. Zanimljivo je da je baš sada ponovo aktuelizovana dodela nacionalnih frekvencija. To je velika i važna tema i svi željno iščekuju da vide ko će je dobiti", kaže izvor "Blica".

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) donelo je prošle nedelje odluku o raspisivanju konkursa za dodelu nacionalne frekvencije, a uslovi konkursa objavljeni su u utorak. Na taj korak, REM se odlučio pet godina od kako je gašenjem TV "Avala" upražnjena peta frekvencija, dodaje se u tekstu.

Izvor: N1

Kada je unos šećera u organizam u pitanju, mogu se čuti različite stvari. Najčešće su one da su razne vrste "zdrave hrane" (musli, voćni jogurt, različiti zdravi slatkiši itd.) prepune šećera, kao i da unos jedne takve namirnice za jedan obrok možda može da zadovolji celodnevnu potrebu organizma za šećerom.

Ali nije samo čist, beli ili žuti, šećer u pitanju. Osim saharoze, tu su i glukoza, fruktoza, maltoza, kukuruzni sirup, hidrolizovani skrob, invertovani šećerni sirup i melasa. Sve su to vrste šećera koje se na različite načine upotrebaljavaju u proizvodnji hrane koji svakodnevno konzumiramo.

Stručnjaci za ishranu smatraju da šećeri ne bi trebalo da čine više od 5 odsto ukupne energije, odnosno unosa kalorija, koju sa hranom i pićem unesemo u organizam tokom dana.

A to, otprilike, iznosi 30 grama, odnosno oko 7,5 kafenih kašičica, piše britanski Metro.

Prema starosnoj dobi čoveka, tabela dnevnih vrednosti unosa šećera bi trebalo da izgleda ovako:

- Odrasli: ne više od 30 grama / ekvivalent 7 kockica šećera.

- Deca između 7 i 10 godina: ne više od 24 grama / ekvivalent 6 kockica šećera.

- Deca između 4 i 6 godina: ne više od 19 grama / ekvivalent 5 kockica šećera.

- Za decu starosti ispod 4 godine ne postoje definisane vrednosti, ali se preporučuje izbegavanje zaslađenih pića i hrane u koju je dodat šećer.

Ove količine odnose se na slobodne šećere, dakle one koji se hrani dodaju u procesu proizvodnje, kao i na šećere prisutne u medu, sirupima i voćnim sokovima.

Šećeri koji se mogu naći u mleku, voću i povrću ne smatraju se slobodim šećerima i na njihov unos nije neophodno obraćati posebnu pažnju. Ovi šećeri su, međutim, uračunati u ukupne količine šećera navedene na deklaracijama poroizvoda koji ih sadrže.

Izvor: B92

Sastojci

500 g makarona

4 jaja

500 g sira starijeg ili fete

1 čaša mleka

malo soli

malo ulja

Priprema

1. Zagrejte rernu na 200c.

2. Skuvajte makarone. U posebnu činiju sjedinjite sir, jaja i mleko. Ako je potrebno poslolite malo.

3. Nauljite tepsiju, prespite proceđene makarone i prelijte filom. Dobro promešajte.

4. Pecite oko 15 min.

Izvor: Stvar ukusa

Antiratna drama „Porajmos 101“ snimaće se u Somboru od sredine maja, rečeno je na konferenciji za medije organizovanoj pod pokroviteljstvom grada Sombora, koji će i finansijski podržati stvaranje kratkog igranog filma.

Film „Porajmos 101“ je izrazita antiratna drama po istoimenom romanu Dušana Savića koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa, na početku rata u Somboru, a potom u logoru Aušvic.

Film će režirati poznati svetski filmski stvaralac Lordan Zafranović, a Dušan Jović je scenarista.

Govoreći o filmu Zafranović je istakao da će to biti somborski film, kako u pogledu lokacija gde će biti sniman, tako i u pogledu angažmana čitavog ansambla somborskog narodnog pozorišta. Zafranović je dodao da u Somboru postoje uslovi da se na stvaralački način obradi teška tema iz Drugog svetskog rata.

„ Ovaj film će biti aktuelan u Evropi gde Drugi svetski rat doživljava reviziju sećanja i ta kontura se pomalo ljulja u desnu stranu. Ovaj film, ukoliko ga izradimo kako sam zamislio, biće jedan snažan krik protiv rata, protiv nacionalizama koji rastu, protiv želja da se stvari istorijski okret. Da oni koji su poraženi, zapravo budu pobednici kao što se desilo u nekim republikama bivše Jugoslavije“, istakao je Zafranović.

Dušan Jović, je istakao da je ovaj filmski projekat nastao zahvaljujući piscu Dušanu Saviću, u čijem romanu se radnja izvorno dešava u Sarajevu.

„Radnju smo smestili u Sombor kako bi ispričali novu priču u kojoj su tačni i vreme i događaji. Ovo nije komercijalni film, ovo je umetnički film kojim želimo ponovo da podsetimo na stravu i užas koji nam se dešavao. Naša namera je da ovaj film bude dosanjani san Ernesta Bošnjaka i da to bude samo početak jedne inspiracije“, kazao je Jović i dodao da će film biti realizovan u produkciji „Ravangrad filma“, uz podršku grada Sombora i Saveza jevrejskih opština Srbije.

Pisac romana „Porajmos 101“, Dušan Savić, zahvalio se Lordanu Zafranoviću što je prepoznao priču i izrazio želju da roman ekranizuje.

