Beograd -- Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, a danas je zemlja menadžera koja bi, ako ne izvrši reformu obrazovanja mogla da ostane bez zanatlija.

Ukoliko Srbija ne donese Zakon o zanatstvu, mogla bi da ostane bez varilaca, tesara, molera, vodoinstalatera i mesara, upozorava predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković.

On skreće pažnju da sve zemlje Jugoistočne Evrope odavno imaju zakone o dualnom obrazovanju i zanatstvu i sertifikovanu radnu snagu, a da Srbija, kako kaže, skoro 40 godina ne školuje zanatski kadar "na pravi način".

"Svaka firma koja je došla u Srbiju suočava se sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Školujemo menadžere, ekonomiste i pravnike koji na tržištu rada odmah postaju viškovi, a nemamo građevinaca, varilaca, tesara, čak ni mesara", naveo je Novaković za Tanjug.

Prema njegovim rečima Zakon o zanatstvu, koji je do sada dva puta bio na javnoj raspravi, ali nije ušao u skupštinsku proceduru, do detalja bi opisao kako se izučava zanat, sprovodi praksa i koje mogućnosti pruža za zaposlenje.

Istovremeno sagovornik Tanjuga se pita zašto ne bismo imali sertifikovanu radnu snagu poput Rumunije i Bugarske iz kojih su, kako kaže, srpske građevinske firme pre nekoliko godina angažovale oko 200 varilaca za rad u Sočiju jer ih u Srbiji nije bilo dovoljno.

"Da smo kojim slučajem dobili da radimo Južni tok, gde bismo mi sad našli varioce u Srbiji?! Posla ima i biće ga, ali mi nećemo imati radnike! Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nam mnogi zanati nedostaju", upozorava on.

Novaković primećuje da su i uslužne zanatlije sve potrebnije u svakom gradu.

"U Novom Sadu je nekada bilo više od 100 krojača, danas ih je svega pet, a slično je sa svim zanatima. Za male, sitne popravke biće teško naći majstore", tvrdi Novaković.

Prema njegovim rečima nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ne utiče direktno na cenu njihovog rada i usluga, već je diktira životni standard građana.

On ukazuje i na problem "odliva majstora" iz Srbije zbog, kako kaže, neadekvatnog poslovnog ambijenta.

"Kada su mladi majstori u moje vreme otvarali radnje, tri godine su bili oslobođeni svih poreskih davanja da bi mogli da razviju posao. Ne bi odlazili iz zemlje da je ambijent drugačiji", smatra Novaković.

Direktor Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, Branislava Simanić navela je da prema statistickim podacima u Srbiji trenutno posluje 53.118 proizvodnih preduzetničkih radnji, u prerađivačkoj delatnosti 36.497, dok je u delatnosti građevinarstva 16.621 radnji.

Ona je dodala da je istovremeno u proizvodnim građevinskim radnjama zaposleno 11.382 radnika u koje spadaju vodoinstalateri, bravari, moleri...

"Prema ovim podacima, veći je broj proizvodnih građevinskih radnji od broja zaposlenih radnika u njima. Iz priloženog se može videti da je u 2016. opao i broj građevinskih radnika sa kvalifikacijama i vrednost obavljenih građevinskih radova", rekla je Simanić.

Ona je ocenila da se prema analizama i očekivanom povećanju učešća građevinske delatnosti u stvaranju BDP u narednom periodu, očekuje porast tražnje za deficitarnim radnicima iz građevinske struke.

Savetnica za vođenje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Mirjana Sakić kaže da je prema evidenciji ove službe u Srbiji bez posla više od 150.000 lica sa trećim stepenom stručne spreme što čini oko 25 odsto ukupnog broja nezaposlenih.

Sakić je za Tanjug navela da su među njima različita zanatska zanimanja, kao i da je određenih profila vrlo malo na evidenciji ili da ih uopšte nema.

"To su zanimanja trećeg stepena brodarstva i geodetske struke. Takvih je obično jedan ili dva na našoj evidenciji, pa pretpostavljamo da brže nalaze posao ili je reč od deficitarnim zanimanjima", rekla je Sakić.

Ona dodaje da je u 2017. najmanje zaposleno tkača, šivača i krojača, dok je najviše zaposleno prodavaca, automehaničara, bravara i radnika u autoindustriji.

Kada je reč o građevinskim radnicima, podaci NSZ su, kako kaže, na nivou procene.

Mnogi od njih rade u sivoj ekonomiji ili u sezoni građevinskih radova kada je povećana potražnja za njima", objašnjava Sakić.

Prema njenim rečima na evidenciji NSZ je više nezaposlenih nego što su potrebe poslodavaca.

"Promene se dese kada su aktuelni sezonski poslovi ili kada se pojave veće kompanije i investicije, kao što je ranije, recimo, bio slučaj u automobilskoj industriji. Najveća je jagma za IT stručnjacima i to ne samo za visokoobrazovanim, već i onim sa specijalizovanim kursevima", kaže sagovornica Tanjuga.

"Kroz profesionalnu orijentaciju trudimo da ukažemo da se izaberu na osnovu realnih zahteva i mogućnosti, a ne usputnih kriterijuma", kaže Sakić i preporučuje mladima da se informišu na vreme ne samo o brojkama nego i o primerima dobre prakse.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svetska banka proglasila je večeras Srbiju za najbolju zemlju u Jugoistočnoj Evropi po kriterijumu sprovedenih reformi na osnovu kojih je postala privlačnija stranim investitorima.

Priznanje je u ime Vlade Srbije primio državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac, saopštilo je Ministarstvo privrede.

Iz Svetske banke su pohvalili reformske poteze Srbije, posebno ističući usvajanje Zakona o ulaganjima. Kako je rečeno na forumu o Konkurentnosti privlačenja investicija u Beču, u organizaciji Svetske banke, Srbija je označena smo kao zemlja koja je bila naijinovativnija u ovom delu Evrope u privlačenju stranih investicija, navodi se u saopštenju.

„Srbija je napredovala u mnogim konkurentskim oblastima, a prema analizi indeksa konkurentnosti, od 12 stubova, ostvarili smo najveći napredak u osam najvažnijih oblasti“, izjavio je Trivunac koji učestvuje u forumu zajedno sa v.d. direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu, Ministarstvu privrede će u fokusu biti mere za povećanje konkurentnosti, što će doprineti i povećanju stopa privrednog rasta.

On je izdvojio je šest ključnih mera – privlačenje strateških investicija, povećanje izvoza, brži rast start-ap kompanija i veći doprinos brzorastućih malih i srednjih preduzeća, regionalnu specijalizaciju prerađivačke industrije, rešavanje problema velikih gubitaša i kreiranje nove industrijske politike.

“Ministarstvo privrede u saradnji sa Svetskom bankom radi na donošenju nove industrijske politike do 2030. godine, u okviru koje će biti definisane mere i mehanizmi kojima je u fokusu razvoj inovacija, primena koncepta Industrija 4.0, i pametna specijalizacija prerađivačke industrije Srbije”, rekao je Trivunac

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 24 oktobar 2017 00:00

Vujović: Osloboditi početnike poreza

Ministar finansija Dušan Vujović podržao je danas predlog NALED da početnici u poslovanju najmanje godinu dana budu oslobođeni plaćanja poreskih obaveza.

On je na sednici Stručne grupe Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije istakao da je potrebno što pre formirati radnu grupu za pripremu regulative, kako bi ta mera zaživela u 2018.

