nedelja, 24 septembar 2017 00:00

Dinar na "steroidima", ekonomisti upozoravaju

Od početka godine do avgusta 2017, javni dug Srbije smanjen je sa 24,8 na 23,8 milijardi evra. Milijarda manje, međutim, beleži se samo u knjigama jer je posledica jačanja dinara. Od početka godine dinar je ojačao prema evru za oko pet odsto, a prema dolaru za čak 15 odsto, što se preračunato u evre odrazilo na smanjenje duga.

Kao što je pred kraj prošle godine u knjigama javni dug zbog slabljenja dinara porastao 700 miliona evra, ove godine je, zbog jačanja domaće valute smanjen. Državna kasa nije jedina kojoj jak dinar pogoduje.

"Svim ljudima koji imaju kredite bilo kakve indeksirane u evrima, ovo je fenomenalno, ne može biti bolje", rekao je glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk.

Dinar stalno oscilira. Uz intervencije Narodne banke Srbije, te promene su manje nego što bi ih tržište samo pravilo. Ove godine dinar je bio najslabiji 3. februara, kada je evro koštao 124,0147 dinara. Najjači prošle nedelje, 21. septembra kada je evro bio 118,9569 dinara.

Kurs dinara menja i sliku javnih finansija. Promena kursa, na primer, učinila je da javni dug, kad se preračuna, danas bude milijardu evra manji. Nasuprot tome, Ukoliko dinar bude oslabio, i dug će se u knjigama srazmerno povećati.

Dok građanima jak dinar možda i pogoduje, izvoznicima jačanje domaće valute svakako ne prija. Posebno jer snaženje dinara nije utemeljeno na pozitivnom bilansu u spoljnotrgovinskoj razmeni.

O jačanju dinara ekonomisti su se već oglasili i to upozorenjima. Kao razlog navode restriktivnu politku centralne banke koja dovodi do povlačenja dinara sa tržišta.

"Danas vidimo da to ima svoju cenu, dolazi do jačanja dinara. Vrlo važno je reći da restriktivnija monetarna politika ima za posledicu ne samo oskudnost dinara, Sa druge strane i manju ekonomsku aktivnost u zemlji", upozorio je ekonomista Dejan Šoškić.

Upravo snaga ekonomije, kažu upućeni, ne odgovara činjenici da dinar jača. Zbog toga razloge traže na drugoj strani.

"Ovaj kurs najviše odgovara strancima. Oni donose devize, kupuju državne zapise, pozajmljuju novac državi uz kamatu od pet do šest odsto i osim kamate lepo zarade i na kursnim razlikama....Ja verujem da je sve ovo posledica pojačanog unosa deviza zato što strani investitori, pre svega spekulanti, vide priliku za dobrom zaradom, pozajmljujući novac državi u dinarima, posle toga iznoseći ga u evrima", ocenio je Ćulibrk.

Što pak, može da znači da kad procene da je vreme zarada prošlo i počnu da se povlače iz Srbije, to može da okrene trend i dovede do snažnog slabljenja dinara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Međubankarske naknade za korišćenje platnih kartica trebalo bi da budu ograničene na maksimalno 0,2 odsto od vrednosti transakcije za plaćanja debitnom i 0,3 odsto za plaćanja kreditnom karticom. Trgovci koji su do sada u radnjama imali POS terminale plaćali su i do 2,5 odsto od vrednosti transakcije.

U Narodnoj banci Srbije očekuju da će na taj način umanjiti ovaj trošak za trgovce, ali time će se smanjiti i zarada banaka.

Iako deluje da je svejedno kako platite, trgovcima nije - plaćanje karticama za njih je nemali trošak. Trgovci, pre svega manje radnje, počeli su i da povlače POS terminale, a mnogim kupcima da sugerišu da plate kešom.

Narodna banka Srbije planira da to umanji, promenom propisa kojima treba da se ograniči izvor tog troška - međubankarske naknade. Danas predstavljen nacrt Zakona kojim se to reguliše, nalaže da se naknada ograniči na 0,2 do 0,3 odsto.

"Očekujemo zaista vrlo značajne promene, pre svega u domenu konačne cene za krajnjeg korisnika - trgovce. Vi sada imate na tržitu Srbije, što se dešavalo i na tržištu EU, samo je kod nas neki način još eklatantnije, situaciju da je kartica kao proizvod izuzetno skupa za trgovca, a samim tim i za krajnjeg korisnika i za čitavo srpsko društvo", objašnjava generalna direktorka Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Dragana Stanić.