„Podsetio bih samo da je zlo ciklično i često prisutno i na jevrejsku izreku: „Uvek smo spremni da oprostimo, ali zaboraviti nećemo nikad“, rekao je Savić.

Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu i obrazovanje je naveo da se ulažu ogromni napori u afirmaciju grada, te da je deo tih napora i afirmacija Sombora kao okruženja pogodnog za snimanje filma.

„Želimo da prikažemo sjajne Somborce, somborsku multikulturalnost, prirodna bogatstva među kojima je prirodni rezervat biosfere pod zaštitom Svetske organizacije UNESKO – Bačko podunavlje. U relativno kratkom periodu u Somboru je snimano nekoliko filmova koji su privukli značajnu pažnju i mi ćemo nastaviti podršku filmskoj produkciji na sistematičan način i pre svega kroz naš filmski festival dunavsko-panonske regije“, naveo je Sarač.

Mihajlo Nestorović, upravnik somborskog Narodnog pozorišta i direktor Direkcije Prvog filmskog festivala dunavsko-panonske regije, koji će biti organizovan u periodu od 10. do 15. septembra 2018. godine, rekao je da će najavljeni film, Sombor još više uzdići i proslaviti i visoko ga mapirati ne samo na kulturnoj mapi Srbije nego i čitave Evrope.

„Radni naziv festivala je „Porodica naroda Sombor“, a premijera našeg filma 10. septembra, na otvaranju festivala. Na festivalu će glavna nagrada biti Ernest Bošnjak – nagrada za doprinos razvoju filmske umetnosti“, naveo je Nestorović i dodao da sa ponosom ističe da živi i radi u gradu u kojem se za kulturu izdvaja devet odsto budžeta grada.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 11 saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške i osam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile teške i dve osobe lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.
Na području opštine Odžaci nisu evidentirane saobraćajne nezgode.

U opštini Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je pet osoba zadobilo lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisan 41 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i izdata 483 prekršajna naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neustupanje prvenstva prolaza.

sreda, 25 april 2018 00:00

Bački Monoštor: Za lepšu planetu

U subotu, 21. aprila, organizovana je velika ekološka akcija sakupljanja smeća po ulicama sela, u Bačkom Monoštoru.

Tradicionalno, u Monoštoru se 22. april – Dan planete Zemlje obeležava različitim ekološkim akcijama u kojima učestvuju deca i odrasli. Ove godine, unazad već dva meseca, konstante su aktivnosti na sakupljanju smeća, pošumljavanju i ozelenjavanju prostora.

Učenici OŠ „22. oktobar“ nisu ni ove godine hteli da propuste priliku da doprinesu urednosti svoga sela, pa su pod vođstvom svoje nastavnice Milene Zetović, i koordinaciju od strane Mesne zajednice, UG Bodrog i UG Podunav, vredno i revnosno sakupljali papiriće, plastične flaše i limenke, koje nesavesni meštani bacaju po ulici. Šezdesetak đaka brzo je preletelo ulicama sela, sakupivši oko 20 vreća različitog otpada.

Ovakve aktivnosti, uz veliki odaziv dece, više su nego potrebne, radi podizanja svesti svih građana, putem primera dobre prakse. Akcija je i deo projekta „Zelenimo od malena“, podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Gradski muzej Sombor ostvariće učešće u okviru interdisciplinarnog projekta „The social impact of metallurgy in the western Balkans: resources, settlements and social transformations in the Late Bronze Age — RESET” (Socijalni uticaj metalurgije na zapadnom Balkanu: resursi, naselja i društvene transformacije u kasnom bronzanom dobu — RESET).

Projekat je planiran i iniciran od strane dr Marija Gavranovića sa Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju — OREA Austrijske akademije nauka, (Austrian Academy of Sciences, Institute for Oriental and European Archaeology) i dr Matijasa Mehofera (dr Mathias Mehofer) iz Arheološkog instituta u Beču (VIAS — Vienna Institute for Archeological Science).

Cilj budućih naučnih istraživanja usmeren je na hronološko–tipološke i hemijsko–fizičke analize metalnih predmeta iz kasnog bronzanog doba. Član projektnog tima ispred Gradskog muzeja Sombor je Anđelka Putica, viši kustos arheolog. Rezultati naučnog rada biće objavljeni u zajedničkim publikacijama učesnika u projektu.

Obaveštavaju se građani opštine Apatin da će „ CIKLONIZACIJA“ DOO izvršiti tretman suzbijanja komaraca sa zemlje i iz vazduha u periodu od 26. aprila do 10. maja 2018. godine.

Kako se navodi planiran je avio tretman priobalja i zaštitnog rubnog pojasa u naseljenom mestu Apatin i tretman vozilima sa zemlje u naseljenim mestima u zavisnosti od monitoringa i vremenskih uslova.

Tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Izvor: Radio Apatin

Žene i devojke su od sada bolje zaštićene od rodno zasnovanog, a naročito seksualnog nasilja

Od 1. avgusta 2017 .godine u Somborskoj bolnici je počeo sa radom Centar za žrtve seksualnog nasilja,deo projekta Zaustavi Zaštiti Pomozi, kao snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini!

O čemu je zapravo reč?