Podržavam inicijativu, jer je veoma važno da povećamo šanse da se više mladih ohrabri i odluči da pokrene biznis. Poresko oslobođenje ne bi predstavljalo veliki trošak za budžet, a poslalo bi snažnu poruku podrške početnicima u poslovanju i otvarilo vrata za rad u legalnim tokovima, rekao je Vujović na skupu na kojem je resornim institucijama predstavljena Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED.

Vujović je istakao da je posebno važno da meru prate i propisi koji će neutralisati mogućnost da početnike u poslovanju nakon poreskog oslobođenja dočeka povećanje nameta na lokalu.

Predsedavajući Saveza NALED za fer konkurenciju Goran Pitić podsetio je da je uvođenje podsticaja jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i ocenio da bi to imalo niz pozitivnih efekata.

On je sugerisao da bi olakšavanje poslovanja u digitalnom svetu dodatno podstaklo preduzetništvo, otvorilo nove izvore finansiranja i omogućilo Srbiji da preskoči nekoliko koraka u razvoju.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da je nova mera dobrodošla kako bi Srbija pokušala da menja model privrednog razvoja i radi u korist preduzetništva.

Predlog za poresko oslobođenje je transparentniji i pravičniji u odnosu na mnoge vrste podsticaja koje sada imamo i trebalo bi ga učiniti dostupnim što širem krugu ljudi, rekao je Altiparmakov.

Učesnici skupa su se saglasili da je podrška razvoju preduzetništva hitna, jer je, prema podacima Agencije za privredne registre, u poslednjih deset godina za gotovo trećinu opao prosečan broj novoosnovanih preduzetničkih radnji - sa 45.500 na 33.000 godišnje.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da li bi Mercedes mogao uskoro da preuzme kompaniju Fijat Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu? I da li je Hjundai realna priča za Fijat?

Povod za tu bombastičnu informaciju bila je skorašnja poseta "delegacije Mercedesa", koja je, kako je navedeno u novinskim napisima, posetila proizvodne pogone kragujevačke fabrike automobila.

Iako nije naveden ni sastav delegacije, kao ni razlog njene posete Kragujevcu, u delu domaće javnosti namah je lansirana priča da Mercedes planira da preuzime Fijatovu fabriku u centru Šumadije.

Zašto samo fabriku u Kragujevcu, a ne celu Fijat Krajsler automobili grupaciju, što bi s obzirom na veličinu nemačkog giganta bilo daleko logičnije, domaći analitičari nisu obrazložili.

O čemu se zapravo radi?

Grupa ljudi iz Mercedesa nedavno je zaista posetila Fijatovu fabriku u Kragujevcu, ali su u pitanju bili radnici Mercedesove fabrike u Mađarskoj koji su u kragujevačku fabriku, koliko je poznato, došli kako bi se upoznali sa pojedinim tehničko-tehnološkim rešenjima u proizvodnom procesu FCA Srbija, što, inače, nije neuobičajena praksa u auto-industriji. Još se priča o Mercedesu nije ni ohladila, a pojavila se nova koja svedoči o pregovorima grupacije Fijat Krajsler automobili sa Hjundaijem, o čemu su najpre izvestili južnokorejski, a zatim i američki mediji, među kojima i ugledni Forbs.

FCA, kako se navodi, traži partnera prvenstveno "kako bi podelili troškove razvoja električnih i hibridnih modela", ali i "kako bi ojačali", što bi im omogućilo udruživanje sa Hjundaijem (ista argumentacija navođena je i u tekstovima u kojima je najavljivano da Kinezi kupuju brendove Fijata i Krajslera, te da se proizvodnja kultnog Krajslerovog modela "Jeep" (Džip) seli u Kragujevac).

Analitičari, prenose inostrani mediji, smatraju da bi FCA Korejcima omogućila oporavak na kineskom tržištu, gde beleže pad usled krize sa Severnom Korejom, ali i napredak na evropskom tržištu, gde je Fijat naročito dobro pozicioniran. S druge strane, Hjundai bi za FCA značio bolju prodaju u SAD, gde se, između ostalog, prodaje i kragujevački "fijat 500L".

Procenjuje se da je Hjundai prvenstveno zainteresovan da kupi udeo FCA koji se odnosi na proizvodnju krosovera i komercijalnih vozila, pa bi upravo kragujevački 500L mogao da bude jedan od aduta FCA u pregovorima. Kragujevački "veliki fića" se već proizvodi kao jedna vrsta krosovera u varijanti "cross", a i osnovna verzija modela će se u prodaji pojaviti naredne godine. Ako se postigne dogovor, i kragujevačka fabrika bi postala deo nove grupacije koju bi, pored Fijata i Krajslera, činio i južnokorejski Hjundai, što bi, kako se pretpostavlja, otvorilo mogućnost proizvodnje električnih i hibridnih modela u Srbiji.

Za razliku od neosnovanih tvrdnji da Mercedes preuzima Fijatovu fabriku u Kragujevcu i najava da drugorazredna kineska kompanija kupuje najznačajnije brendove Fijata i Krajslera, eventualno udruživanje FCA grupacije i Hjundaija, smatraju upućeni, nikako nije nerealno. Izvršni direktor FCA Serđo Markione godinama unazad nastoji da nađe još jednog partnera kompaniji kojoj je na čelu. U tom kontekstu pominjani su Pežo, Folksvagen, Dženeral motors, a u poslednje vreme i Hjundai, koji je sredinom 90-ih najozbiljnije bio zainteresovan za nekadašnju Zastavinu fabriku automobila, a od čije kupovine je, kao ranije Reno, docnije Pežo i drugi, morao da odustane zbog sankcija tadašnjoj SR Jugoslaviji.

Da li će Hjundai u dogledno vreme ipak, udruživanjem sa FCA grupacijom, da dođe u Kragujevac, ostaje da se vidi.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Postupak prodaje 75 odsto kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora proglašen je neuspešnim jer nije stigla nijedna prijava, objavilo je Ministarstvo privrede Srbije.

Početna cena bila je 1,08 miliona evra.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika. To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 miliona evra, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Objavljeno u Somborske vesti

Srbija je napredovala za 12 mesta po Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2017/18. godinu.

Indeks koji ocenjivanjem više parametara utvrđuje stepen konkurentnosti privrede u odnosu na ostalih 137 ekonomija, Srbiju je svrstao na 78. mesto. Srpska ekonomija je napredovala u osam od 12 stubova konkurentnosti, a iako je napredovala za 12 mesta, u ukupnom zbiru ocena konkurentnosti je povećana sa 4,0 na 4,1 (jedan je najgore, a sedam najbolje). Najveći napredak je ostvaren u makroekonomskom okruženju gde smo preskočili 31 mesto i sa prošlogodišnjeg 103. završili na 72. Tome je pre svega doprinelo drastično smanjenje budžetskog deficita i javnog duga. Po visini inflacije Srbija se nalazi na prvom mestu koje doduše deli sa velikim brojem drugih zemalja koje imaju inflaciju ispod dva odsto.

Prema osnovnim parametrima koji obuhvataju institucije, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje i zdravlje i primarno obrazovanje Srbija je napredovala sa 87. na 74. mesto. U okviru ovog pokazatelja najbolje stojimo sa zdravstvom i osnovnim obrazovanjem koji su na 52. mestu, a najlošiji sa kvalitetom institucija koji su na 104. mestu.

Drugi set pokazatelja ocenjuje efikasnost ekonomije po kom smo takođe napredovali i to osam mesta, na 82. poziciju. Tu nam je najbolje ocenjeno više obrazovanje i poslovne obuke prema kojima smo na 59. mestu, dok nagore stojimo sa efikasnošću tržišta po kom smo na 110. mestu od 137 zemalja. U okviru ovog pokazatelja najlošije stojimo u kategoriji sofisticiranost kupaca gde smo na čak 128. mestu. Takođe, pomerili smo se prošlogodišnjeg pretposlednjeg 137. mesta po sposobnosti da zadržimo i privučemo talente na i dalje loše 134. odnosno 132. mesto. U okviru ovog pokazatelja zabeležili smo rast efikasnosti tržišta rada i skočili za 14 mesta, na 92. poziciju.

