Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Verovatno u prodavnici automatski posegnete za njima, iako se ispod natpisa krije hrana koja ima vrlo malo ili nikakve veze s onim što od te namirnice zapravo očekujete.

Ovo je lista od 12 najčešćih natpisa na prehrambenim proizvodima.

1. Prirodno
Ne dajte se prevariti. 'Prirodno' ne znači da je i zdravo, ali proizvođači neće biti u sukobu sa zakonom sve dok u toj 'prirodnoj' hrani ne nađu veštačke boje, ukuse ili 'sintetičke materije'.

Ali zato ovo 'prirodno' otvara mnoge mogućnosti. Na primer, tako označena hrana može sadržavati konzervanse, ili kao što to rade sa sirovom piletinom, u nju dodati natrijum. Neki 'prirodni' proizvodi imaju visok udeo fruktoze, kukuruznog skroba, a proizvođači će se braniti činjenicom da je od kukuruza, pa je automatski 'zdravo', što nije tačno.

2. Cele žitarice
Kada kupujete zdrav hleb i krekere, potražite reči "celog zrna" ili "100 odsto celo pšenično zrno". Nije dovoljno ako piše 'celo zrno' ili 'napravljeno od celih žitarica'.

Cele žitarice (koje uključuju kukuruz, smeđi pirinač i zobene pahuljice) imaju više vlakana i drugih hranjivih materija od onih koji su bili rafinirani, jer taj proces uklanja najzdravije sastojke zrna. I ne gledajte samo boju: neki tamniji hleb ili krekeri imaju veštačku boju karamele i nisu zdraviji od visoko rafiniranog belog hleba.

3. Bez dodatka šećera
Ako ste zabrinuti zbog kalorija i ugljenih hidrata (možda zbog toga što imate dijabetes ili pokušavate da ga sprečite), sigurno korpu punite proizvodima na kojima piše 'bez dodatka šećera'.

Ali namirnice, uključujući voće, mleko, žitarice i povrće prirodno sadrže šećer. Pa iako u te proizvode možda i nije dodat šećer, još uvek mogu sadržavati prirodne šećere.

I proizvodi 'bez šećera' još uvek mogu sadržavati dodate sastojke poput maltodekstrina i ugljene hidrata. Ugljeni hidrati mogu biti jednostavni šećeri ili složeniji skrob. Oni povećavaju šećer u krvi, a 'bez dodatka šećera' ne znači da proizvod nije kaloričan ili bez ugljeno hidrata.

4. Bez šećera
To uopšte ne znači da proizvod ima manje kalorija nego uobičajena verzija istog proizvoda, zapravo može imati i više. (Isto tako bi proizvođači trebalo da kažu ako proizvod nije niskokaloričan).

Proizvodi 'bez šećera' imaju manje od 0,5 grama šećera po obroku, ali još uvek sadrže kalorije i ugljene hidrate iz drugih izvora.

Ti proizvodi često sadrže šećerne alkohole, koji su niži u kalorijama (približno dve kalorije po gramu, u poređenju s četiri po gramu šećera), ali u tom slučaju uporedite oznake kako biste videli da li je verzija bez šećera bolja od standardne varijante. (Jednostavni šećerni alkoholi su manitol, ksilitol ili sorbitol).

Oprez: Šećerni alkoholi mogu prouzrokovati dijareju, pa ne konzumirajte previše.

5. Jača imunitet
Kompanije mogu da koriste reči poput "jača imunitet" ako proizvod sadrži određene vitamine, ali se takve reči ponekad koriste za proizvode kojima se pridaju značenja kakva ne bi trebalo da imaju ili kakva uopšte ne zaslužuju.

Generalno, kompanije ovde hodaju po tankoj liniji, jer ako počnu da koriste medicinske tvrdnje, onda bi mogle da dođu pod lupu agencije za lekove i medicinske proizvode.

Na primer, u SAD su kontrole rigorozne i proizvođač vitaminskih bombona Vitamin Airborne je 2008. godine platio kaznu od 23,3 miliona dolara jer je na omotu pisalo da "podstiče imunitet" pa su kupci bili zavedeni misleći da bombone sprečavaju prehladu.

6. Bez masnoća
To je tek lažna oznaka. Kada je otkrivena štetnost zasićenih i trans-masnih kiselina, tržište je bilo preplavljeno proizvodima s natpisom - 'bez masti'. Problem? Ponekad su sadržavali gotovo isto onoliko kalorija koliko i punomasne verzije.

Pakovanje može biti fat-free, ali zato je prepuno šećera, a istovremeno proizvodi 'bez šećera' mogu biti puni masnoća. Uostalom, proverite nalepnicu na kojoj piše količina kalorija i uporedite one bez masnoća s onima koje imaju masnoće.

7. "Light"
Oznaka "light" može se naći na raznim proizvodima, ali izraz "lagano" se ne odnosi na kalorije nego na ukus. Dakle, ukus može biti "lakši" ili "light" odnosno blaži, ali vi od toga nećete biti lakši ni grama.

Zato natpis 'light' zbunjuje potrošače koji pod tim podrazumevaju nutricionističke vrednosti. Da bi se nešto smatralo "laganim" proizvodom, sadržaj masti mora biti 50 odsto manji od iznosa koji se nalazi u sličnim proizvodima.

8. Bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u zrnima poput pšenice ili raži i može uzrokovati prilično velike zdravstvene probleme onima koji imaju celijakiju, odnosno, netoleranciju na gluten.

Proizvodi bez glutena sve češće se mogu naći na policama prodavnica, što je super za one koji imaju celijakiju, ali je potpuno beskorisno onima koji to nemaju.

Zapravo, cele žitarice bez glutena mogu imati manje vlakana od standardne varijante. Osim ako nemate metaboličke probleme, proizvodi bez glutena ne pomažu vam da izgubite kilograme i nisu nužno dobri za ljude koji ne pate od celijakije, ali budući da je moderno, takvi se natpisi ističu na paketima iako su važni samo onima koji imaju problem s glutenom.

9. Bez holesterola
Bez holesterola ne znači, bukvalno, nikakav holesterol. Proizvodi bez holesterola moraju sadržavati manje od dva miligrama po porciji, dok proizvodi s niskim holesterolom sadrže 20 mg ili manje po obroku.

Hrana koja kaže "smanjena" ili "manje holesterola" mora imati najmanje 25 odsto manje od sličnih proizvoda.

Holesterol proizvodi jetra, pa ga sadrže samo životinjski proizvodi poput mleka, mesa, maslaca, jaja. Ako na biljnom proizvodu, kao što je ulje, piše da nema holesterola, smatrajte to čistom glupošću, jer ni ostala ulja bez tog natpisa jednostavno ne mogu da imaju holesterol.

10. Organski
"Organsko" je nekada bio zaista širok pojam, baš kao i natpis "prirodno". Danas to više nije tako i tačno je propisano iz kakvog uzgoja mora dolaziti namirnica da bi mogla imati natpis "organska".

To znači da najmanje 95 odsto sastojaka mora biti uzgojeno ili obrađeno bez upotrebe veštačkog đubriva ili pesticida.

Oznaka koja kaže 'napravljeno od organskih sastojaka' ima 70 odsto, odnosno manji postotak sastojaka koji zadovoljavaju standard organskog.

Imajte na umu da "organski" nije sinonim za "zdrav". Zapravo i organski proizvodi mogu sadržavati i šećere i masnoće i kalorije. Jednostavno - proizvođači vole da na pakovanja stavljaju reči koje služe kao magneti.

11. Mleko s dva odsto mlečne masti
Zvuči sjajno, ali ono što većina ljudi nema pojma je da obično mleko na policama u prodavnicama sadrži 3,5 odsto masnoće, što znači da tih 1,5 odsto nije bog zna kakva razlika.