O projektu kojem je prepoznao važnost i podržao ga počev 2016. godine Pokrajinski sekreterijat za zdravstvo iz Novog Sada u partnerstvu sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde, a podržan je i sredstvima povereničkog fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama eliminisanja nasilja nad ženama/ Un Trust Fond. U period od 2016. godine osnovano je sedam Centara u AP Vojvodini i to u Subotici, Somboru, Kikindi, Novom Sadu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici i Vršcu. OSNOVNI ZADATAK CENTARA JE PRUŽANJE POMOĆI I PODRŠKE U OSNAŽIVANJU ŽENA ŽRTAVA SEKSUALNOG NASILJA!

U Centru za žrtve seskualnog nasilja svim žena od 15-e godine dostupne su medicinske usluge, psiho- socijalne i savetodavno- terapijska podrška, kao i pravno savetovanje!

CENTRI SU SMEŠTENI PRI BOLNICAMA I USLUGE CENTRA SU BESPLATNE I DOSTUPNE 24 ČASA DNEVNO SEDAM DANA U NEDELJI !!! SVE USLUGE SE PRUŽAJU UZ SAGLASNOST ŽENE ILI DEVOJKE! POTREBE ŽENA I DEVOJAKA SU U FOKUSU ! Savetnica pruža usluge od samog trenutka prijave seksualnog nasilja!

KO SU SAVETNICE I KOJA JE NJIHOVA ULOGA?

Savetnice su psihololozi obučene i edukovane posebno za rad na ovom spefičnom obliku nasilja. One pripremaju žrtvu za medicinski pregled, pružajući kontinuiranu podršku i zaštitu njenih interesa tokom čitavog procesa. Savetnica sprovodi u Centru za žrtve sekusalnog nasilja savetovaje i podršku od trenutka prvog susreta sa žrtvom!

Konsultacije su organizovane kao serije razgovora koje imaju za cilj osnaživanje žene, psiho-edukaciju o nasilju, informacije o traumi i njenim posledicama, kontinuiranu podršku ženi, praćenje, povezivanje sa drugim institucijama… Žrtvi mora da se da do znanja da nije sama i da ima slobodu da odlučuje!!! Ženi i devojci se u sigurnom prostoru omogućava povezivanje sa sobom pre traumatskog iskustva prema rečima psihologa Slađane Džunić.

Savetnica ženi pruža adekvatne savete i objašnjenja celokupne procedure, zakonske obaveze institucija, pokretanje krivičnog postupka, ali i značaj medicinskog pregleda, tok daljih procedura. Svi podaci su poverljivi i žena samostalno odlučuje o tome šta će učiniti i kada je spremna da nešto učini. Ukoliko želi savetovanje se nastavlja i organizuje kontinuirano u prostorijama centra pri OB ,,Dr Radivoj Simnović’’.

Šta je sve seksualno nasilje?

Seksualno nasilje podrazumeva svaki oblik neželjenog verbalnog, neverbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva osobe, posebno kada se stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće, odnosno uvredljivo ponašanje. Prema Instanbulskoj kovenciji pod silovanjem se podrazumeva seksualni čin bez pristanka žrtve, nezavisno od primene sile i pretnje.

KO SVE MOŽE DA SE JAVI U CENTAR?

Centar pruža usluge ženama i devojkama sa navršenih 15 i više godina koje su izložene ili su u procesu izlaska iz situacije seksualnog nasilja, ali i ženama koje su nekada preživele seksualno nasilje i imaju potrebu za psihološkom, pravnom i drugom vrstvom podrške i pomoći.

Ženama i devojkama je u Centru se obezbeđuje:

Psihosocijalna pomoć i podrška u prevazilaženju posledica nasilja - medicinsko zbrinjavanje nastalih povreda – Pripreme za forenzički pregled – sudskomedicinski (forenzički pregled) – pomoć u informisanju o pravima – Pomoć ženama u procesu prijave seksualnog nasilja – rad sa članovima porodice žrtava seksualnog nasilja, ali kao najvažnije Centar obezbeđuje uključivanje nadležnih službi iz drugih sektora, koji rade na rešenju slučaja. To su policija, javno tužilaštvo i u pojedinim slučajevima Centar za socijalni rad. Centar takođe omogućava pomoć i podršku u situacijama hitnog zbrinjavanja i njene fizičke bezbednosti.
Osnovni smisao i prednost Centra jeste unapređenje institucionalne zaštite žrtava! Jedinstvenost ovakvog pristupa jested a žrtva na jednom mestu dobija zdravstvenu, psihosocijalnu, pravnu podršku i omogućava proces izlaska iz situacije nasilja! Dakle na jednom mestu dobija zdravstvenu, socijalnu, pravosudnu, policijsku i civilnu pomoć, podršku i zbrinjavanje čime se sprečava dodatna viktimizacija žrtve! Prijavite nasilje!

Defileom mažoretkinja iz Sonte, potom i pozdravnom reči Đure Todorića, direktora Turističke organizacije Sombora, danas u podne u Ulici Kralja Petra prvog, otvoren je jubilarni 10. Međunarodni festival cveća, koji će trajati do sve nedelje, 29. aprila.

Uz učešće izlagača iz Srbije kao i gostiju iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, glavna somborska ulica zašarenila se od raznobojnog cveća, biljaka svih vrsta i prateće opreme, izloženih na brojnim štandovima. Nude se i raznovrsne saksije, sredstva za zaštitu bilja, sadnice, semenje, zemlja za cveće, ukrasi za bašte, ostale potrepštine za hortikulturu.