Poslednji set pokazatelja pokazuje gde se ekonomija nalazi u pogledu inovacija i sofisticiranosti poslovanja gde smo napredovali sa 120. na 104. mesto.

Na predstavljanju Indeksa konkurentnosti ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da će sledeće godine biti privredni rast od 3,5 do četiri odsto.

"Nemamo inflaciju kao problem i makroekonomski pokazatelji će biti još bolji. Ove godine smo imali planirani privredni rast od tri odsto, pa smo ga smanjili na 2,3 odsto, posle razgovora sa MMF, zbog loše situacije u poljoprivredi i energetskom sektoru usled suše", rekao je Vujović najavljujući da bi narednih godina rast BDP-a mogao da dostigne i pet do šest odsto.

On je ukazao i da Indeks kasni jer je uzeo podatak o javnom dugu od 74,1 odsto BDP-a s kraja prošle godine, dok je danas ovaj odnos 64 odsto.

"U sledećoj evaluaciji bićemo znatno bolji i očekujem da ćemo napredovati za dvadesetak mesta", poručio je srpski ministar finansija.

Vujović je istakao i budžetski suficit od 84 milijarde dinara za prvih osam meseci, za milijardu evra bolji rezultat od dogovorenog sa MMF-om.

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma najveći problemi za poslovanje su visina poreza i pristup finansiranju. Treći problem za privrednike je neefikasna državna birokratija, pa onda korupcija. Na petom mestu je neizvesnost u pogledu politika koje država sprovodi u raznim oblastima. Vujović je prokomentarisao da se upravo radi na zakonu o parafiskalnim nametima kako bi se uveo red i kako opštine ne bi mogle svaka pojedinačno da ih donose. On je potvrdio i da u Srbiji postoji praksa da se poreska politika ne primenjuje na isti način u celoj zemlji.

Inače Globalni indeks konkurentnosti se u velikom delu određuje na osnovu ankete 100 privrednika i menadžera u Srbiji koji odgovaraju na postavljena pitanja. Neke analize pokazuju da se naši poslovni ljudi uglavnom porede sa najrazvijenijim zemljama i daju pesimističnije odgovore nego što je stvarno stanje, dok su privrednici iz drugih manje razvijenijih zemalja davali mnogo pozitivnije ocene, mada je situacija lošija nego kod nas.

U regionu bolji samo od BiH
Iako je Srbija zabeležila značajan skok, na Globalnom indeksu konkurentnosti i dalje se nalazi blizu začelja u regionu. Crna Gora na 77. i Srbija na 78. mestu imaju istu ocenu 4,1, a gora je samo BiH na 103. mestu sa ocenom konkurentnosti 3,9. Na vrhu regiona su Slovenija na 48. i Bugarska na 49. mestu sa ocenom 4,5, a iza njih su Mađarska i Rumunija na 60. i 68. mestu sa ocenama 4,3. Ispred Srbije su i Hrvatska na 74. i Albanija na 75. mestu sa ocenom konkurentnosti 4,2. Na vrhu globalne liste konkurentnosti i ove godine nalazi se Švajcarska, a prate je SAD i Singapur.

Vujović obećao značajan rast penzija
Vujović je napomenuo da će penzioneri ove godine verovatno dobiti jednokratnu pomoć, a da u 2018. sledi povećanje penzija mada nije mogao da precizira o kolikom povećanju se radi već da samo "očekuje da će biti značajno", mada će se o tome još razgovarati sa MMF-om u oktobru i novembru.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 24 septembar 2017 00:00

Dinar na "steroidima", ekonomisti upozoravaju

Od početka godine do avgusta 2017, javni dug Srbije smanjen je sa 24,8 na 23,8 milijardi evra. Milijarda manje, međutim, beleži se samo u knjigama jer je posledica jačanja dinara. Od početka godine dinar je ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru za čak 15 odsto, što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga.

Kao što je pred kraj prošle godine u knjigama javni dug zbog slabljenja dinara porastao 700 miliona evra, ove godine je, zbog jačanja domaće valute smanjen. Državna kasa nije jedina kojoj jak dinar pogoduje.

"Svim ljudima koji imaju kredite bilo kakve indeksirane u evrima, ovo je fenomenalno, ne može biti bolje", rekao je glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

Dinar stalno oscilira. Uz intervencije Narodne banke Srbije, te promene su manje nego što bi ih tržište samo pravilo. Ove godine dinar je bio najslabiji 3. februara, kada je evro koštao 124,0147 dinara. Najjači prošle nedelje, 21. septembra kada je evro bio 118,9569 dinara.

Kurs dinara menja i sliku javnih finansija. Promena kursa, na primer, učinila je da javni dug, kad se preračuna, danas bude milijardu evra manji. Nasuprot tome, Ukoliko dinar bude oslabio, i dug će se u knjigama srazmerno povećati.

Dok građanima jak dinar možda i pogoduje, izvoznicima jačanje domaće valute svakako ne prija. Posebno jer snaženje dinara nije utemeljeno na pozitivnom bilansu u spoljnotrgovinskoj razmeni.

O jačanju dinara ekonomisti su se već oglasili i to upozorenjima. Kao razlog navode restriktivnu politku centralne banke koja dovodi do povlačenja dinara sa tržišta.

"Danas vidimo da to ima svoju cenu, dolazi do jačanja dinara. Vrlo važno je reći da restriktivnija monetarna politika ima za posledicu ne samo oskudnost dinara, Sa druge strane i manju ekonomsku aktivnost u zemlji", upozorio je ekonomista Dejan Šoškić.

Upravo snaga ekonomije, kažu upućeni, ne odgovara činjenici da dinar jača. Zbog toga razloge traže na drugoj strani.

"Ovaj kurs najviše odgovara strancima. Oni donose devize, kupuju državne zapise, pozajmljuju novac državi uz kamatu od pet do šest odsto i osim kamate lepo zarade i na kursnim razlikama....Ja verujem da je sve ovo posledica pojačanog unosa deviza zato što strani investitori, pre svega spekulanti, vide priliku za dobrom zaradom, pozajmljujući novac državi u dinarima, posle toga iznoseći ga u evrima", ocenio je Ćulibrk.

Što pak, može da znači da kad procene da je vreme zarada prošlo i počnu da se povlače iz Srbije, to može da okrene trend i dovede do snažnog slabljenja dinara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica trebalo bi da budu ograničene na maksimalno 0,2 odsto od vrednosti transakcije za plaćanja debitnom i 0,3 odsto za plaćanja kreditnom karticom. Trgovci koji su do sada u radnjama imali POS terminale plaćali su i do 2,5 odsto od vrednosti transakcije.

U Narodnoj banci Srbije očekuju da će na taj način umanjiti ovaj trošak za trgovce, ali time će se smanjiti i zarada banaka.

Iako deluje da je svejedno kako platite, trgovcima nije - plaćanje karticama za njih je nemali trošak. Trgovci, pre svega manje radnje, počeli su i da povlače POS terminale, a mnogim kupcima da sugerišu da plate kešom.

Narodna banka Srbije planira da to umanji, promenom propisa kojima treba da se ograniči izvor tog troška - međubankarske naknade. Danas predstavljen nacrt Zakona kojim se to reguliše, nalaže da se naknada ograniči na 0,2 do 0,3 odsto.