Tehnički se smatra da mleko ima malo masnoća ako ima samo jedan odsto mlečne masti, a u tu kategoriju ulazi i "obrano mleko" koje ima manje od 0,5 odsto masnoća, što je zapravo i preporučljivo piti.

12. Omega-3 masne kiseline
Postoje tri vrste omega-3 masnih kiselina: EPA, DHA i treća je ALA. Ova treća nema baš preveliki uticaj na rad srca kao što je to slučaj s EPA i DHA.

Neke namirnice imaju veću količinu omega 3-masne kiseline ALA, od EPA i DHA, kao što je to recimo slučaj sa semenkama lana.

Jaja mogu sadržavati omega-3 ako se kokoške hrane lanenim semenom ili ribljim uljem, ali se ne smatra da jaja dobro utiču na rad srca zbog holesterola i zasićenih masnoća koje sadrže.

Ako zaista želite da u organizam unesete omega-3 masne kiseline onda jedite ribu i alge.

Na razne proizvode posipaće semenke lana samo da bi na proizvod mogli da napišu da sadrži omega 3-masne kiseline.

Izvor: N1

ponedeljak, 19 februar 2018 00:00

Koliko zrače pametni telefoni?

Rasprave o tome zrače li pametni telefoni, a i mobilni pre njih, i koliko, vode se već godinama. I dok proizvođači tvrde da su njihovi uređaji sigurni i u skladu sa svim propisima, lekari ipak upozoravaju da bi trebalo da budemo oprezni prilikom dugotrajnog korišćenja pametnih telefona.

Nemačka savezna kancelarija za zaštitu od zračenja napravila je bazu velikog broja najpopularnijih pametnih telefona i nivoa zračenja koji svaki od njih emituje.

Neki od uređaja zaista emituju visoke frekvencije, pogotovo tokom telefonskog poziva, dok su drugi puno pristojniji i mogli bi se okarakterisati kao bezopasni.

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizirajućeg zračenja (ICNIRP) još je 1998. preporučila da SAR, odnosno specifični nivo apsorpcije elektromagnetnog zračenja ne bi smeo preći dva vata po kilogramu.

Iako niti jedan pametni telefon koji se trenutno nalazi na tržištu ne prelazi taj nivo, neki su bliže toj granici od drugih.

Među uređajima koji najviše zrače tokom razgovora su modelni telefoni marke OnePlus, Huawei, Nokia, ali i Apple iPhone.

S druge strane, najmanje zrače modeli Samsung, Google, ZTE i LG-a.

Želite li da proveriti koliko je vaš pametni telefon opasan za vaše zdravlje, posetite stranice BfS-a, uz napomenu da se u bazi ne nalaze baš svi modeli svih proizvođača, već oni koji su najpopularniji i najprodavaniji u Nemačkoj, piše sajt Zimo.

Izvor: N1

Povodom Dana grada sinoć je u Narodnom pozorištu Sombor odigrana premijera predstave "Kad bi Sombor bio Holivud" Autorski projekat reditelja Kokana Mladenovića inspirisan je istoimenom dramom Radoslava Zlatana Dorića.

Glumci su bili bez teksta, a publika bez daha. Takav utisak se nametnuo posle devedeset minuta bajkovite priče o Ernestu Bošnjaku, Somborskom sanjaru i prvom Jugoslovenskom sineasti koji je početkom 20. veka od Sombora želeo da napravi Holivud. Ideja Kokana Mladenovića da predstava bude odigrana kao nemi film iz Ernestovog vremena, delovala je neobično u početku, ali posle svega viđenog stekli smo utisak da je jedino bez reči mogla da bude ispričana ova priča koju je sjajni mladi ansambl somborskog teatra , pokretom, igrom i mimikom, ispričao u jednom dahu.

Marko Marković, koji igra ulogu mladog Ernesta Bošnjaka, kaže:"Kad smo se dogovarali oko priče, oko predstave, oko Bošnjaka, rekao mi je ovaj naš nemi film. Kako misliš nemi? Pa bez teksta. Ponekad se mnogo više ćutanjem kaže i ti entuzijasti ostaju da traju, drago mi je da je u ekipi bila jedna fascinantna atmosfera, da je tempo bio neverovatan i da smo imali fantastične saradnike".

Ivana V. Jovanović se nadovezuje: "Što bi rekao Kokan, ovo je jedan nepostojeći žanr, mnogo sam srećna što sam deo ove priče, kako se čovek sprema za ovako nešto. Ćutiš i vežbaš. Saradnici, Kokan, sve je bilo od početka hrabro, ludo i na kraju se izgleda isplatilo".

Danica Grubački: "Uloga koju ja igram, Irena Bošnjak, ona uopšte nije umrla mlada. Većina priče je Kokanova i naša fikcija. Nama je proces bio sjajan".

Kokan Mladenović, reditelj predstave:"Ja sam, pre svega, očekivao jedan mukotrpan, lep istraživački proces, i ovi glumci sjajni iz somborskog pozorišta radili smo nešto što nije naša prirodna sredina, to jest radili smo pozorište u kojem nema teksta. Naravno da je za sve nas koji smo školovani na tom dramskom tekstu, veliki izazov da radimo ovakvu predstavu, i to je možda najlepši mesec i po dana mog pozorišnog života i na tome sam im prezahvalan".

Narodno pozorište Sombor se ovim komadom odužilo još jednom velikanu Ravangrada. Ernest Bošnjak umetnik, tvorac fabrike filmova, je tako posle filmskog platna ostao da živi i na pozorišnoj sceni grada koji ga nikada nije razumeo.

Izvor: RTV

Karate klub "Somborac" imao je proteklog vikenda veoma uspešan nastup u Staroj Pazovi.

Na Prvenstvu Vojvodine u sportskom karate za seniore, takmičari trenera Petra Kosanovića osvojili su jednu zlatnu, jednu srebrnu i tri bronzane medalje.

Šampionsku titulu osvojile su u ekipnoj konkurenciji ženski kata tim "Somborca" u sastavu Tijana Saveski, Jelena Leković i Vanja Saveski. Srebrnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji osvojila je Aleks Cverdelj, a bronzane Vanja Saveski, Jelena Leković i Dejan Kemer.

Sa osvojenih 5 medalja, karate klub "Somborac" je bio ubedljivo najuspešniji klub u izvođenju kata ovog vojvođanskog prvenstva. Svi takmičari plasirali su se na Prvenstvo Srbije za seniore koje se održava 10. marta.

TROFEJ STARE PAZOVE

Na karate turniru "Trofej Stare Pazove", najmlađa takmičarska grupa karate kluba "Somborac" osvojila je 3 zlatne i 1 srebrnu medalju. Zlatne medalje osvojile su: Kristina Kolović, Jovana Miličević i Kristina Kosanović, a srebrnu Ana Đuran. Bio je ovo kontrolni nastup za takmičare do 14 godina pred zvanična prvenstva za mlađe uzrasne kategorije.

ponedeljak, 19 februar 2018 00:00

Mačkare u Prigrevici: Mladi preuzimaju tradiciju

„Bila sušna godina, konji nemaju šta da jedu“ – ovo je dočekalo ekipu 025info na ulazu u Prigrevicu u rano jutro ove nedelje, 18.februara. Momak, maskiran u odoru konja, zaustavio je saobraćaj. Sve je to simbolično, pa je bio simboličan i ulazak u selo tog dana – može pare, može slanina, može sve... ali mora se platiti ulaznica u selo. Na opšte razumevanje, ta prepreka je prebrođena - i evo nas. Maškare, Mačkare, Mečkare ili Bele Poklade. Bilo kako bilo, ovo februarsko jutro još pre prvih petlova je u Prigrevici odisalo nekom svečarskom atmosferom.