Predstavljena su i udruženja starih zanata, kao i ona koja se bave izradom ručnih radova i suvenira, tako da se uz prateću opremu, na Festivalu mogu pronaći i rukotvorine, ručno rađeni nakit, proizvodi od meda, kolači i slatkiši, mnogo toga drugog.

-Odziv je najbolji do sada i manifestacija je dostigla nivo najveće te vrste na Balkanu. Imamo oko 300 izlagača, mnogi još pristižu. Dolaze ljudi od Vranja do Subotice. Imamo 4 uvozničke kuće koje zastupaju Holanđane i pojedinačne goste iz BiH i Hrvatske, priča Dušan Kontić, glavni organizator Festivala, dodajući da je namera i prezentacija somborskog Udruženje žena i starih zanata.

Prema prognozi za narednih sedam dana, u Srbiji će biti pretežno sunčano i natprosečno toplo, saopštio je RHMZ.

U Srbiji će u ponedeljak biti sunčano i toplo, sa slabim vetrom promenljivog pravca.

Jutarnja temperatura od 6 do 14 C, najviša dnevna od 25 do 30 stepeni, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Za područje cele Srbije u ponedeljak je na snazi žuti meteoalarm koji označava potencijalno opasno vreme.

"Vremenske pojave koje su prognozirane nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Treba nastaviti sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima. Ne preduzimajte nepotrebne rizike", objašnjeno je na sajtu RHMZ.

Prema prognozi za narednih sedam dana, u Srbiji će do četvrtka biti pretežno sunčano i toplo sa temperaturom u većini mesta znatno iznad prosečnih vrednosti.

Samo se u utorak, uz lokalni razvoj oblačnosti, ponegde očekuju kratkotrajni pljuskovi i grmljavine. U petak i subotu prolazno naoblačenje i osveženje, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima. U nedelju i početkom naredne sedmice pretežno sunčano.

RHMZ je upozorio na topli talas koji predstoji u narednih pet dana na području Banata, Pomoravlja, istočne i jugozapadne Srbije.

"S obzirom na intezitet i vreme trajanja prognozira se veoma opasna vremenska pojava. Budite veoma obazrivi i pratite zvanična saopštenja o vremenu i prognozi vremena", navodi se u upozorenju.

Izvor: B92

ponedeljak, 23 april 2018 00:00

Nema napretka u zaštiti prirode

Malo napretka postignuto je u delu zaštite prirode, pokazuje godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pregovora sa EU, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije čije je sedište u Novom Sadu.

Izveštaj, pored ostalog, nedvosmisleno ističe neusklađenost pravnih normi zaštite prirode sa lovnim zakonodavstvom, budući da se na listi lovnih vrsta nalaze ptice koje prema Direktivi o pticama EU tamo ne mogu da budu.

„Divlje životinje se hvataju i ubijaju na nedozvoljene načine poput široko rasprostranjenog krivolova uz vabljenje elektronskim vabilicama – kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ovo udurženje je u septembru prošle godine javnosti predstavilo „Izveštaj o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama za period 2000-2017. godine“ koji obrađuje 1.849 dokumentovanih slučajeva u kojima je stradalo 220.886 jedinki divljih ptica. Procene ukazuju da u Srbiji od nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja godišnje strada 120 do 170 hiljada jedinki divljih ptica.

-Ono što mi svakodnevno zatičemo na terenu jesu drastični primeri uništavanja ptica i prirode, što možemo oceniti kao nebrigu za sopstveno prirodno nasleđ, kaže Milica Radanović iz DZPPS, koordinatorka projekta Civilno društvo i javnost zajedno za unapređenje stanja životne sredine u Srbiji.

Prema podacima ovog društva, punih pet godina zbog trovanja masovno stradaju ugrožene i strogo zaštićene ptice grabljivice, a u tom periodu nije podneta niti jedna krivična prijava za te zločine.

Izvor: Danas

Sastojci

100 g koprive

100 g zelja

100 g sremuša

1 veći krompir

peršunov i celerov list

so, biber i malo ulja

Priprema

1. Koprivu, sremuš i zelje dobro operite i očistite od trunja i suvog lišća. Kada radite sa koprivom koristite gumene rukavice kako ne biste ožarili ruke.

2. Sav zeleniš stavite u šerpu, prelijte kipućom vodom da sve povene i da kopriva prestane da žari. Blanširani zeleniš odmah ocedite i sitno iseckajte. Krompir ogulite i naseckajte na manje kockice.

3. U šerpu na dno sipajte malo ulja i propržite iseckani krompir. Kada krompir malo omekša dodajte, iseckani zeleniš i nalijte vodom do željene gustine čorbe. Kuvajte dok se krompir sasvim ne skuva.

Podvarijante ove čorbe su da na kraju ukuvate rezance, taranu ili neku drugu testeninu. Možete na kraju kuvanja dodati i koju kašiku ovsenih (ili nekih drugih pahuljica). Ako ne želite ni testo niti žitarice na kraju možete dodati samo jedno umućeno jaje ili rovito skuvano jaje, a ako želite kiselu čorbu dodajte malo kisele pavlake ili soka od limuna.

Izvor: kuvarancije.com

ponedeljak, 23 april 2018 00:00

Prizori ukradeni od zaborava

U Bačkom Monoštoru će u sredu, 25. aprila, biti organizovana izložba umetničkih fotografija, autora Zambo Petra iz Sombora.