"Očekujemo zaista vrlo značajne promene, pre svega u domenu konačne cene za krajnjeg korisnika - trgovce. Vi sada imate na tržitu Srbije, što se dešavalo i na tržištu EU, samo je kod nas neki način još eklatantnije, situaciju da je kartica kao proizvod izuzetno skupa za trgovca, a samim tim i za krajnjeg korisnika i za čitavo srpsko društvo", objašnjava generalna direktorka Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Dragana Stanić.

Bankari kažu da je još rano da se govori o efektima eventualne promene propisa. Slavica Pavlović iz Eurobanke podseća i da su slični propisi doneti u EU, ali da preliminarne analize pokazuju da nisu imali očekivani efekat, pre svega kada je reč o nižim naknadama za trgovce.

"Banke ili nisu smanjile naknadu ka trgovcu ili su, sa druge strane, povećale druge vrste naknada što se preliva na krajnjeg korisnika kartice - fizičko lice. Stav bankarske zajednice je da sačekamo da vidimo detaljnu analizu efekata u EU, pa da krenemo sa nekim inicijativama", kaže Slavica Pavlović iz Eurobanke.

Trgovci prema predloženim propisima moraju da obaveste potrošače koje kartice ne prihvataju tako što će tu informaciju okačiti na vrata i pored kase.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Nemačkoj je cena butera u trgovinskom lancu Aldi dostigla istorijski maksimum: 250 grama butera staje 1,99 evro.

To pakovanje butera nije toliko koštalo nijednom od 2002. godine kad je uveden evro, tvrde nemački mediji.

Aldi je lanac jeftine (diskont) ponude i kad Aldi podigne cenu, nema druge ni ostalim trgovinskim lancima nego da ga slede.

Aldi Jug je objasnio da je rast cene posledica slabe ponude i velike tražnje butera, kao i poskupljenja sirovina od kojih se pravi. Stručnjaci i ne sumnjaju: tendencija poskupljenja butera će se nastaviti.

U maju ove godine, podsećaju nemački mediji, 250 grama butera kod Aldija se moglo dobiti za 1,29 evra.

Ali šta znaju Nemci šta je istorijski maksimum? Treba da dođu u Srbiju, pa u domaće trgovinske lance, gde pakovanje od 250 grama Alpenbutera kompanije Megle staje 385 dinara što je više od 3,2 evra.

I ne samo da je 250 grama butera kod nas za dobru trećinu skuplje nego u Aldiju, nego je i 200 grama kod nas skuplje nego 250 grama kod njih, 200 grama domaćeg butera staje 280 dinara ili oko 2,3 evra.

Prosečna plata u Srbiji je oko 400, a u Nemačkoj oko 3.000 evra.

Izvor. B92.net

Objavljeno u Planeta

Prema analizi agencije za bonitet Bisnode u julu ove godine bilo je za 45 odsto više blokiranih firmi nego u istom mesecu prošle godine.

Naime, u julu ove godine blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu prošle godine. Takođe u julu je smanjen broj novoosnovanih firmi u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine taj broj ujednačen. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

"Više zatvorenih i veći broj blokiranih firmi u julu u odnosu na isti period prošle godine ukazuje na i dalje prisutne nepovoljne uslove za obavljanje poslovnih aktivnosti, ali i na problem nelikvidnosti koji je prisutan u srpskoj privredi. U prilog tome je i činjenica da veliki broj kompanija ne prelazi prelomnu tačku rentabiliteta što se ogleda i u rastu broja kompanija koje se u periodu od dve godine nakon osnivanja gase. Takvih je za trećinu više nego prošle godine", navodi se u ovoj analizi.

Naredni krizni period za firme je period poslovanja od pet do 10 godina. Takvih firmi se u julu ugasilo 38 odsto više nego u julu prošle godine, i uglavnom su to male firme iz primarnog sektora. Povećanje broja ugašenih i blokiranih kompanija prati i povećanje iznosa blokade. Na nivou zemlje ovaj iznos je skoro za trećinu veći ove godine u odnosu na prošlu. Jedino smanjenje se ogleda u Vojvodini gde je zaduženost firmi opala za 66 odsto, dok je najveća porast zabeležena u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde su čak 2,2 puta firme zaduženije nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kolika će biti minimalna cena rada u Srbiji u sledećoj godini trebalo bi da saznamo do 15. septembra. Minimalac sada iznosi 21.000 dinara, što je manje od 200 evra. Anketa Unije poslodavaca Srbije pokazala je da dve trećine poslodavaca smatra da se nisu stekli uslovi za rast minimalne cene rada, jer nisu dobili nikakvo finansijsko rasterećenje.

Kako preživeti sa manje od 200 evra mesečno. To je pitanje koje sebi postavlja više stotina hiljada građana Srbije.

Prošle godine minimalna cena rada povećana je sa tadašnjih 121 dinar na 130 po satu, a sada postoji zahtev sindkata da se poveća do 15 odsto. Prema rečima predsednika sindikata Nezavisnost Zorana Ristića, sadašnji minimalac nije dovoljan ni za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe.

"Vremenom smo postali država u kojoj poslodavci očekuju da zaposleni budu srećni što primaju taj minimalac koji nije na nivou ni mnimalne potrošačke korpe, čak nije na nivou ni 70 procenata te minimalne porošačke korpe. To je izuzetno loše i na neki način oslikava realnost u Srbiji", kaže Ristić.

Poslodavci, pak, ne dele isto mišljenje. Čak dve trećine poslodavaca smatra da uslovi za povećanje minimalne zarade još ne postoje.

"Mora se pratiti rast BDP-a, pa onda u nekom takvom procentu povećati. Treba pratiti inflaciju koja je predviđena za narednu godinu. U svakom slučaju, to ne može da bude tako dato da bude novi namet za poslodavce u narednoj godini", kaže predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Vlada je ta koja na kraju donese konačnu odluku, tvrdi novinar dnevnog lista Danas Aleksandar Milošević. Sindkati su za povećanje, poslodavci‚ skoro uvek protiv pa do sporazuma retko kad dođe.

"Uslovi se svakako jesu stekli. Mi imamo privredni rast ove godine, evo sada izgleda da će biti dva i po odsto, nije to veliki rast. Imamo inflaciju koja će biti oko tri i po odsto, tako da za neki taj iznos inflacije i BDP-a može da se poveća plata", objašnjava Milošević.

Ukoliko se plata ne podigne, upozorava novinar Danasa, radnici gube životni standard jer inflacija ide, a plata im ostaje ista. Standard građana lošiji je nego 2012. godine, kada je minimalna zarada pokrivala 65 odsto potrošačke korpe. Sada pokriva 63.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Švajcarska kompanija „Batagon” treći put je uputila ponudu za preuzimanje vlasništva nad somborskom fabrikom akumulatora i ovog puta su ponudili 5.050.000 evra.

"Nova ponuda iznosi 5.050.000 evra – kaže stečajni upravnik Fabrike akumulatora Sombor Predrag Ljubović. – Upućena je u utorak uveče, a ja sam se već u sredu tokom prepodneva obratio Odboru poverilaca."

„Batagon internacional” AG je na prvom javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS-a nastupio s ponudom od 3,5 miliona evra, da bi nakon odbijanja te ponude od Odbora poverilaca početkom avgusta, drugi put ponudu „popravili” za milion evra.

Kompaniji „Batagon” je rok za treću ponudu istekao u sredu, 23. avgusta, u 12 časova.