Bankari kažu da je još rano da se govori o efektima eventualne promene propisa. Slavica Pavlović iz Eurobanke podseća i da su slični propisi doneti u EU, ali da preliminarne analize pokazuju da nisu imali očekivani efekat, pre svega kada je reč o nižim naknadama za trgovce.

"Banke ili nisu smanjile naknadu ka trgovcu ili su, sa druge strane, povećale druge vrste naknada što se preliva na krajnjeg korisnika kartice - fizičko lice. Stav bankarske zajednice je da sačekamo da vidimo detaljnu analizu efekata u EU, pa da krenemo sa nekim inicijativama", kaže Slavica Pavlović iz Eurobanke.

Trgovci prema predloženim propisima moraju da obaveste potrošače koje kartice ne prihvataju tako što će tu informaciju okačiti na vrata i pored kase.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Nemačkoj je cena butera u trgovinskom lancu Aldi dostigla istorijski maksimum: 250 grama butera staje 1,99 evro.

To pakovanje butera nije toliko koštalo nijednom od 2002. godine kad je uveden evro, tvrde nemački mediji.

Aldi je lanac jeftine (diskont) ponude i kad Aldi podigne cenu, nema druge ni ostalim trgovinskim lancima nego da ga slede.

Aldi Jug je objasnio da je rast cene posledica slabe ponude i velike tražnje butera, kao i poskupljenja sirovina od kojih se pravi. Stručnjaci i ne sumnjaju: tendencija poskupljenja butera će se nastaviti.

U maju ove godine, podsećaju nemački mediji, 250 grama butera kod Aldija se moglo dobiti za 1,29 evra.

Ali šta znaju Nemci šta je istorijski maksimum? Treba da dođu u Srbiju, pa u domaće trgovinske lance, gde pakovanje od 250 grama Alpenbutera kompanije Megle staje 385 dinara što je više od 3,2 evra.

I ne samo da je 250 grama butera kod nas za dobru trećinu skuplje nego u Aldiju, nego je i 200 grama kod nas skuplje nego 250 grama kod njih, 200 grama domaćeg butera staje 280 dinara ili oko 2,3 evra.

Prosečna plata u Srbiji je oko 400, a u Nemačkoj oko 3.000 evra.

Izvor. B92.net

Objavljeno u Planeta

Prema analizi agencije za bonitet Bisnode u julu ove godine bilo je za 45 odsto više blokiranih firmi nego u istom mesecu prošle godine.

Naime, u julu ove godine blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu prošle godine. Takođe u julu je smanjen broj novoosnovanih firmi u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine taj broj ujednačen. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

"Više zatvorenih i veći broj blokiranih firmi u julu u odnosu na isti period prošle godine ukazuje na i dalje prisutne nepovoljne uslove za obavljanje poslovnih aktivnosti, ali i na problem nelikvidnosti koji je prisutan u srpskoj privredi. U prilog tome je i činjenica da veliki broj kompanija ne prelazi prelomnu tačku rentabiliteta što se ogleda i u rastu broja kompanija koje se u periodu od dve godine nakon osnivanja gase. Takvih je za trećinu više nego prošle godine", navodi se u ovoj analizi.

Naredni krizni period za firme je period poslovanja od pet do 10 godina. Takvih firmi se u julu ugasilo 38 odsto više nego u julu prošle godine, i uglavnom su to male firme iz primarnog sektora. Povećanje broja ugašenih i blokiranih kompanija prati i povećanje iznosa blokade. Na nivou zemlje ovaj iznos je skoro za trećinu veći ove godine u odnosu na prošlu. Jedino smanjenje se ogleda u Vojvodini gde je zaduženost firmi opala za 66 odsto, dok je najveća porast zabeležena u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde su čak 2,2 puta firme zaduženije nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kolika će biti minimalna cena rada u Srbiji u sledećoj godini trebalo bi da saznamo do 15. septembra. Minimalac sada iznosi 21.000 dinara, što je manje od 200 evra. Anketa Unije poslodavaca Srbije pokazala je da dve trećine poslodavaca smatra da se nisu stekli uslovi za rast minimalne cene rada, jer nisu dobili nikakvo finansijsko rasterećenje.