Izložba nosi naziv „Ravangradske priče“/ prizori ukradeni od zaborava, a predstavlja drugu samostalnu izložbu ovog somborskog fotografa. Otvaranje je u 19h, u Maloj sali Doma kulture Bački Monoštor, a biće predstavljeno tridesetak fotografija koje ilustruju umetnikov pogled na Sombor, njegova sela, ljude i ravnicu.

Glavni organizator izložbe je Mesna zajednica Bački Monoštor, uz podršku Kulturnog centra Laza Kostić Sombor, UG Podunav i UG Bodrog.

ponedeljak, 23 april 2018 00:00

Somaratonci na 31. Beogradskom maratonu

U subotu 21. aprila održana je najveća sportska manifestacija u našoj zemlji – Beogradski maraton koji se ove godine održao po 31 put. Sedam hiljada učesnika iz celog sveta uzelo je učešće na maratonskoj i polumaratonskoj trci. Veoma toplo vreme bilo je pravi izazov za sve trkače da na najbolji način završe svoje trke.

Atletsko rekreativni klub ‚Somaraton‘ iz Sombora je takođe bio deo ovog velikog trkačkog spektakla. Najbrži somaratonac na maratonskoj distanci u dužini od 42kilometra bio je Damir Marković sa vremenom od 3 sata 19 minuta i 20 sekundi i 38 mestom u generalnom plasmanu od 900 trkača koji su završili maraton. Najtežu atletsku disciplinu istrčali su i Lazar Rišar, Milan Kovačić, Đorđe Vučković, Miloš Stambolija kao i dama Suzana Filipović.

Upola kraću distancu polumaratonsku distancu najbrže je istrčao Miloš Kesić u vremenu 1:27:30 što je bilo dovoljno za 34 mesto od nekoliko hiljada finišera. Dvadeset i jedan kilometar su istračali još i Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi, Maja Bodrožić, Biljana Vezmar, Slobodan Dragić, Atila Sič i Tijana Odobašić.

Posle gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića, koji je državi ponudio da od lokalnih vlasti preuzme upravljanje aerodromom Lađevci, juče se sa istom idejom javio i njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković.

 

On je pozvao Aleksandra Vučića, šefa države, Vladu Srbije i premijerku Anu Brnabić da razmotre mogućnost da država preuzme aerodrom Ponikve, jer Užice „nema ni para ni kadrova za upravljanje tim aerodromom“.

Inicijative dva gradonačelnika iz redova SNS praktično su podrška državnom vrhu, „u inat“ Nišlijama koji su protestima odgovorili na nameru Vlade da preuzme njihov aerodrom „Konstantin Veliki“, već razrađen, u koji nekoliko godina zaredom ulažu značajan novac iz lokalne kase. Stanje u kome se nalaze Lađevci i Ponikve, još ni blizu spremni za puštanje u saobraćaj, bitno se razlikuje od niškog aerodroma koji je poneo epitet najbrže razvijane vazdušne luke u Evropi, jer ga je grad u kratkom periodu od nekoliko hiljada doveo do prometa od preko 300.000 putnika. Očigledno ideja sračunata na politički više nego na ekonomski efekat brzo je prihvaćena.

– Za nekoliko meseci uz pomoć države aerodrom „Morava“, kod Kraljeva postaće civilno vojni, a osim putničkog građani tog dela Srbije moći će da računaju i na vazdušni kargo saobraćaj. Svim aerodromima u Srbiji je potrebna pomoć države kako bi mogli da se razvijaju i da se u njih investira. Drago mi je što su građani Kraljeva i Čačka uvideli značaj aerodroma ali mi je žao i što u Nišu razmišljaju potpuno drugačije – izjavila je juče u Valjevu Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pridružila se time desetogodišnjim uveravanjima vlasti da će aerodrom Lađevci biti otvoren za civilni saobraćaj.

Na iznenadnoj konferenciji za novinare, gradonačelnik Užica unapred se zahvalio „Vladi Srbije, a pre svega Vučiću, što je za nekoliko godina uložila nekoliko miliona evra u infrastrukturne radove na užičkom aerodromu“. Dodao je kako je pre nekoliko godina, kao opozicionar, bio najveći kritičar odluke tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg ministra dobrane Dragana Šutanovca, kojom je država prenela Gradu Užicu vlasništvo nad aerodromom Ponikve.

– Tada je prebačen „vruć krompir“ Užicu. Mi nemamo ni kadrovske, ni finansijske potencijale da razvijamo aerodrom u obimu koji je neophodan – saopštio je Petković i dodao da se protivi i ideji po kojoj bi se, umesto sadašnjeg užičkog javnog preduzeća koje upravlja tom vazdušnom lukom, osnovalo regionalno javno preduzeće.

Dodavši da se za plate zaposlenih i održavanje aerodroma Ponikve, za koji je rekao da „praktično ne funkcioniše i da ima svega nekoliko letova malih aviona“, iz užičkog budžeta godišnje izdvaja 200.000 do 300.000 evra, on je istakao da bi taj aerodrom morao da ima strategiju razvoja, ali da Grad Užice ne može o tome da odlučuje bez učešća Vlade Srbije.