Po pričama starih, Bele poklade su u Prigrevici nekad bile zabranjivane. Ovog jutra celo selo je bilo na nogama, i sve je nagoveštavalo jedan veseo i raspevan dan za vredne meštane i njihove goste. Tradicija u ovom selu se ne prekida. Pre početka uskršnjeg posta valja se omrsiti, i to sve za dobru i rodnu narednu godinu, a u Prigrevici svi žive za taj dan. Poslednja nedelja pred veliki uskršnji post se zove Bela nedelja, a poslednji dan te nedelje su bele ili sirene poklade. Od ranog jutra se otvaraju kapije, a maskirane ekipe, kojih je ove godine bilo tri “glavne“ i ko zna koliko „sporednih“ patroliraju selom, obilaze domaćinstva unoseći u njih radost i blagostanje. Kažu da je sve krenulo prvih dana od kad se ova tradicija nastavlja od “Rimljana”(deo sela). I tamo je ovaj put bila jedna povelika grupa Mačkara. Kako tamo, tako i u centru sela. Svi pevaju igraju, a domaćini ih daruju mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima.

Ove godine svi darovi se skupljaju i onda će na kraju biti podeljeni humanitarno, onima kojima je najpotrebnije. Kažu Prigrevčani, ko ne dočeka Mačkare ne može se nadati ni berićetnoj godini. Ova tradicija traje već preko 50 godina i prenosi se sa kolena na koleno. U centru pažnje su uvek mlada i mladoženja. Od ranog jutra se ulazi u sve otvorene kapije. Nije bitno posluženje, važno je da je od srca. Maske koje nose učesnici povorke prave se tokom cele godine i pripremaju za ovaj dan. Svaka maska je namenski pravljena i u svakoj neko od meštana se može prepoznati. Povorke idu uz muzičku pratnju. Prave buku, glasno pričaju i zbijaju šalu. Obavezna maska je trudna mlada sa velikim grudima i stomakom u pratnji mladoženje što je povezano s kultom plodnosti. Običaj je da se ulazi samo u domaćinstva na kojima su kapije širom otvorene. Nisu mačkare bile uvek rado prihvaćene u selu. Učesnici koji ovu tradiciju održavaju već decenijama kažu da je ranije malo kapija bilo otvoreno. Ovog dana skoro svaka je bila otvorena, a pred njom razdragani domaćin, i što raduje puno, puno dece. Uz muziku, šalu i pesmu i ova vesela povorka ima pravo na svoju pauzu. To je po tradiciji u dve komšijske kuće – porodica Čule i Kljajić.

U domaćinstvu porodice Čule već decenijama na ovaj dan kapija je širom otvorena. I ovom prilikom četiri generacije ove porodice sa nestrpljenjem očekuju vesnike radosti zdravlja i blagostanja. Ovde se zatvaraju kapije i – padaju maske. Tek tad se vidi ko je iza maske đavola ili konja. Tu u predahu i osveženju saznajemo da ovaj uigran tim koji funkcioniše četiri decenije čine bivši prigrevački fudbaleri. Svake godine neizostavni su Nenad Banjanac-Cigo, Milan Begović-Pita, Predrag Ostojić- Brena…

Kad se završi obilazak domaćinstava, celo selo se sjati u centar. Počinje sajam tradicionalnih jela iz zavičaja. Vredne domaćice su pripremile bogat izbor jela za sva čula. Probaj od svega po malo, i već si se najeo I tako to ide u Prigrevici. Kažu mačkare da već godinama imaju ustaljenu putanju kroz selo, ali se ne može zaobići dvadestak porodica čije su kapije uvek otvorene, među njima Čule, Zuberi, Kljajići, Pokrajci, Nikšići, Čugalji, Ostojići... A kad se potroše sve pesme, situaciju usija lokalni hit Ćuta-benda :“Voleo bih da sam biciklo“ što je na gitari pokrenuo u svom domaćinstvu Branko Kljajić. I onda svi pevaju, vrište i idu dalje kroz selo. Završnica je u centru sela kad vredne domaćice iznose posluženje, kolače i razne đakonije.

Bele poklade su dan radosti, veselja, prijatnog raspoloženja, dobre hrane i međusobnog praštanja. U kućama se priređuje gozba bogata mrsnim jelima. To je Prigrevica. Što se tiče prenosa običaja sa kolena na koleno, jedna anegdota: Ove godine klinac prilazi i kaže – dajte mi masku konja. Prisutni uz smeh i šalu mu odgovaraju da je još mali za tu ulogu. Ovo mališu nije zbunilo pa kao iz topa odgovori- Pa dobro, ako nisam za konja, dajte da budem ždrebe...

Duga je tradicija praznovanja Belih poklada u Prigrevici. Iz godine u godinu treba je obogaćivati najviše zbog ove naše dece, kažu domaćini. A ovog 18. februara mladeži je čini se bilo više nego ikad. Jeste zima, rosila je kišica, ali kad uđu Mačkare, domaćina kao da sunce ogreje. Ili kako nekad davno reče čuveni Dobrica Erić: Prigrejalo sunce s lica, prigrejala Prigrevica.

Izvor: 025info

U proteklih nekoliko godina više istraživanja se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena, za koje se ispostavilo da jednostavno ne funkcioniše.

Rezultati svih ovih istraživanja su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze s tim koliko ste efikasni i produktivni. Pa, odakle je došla ideja o osmočasovnom radnom vremenu?

Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmsilio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine, više od jednog veka kasnije, kompanija Ford motors postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih.

Danas, osmočasovno radno vreme je definitivno zastareo koncept.

Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni cikuls odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto događa tokom dana, zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni.

Idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao, pišu Nezavisne.

Juče je u Turiji otvorena čuvena kobasicijada, a ove godine oboreni su svi rekordi posećenosti. Danas je napravljena najduža kobasica na svetu, koju je spremalo osam vrhunskih mesara. 

Nakon muzičkih festivala Egzit i Guča, treća najposećenija manifestacija u Srbiji je kobasicijada u Turiji. Ove godine više od 50 hiljada posetilaca došlo je da kupi i proba mesne prerađevine spremljene na domaći način, a pre svega čuvene turinske kobasice.

Centralni događaj ovogodišnje Turinske kobasicijade bilo je postavljanje novog ginisovog rekorda za najdužu kobasicu koja je bila teška čak 2 i po tone, a s obzirom da je kobasicijada 34. po redu, rekordna kobasica bila je dugačka 2034 metra.

Organizatori su se potrudili da promovišu lokalne posebnosti i kroz bogat kulturno umetnički program a večernji sati rezervisani su za nastupe zvezda narodne i starogradske muzike.

Izvor: RTV

nedelja, 18 februar 2018 00:00

Tri stotine karatista na turniru u Somboru

Više od 300 karatista iz Hrvatske, Mađarske i Srbije okupilo se u Somboru na 21. Međunarodnom memorijalnom turniru "Igor Anđelković". Među učesnicima turnira karatisti koji tek stasavaju, ali i državni reprezentativci. Jedan od njih je i Miljan Mijanović član karate kluba "Vukovi" iz Kule.

"U seniorskoj konkurenciji osvojio sam treće mesto, ali obzirom da imam tek 18 godina to je dobar rezultat. U konkurenciji mlađih seniora od 18 do 21 godina izborio sam zlato", kaže Miljan član državne reprezentacije.