Izvor: dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 avgust 2017 00:00

NIS isplaćuje dividendu za 2016. godinu

Kompanija NIS u petak 18. avgusta isplaćuje svojim akcionarima dividendu iz dobiti za 2016. godinu.

Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu dividende iznosi 25 odsto neto dobiti u 2016. godini, tj. 4.021.069.000 dinara.

Odluka o isplati dividendi doneta je na Skupštini akcionara NIS a.d. Novi Sad 27. juna ove godine. Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara IX redovne Skupštine akcionara - 17. juna 2017. godine. Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a biće isplaćeno 20,96 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (24,66 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan dividende, 17. juna 2017. godine, NIS je imao ukupno 2.125.876 akcionara, a većinski akcionar je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56,15 odsto akcija Društva. Republici Srbiji pripada 29,87 odsto akcija NIS-a, a ostalim manjinskim akcionarima 13,98 odsto akcija Društva. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za prošlu godinu u budžet biti ukupno uplaćeno 1.201.240.115 dinara.

Generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev, izjavio je povodom isplate dividende iz dobiti za 2016. godinu:

„NIS petu godinu zaredom isplaćuje dividendu svojim akcionarima. Ponosni smo što i ove godine potvrđujemo status pouzdanog partnera, kako našim velikim akcionarima „Gasprom njeftu“ i Republici Srbiji, tako i malim akcionarima. Nastavićemo da unapređujemo svoje poslovanje i povećavamo efektivnost, kako bismo u budućnosti održali dividendnu rentabilnost na visokom nivou, za sve naše akcionare.“

Izvor: Damas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evro je u sredu vredeo oko 119 dinara, što je nova rekordna vrednost domaće valute. U Narodnoj banci uvereni su da je to indikator poverenja u dinar, ali analitičari ostavljaju otvorenim pitanje kako će se jačanje dinara odraziti na privredu i da li će kurs ostati stabilan do kraja godine.

Jedan evro jednako 119 dinara, tako su poneke menjačnice vrednovale domaću valutu, čak i jače od kursa Narodne banke, koja je evro procenila na 119,4 dinara. Zbog čega je dinar baš sada najjači od početka godine, guvernerka objašnjava rečima:

"Imamo ono što se zove slatke muke", kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Slatke muke", dalje objašnjavaju u Narodnoj banci, prouzrokovala je bolja makroekonomska situacija, uravnoteženost ponude i tražnje za devizama, veći priliv stranih direktnih investicija.

"Narodna banka Srbije je bila aktivna na strani kupovine deviza kako bi ublažila prekomerno kratkoročno jačanje dinara i ukupno kupila od aprila do danas 815 miliona evra. Šta su uzroci jačanja dinara? Pre svega znatno bolja makroekonomska situacija u zemlji, veći priliv direktnih stranih investicija, bolja spoljno-trgovinska situacija, odnosno manji deficit tekućeg računa - odnosno - veći izvoz", objašnjava Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije.

Da je jačanje dinara kratkoročnog karaktera, smatra bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Upozorava da aktuelna situacija pogađa najzdravije komponente srpske privrede.

"Jačanje dinara u odnosu na evro ili bilo kakva druga promena u deviznom kursu je u suštini posledica različitog nivoa priliva i odliva sredstava u finansijski sistem. Ono čega treba da budemo svesni je da na taj priticaj i odliv utiče više faktora: jedan je izvoz i uvoz kao glavne komponente, ali alternativno i nivo kamatnih stopa u Srbiji i nivo kamatnih stopa u regionu", navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.

Ali je pitanje ko dobija, a ko gubi od promene kursa? Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, za N1 kaže: jačanje dinara za izvoznike je loše, a dobro za uvoznike.

"Ova situacija uvek kada devizni kurs pada odgovara uvoznicima, jer je jeftiniji - da tako kažem - uvoz i oni su konkurentniji na našem tržištu, sa druge strane ne odgovara izvoznicima, jer ovako prenizak devizni kurs otežava njihovu konkurentnost na stranom tržištu. I naravno da odgovara, opet svima onima koji su se zadužili u nekim kreditima ili bilo kakvim finansijskim aranžmanima vezanim za stranu valutu", rekao je Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

U menjačnicama su se donji i gornji kurs gotovo izjednačili, što ukazuje da će kurs na dalje biti stabilan navodi Grubišić i dodaje: bilo bi loše da dinar nerealno, "na mišiće" dodatno ojača, jer bi se vrlo brzo - dodaje - to vratilo kao bumerang po celokupnu privredu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 11 avgust 2017 00:00

Otvorena prva Ikea u Srbiji

Najpoznatiji švedski proizvođač nameštaja Ikea otvorio je danas prvu robnu kuću u Srbiji i jubilarni 400. prodajni objekat te kompanije u svetu.

Sat vremena pre nego što će Ikea otvoriti vrata svoje prve robne kuće u Srbiji za građane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u društvu gradonačelnika Siniše Malog i direktora ikee za jugoistočnu Evropu Stefana Vanoverbeka svečano zasadio drvo.

- Ponosan sam što smo malim delom učestvovali, uživao sam prolazeći kroz Ikeine salone - rekao je Vučić, najavljujući da možemo da očekujemo i ozbiljnije učešće srpskih proizvođača.

Vučić je izjavio da se sa čelnicima Ikee već razgovara da se u Srbiji proizvodi u mnogo većem obimu za globalno tržište, a da od nas zavisi da li ćemo u tome uspeti. “Mislim da možemo da budemo optimisti iako ni ja ni Vlada Lalić po prirodi nismo optimisti”, kazao je Vučić.

Na pitanje da li će domaća industrija nameštaja pretrpeti gubitke zbog dolaska Ikee, Vučić je kazao da iskustvo svih zemalja u regionu pokazalo da se povećava i potrošnja i proizvodnja.

“Ljudi postaju zainteresovaniji za nameštaj, porasla je i potrošnja i proizvodnja u svim zemljama regiona kada je došla Ikea”, naveo je predsednik Srbije. Vučić je najavio još jednu Ikeu na zapadnoj strani Beograda a veruje da neće dugo proći pre nego što ona bude otvorena i u Nišu.

Na pitanje da li očekuje da više srpskih proizvođača radi za "Ikeu", generalni direktor za jugoistočnu Evropu Stefan Vanoverbek je rekao da je "Ikea" jedan brend za koji radi više kompanija i da očekuje da se proširi broj proizvođača iz Srbije, ali da je za sada rano davati podatke o tome.

Nakon otvaranja Vanoverbek je rekao da će ljudi imati više interesovanja za kupovinu nameštaja zbog dolaska "Ikee" i da će samim tim na tržištu biti mesta za druge prioizvođače. Istakao je da je ta robna kuća važan doprinos razvoju srpske ekonomije, s obzirom na to da su uložili 70 miliona evra u taj projekat i u njoj zaposlili oko 350 radnika.

Naglasio je da je to prva robna kuća u Srbiji, ali i jubilarna 400. u mreži "Ikea" u svetu.

Kako se završila uvodna govorancija, i razišle VIP zvanice, među kojima su bili Ivica Dačić, Goran Vesić, Andreja Mladenović kolone ljudi formirale su dugačak red na ulazu. Stari, mladi, sa štapovima, spiskovima, svi su došli da vide i kupe ponešto.

Nema organizovanog dolaska autobusima, kako se pričalo, većina je došla sopstvenim prevozom. Petanest minuta pre otvaranja već ih je bilo na stotine na ulazu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Sarajevu u ponedeljak dan odluke. Ministri trgovine Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije razmotriće zajednički odgovor na odluku Hrvatske da višestruko povisi takse na uvoz poljoprivednih proizvoda iz zemalja regiona.