– Duboko verujemo ovoj Vladi i predsedniku Vučiću, jer su oni jedini koji mogu da stave u punu funkciju Ponikve i to su dokazali na primeru Aerodroma „Nikola Tesla“, koji se najbrže razvija od svih aerodroma u ovom delu Evrope – ocenio je Petković i dodao da je „svim građanima Srbije jasno da je potrebno da se Vlada uključi u upravljanje svim aerodromima u zemlji“.

Rekavši da „Užičane ne zanima šta se dešava u Nišu i da građanima Niša želi sve najbolje“, on je zamolio „Vladu i predsednika Vučića da deo novca od ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma izdvoje za završetak radova na Ponikvama“.

– Mi nemamo problem sa ograničenjem broja putnika, jer 500.000 godišnje, koliko je ograničenje za Ponikve u okviru ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, za je nas samo san – poručio je Petković i komentarišući istovetan zahtev kraljevačkog gradonačelnika, zaključio da je „sada pravi momenat da se takve molbe upute Vladi“.

– Pretpostavljam da smo svi osetili da je pravi momenat za to, jer dolazi novac od ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, a Vlada Srbije razmišlja o preuzimanju svih aerodroma u Srbiji – kazao je Petković, zahvalivši se Vladi, posebno Vučiću, što je pre dve godine uložila više od 500.000 evra za pristanišnu zgradu tom aerodromu.

Ali, Ponikve, kao ni Lađevci, nisu spremni da uđu na tržište avio usluga, pa iako se gotovo desetak godina o tome kuju planovi, oni nisu odmakli dalje od političkog nivoa.

Prva zvanična ideja da se vojnom objektu u Lađevcima pridruži i civilni saobraćaj javila se 2009. kao inicijativa četiri okolna grada i sedam opština ka kojima gravitira oko dva miliona stanovnika. Stručnjaci su je u startu proglasili političkom. Ipak, 2010. bilo je objavljeno da je izrada studije opravdanosti razvoja civilnog avio saobraćaja poverena beogradskom preduzeću „Mašinoprojekt kopring“.

Početkom maja 2012, nekoliko dana pred izbore, u medijima su osvanuli naslovi tipa „Aerodrom Morava samo čeka avione“. Tvrdilo se da je, nakon ulaganja od 15 miliona evra, „spreman za prijem prvih putničkih letelica“ uz preciziranje da će u početku „sletati manji avioni, dok je za veće potrebno proširenje piste i ugradnja signalizacije“. Procene su bile i da bi već tog leta „prvi putnici mogli da se u svet otisnu iz srca Srbije“. Očekivalo se da „avioni tipa ATR polete već za nekoliko meseci, dok će sletanje većih putničkih letelica biti moguće tek posle druge faze radova, koje će finansirati Turska“. Slične „vesti“ javljale su se gotovo svake godine, a najčešće pred neke pretpostavljene ili zakazane izbore.

Tako se otvaranje linija ka Frankfurtu i Istanbulu sa Lađevaca pominje i tri godine kasnije, u aprilu 2015. „Aerodrom u Lađevcima bi uskoro mogao da počne sa radom“ najavljeno je pred Uskrs te godine kao i da će komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo odmah nakon praznika da započne proceduru izdavanja dozvola. To se još nije dogodilo.

I dva meseca pred izbore 2016. pričalo se o lou kost letovima sa kraljevačkog aerodroma, i to po ceni od 30 evra, a sada se među linijama koje bi mogle biti otvorene navodio Cirih, Beč i Minhen, dok bi kasnije, ali svakako u leto te godine, avioni neke od jeftinih kompanija, nije se još znalo koje, leteli i u pravcu Atine, Soluna, Istanbula i Tivta. Cele te godine spekulisalo se o tome koji bi lou koster mogao da dođe, ko kakve uslove nudi, koje bi cene prevoza mogle da budu atraktivne … sve dok tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević nije raspršio nade stanovnika tog dela Srbije. Kako se i on pitao, jer bi Vojska morala da prilagodi deo svoje infrastrukture potrebama civilnog saobraćaja, objasnio je da ta procedura ne samo što je tehnički komplikovana, nego i prilično košta a da novac za nju nije obezbeđen.

Neispunjeno Vučićevo obećanje

U aprilu 2016. godine, sa predizbornog skupa SNS u Užicu, Aleksandar Vučić je obećao da će „aerodrom Ponikve biti otvoren krajem avgusta te godine“, ali to obećanje nije ispunio. Nakon izbora, gradonačelnik Užica Petković je objasnio da to nije bilo moguće jer je Vučića, prilikom njegove posete Ponikvama „neko pogrešno informisao o tome koliko je novca potrebno da se završe kompletni radovi“. „Ljudi koji su bili na Ponikvama su, iz najbolje namere, kako bi se dobio novac od Vlade Srbije, rekli premijeru da je za završetak piste potrebno 600.000 evra, ali ispostavilo se da je za to potrebno 1,7 do 1,9 miliona evra“, rekao je Petković za Danas, u oktobru 2016. godine, ali ne i to ko je navodno obmanuo tadašnjeg premijera.

Izvor: Danas

nedelja, 22 april 2018 00:00

U Somboru održan 14. susret "oldtajmera"

U Somboru je održan 14. susret starovremenih vozila. Okupilo se preko 100 ljubitelja starih motornih vozila.

Veliki broj posetilaca i izlagača okupio se na Trgu Svetog Trojstva u Somboru na 14. susretu starovremenih vozila. Na skupu su se mogle videti mađarske, hrvatske, ali i britanske tablice.