Mlada Valentina Ostrogonac iz somborskog Karate kluba "Ravangrad" tek krči put ka uspehu.

"U kategoriji nade - 54 kilograma osvojila sam prvo mesto i prvo mesto u kategoriji kadetkinja do 47 kilograma. Bilo je teško ostvariti ovakav uspeh, jer su protivnice bile dobre", kaže Valentina.

Najuspešnijim klubom proglašen je karate klub "Max" iz hrvatskog grada Ivankova. Klub postoji od 2013. godine i učešće na turniru u Somboru jedina su njihova takmičenja van granica Hrvatske, kaže predsednik kluba Adam Tisucki.

"Prošle godine učestvovali smo prvi put i doveli smo decu koja su se takmičila u 13 kategorija. Ove godine poveli smo 18 mališana koji su se takmičili u 24 kategorije. Mi smo još mlad klub i za sada nemamo svoj turnir, ali smo organizovali Prvenstvo Slavonije i Baranje i Prventsvo Hrvatske u borbama za decu do 13 godina gde smo osvojili četiri državne medalje", kaže Tisucki.

Drugo mesto osvojio je Karate klub "Vukovi" iz Kule, a treće karate klub iz Budosave.

Memorijal "Igor Anđelković" organizuje Karate klub "Ravangrad" iz Sombora u znak sećanja na Igora Anđelkovića, rano preminulog karatistu i trenara u ovom klubu.

"Svake godine turnir je masovniji i kvalitetniji. Ove godine polovina klubova je iz Hrvatske i Mađarske", kaže Slavko Vuković, predsednik KK "Ravangrad" Sombor.

Podršku turniru dao je Strahinja Tepavčević, predsednik Karate saveza Vojvodine. "Za svaku pohvalu je što KK "Ravangrad" istrajava u organizovanju ovog turnira, čak u u uslovima kada to nije lako. Okupili su više od 300 katarista u Somboru što je za svaku pohvalu", kaže Tepavčević.

U Vojvodini ima oko 10.000 karatista i 70 karate klubova. Ove godine biće obeleženo 50 godina karatea u Vojvodini, a tim povodom 31. marta i 1. aprila u Somboru će biti održano državno prvenstvo za mlađe kategorije a očekuje se oko 1.500 mladih karatista.

Izvor: RTV

U Narodnom pozorištu Sombor u subotu, 17. februara, na Dan grada Sombora, održana je u podne centralna svečanost, u okviru trodnevnog obeležavanja somborskog rođendana

Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović tom prilikom uručila je priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama, kao i glavnu nagradu, Povelju grada, čiji je dobitnik do Milan Zobenica, primio dugotrajan aplauz.

POVELJA GRADA ZA DOSTIGNUĆA U 2017. GODINI

dodeljena ja prim. dr Milanu Zobenici

Dr Zobenicu za dodelu priznanja predložio je Upravni odbor Crvenog krsta Sombor

ZAHVALNICE

za afirmaciju i promociju Sombora i podizanje ugleda grada u zemlji i inostranstvu su dodeljene:

Sonji Šarić, opreskoj pevačici
Slavenu Došlo, glumcu
Radivoju Bukviću, glumcu
Dušanu Saviću, piscu
Ištvanu Viragu, umetničkom fotografu
Prof. dr Tihomiru Petroviću
Nikoli Jokiću, košarkašu
Filipu Krajinoviću, teniseru
Srednjoj tehničkoj školi Sombor
Srednjoj poljoprivrednoj školi Sombor
Prvom centru za obuku Vojske Srbije – Sombor

ZAHVALNICE

za društveno odgovorno poslovanje i doprinos uređenju grada su uručene:

Kompaniji „MARA DOO“ Sombor
Kompaniji „UNIVEREKSPORT“, Sombor
Kompaniji „RTI DOO“, Novi Sad
„COCA COLA HELLENIC BOTTLING COMPANI SRBIJA“, Zemun
Kompaniji „BOŠKOVIĆ AGRAR“, Aleksa Šantić
Kompaniji „AGRI BUSINESS PARTNER“ , Sombor
Kompaniji „VIP GROUP"
Preduzeću „HRAM DOO“, Sombor
Kompaniji „DžIMI COMMERCE“, Prigrevica
Preduzeću „KANON TRADE DOO“, Sombor
Domu učenika srednjih škola
Kompaniji „POSEIDON GROUP“, Beograd
Upravi za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

Delegacije koje su pratile su manifestacije u petak i subotu:

PIROT
Milan Popović, predsednik Skupštine grada Pirota,
Bojan Ranđelović, pomoćnik gradonačelnika

PLJEVLJA, Crna Gora
Budimir Bajčetić (Sekretar sekretarijata za privredu)
Belis Pojatić (direktor galerije "Vitomir Srbljanović")

KIŠPEŠT, Republika Mađarska
Mr. György Vinczek - Deputy Mayor
Mrs. Zsuzsanna Vinczek - wife of Mr. Vinczek
Dr. Péter Bernat - Chief of Staff
Mr. István Szilágyi - Twin-town raporteur
Mr. Rusz Boreszlav - Head of the Serbian Minority Goverment of Kispest

MOJKOVAC, Crna Gora
Dragomir - Dragan Mrdak, predsjednik Skupštine Opštine Mojkovac
Slavenko Blažević
Stevan Grdinić

VELES, Makedonija
Ace Kocevski, gradonačelnik
Dr Mlčo Trajkov, predsednik Opštinske organizacije Crvenog krsta
Josif Manev, biznismen (biznis sector, vlasnik i direktor kompanije “Peskara Vel”, Veles)

NOVI PAZAR
Armin Mehović, direktor JP Parking servis
Džemaludin Paučinac, direktor Kancelarije za mlade

BAJA, Republika Mađarska
Balint Dancsa, načelnik za sport i društvene delatnosti

ZVEČAN
Miško Acić, gradski većnik
Branislav Milosavljević

Svečanoj akademiji prisustvovali su i: predstavnici Ambasade Ruske Federacije u Srbiji, te gosti iz Subotice, Bačkog Petrovca, Loznice, Novog Sada, načelnik Zapadnobačkog okruga Dušan Marijan i predsednica opštine Odžaci Latinka Vasiljković, predstavnici somborskih javnih komunalnih preduzeća i javnih ustanova, predstavnici “Fiorana”, “Somboleda”, “Boje”, “Somborelektra”, “Saputnika M”, Delta agrar, direktori osnovnih i srednjih škola, predstavnici verskih zajednica, vojske, policije, sudova, tužilaštva i brojni drugi gosti.

Izvor: Novi Radio Sombor

Do pre nekoliko godina važilo je pravilo da za Riđicu, selo na samom rubu somborskog gradskog područja, mare jedino operateri mobilne telefonije.

Jer odatle nema više puta, ili da se putnik namernik vrati odakle je i došao, iako se selo ispresecano kanalima i rečicom Plazović kao kakva vojvođanska Venecija nalazi na pompezno zvanom Carskom drumu. Carevina koje je ovaj drum povezivao, Otomanskog i Habzburškog, više nema, ali eto, ostade spomen na yadu koja je Stambol i svetlu Vijenu spajala, a Riđičanci odlučiše da, kad već drugi neće, sami sebe na mape vrate. Zalaktiše se, iskrčiše od Boga danu peskovitu zemlju za nove vinograde, po kojima su im i preci bili poznati, pa toče vina koja su jako daleko od onog, pre deceniju dve, posprdnog „riđičkog salatnog“, pa i negdanje rugalice danas pohode ovdašnje vinarije ne bi li na astal dobrog vina varoškim gostima izneli.