Ministar trgovine Rasim Ljajić, koji prisustvuje pripremnom sastanku, za N1 kaže da se nada da će Hrvatska povući odluku koju je donela, jer je u suprotnom neizbežno uvođenje kontramera. I susedne zemlje iščekuju sličan scenario, ali i reakciju Brisela zbog kršenja SSP-a.

Uvećanje takse na uvoz voća i povrća dvadeset dva puta Hrvatska je u prethodnim danima pravdala selekcijom najboljih poljoprivrednih proizvoda za svoje građane. Taj potez osuđuju zemlje regiona uz poruku da Hrvatska time krši SSP, protežira pojedine proizvođače i narušava regionalne ekonomske odnose.

"Ovo je apsolutno u ekonomskom smislu protekcionistička mera, u političkom smislu ovo je populistička mera", smatra ministar trgovine Rasim Ljajić.

"Ovo je druga, odnosno već treća barijera, kako je mi zovemo. Prvo vino, pa mleko iz Kozarske Dubice, Maglaja, sada voće i povrće. Ova mera je u suprotnosti sa SSP-om, odnosno trgovinskim principima i Bosna i Hercegovina želi da to jasno kaže susednoj Hrvatskoj", navodi ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH 3. avgust 2017. Mirko Šarović.

Zato su Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora spremne na pregovore sa hrvatskom vladom o povlačenju sporne mere. Ukoliko se to ne dogodi biće, kažu, usaglašene kontramere, štetne za proizvođače i potrošače, ali i za političke odnose.

"Zato želimo da izbegnemo taj naradikalniji scenario i ja mislim da je lopta u dvorištu Zagreba i očekujem da će se ova odluka o merama najozbiljnije razmotriti, preispitati, kako ne bismo ušli u jedan lanac mera i kontramera", kaže Ljajić.

Beogradski mediji spekulišu da je Srbija već pripremila kontramere koje sprovodi Uprava carina u smislu odugovlačenja uvoza iz Hrvatske, ali nema zvanične potvrde tih informacija. Da je sprečavanje protoka robe i usluga višestruko štetna odluka, upozorava agrarni ekonomista Drago Cvijanović.

"Mislim da je šteta pre svega i za hrvatsko stanovništvo, jer neće dobiti kvalitetnu robu, posebno oni koji su na Jadranu, jer uglavnom je to roba koja je išla na turistička tržišta, odnosno širom celog Jadrana. S ovakvim pokušajima destabilizacije određenog uvoza, odnosno izvoza s naše strane, je u stvari loše i za naše proizvođače i za kvalitetne, cenjene potrošače na tlu Hrvatske", smatra predsednik Razvojne akademije poljoprivrede Srbije Drago Cvijanović.

Zatvaranje granica je, dodaje Cvijanović, udaljavanje ne samo od ekonomskih već i političkih rešenja, pa apeluje na spuštanje lopte i otopljavanje, a ne zaoštravanje odnosa.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Juče (četvrtak) su gosti opštine Apatin bili predstavnici Australijsko-srpske privredne komore koje su predstavljali Goran Droždibob i Srđan Pavić sa kojima je održan radni sastanak.

Sastanak je predvodio predsednik opštine Apatin Milan Škrbić, a sastanku su prisustvovali i Maja Kuridža, direktorka Slobodne zone Apatin i Đorđe Vignjević, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Maja Kuridža je upoznala goste o privrednim potencijalima i investicionim mogućnostima u Slobodnoj zoni i opštini Apatin, naglasivši da je Slobodna Zona Apatin ima najveći prostor ovakve vrste u Srbiji, i da je proglašenje Apatina lučkim područijem sigurno interesantno potencijalnim investitorima.

Gosti, inače rođeni Apatinci zahvalili su se na gostoprimstvu i naglasili da će svojim angažovanjem u komori uticati na predstavljanje Apatina potencijalnim investitorima sa australijskog kontinenta, te da je ovo početni korak u uspostavljanju buduće ekonomske saradnje, privrednika i poslovnih institucija koji bi svojim projektima i ulaganjem pomogli ekonomskom razvoju naše opštine.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Odbor poverilaca fabrike akumulatora "Sombor" u sredu nije prihvatio ponudu švajcarske kompanije "Batagon" koju zastupa Dalibor Matić. Ponuđeno 3,5 miliona evra, što je manje od polovine knjižne vrednosti od 24,57 miliona

ODBOR poverilaca somborske Fabrike akumulatora "Sombor" (FAS) u stečaju nije prihvatio ponudu ponuđača kompanije "Batagon internešnl" iz Švajcarske za kupovinu ove fabrike. Oni su dostavili ponudu vrednu 3,5 miliona evra, a procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57 miliona evra. Ta cena je manja od polovine procenjene vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala cena.

Prema rečima Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika, koji je oglasio prodaju preduzeća metodom neposredne pogodbe, on će sada o tome obavestiti predstavnike "Batagon internešenel". On dodaje da će pregovori s ovom kompanijom biti nastavljeni zbog povoljnije ponude.

Švajcarski biznismen Dejan Simić je prilikom otvaranja ponude izjavio da, ukoliko im poverioci odbore kupovinu fabrike, novi vlasnici planiraju da u nju ulože, u prvom kvartalu, milion evra. Fabrika bi prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Za početak bi angažovali 450-500 radnika, a kasnije bi došli do kapaciteta od 800 zaposlenih.

Odbor poverilaca čine predstavnici Svetske banke kao najvećeg poverioca, Komercijalne banke, Hal banke, "Mediolanum investa", koji je otkupio potraživanja Banke Inteza, kao i predstavnik oko 800 bivših radnika.

Fabrika akumulatora "Sombor" je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB", vlasnika Miroslava Bogićevića, a 2015. godine, zbog finansijske blokade od 36 miliona evra, proglašen je stečaj.

ESTRADA I AFERA

PREDSTAVNIK švajcarskog "Batagona" Dalibor Matić u javnosti je postao prepoznatljiv pre nekoliko godina kao dečko pevačice Ane Nikolić, sa kojom se kasnije razišao. Na otvaranju ponude, kao deo švajcarske delegacije bio je i nekadašnji viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić, koji je bio dovođen u vezu sa aferom "Kofer", ali je pravosnažno oslobođen.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je danas javni poziv za prikupljanje ponuda za kupovinu 75 odsto kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora po početnoj ceni od 1,08 miliona evra.

Prijave za učešće u postupku nadmetanja za Betonjerku mogu da se dostave do 22. septembra, a otvaranje ponuda je 26. septembra.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika.

To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 miliona evra, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 31 jul 2017 00:00

Grad Sombor očekuju velike investicije

Somborci će ove i iduće godine češće viđati majstore i građevinske radnike u njihovom gradu, jer ih očekuju razne investicije i projekti koje lokalna samouprava ima u planu.

Najvažnije i najizvesnije, prema rečima Gradskih većnika i gradonačelnice Dušanke Golubović su izgradnja proizvodnog pogona „Proyeti” doo, zatim tu je još jedan pogon „Priti grup”, što je braunfild investicija, zatim izgradnja poslovnog kompleksa Kapitol parka koji će biti završen u septembru, a gradi se na lokaciji bivše industrije „Bane Sekulić”.

Još jedan važan projekat je i izgradnja supermarketa, za koji je izdata građevinska dozvola, a nalaziće se do Kapitol parka i u Ulici Josipa Pančića. Grad Sombor planira i izgradnju postrojenja za proizvodnju briketa iz biomase, ali i RTI „Yon Dir” salona za prodaju sa servisom.