Kako preživeti sa manje od 200 evra mesečno. To je pitanje koje sebi postavlja više stotina hiljada građana Srbije.

Prošle godine minimalna cena rada povećana je sa tadašnjih 121 dinar na 130 po satu, a sada postoji zahtev sindkata da se poveća do 15 odsto. Prema rečima predsednika sindikata Nezavisnost Zorana Ristića, sadašnji minimalac nije dovoljan ni za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe.

"Vremenom smo postali država u kojoj poslodavci očekuju da zaposleni budu srećni što primaju taj minimalac koji nije na nivou ni mnimalne potrošačke korpe, čak nije na nivou ni 70 procenata te minimalne porošačke korpe. To je izuzetno loše i na neki način oslikava realnost u Srbiji", kaže Ristić.

Poslodavci, pak, ne dele isto mišljenje. Čak dve trećine poslodavaca smatra da uslovi za povećanje minimalne zarade još ne postoje.

"Mora se pratiti rast BDP-a, pa onda u nekom takvom procentu povećati. Treba pratiti inflaciju koja je predviđena za narednu godinu. U svakom slučaju, to ne može da bude tako dato da bude novi namet za poslodavce u narednoj godini", kaže predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Vlada je ta koja na kraju donese konačnu odluku, tvrdi novinar dnevnog lista Danas Aleksandar Milošević. Sindkati su za povećanje, poslodavci‚ skoro uvek protiv pa do sporazuma retko kad dođe.

"Uslovi se svakako jesu stekli. Mi imamo privredni rast ove godine, evo sada izgleda da će biti dva i po odsto, nije to veliki rast. Imamo inflaciju koja će biti oko tri i po odsto, tako da za neki taj iznos inflacije i BDP-a može da se poveća plata", objašnjava Milošević.

Ukoliko se plata ne podigne, upozorava novinar Danasa, radnici gube životni standard jer inflacija ide, a plata im ostaje ista. Standard građana lošiji je nego 2012. godine, kada je minimalna zarada pokrivala 65 odsto potrošačke korpe. Sada pokriva 63.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Švajcarska kompanija „Batagon” treći put je uputila ponudu za preuzimanje vlasništva nad somborskom fabrikom akumulatora i ovog puta su ponudili 5.050.000 evra.

"Nova ponuda iznosi 5.050.000 evra – kaže stečajni upravnik Fabrike akumulatora Sombor Predrag Ljubović. – Upućena je u utorak uveče, a ja sam se već u sredu tokom prepodneva obratio Odboru poverilaca."

„Batagon internacional” AG je na prvom javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS-a nastupio s ponudom od 3,5 miliona evra, da bi nakon odbijanja te ponude od Odbora poverilaca početkom avgusta, drugi put ponudu „popravili” za milion evra.

Kompaniji „Batagon” je rok za treću ponudu istekao u sredu, 23. avgusta, u 12 časova.

Izvor: dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 avgust 2017 00:00

NIS isplaćuje dividendu za 2016. godinu

Kompanija NIS u petak 18. avgusta isplaćuje svojim akcionarima dividendu iz dobiti za 2016. godinu.

Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu dividende iznosi 25 odsto neto dobiti u 2016. godini, tj. 4.021.069.000 dinara.

Odluka o isplati dividendi doneta je na Skupštini akcionara NIS a.d. Novi Sad 27. juna ove godine. Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara IX redovne Skupštine akcionara - 17. juna 2017. godine. Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a biće isplaćeno 20,96 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (24,66 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan dividende, 17. juna 2017. godine, NIS je imao ukupno 2.125.876 akcionara, a većinski akcionar je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56,15 odsto akcija Društva. Republici Srbiji pripada 29,87 odsto akcija NIS-a, a ostalim manjinskim akcionarima 13,98 odsto akcija Društva. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za prošlu godinu u budžet biti ukupno uplaćeno 1.201.240.115 dinara.

Generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev, izjavio je povodom isplate dividende iz dobiti za 2016. godinu:

„NIS petu godinu zaredom isplaćuje dividendu svojim akcionarima. Ponosni smo što i ove godine potvrđujemo status pouzdanog partnera, kako našim velikim akcionarima „Gasprom njeftu“ i Republici Srbiji, tako i malim akcionarima. Nastavićemo da unapređujemo svoje poslovanje i povećavamo efektivnost, kako bismo u budućnosti održali dividendnu rentabilnost na visokom nivou, za sve naše akcionare.“

Izvor: Damas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evro je u sredu vredeo oko 119 dinara, što je nova rekordna vrednost domaće valute. U Narodnoj banci uvereni su da je to indikator poverenja u dinar, ali analitičari ostavljaju otvorenim pitanje kako će se jačanje dinara odraziti na privredu i da li će kurs ostati stabilan do kraja godine.

