Planeta

Vesela muzika podstiče kreativno razmišljanje

Slušanje vesele muzike za vreme rada može da podstakne kreativnost i rešavanje problema, pokazalo je najnovije istraživanje.

Klasična muzika koja se odlikuje pozitivnom energijom poput dela Antonija Vivaldija, ima najveće izglede da podstakne kreativno razmišljanje, zaključili su naučnici.

“Kreativnost je jedna od temeljnih veština potrebnih za suočavanje sa svetom koji se menja brže nego ikad pre”, kaže koautor istraživanja Sem Ferguson s tehnološkog univerziteta u Sidneju.

“Saznanja o tome kako podstaći tu važnu veštinu postaju sve bitnija”, kaže on.

U okviru istraživanja koje su sproveli Ferguson i Simone Riter iz univerziteta Radboud u Nijmegenu, 155 studenata Radbouda slušalo je klasičnu muziku dok je obavljalo kreativne poslove.

Ispitanici su bili podeljeni u pet grupa od kojih je svaka slušala jedno od četiri muzička dela ili su u tišini radili postavljene zadatke.

Muzika je odabrana u zavisnosti od procene kako utiče na raspoloženje i koliko je podsticajna.

"Labud" Kamila Sen-Sansa odabran je kao muzika koja podstiče dobro raspoloženje ali nije podsticajna jer deluje umirujuće, Vivaldijeva Četiri godišnja doba predstavljala su veselo delo, Adađo za gudače Semjuela Barbera bio je 'predstavnik' tugaljive i usporene muzike, a kompozicija "Mars, donosilac rata" Gustava Holsta bila je negativno, uznemirujuće delo.

Kako bi testirali kreativnost naučnici su se usmerili na divergentno mišljenje koje uključuje davanje više različitih interpretacija i odgovora na temelju dostupnih informacija stvaranjem neočekivanih kombinacija te prepoznavanjem asocijacija među idejama i pretvaranje informacija u neočekivane oblike.

Divergentno razmišljanje ključno je za današnju nauku, tehnologiju i kulturu zbog toga što su inovacije često rezultat spajanja potpuno različitih stvari i ideja, navode autori u časopisu PLoS ONE.

Ferguson i Riter tražili su od ispitanika da navedu što je moguće više različitih i kreativnih primena cigle. Takođe testirali su konvergentno mišljenje koje pokazuje može li ispitanik doći do najboljih, utvrđenih i tačnih odgovora na probleme za koje se rešenje već zna.

Odgovori su potom rangirani po broju, kvalitetu, kreativnosti, originalnosti i korisnosti ideja. Studenti su morali da ocene i svoje raspoloženje pre testa i koliko ima se dopala muzika.

Naučnici su utvrdili da raspoloženje ispitanika pre testa nije uticalo na njihovu kreativnost u rešavanju postavljenih zadataka. Nije imalo uticaja ni koliko im se sviđala muzika ili koliko im je bila poznata.

Istraživanje je pokazalo da vrsta muzike nije uticala na kvalitet rešavanja testa kreativnosti u poređenju s tihim uslovima rada, uz izuzetak vesele muzike. Vesela muzika uticala je u pozitivnom smislu na divergentno mišljenje. U slučaju konvergentnog mišljenja nije imala nikakvoga uticaja.

“Muzika je toliko važan deo svakodnevnog života i mogla bi biti potencijalni put jačanja kreativnosti u obrazovanju i na radnom mestu”, kazao je Reks Jung sa univerziteta Nju Meksiko u Albukerkiju.

“Čak i kad ljudi sami ne sviraju, mogu je ceniti”.

Jung napominje da su ograničenja studije manji broj ispitanika i činjenica da su većina bile žene jer faktori poput pola, uzrasta, obrazovanja i društveno ekonmoskog statusa mogu da utiču na to kako muzika utiče na kreativno mišljenje.

Izvor: N1

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top