Dvesta miliona za kulturu

Za infrastrukturne radove iz buyeta Grada biće izdvojeno 284 miliona dinara, dok će za lokalni i ekonomski razvoj pre svega iz oblasti obrazovanja i društvenog života grada biti izdvojeno 111 miliona dinara. Za oblast socijalne zaštite Grad ove godine izdvaja 153 miliona dinara, jer ima nezaposlenih 6690 lica prijavljenih na NZS.

Za kulturu će biti izdvojeno 210 miliona dinara, dok će za sport biti uloženo 111 miliona dinara, u zdravstvo se ulaže 37 miliona dinara na godišnjem nivou, jer u ovu oblast mnogo ulaže Pokrajina.

„U okviru industrijske zone planiramo rušenje stare Energane i izradu projekata predviđenih saobraćajnica, kao i kabliranje visokonaponskog voda koji prelazi preko delova industrijske zone“, kaže gradonačelnica Golubović.

Grad planira da i u okviru vodosnabdevanja uradi dovodnike vode na deonici Lugovo-Stapar, rekonstrukciju atmosferske kanalizacije u Ulici dr Đorša Lazića, delu Blagojevićeve i delu Gundulićeve ulice, kao i izgradnju vodovoda u Ulici Jovana Cvijića. Planira se i izgradnja kanalizacije otpadnih voda i Ulici Filipa Kljajića, ali i izgradnja fekalne kanalizacije u delu Ulice Matije Gupca.

„Na objektima u vlasništvu Grada planiramo rekonstrukciju Grašalkovićeve palate, izgradnju parking prostora u Ulici Prote Mateje Nenadovića, uređenje Atrijuma stare Gradske kuće, kao i uređenje dvorišta, fasade i krova zgrade Županije“, kaže gradonačelnica Golubović i dodaje da je u planu i izrada i postavljanje turističke signalizacije grada.

Velike investicije u Somboru su i izgradnja dva kružna toka, jedan na raskrsnici Venac Vojvode Stepe Stepanovića, 21.oktobra i Beogradske, a drugi kružni tok će se nalaziti na raskrsnici Solunskih boraca, Vojvođanske ulice i Skopljanske.

„Ove godine planiramo i rekonstrukciju javne rasvete na teritoriji Grada Sombora, koja je već započeta“, kaže gradonačelnica i dodaje da će se priključiti i Istočne tribine stadiona „Radničkog” na komunalnu infrastrukturu.

Predviđena je i realizacija projekata u okviru IPA Srbija- Mađarska: Žensko preduzetništvo u ruralnim područjima, proširenje puta Sombor-Bački Breg, kao i Biznis inkubator- inovativni centar.

Izvor: Dnvenik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Krajem prošlog meseca stečajni upravnik Fabrike akumulatora u Somboru u stečaju, treći put oglasio je prodaju tog nekadašnjeg giganta. Osim fabrike akumulatora, kao pravnog lica, na dobošu su se našli i objekti i oprema, trgosirovine, poslovni prostor, dva dvosobna stana u Somboru, kao i dva salaša. Među imovinom je i 88 vozila.

Procenjena vrednost Fabrike akumulatora kao pravnog lica bila je 24,5 miliona evra. Odmah po oglašavanju prodaje kao zainteresovana lica pominjani su investitora iz Švajcarske, SAD i Kanade.

Međutim, na javnom otvaranju ponuda za tu somborsku fabriku, održanom 20. jula, pojavila se samo jedna zainteresovana kompanija, i to „Britagon International” iz Švajcarske. Ona je dostavila ponudu vrednu 3,5 miliona evra, što znači da će konačnu odluku morati doneti Odbor poverilaca, s obzirom na to da je ponuđena cena manja od polovine procenjene.

Stečajni upravnik Predrag Ljubović obavestio je predstavnika švajcarske kompanije – a reč je o švajcarskom biznismenu Daliboru Matiću – da je ponuda manja od polovine procenjene vrednosti celine koja se prodaje i da postoji mogućnost da je Odbor poverilaca prihvati ili odbije, pa on tek nakon toga može potpisati kupoprodajni ugovor, ukoliko takva odluka bude doneta.

Novi vlasnici, ukoliko to zaista postanu, nameravaju da proizvode za tržište Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske

Novi vlasnici, ukoliko to zaista postanu, nameravaju da proizvode za tržište Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske, a za početak bi zaposlili između 450 i 500 radnike, a kasnije možda i 800. Odbor poverilaca nema rok za donošenje odluke o tome da li će prihvatiti ponudu švajcarske kompanije pa postoji mogućnost i da ona poveća svoju ponudu, čemu se Somborci i nadaju.

Inače, FAS je prešao u ruke „Farmakoma MB” iz Šapca 2006. godine i do 2011. poslovao je kao uspešna firma. Te 2011. godine izvozio je 10.000 akumulatora i upošljavao 820 radnika. Godinu kasnije, 2012. nastao je sunovrat te poznate fabrike. Dva puta je bila u rukama zakupaca, a pod poslednjim – firmom „DEM Helos”, fabrika je radila s oko 30 odsto kapaciteta i stotinak radnika. U stečaj je otišla 2015. godine zbog blokade od 36 miliona evra.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Borba protiv sive ekonomije i suzbijanje korupcije već nekoliko godina su među apsolutnim prioritetima članstva.

Dve trećine kompanija nelojalnu konkurenciju iz sive zone smatra pretnjom svom poslovanju i glavnim uzrokom usporenog rasta, ocenio je predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham) Zoran Petrović.

Može se reći da je u prethodnom periodu ostvaren izvestan napredak, ali da država mora odlučnije da obezbedi iste uslove za sve aktere na tržištu, rekao je Petrović za Srpsku ekonomiju.

Petrović smatra da bi Srbija trebalo da omogući i doslednu primenu zakona o inspekcijskom nadzoru podizanjem internih kapaciteta inspekcija.

Govoreći o suzbijanju sive ekonomije, ne smemo zaboraviti ni na procesuiranje krivičnih dela u ovoj oblasti, koje svakako može i mora biti efikasnije, rekao je on.

Rezultati istraživanja poslovne klime i poverenja investitora, koje svake godine sprovodimo među našim članicama, pokazuju da je njihovo poverenje stabilno, uz oprezan optimizam, istakao je Petrović.

To nam ukazuje da su potrebne dodatne reforme i njihovo sprovođenje kako bi se privredno okruženje stabilizovalo. Istraživanje pokazuje da su kompanije umereno zadovoljne poslovnim ambijentom, kao i da čak dve trećine ispitanika očekuje napredak u naredne četiri godine, naveo je on.

Američke kompanije zapošljavaju više od 17.000 ljudi u Srbiji, rekao je Petrović i istakao da je Srbija prepoznata kao država sa obrazovanom i veoma kvalitetnom radnom snagom, i to ne skupom.

Petrović je rekao da se u poslednje vreme veliki broj zakona donosi po hitnom postupku, bez kvalitetne javne rasprave.

Samo tokom 2015. godine na ovaj način je usvojen svaki treći zakon. Ovakva praksa bi trebalo da bude svedena na minimum, a predstavnici poslovne zajednice bi morali da budu deo konsultativnog procesa. Upravo tu vidimo prostor za intenziviranje i unapređenje postojeće saradnje, rekao je Petrović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za kupovinu "Fabrike akumulatora Sombor" zainteresovan kompanija "Batagon" iz Švajcarske. Predstavnik vlasnika Dalibor Matić došao sa eksviceguvernerom Dejanom Simićem. Ponuda manja od polovine procenjene vrednosti

ZA kupovinu somborske "Fabrike akumulatora" u stečaju zaintersovana je jedna kompanija - "Batagon internešnl" iz Švajcarske. Oni su dostavili ponudu vrednu 3,5 miliona evra. Procenjena vrednost proizvođača akumulatora je, međutim, 24,57 miliona evra, pa će konačnu odluku da li je ponuda dovoljno dobra, iako je manja od polovine procenjene vrednosti, doneti Odbor poverilaca.