Kao i svi vinogradari i vinari u pravoslavnom svetu i ovdašnji svet je o Svetom Trifunu na usnule vinograde izašao, uz sveštenika , koljivo i blagorodnu biljku osveštao, ovogodišnjem slavskom kumu Dragoljubu Mitroviću i njegovoj čeljadi čestitao, baš kao i Radoslavu -Mišku Tripkoviću koji se slave za sledeću godinu primio. Bilo posle i jela i pića i vinarsko - vinogradarskih divana, razmene saveta, pa što da ne i pohvala i pokuda, baš kao i dogovora o tome šta im je činiti ne bi li ovdašnje Udruženje vinogradara i vinara „Riđički vinogradi“ još kojeg, pored tridesetak postojećih, članova privuklo, ne bi li se pored dvestotinak hektara pod rodnom lozom još koja parcela otarasila pustog ratarenja i vinogradom se zarudila. Računa ovdašnji vinarski svet da će i on neke hasne od nedavnog poklona gradu imati, da će i on svoj reprezentativni prostor dobiti, sad kada je konačno rešena sudbina čuvenog kaštela koji se u centru sela godinama, decenijama već, samo urušava.

Vlastelinstvo Riđicu, od Habzburga je kupio 1801. Imre Kovač, dobivši sa njim i plemićku titulu. Kaštel iznad sela, uz potok Plazović, zidali su kmetovi sa imanja, pod rukovodstvom graditelja Bišofa iz Baje. U duhu tog vremena i društvenog statusa, oko kaštela je zasnovan engleski park po projektu pejzažiste Franje Hitera iz Češke i sve je otmeno izgledalo dok „urbi et orbi“ nije došlo do tektonskih poremećaja izazvanih svetskim ratovima. Nestadoše spahije, njihovom sudbinom se uputiše i Karađorđevi potomci, pa posle drugog svetskog klanja odluči nova, naravno narodna, vlast da se od gospodskog letnjikovca škola napravi. Bejaše kaštel pun dečije graje, dok male Riđičance ne zameniše poljo - zadrugari, a već kada se približiše i novi ratovi sa kaštelom koji bejaše i ničiji i svačiji poče se postupati baš tako : „ničiji-vražiji“.

Propade i ono malo sjaja što soc - realizam nije ogulio sa fasada i zidova moćnog zdanja, pa više ruglu no zamku sličan ode na privatizacioni doboš u novom milenijumu. Ni tako mu se sudbina nije popravila, čak ga i požar dodatno obogalji, menjaše zlosrećne i radu nesklone vlasnike sve dok u njegov posed pre neke tri godine ne dođe somborska firma „Meteor komerc“. Kako nisu od onih „mašna - tašna“ firmi, već ozbiljno poljodelačko i prerađivačko preduzeće, smesta ponudiše varoškim vlastima da im kaštel poklone, da se za selu potrebite svrhe koristi, ali i da niko na njemu ne zarađuje. Vlasti kao vlasti, trebalo je „samo“ tri godine ne bi li se grad primio poklona uslovljenog jedino tim da na zdanju bude istaknut natpis da se radi o poklonu „Meteor komerca” i njegovih vlasnika porodice Drobilović. Lepo i na polzu narodu riđičkom, koji već sa komšijama iz Mađarske, tamo niz carski drum, planira ne bi li se kakvog prekograničnog fonda Jevropskog domogao. A ako i to prođe kao i prošlogodišnja vinogradarska berba, nema sumnje, berićetno biće.
Tekst i foto: M. Miljenović

Izvor: Dnevnik.rs

subota, 17 februar 2018 00:00

Pita od mesa, pistacija i brusnica

Fil:
300 g brusnica
3 žlice šećera
sok pola narandže
maslinovo ulje
glavica luka
4 šnite slanine
2 čena belog luka
timijan, kadulja
500 g mlevene svinjetine
75 g pistaća, muskatni oraščić

Testo:
450 g glatkog brašna
100 g svinjske masti
4 kašike mleka
1 jaje
2 kašikice soli
150 ml vode

Priprema:

Stavite u posudu brašno i so. U tavu stavite vodu, mast i mleko te malo zagrete i prelijte preko brašna. Dodajte razmućeno jaje i zamesite testo. Ostavite da malo odstoji. U međuvremenu u tavu staviti šećer, brusnice i narandžin sok te sjedinite smesu na laganoj vatri.

Pripremite nadev od mesa: na zagrejano ulje dodajte sitno naseckan luk, slaninu narezanu na trakice, beli luk te mleveno meso koje dinstate oko pola sata.

Pretkraj dinstanja dodajte pistaće, listiće timijana i kadulje. Kalup za pečenje (idealan je onaj za torte) obložite papirom za pečenje, 2/3 testa razvaljajte i prekrijte kalup sve do rubova. Na testo staviti pola mesne smese, zatim brusnice i na to ostatak mesa. Prekriti ostatkom testa i premazati jajem. Peći na 200°C 30 minuta, a onda smanjiti na 180°C i peći još 30 minuta. Ohladiti pre posluživanja. Idealno je što ovaj delikates može minimalno tri dana stajati u frižideru.

Izvor: jutarnji.hr

Argentinac Volter Rodrigez odlučio je da se obračuna sa pedofilom koji je seksualno uznemiravao njegovu jedanaestogodišnju ćerku i zakazao sastanak s njim, pretvarajući se da se i dalje devojčica s njim dopisuje. Kada ga je ugledao, pretukao ga je na ulici, a potom pozvao i policiju.

Pedofil je kasnije identifikovan kao German Akosta (29), a danima je uznemiravao Rodrigezovu ćerku preko poruka na "Vac apu" i ubeđivao je da se sastane s njim, ali da nikako ne kaže s kim se nalazi. Akosta se nije nadao da će devojčica sve da ispriča svom ocu.

Otkako je ispričala ocu šta se događa, on je nastavio da se dopisuje sa pedofilom.

"Kaži im da ideš da se nađeš sa prijateljem", napisao je Akosta, ne znajući da se dopisuje sa njenim ocem.

Slao joj je poruke sa seksualnom konotacijom i tražio da mu ona pošalje svoje slike u donjem vešu.

"Ja sam nevina", napisao je Rodrigez, praveći se da je jedanaestogodišnja devojčica.

"To je super", rekao joj je Akosta.

Rodrigez je kasnije za medije rekao da je prvo dogovorio sastanak sa Akostom u njegovoj kući, ali da bi ga u tom slučaju sigurno ubio. Ipak, Akosta je kasnije promenio plan i rekao da se nađu na ulici u naselju Vila Kresto u Buenos Ajresu.

Kada je Rodrigez video Akostu na ulici, odmah ga je udario pesnicom u glavu, a zatim prebio i pozvao policiju. Uslikao ga je tako krvavog i fotografije okačio na društvenu mrežu Fejsbuk. Takođe je uz njegovu fotografiju okačio i uslikane poruke koje je razmenjivao sa devojčicom.

"Ovaj čovek je perverznjak. Slao je mojoj jedanaestogodišnjoj ćerki poruke i fotografije", napisao je Rodrigez na Fejsbuku.

I Rodrigez i Akosta su sada suočeni sa optužbama, ali nijedan od njih nije pritvoren. Rodrigez je optužen za nasrtaj na Akostu, a ovaj za seksualno uznemiravanje maloletnice.

"Sve sam im pokazao i nije mi jasno zašto taj čovek nije pritvoren. Takva osoba ne zaslužuje da šeta slobodno ulicama", rekao je Rodrigez.

Zakon u Argentini propisuje da će svako ko seksualno uznemirava maloletnike, kako na internetu tako i putem poruka na mobilnom telefonu, biti suočen sa kaznom od šest meseci do godinu dana u zatvoru.