Dan Houghton iz Engleske doselio se u Srbiju pre 15 godina i to sasvim slučajno. Rado dolazi na susrete oldtajmera, poseduje tri strarovremena vozila, a najdraži mu je onaj iz 1959. godine - MG kupe. Napravljeno je svega devet hiljada ovakvih modela u svetu, pa se može reći da su vrlo retki.

"Ovaj auto ima volan sa leve strane iako je napravljen u Engleskoj. Razlog je što je bio planiran za američko tržište. Kupio sam ga u Americi i dovezen je brodom u kontejneru u Englesku. Železnicom sam ga dovezao iz Engleske u Srbiju", rekao je Dan Houghton.

Kolekcionari kažu da se auto čuva kao malo dete, mnogi od njih nisu prvi put na susretu starovremenih vozila u Somboru, a pored tradicionalnih spačeka, naišli smo i na popularnu "Ajkulu".

"Poluautomatik je, 1971. godište, ja sam drugi vlasnik vozila, u voznom stanju je, ali samo na susrete idem sa njim", kazao je Tihomir Gorijanac iz Mađarske.

Poznati somborski kolekcionar starih vozila proslavio je ove godine 51 rođendan svog fiće "kontraša" ili "avionca". Svojom bojom karoserije i felni odudarao je od drugih.

"Malo je bila drugačija žuta, a meni se ova baš svidela. I ova plavo bela kombinacija, fabrika to nije radila. Pitali su me zašto sam to tako radio, ja kažem meni se to tako više sviđa", rekao nam je Stanoje Racić, kolekcionar iz Sombora.

Posetioci su mogli da uživaju u uglancanim četvorotočkašima - tristaćima, fićama, zastavama, opelima...

"Imamo ove godine prvi put i posetu iz Slovenije, tradicionalno iz Bosne, Hrvatske i Mađarske. Očekujemo preko 70 vozila, a ekskluziva ove godine nam je MG iz Velike Britanije", istakao je Dragan Bokun, organizator.

Nakon izložbe vremešni lepotani krenuli su put Apatina.

Izvor: RTV

nedelja, 22 april 2018 00:00

U Somboru i službenici grabuljaju

Da sa somborskim zelenilom nema šale, znaju ovdašnji komunalci odavno, pa je bezmalo kompletan pogon zaposlenih u JKP „Zelenilu“, sa mehanizacijom i opremom, uključujući povremeno i radnike iz kancelarija, prethodnih dana bio angažovan u kampanji kosidbe javnih zelenih površina u gradu.

Nakon što je proteklog vikenda obavljena kosidba na Staparskom putu (do Mašinske radionice „Čistoće“), u ulicama Mite Popovića, Alekse Šantića, kao i Samka Radosavljevića, na Selenči, kampanja je nastavljena i ove sedmice kada su pokošene Ulica 21. oktobra, Konjovićeva, Filipa Kljajića, Matije Gubca, Venci, Dvanaeste Vojvođanske udarne brigade, Nike Maksimovića, Rade Končara, Rade Drakulića, Ernesta Kiša, Prvomajski bulevar i Josifa Pančića.

Punim intenzitetom i uz angažovanje sveg raspoloživog ljudstva, opreme i vozila, pokošeni su i Bezdanski put, Park „Logor“, Apatinski put, nastavak Venaca, Park heroja kod Županije, završetak Ulice Samka Radosavljevića, Sonćanski put, Bela Goluba i Kneza Miloša, a kampanja se nastavlja i narednih dana.

Mada su duboko svesni da rade na poslovima koji kraja nemaju, o tome koliko su vremenski uslovi sa dosta vlage u tlu doprineli bržem rastu trave, svedoči i činjenica da je na glasovitim somborskim vencima već moralaa biti obavljena i druga kosidba, iako je od prve proteklo svega desetak dana. Kako je prvi kvartal godine bio obeležen obilnim padavinama, posla za radnike „Zelenila“ biće, po svemu sudeći, i u narednim mesecima kada je u pitanju kosidba, što će zbog politike poslovodstva naterati i kancelarijske radnike da upoznaju čari lepih i sunčanih dana. Em je zdravije bivati što više na svežem vazduhu i baviti se fizičkim radom, em ostavlja bolju sliku kod njihovih sugrađana.

Izvor: Dnevnik.rs

nedelja, 22 april 2018 00:00

"Apatinsko proleće" - Prva cvetna pijaca

 

Juče je u pešačkoj zoni ulice Srpskih vladara u Apatinu održana cvetna pijaca “Apatinsko proleće”. Manifestaciju je organizovalo Udruženje ljubitelja prirode “Franc Špajzer” uz suorganizaciju Turističke organizacije Apatin.

Ova lepa ideja okupila je na prostoru ispred Maksija i Vojvođanske banke uzgajivače cveća, vlasnike rasadnika, prodavce baštenske opreme i cvećare-amatere. Kupci su u ponudi imali bogatu paletu baštenskog i saksijskog cveća po nešto nižim cenama nego obično.

Obzirom da je ovo prva manifestacija ovakvog tipa za koju se nadaju da će postati tradicionalna, organizatore je obradovalo veliko interesovanje publike.