Ponuđač iz Švajcarske, na prvi pogled, nije direktno vezan za delatnost proizvodnje akumulatora. Bave se kućnim pranjem veša, sredstvima za lepotu, lepkovima i drugim hemijskim proizvodima. Za predstavnika švajcarske kompanije Dalibora Matića, koji je i prisustvovao otvaranju ponuda u Somboru, javnost je već čula. Ne iz privrednih, već vesti iz šou biznisa. Poznat je kao bivši dečko pevačice Ane Nikolić. Na otvaranje ponuda Matić je došao u društvu bišeg viceguvernera Narodne banke Srbije - Dejana Simića za kojeg se, takođe vežu kontroverze. Naime, on je došao u žižu javnosti kao jedan od aktera afere "Kofer".

Reč je o slučaju iz 2006. godine, kada je Simić, optužen da je od predstavnika "Dunav TBI grupe" tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga. Zanimljivo je da je prema pisanju medija, kao osoba koja se povezuje sa ovom aferom bio i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Kako je tada Simić tvrdio, Dačić je iz njegovog stana izašao 15 minuta ranije nego što je upala policija i pronašla kofer sa 100.000 evra. Kako bilo, Simić je 2011. godine pravosnažno oslobođen optužbi.

Ukoliko im poverioci odobre kupovinu fabrike, novi vlasnici planiraju da u nju ulože, u prvom navratu, milion evra. Kako prenosi lokal ni portal, "SOinfo", fabrika bi prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Za početak bi angažovali 450-500 radnika, a kasnije bi došli do kapaciteta od 800 zaposlenih. Obećavaju i brigu o životnoj sredini.

- Odbor poverilaca nema rok za donošenje odluke, ali sada očekujem pregovore - čuli smo od Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika. - Oni imaju mogućnost i da povećaju ponudu.

ODBOR POVERILACA

ODBOR poverilaca somborske fabrike čine predstavnici Svetske banke, Komercijalne banke, Hal banke, Medilanum investa, koji je otkupio potraživanja Banke Inteze i predstvanik 800 bivših radnika. "Fabrika akumulatora Sombor" je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB", vlasnika Miroslava Bogićevića. U stečaj je otišla 2015. zbog blokade od 36 miliona evra.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Radnici fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke radikalizovali su štrajk. Četvorica radnika od danas su u štrajku glađu. U toj fabrici radnici su obustavili proizvodnju pre gotovo četiri meseca.

Posle sastanka u Ministarstvu privrede u petak, generalni direktor "Goše" očekuje pomoć države, a kao jednu od mogućnosti vidi da država reprogramira dug "Goše" od 5,5 miliona evra koliko je na ime neisplaćenih poreza i doprinosa ostavio bivši vlasnik, slovačka "Žos Trnava".

Za dva meseca celih 100 dinara na tekućim računima radnika "Goše" - četvoricu od njih nateralo je da krenu u štrajk glađu. Zvanično. Jer nezvanično, svih 350 radnika gladuje, bez plate, već dve godine.

"Tako je kako je, koliko budem mogao da izdržim, izdržaću, ako se desi nešto, desilo se. Valjda će posle neko da se seti da kaže "e aj da idemo u Smederevsku Palanku i da vidimo šta se to dešava", rekao je jedan od radnika "Goše" Ratko Tmušić.

Dešava se da su radnici postali socijalni slučajevi. Da nemaju ni za sendvič koji ovog jutra na adresu "Goše" stiže iz jednog humanitarnog udruženja.

"Ja imam jedan osećaj da smo mi ovde potrebni našima samo kad treba da se glasa, a sve ostalo njih mnogo ne interesuje", ocenio je Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

Teško im je, kažu, da poveruju da država za njih baš ništa ne može da učini.

"Ja nisam znao kad je moja država prodavala moju firmu da ona ujedno prodaje i nas radnike, znači ako sam prodao firmu, prodao sam i vas, vi mene više ne interesujete Znate, mi jesmo privatna firma, mi jesmo vlasništvo tog gazde iz Slovačke, ali ja mislim da su i naše plate koje je neko ukrao naše privatno vlasništvo", rekao je Vujičić.

A od stranog gazde ni traga ni glasa. Za to vreme, direktor "Goše", ako nije u sudu, onda je u policiji, jer na vrata fabrike kucaju sudski izvršitelji, po tužbi poverilaca. Veća briga trenutno mu je dug prema državi, 4,5 godine neplaćanja poreza i doprinosa. Veruje u dogovor sa Vladom Srbije, te da bi jedan od načina da država pomogne bio reprogram tog duga na 60 meseci.

"Ukupne obaveze su 512 miliona dinara, za taj iznos mi moramo dati garanciju u vidu hipoteke nad opremom ili imovinom 'Goše'. Interes je države da naplati svoja potraživanja, mislim da postoji realna šansa da se to sve tako završi da ne idem u stečaj, to je loše i za radnike, za druge poverioce, time i za državu", rekao je generalni direktor Goše Milutin Šćepanović.

Izmirivanjem obaveza prema državi, bio bi rešen deo štrajkačkih zahteva, drugi - neisplaćene zarade - prodajom onoga što su radnici već proizveli.

Sit gladnom ne veruje, kažu radnici "Goše". Pa ako ovo bude još jedno u nizu praznih obećanja, a sva su bila prazna, za utorak najavljuju petočasovnu blokadu pruge.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Vašingtonu sa predstavnicima američkih kompanija, a Uber je izrazio želju da uđe na srpsko tržište.

Šefu srpske države priređen je radni doručak na Kapitol hilu sa Poslovnim savetom za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Kompanija Uber je na sastanku izrazila interesovanje za ulazak na srpsko tržište i ulaganja u sektor turizma, dok je kompanija Džon Dir pokazala interesovanje za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Šef srpske države sa američkim biznisom se susreo na Kapitol hilu, u Poslovnom savetu za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Na sastanak sa Vučićem došli su predstavnici različitih kompanija, među kojima su Cisko, Koka-Kola, Uber, Rio Tito, Behtel, Dženeral elektrik, NCR, Motorola, Friport, XCube, i druge firme iz oblasti rudarstva, građevinarstva. . .

Predstavnici Poslovnog saveta su ocenili da su ekonomski odnosi SAD i Srbije u usponu, te da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene i dolazak većeg broja američkih investitora.

Velike mogućnosti za saradnju locirane su pre svega u auto-industriji, IT sektoru, farmaceutskoj industriji i industriji obnovljivih izvora energije.

Predsednik Vučić informisao je predstavnike velikih američkih kompanija o ekonomskim reformama koje je Srbija preduzela poslednjih godina i o poboljšanju poslovne klime.

Istakao je da se mnogo ulaže u poboljšanje putne infrastrukture i da je zemlja politički stabilna, kao i da ima program podsticaja za investitore, što je čini jednom od najboljih investicionih destinacija na Balkanu.

Poslovni savet se bavi promocijom ulaganja i trgovinske saradnj, i cilj mu je da podstiče domaću industriju, kao i razvoj u zemljama u koje ulažu.

Prema poslednjim podacima, inače, ukupna robna razmena 2016. između SAD i Srbije iznosila je 574,5 miliona dolara, što je 6,5 odsto više u odnosu na 2015.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 6

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top