"Pošto su ga oslobodili, postoji rizik za društvo, jer može neko drugo dete da uznemirava", upozorio je Hernan Navaro iz nevladine organizacije koja se bori protiv seksualnog uznemiravanja maloletnika.

Navaro je rekao da se ovakva vrsta maltretiranja ne prijavljuje dovoljno u Argentini i da roditelji često nisu ni svesni na koje sve načine predatori prilaze njihovoj deci putem interneta i poruka na mobilnim telefonima.

"Roditelji misle ako deca sede pored njih da su bezbedna. Ali deca su potpuno sama na internetu", dodao je Navaro.

Izvor: Kurir.rs/Unilad.co.uk

Fenomenalan, autentičan ukus indijskog naan hleba iz tiganja. Uz njega odlično ide preliv od maslinovog ulja...

Sastojci

brašno 330 g + 10 g za obradu
ulje 50 ml + 2 kašike
jogurt 50 ml
so 1/2 kašičice
puter 10 g
šećer 1 kašičica
prašak za pecivo 1/2 kašičice
suvi kvasac 1+1/2 kašičice
topla voda 100 ml
maslinovo ulje 70 ml
ruzmarin 1/2 kašičice
bosiljak 1/2 kašičice
origano 1/2 kašičice
beli luk u prahu 1/2 kašičice
so 1/2 kašičice

Priprema:

U mlaku vodu sipamo suvi kvasac i šećer, promešamo, poklopimo i ostavimo nekoliko minuta. U drugoj posudi pomešamo jogurt, ulje, so, a u posebnoj posudi brašno i prašak za pecivo. Potom sipamo lagano nadošli kvasac u brašno, kao i ostatak tečnosti (jogurt...). Rukama mesimo testo dok ne dobijemo manju loptu. Jednu kašiku ulja prelijemo preko umešenog testa i dobro razmažemo svuda. Posudu gde se nalazi testo prekrijemo providnom folijom, potom krpom i ostavimo na toplom 2 sata. Nadošlo testo prebacujemo na radnu površinu i izdelimo na 6 loptica. Svaku lopticu ubacimo u tanjir gde smo stavili prethodno 10 grama brašna i malo uvaljamo, potom razvučemo lopticu oklagijom na manje krugove kao što možete videti na fotografijama. Razvučeno testo deluje prilično tanko dok se ne ubaci u tiganj. Tiganj premažemo kašikom ulja (ulje ne dodajemo tokom pečenja) i kada se dobro zagreje (sve vreme je na najjačoj vatri) tada ubacujemo prvi disk od testa :). Hleb se peče kratko, nekih 3 - 4 minuta u zavisnosti od vatre. Par puta ga okrenemo kako bi se ispekao sa obe strane. Vruć hleb premažemo sa jedne strane puterom i speman je u potpunosti :). Što se preliva od maslinovog ulja tiče postupak je sledeći - pomešamo 70 ml maslinovog ulja extra devičanskog, pola kašičice soli, pola kašičice belog luka u prahu, pola kašičice bosiljka, pola kašičice ruzmarina i pola kašičice origana. Promešamo sve sastojke i preliv je spreman za služenje. Odlično ide uz naan hleb, prilično je ovaj preliv aromatizovan i dovoljno je da jednu kašičicu prelijete preko hleba i dobijete pravi užitak. Uz to su dobrodošle i sveže masline :).

Izvor: Blic

Mnoge odrasle osobe koje koriste ibuprofen i druge tzv. nesteroidne protivpalne lekove (NSAID), preteruju sa njihovom količinom, čime povećavaju rizik od ozbiljnih nuspojava poput unutrašnjeg krvarenja i srčanih udara, pokazalo je američko istraživanje.

Oko 15 odsto odraslih koji uzimaju ibuprofen ili druge slične lekove poput aspirina, diklofenaka, naproksena, celekoksiba i meloksikama, premašuju maksimalno preporučene dnevne doze za te lekove, otkrilo je istraživanje.

“NSAID lekovi ubrajaju se među najčešće korišćene lekove u SAD i svetu”, rekao je vodeći naučnik istraživanja doktor Dejvid Kaufman sa Univerziteta u Bostonu.

“Ti lekovi mogu da imaju ozbiljne nuspojave, uključujući krvarenje u digestivnom traktu i srčane udare, i često se uzimaju bez lekarskog nadzora zbog toga što su dostupni bez recepta", dodao je Kaufman.

“Stav da potrošači mogu da uzmu dozu leka po sopstvenoj proceni, bez obzira na upozorenja na pakovanju, zajedno s neznanjem o gornjim dozvoljenim granicama, povezan je s prekoračenjem dnevne maksimalne doze", dodao je.

U okviru istraživanja je 1326 potrošača ibuprofena imalo zadatak da vodi dnevnik korišćenja tog leka u toku sedam dana.

Njih 87 odsto nabavilo je lek bez recepta, navode naučnici u radu objavljenom u časopisu "Pharmacoepidemiology & Drug Safety".

Izvor: B92

Srpski centar Nikola Jokić ušao je u istoriju NBA lige pošto je na utakmici svojih Denver Nagetsa protiv Milvoki Baksa za samo 14 minuta i 33 sekunde uspeo da postigne najbrži tripl-dabl u istoriji najkvalitetnije košarkaške lige na svetu.

Sve epitete i hvalospeve zaslužio je Nikola Jokić za svoju igru protiv Milvokija u noći između četvrtka i petka u NBA ligi. Denver je pobedio sa 134:123, a momak iz Sombora je oborio rekord najbržeg tripl-dabla iz 1955. godine, koji je više od šest decenija držao Džim Taker, nekada košarkaš Sirakjuz Nešnelsa, koji su kasnije postali Filadelfija 76ersi.

Posle utakmice očekivano je bio uzbuđen, pa kao da nije bio svestan šta je učinio i koliko to važnost ima.

"Aaa....hvala. Moji saigrači su mnogo šutirali, mislim da smo pogodili 13 trojki u prvom poluvremenu, mislim da smo igrali veoma dobro, a meč smo završili kako smo i želeli. Pobeda je važna, takođe i dve pre toga su veoma važne, a mi idemo u velikom stilu na odmor pred Ol-star vikend", rekao je Nikola Jokić na terenu neposredno po završetku meča.

Jokić je meč završio sa 30 poena, 15 skokova i 17 asistencija, a u prvom poluvremenu nije ni znao da je blizu velikog ostvarenja.

"Ne nisam znao, bilo nam je potrebna pobeda protiv Milvokija, mi smo ih nadigrali, trčali smo i dodavali, bili smo dobri i u odbrani, ali najvažnija je pobeda i mi smo uspeli u tome", dodao je pomalo zbunjeno Jokić.

22-godišnji Srbin je imao i podršku sunarodnika kojima se i zahvalio.

"Pogledajte ih. Ovo je za momke iz Srbije", kazao je centar Denvera, koji je zatim otišao da se pozdravi sa navijačima, koji su bili i više nego oduševljeni onim što su videli u Milvokiju.

Izvor: N1

subota, 17 februar 2018 00:00

Japanski vetar

Sastojci

8 belanaca
400 g šećera
sok od 1/2 limuna

Fil:
8 žumanaca
8 kašika šećera
3 kašike brašna
2,5 dl mleka
250 g maslaca ili margarina
150 g mlevenih prepečenih lešnika
150 g seckanih oraha
2 kesice šlaga

Priprema

1. Belanca, šećer i sok od limuna umutite u čvrst sneg. Sipajte u pleh obložen pek papirom i pecite na 150 stepeni. Kora treba više da se suši nego da se peče. Gotovu koru pažljivo istresite iz pleha i isecite po dužini na tri dela.