– U ponudi je bilo baštensko bilje, peren, šiblje, ukrasno bilje, kaktusi, i mkoge druge. Posetiocima su posebno interesantne bile biljke mesožerke koje su prvi put predstavljene u Apatinu. Na svakom štandu podeljeni su stručni savetu o održavanju i nezi biljaka, posebno u sušnim periodima, jer su nam leta sve toplija, pa je biljke potrebno održavati na pravi način da bi bile zdrave, jake i imale cvet. To je u sušnim periodima nešto teže nego obično. Stručni saveti su korisni amaterima u ovom poslu, ali i profesionalcima, rekao je Ivan Kovač, predsednik Udruženja ljubitelja prirode “Franc Špajzer”.

On je dodao da je zadovoljan saradnjom sa Turističkom organizacijom, da su štandovi na vreme postavljeni, kao i da je mesto dobro odabrano. Kako je danas bilo nekoliko događaja u gradu Kovač je pozdravio bogat dan koji je onima koji su odlučili prošetati ponudio bogatiji sadržaj i svakako pogodovao učesnicima programa.

– Apatin je mali grad i ovakvi sadržaji podstiču građane da izađu i prošetaju, jer se na nekoliko lokacija ima šta videti, dodao je Kovač.

Posetioci su pozdravili ovakva dešavanja.

– Iskoristila sam priliku da kupim cveće po nešto povoljnijoj ceni nego inače. Odlučila sam se za begonije jer su dugotrajne i zahvalne za održavanje, rekla je Branka Tadić.

Neki su očekivali manifestaciju sličniju somborskom proleću, ali je Ivan Kovač rekao da je suviše rano za tako nešto. Potrebno je nekoliko godina upornog i dobrog rada, da manifestacija preraste lokalni karakter, i da se veći broj izlagača odazove na nju. Iz Udruženja se nadaju da će se to u budućnosti i desiti.

Do tada Apatinci će već u maju ponovo uživati u programima ovog Udruženja kada su u planu Dani biologije i predavanje o bolestima pasa, sa posebnim upozorenjem na pojavu srčanog crva.

Izvor: Radio Dunav

subota, 21 april 2018 00:00

Niko neće u majstore

Na tržištu rada u Srbiji u poslednje vreme tesari, stolari, armirači i drugi vrsni majstori građevinske struke zlata su vredni, poslodavci bi dali poslednji dinar da uposle kvalitetnog majstora, ali to je teško jer ih sve manje ima.

 

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.

Izvor: Danas

U skladu sa akcijom besplatnih preventivnih pregleda koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlјa Republike Srbije Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor u nedelju 22.aprila u periodu od 8.00 do 16.00časova organizuje sledeće preglede:

1. Kardiološki sa TA analizama
2. Oftalmološki
3. Tumor marker – testisa

Navedeni pregledi obavlјaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, u Vojvođanskoj ulici broj 75.

Kao i do sada preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, dakle i oni građani koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Najstarija ulična trka u Srbiji, Somborski polumaraton, održaće se 20. maja 2018. godine, trideset deveti put.

Trku su najavili Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine i članovi ARK „Somaraton“.

Nađ Kosanović je istakla da je lokalna samouprava polumaraton prepoznala kao manifestaciju od značaja za grad i pozvala Somborce, kao i sve ostale građane sa teritorije grada Sombora da se pridruže trkačima.

„Svake godine sve veći broj građana se uključuje u trku što je od izuzetnog značaja, jer od rekreacije ljudi imaju najveći benefit koji se ogleda u dobrom zdravlju. Somborci i ARK „Somaraton“ pokazali su da su pravi domaćini, a takvi će biti i ovog puta, a sportistima – gostima želim da se lepo osećaju u Somboru“, kazala je Nađ Kosanović.

Prema rečima Damira Markovića, člana ARK „Somaraton“, svake godine nova trka donosi nove standarde.

„Želimo da ove godine organizujemo što bolju manifestaciju i da što bolje promovišemo Sombor.. Somborski polumaraton je od Evropske atletike dobio jednu zvezdicu za bezbednost takmičara, što je važno i za samu manifestaciju koja je uvrštena u kalendar Evropske atletike i Sportskog saveza Srbije“, naveo je Marković.

Marković je istakao da je trasa polumaratona sertifikovana, da je delimično izmenjena, te da je već prijavljeno 500 takmičara.

Uz pomoć automobila koje su napravili roditelji, mališani su gostima pokazali kako se ponašaju učesnici u saobraćaju.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, poklonio je Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ tepihe koji su dizajnirani tako da mališani kroz igru stiču znanja o saobraćaju.

„Svakom vrtiću, a njih je na teritoriji grada Sombora 32, poklonili smo „saobraćajni“ tepih, kako bi deca kroz igru učila o osnovnim pravilima ponašanja u saobraćaju, odnosno kako bi oni sami, kao učesnici u saobraćaju bili što bezbedniji“, ističe Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora koji je sa Pavlom Terzićem, članom Saveta za bezbednost saobraćaja i Goranom Todorićem, načelnikom Odeljenja za obrazovanje posetio vrtić „Pčelica“ u Čonoplji.

Mališani su gostima, kroz igru, pokazali zavidan nivo poznavanja učesnika u saobraćaju i pravila ponašanja.

Direktorka PU „Vera Gucunja“ Aleksandra Perović, se zahvalila na poklonu i istakla da deca o saobraćaju uče permanentno i zauzvrat, zameniku gradonačelnice, koji je i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja, poklonila jednu lepu sliku koju su nacrtali mališani.

Strana 1 od 458

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top