2. Za fil umutite 4 žumanceta s 4 kašike šećera, dodajte brašno. Masu pomešajte s toplim mlekom i kuvajte na tihoj vatri. Kad se sjedini, ostavite da se ohladi. Preostala 4 žumanceta penasto umutite s maslacem ili margarinom i 4 kašike šećera pa pomešajte s filom koji je prethodno skuvan. Dobro promešajte i podelite na dva dela. U jedan deo stavite lešnike, a u drugi orahe. Prvu koru filujte filom s lešnicima, drugu filom s orasima, pa završite trećom korom.

3. Tortu ukrasite umućenim šlagom ili nekim od filova, ukoliko vam preostanu i ostavite u frižideru da se dobro ohladi.

Izvor: Stvar ukusa

U okviru programa manifestacije povodom proslave 17. februara, Dana grada Sombora "Vek građanskog Sombora- u predvečerje velikog rata i prisajedinjenja Srbiji 1918." u svečanoj sali zdanja Županije, promovisana je monografija "Istorija Sombora- grad kroz vekove" grupe renomiranih istoričara čime je završen projekat započet pre više od četrdeset godina.

Nije veliki broj gradova u Srbiji i okruženju, koji se danas mogu pohvaliti urbanim kontinuitetom dužim od šest vekova. Sombor je imao tu naklonost sudbine da jasne arhivske tragove svog urbanog trajanja može, bez prekida, da prati od kraja 14 veka, do savremenog doba.

"Trendovi u savremenoj istoriografiji, tokom poslednjih decenija kreću se ka takozvanoj mikroistoriji odnosno objašnjavanju velikih pitanja u malim sredinama. Istorija Sombora kao projekat započet pre više od četrdeset godina na jednom mestu sažima sve stručne radove koje su pisali istoričari druge polovine dvadesetog veka o periodima istorije grada", naglasio je Milan Stepanović, publicista.

Zahvaljujući trudu priređivača - dr Miloša Petrovića i dr Vladimira Jerkovića i uz podršku gradskih vlasti, istorija Sombora do 1914. godine, prikazana je u reprezentativnom izdanju.

"Na njoj su sarađivala najveća imena srpske istoriografije poput akademika Sime Ćirkovića, akademika Slavka Gavrilovića i akademika Vasilija Krestića uz niz drugih autora koji su svojim prilozima u značajnoj meri zaokružili prvi sintetski pogled na istoriju grada Sombora", naglasio je doc. dr Mihajlo Antolović sa Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Autorka dela monografije, prof dr Katalin Kaić, proučavala je 19. vek sve do početka prvog svetskog rata sa akcentom na kulturnu istoriju grada Sombora, odnosno vreme nastajanja prve monografije Bač-bodroške Županije.

"Smatram da je jedan od najuspelijih poduhvata u to vreme bilo osnivanje Istorijskog društva Bač-bodroške Županije 1883 godine, tada su počeli saradnici tog društva d izučavaju istoriju i kulturnu istoriju ne samo Sombora nego i šire. Naravno, tu je i rad Učiteljskog fakulteta, tu su i novine i na srpskom i na mađarskom jeziku", kazala je ona.

Knjiga "Istorija Sombora" konačan je pečat istoriografskim naporima da se prošlost grada detaljno istraži, klasifikuje i objavi te predstavlja okončanje višedecenijskog projekta čija prva ideja seže od sedamdesetih godina prošlog veka.

Izvor: RTV

subota, 17 februar 2018 00:00

Dečiji bazar oduševio male Apatince

U organizaciji Udruženja građana ,,Moj Apatin'', u fiskulturnoj sali Gimnazije ,,Nikola Tesla'' u Apatinu je organizovan ,,Dečiji bazar'', sa pregršt zanimljivih dešavanja za naše najmlađe sugrađane.

Pored dečije pijace, na kojoj su deca, starosti od 4 do 10 godin, prodavala igračke i druge predmete koje su sami napravili, u sali Gimnazije organizovane su i izuzetno interesantne kreativne radionice, a čiji je realizator bio Centar dečijih aktivnosti ,,Mestašce'. Uz brojne šarene štandove, održane su i prezentacije fiskulturnih vežbi, koje su sprovedene zahvaljujući Klubu korektivne gimnastike ,,Vežbaj za zdravlje''. Ovaj klub već tri godine unazad uspešno vode dva mlada profesora fizičkog, diplomirana fizioterapeuta, Dejan Smiljanić i Bojan Solać.

U Klubu korektivne gimnastike ima oko četrdesetoro dece iz Apatina i Prigrevice i isto toliko žena. Rade u Sportskom savezu opštine Apatin i novi polaznici su dobrodošli.

U okviru ,,Dečijeg bazara'' bila je organizovana i sjajna klovnovska predstava ,,Željko Veseljko'', a kojoj su se deca posebno obradovala.

Ulaz na ovaj događaj bio je potpuno besplatan. Organizatoru čestitamo na dobroj ideji i još jednom uspešno realizovanom projektu.

Izvor: 025info

Za milijardu i po Kineza širom sveta večeras stiže Nova godina. Prema Lunarnom kalendaru od 16. februara ulazimo u "godinu psa".

Kinezi smatraju da će "godina psa" gotovo svima doneti pozitivne promene.

Može se očekivati miran i lep period jer je pas blagonaklon prema svima koji šire mir i harmoniju i pomažu drugima.

Nova godina označava i početak velikog Prolećnog festivala.

To su neradni dani kada su cela Kina i Kinezi u dijaspori u pokretu. Po tradiciji ovaj praznik se slavi sa porodicom u svome domu. Očekuje se da će čak 700 miliona ljudi putovati ovih dana i to u dva smera.

Izvor: N1

petak, 16 februar 2018 00:00

Pileća prsa u sosu od pečuraka

Sastojci

600 g mariniranih pilećih grudi
200 g šampinjona
100 g crnog luka
2 dl belog vina
kašika sveže mirođije
2 dl pavlake
60 g maslaca
1 dl limunovog soka
so, biber

Priprema

1. Pileće grudi marinirati u ulju sa sitno seckanom svežom mirođijom i limunovim sokom. Posoliti i pobiberiti marinadu, pa meso ispržiti na maslacu.

2. Izrestovati crni luk, pečurke, sa dodatkom malo brašna, senfa, belog vina i pavlake, pa napraviti sos od pečuraka.

3. Ispržene pileće grudi složiti na tanjir, pa preliti sosom od pečuraka.

Izvor: Stvar ukusa

Štab za vanredne situacije grada Sombora razmotrio je i usvojio izveštaj o radu u 2017. godini, a potom i Plan rada za 2018. godinu.

Planom rada u 2018. godini, u prvom kvartalu, predviđeno je donošenje Programa mera i radova na smanjenju rizika od poplava, razmatranje epidemiološke situacije na teritoriji grada Sombora, te analiza rada zimskih službi u zimskom periodu 2017/2018. godine.

U drugom kvartalu 2018. godine, Štab će izraditi procenu ugroženosti i Plan zaštite i spasavanja, te sa štabovima za vanredne situacije opština koje pripadaju Bačkim vodotocima razmeniti iskustva o zajedničkim problemima, rizicima i opasnostima po stanovništvo, materijalna, kulturna dobra i životnu sredinu.

Osim ostalog, u trećem kvartalu sa opštinama koje pripadaju Bačkim vodotocima biće razmenjena iskustva i uspostavljena saradnja u oblasti sistema ranog upozoravanja i javnog uzbunjivanja

U četvrtom kvartalu 2018. godine analiziraće se nivo organizovanosti, opremljenosti i obučenosti jedinica civilne zaštite za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja. U poslednjem kvartalu analiziraće se i stanje divljih deponija na teritoriji grada Sombora.

Vladislav Milošev, direktor i Kristina Braun Luković, ispred VDP „Zapadna Bačka“ govorili su o zagađenju na Bačbokodskom kraku Plazović.

Rečeno je da je zagađenje uočeno 12. januara 2018. godine, te da su obaveštene nadležne inspekcije, Agencija za zaštitu životne sredine i druge nadležne institucije u Srbiji koje su alarmirale nadležne institucije u Mađarskoj, sa zahtevom da se odgovori o kakvom je zagađenju reč i šta se preduzima da se otkloni.

Nakon toga, nadležne institucije Srbije i Mađarske održale su 25. januara vanredni sastanak i obišle lokaciju na kojoj je zagađenje uočeno. Konstatovano je da se zagađivač nalazi na području Bačbokoda, da je zagađenje organskog porekla, te da mađarske inspekcijske službe redovno sankcionišu zagađivača, ali je situacija na Bačbokodskom kraku Plazovića nepromenjena.

S obzirom na navedeno, Štab za vanredne situacije grada Sombora će se, zaključeno je na sednici, obratiti Ministarstvu poljoprivrede – Republičkoj direkciji za vode, sa zahtevom da se sa republičkog nivoa od nadležnih mađarskih institucija zatraži odgovor na pitanje zašto već mesec dana Plazovićem teče zagađena voda i šta se preduzima da se zagađenje otkloni.

Rečeno je i da je voda na Bačbokodskom Plazoviću poslednji put uzrokovana 7. februara i da rezultati analize još nisu poznati.

Na sednici Štaba o epidemiološkoj situaciji na teritoriji grada Sombora, prisutne je izvestio direktor Zavoda za javno zdravlje u Somboru, Srđan Merei.

Prema njegovim rečima epidemiološka situacija na teritoriji grada je pozitivna, nije zabeležen nijedan slučaj morbila, a i grip je u granicama ispod srednjeg nivoa.

U subotu, 17. februara, sa početkom u 16 sati u kuglani "Banja Junaković" biće održana utakmica 13. kola Superlige Srbije za žene. Igraće kuglašice "Apatin" protiv "Singidunuma". Glavni sudija je Mirko Čukvas.

U nedelju, 18. februara, sa početkom u 16 sati u kuglani „Banja Junaković“ biće održana utakmica 13. kola I lige Srbije grupa Vojvodina za muškarce. Igraće kuglaši "Apatina" protiv kuglaša "Vojvodine". Glavni sudija je Vesna Ćalić.

Izvor: 025info

Rast nivoa okeana ubrzava se i do kraja veka mogao bi dosegnuti 65 centimetara, što se poklapa s procenom Ujedinjenih nacija. Ta pojava bi mogla ozbiljno da ugrozi gradove na obali, navodi se u američkoj naučnoj studiji.

Nivo okeana sada raste ritmom od približno tri milimetra na godinu, ali bi se ritam mogao utrostručiti na 10 milimetara svake godine sve do 2100. godine, navodi se u studiji objavljenoj u listu Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States (PNAS).

Rezultati tih radova temelje se na podacima koje su prikupljali sateliti tokom 25 godina. Oni su "u skladu s projekcijama iz izveštaja AR5 (koje je u 2014.) predstavio UN-ov stručni panel za klimu (GIEC)", navodi se u studiji.

"To ubrzanje izazvano je prvenstveno ubrzanim otapanjem Grenlanda i Antarktika i moglo bi potencijalno udvostručiti ukupan nivo okeana do 2100. godine, što je novost u odnosu na projekcije koje su polazile od načela da će rast biti konstantan", kaže glavni autor studije Stive Nerem, profesor aeronautičkog inženjerstva na Univerzitetu u Koloradu.

S tim rastom koji se svake godine ubrzava, nivoi okeana narasli bi više od 60 centimetara do kraja veka, kaže profesor Nerem.

"I naravno, to je oprezna procena", upozorio je.

Klimatske promene uzrokuju rast okeana putem dva fenomena: ubrzano otapanje leda na polovima i povećanja nivoa ispuštanja štetnih gasova u atmosferu.

Ovaj drugi fenomen odgovoran je za rast temperature voda, jer topla voda manje je gusta od hladne i zauzima više mesta.

Taj mehanizam već je odgovoran za polovinu od konstatovanih sedam centimetara koliko je nivo mora narastao u posmatranih 25 zadnjih godina, kaže profesor Nerem.

"Ova studija skreće pažnju na važnu ulogu koju mogu imati podaci prikupljeni satelitima jer oni potvrđuju projekcije o klimi", rekao je koautor studije Džon Fasulo, klimatolog u Nacionalnom centru za istraživanje atmosfere.

Izvor: N1

Informisanje na jezicima nacionalnih manjina ostaće prioritet za finansiranje i u 2018. godini, odlučeno je na sednici Saveta za nacionalne manjine kojom je predsedavala premijerka Ana Brnabić. Sredstva će biti izdvojena iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine, koji je u odnosu na prethodnu godinu uvećan 12 puta i sada iznosi 21,8 miliona dinara.

"Dosadašnja sredstva su bila vrlo mala i ponosna sam što smo posle 15 godina aktivirali taj fond, a zatim ga i znatno uvećali", rekla je premijerka i dodala da će Vlada nastaviti da ulaže napore i sredstva za unapređenje položaja i prava nacionalnih manjina koja su, kako je istakla, važan resurs i ponos Srbije.

Brnabić je dodala i da očekuje mnogo više projekata i programa koji će afirmisati vrednosti nacionalnih manjina.

U saopštenju je navedeno da je na sednici predstavljen i Nacrt izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima, koji bi izmedju ostalog trebalo da unapredi transparentnost finansiranja nacionalnih saveta.

Premijerka je podsetila da će tokom ove godine biti održani i izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić ukazao je da su tokom izrade Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjima sprovedene javne konsultacije na radni tekst nacrta ovog zakona, kao potpuno nova praksa, uz već postojeću saradnju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Izvor: N1

Građani Srbije od danas će moći da glasaju za najuspešnije robne i korporativne brendove na domaćem tržištu – najbolјe izvoznike, turistički smeštaj, manifestacije, organske proizvode kao i startap preduzeća.

Na sajtu www.najboljeizsrbije.com otvoreno je elektronsko glasanje koje će imati značajan uticaj na izbor za priznanje „Najbolje iz Srbije 2017“ Privredne komore Srbije.

„Glasanje na sajtu je mogućnost da potrošači iskažu stav o vrednosti brendova koje koriste. Najbolji robni i korporativni brendovi, organski proizvodi, manifestacije, izvoznici, turistički smeštaj i startap preduzeća, ove godine biće izabrani u 24 kategorije. U svakoj kategoriji može da se glasa za jedan brend, a postupak glasanja je anoniman. Glasači mogu da se opredele da podrže izbor najboljih u svim, ili tek u određenim kategorijama, prema ličnom stavu. Sa jedne adrese elektronske pošte može se glasati samo jednom“, navode u saopštenju iz Privredne komore Srbije.

„Najbolje iz Srbije“ je tradicionalna akcija Privredne komore Srbije i od 2004. godine do sada, 312 dobitnika je ponelo ovu titulu. Nagrada je merilo uspeha, tržišne prepoznatljivosti i poverenja potrošača. O značaju i prestižu koji donosi titula „Najbolje iz Srbije“ govori podatak da je u akciji do sada učestvovalo više od 1700 brendova.

Izvor: Danas

Strana 1 od 445

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top