Jedan evro jednako 119 dinara, tako su poneke menjačnice vrednovale domaću valutu, čak i jače od kursa Narodne banke, koja je evro procenila na 119,4 dinara. Zbog čega je dinar baš sada najjači od početka godine, guvernerka objašnjava rečima:

"Imamo ono što se zove slatke muke", kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Slatke muke", dalje objašnjavaju u Narodnoj banci, prouzrokovala je bolja makroekonomska situacija, uravnoteženost ponude i tražnje za devizama, veći priliv stranih direktnih investicija.

"Narodna banka Srbije je bila aktivna na strani kupovine deviza kako bi ublažila prekomerno kratkoročno jačanje dinara i ukupno kupila od aprila do danas 815 miliona evra. Šta su uzroci jačanja dinara? Pre svega znatno bolja makroekonomska situacija u zemlji, veći priliv direktnih stranih investicija, bolja spoljno-trgovinska situacija, odnosno manji deficit tekućeg računa - odnosno - veći izvoz", objašnjava Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije.

Da je jačanje dinara kratkoročnog karaktera, smatra bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Upozorava da aktuelna situacija pogađa najzdravije komponente srpske privrede.

"Jačanje dinara u odnosu na evro ili bilo kakva druga promena u deviznom kursu je u suštini posledica različitog nivoa priliva i odliva sredstava u finansijski sistem. Ono čega treba da budemo svesni je da na taj priticaj i odliv utiče više faktora: jedan je izvoz i uvoz kao glavne komponente, ali alternativno i nivo kamatnih stopa u Srbiji i nivo kamatnih stopa u regionu", navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.

Ali je pitanje ko dobija, a ko gubi od promene kursa? Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, za N1 kaže: jačanje dinara za izvoznike je loše, a dobro za uvoznike.

"Ova situacija uvek kada devizni kurs pada odgovara uvoznicima, jer je jeftiniji - da tako kažem - uvoz i oni su konkurentniji na našem tržištu, sa druge strane ne odgovara izvoznicima, jer ovako prenizak devizni kurs otežava njihovu konkurentnost na stranom tržištu. I naravno da odgovara, opet svima onima koji su se zadužili u nekim kreditima ili bilo kakvim finansijskim aranžmanima vezanim za stranu valutu", rekao je Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

U menjačnicama su se donji i gornji kurs gotovo izjednačili, što ukazuje da će kurs na dalje biti stabilan navodi Grubišić i dodaje: bilo bi loše da dinar nerealno, "na mišiće" dodatno ojača, jer bi se vrlo brzo - dodaje - to vratilo kao bumerang po celokupnu privredu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 11 avgust 2017 00:00

Otvorena prva Ikea u Srbiji

Najpoznatiji švedski proizvođač nameštaja Ikea otvorio je danas prvu robnu kuću u Srbiji i jubilarni 400. prodajni objekat te kompanije u svetu.

Sat vremena pre nego što će Ikea otvoriti vrata svoje prve robne kuće u Srbiji za građane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u društvu gradonačelnika Siniše Malog i direktora ikee za jugoistočnu Evropu Stefana Vanoverbeka svečano zasadio drvo.

- Ponosan sam što smo malim delom učestvovali, uživao sam prolazeći kroz Ikeine salone - rekao je Vučić, najavljujući da možemo da očekujemo i ozbiljnije učešće srpskih proizvođača.

Vučić je izjavio da se sa čelnicima Ikee već razgovara da se u Srbiji proizvodi u mnogo većem obimu za globalno tržište, a da od nas zavisi da li ćemo u tome uspeti. “Mislim da možemo da budemo optimisti iako ni ja ni Vlada Lalić po prirodi nismo optimisti”, kazao je Vučić.

Na pitanje da li će domaća industrija nameštaja pretrpeti gubitke zbog dolaska Ikee, Vučić je kazao da iskustvo svih zemalja u regionu pokazalo da se povećava i potrošnja i proizvodnja.

“Ljudi postaju zainteresovaniji za nameštaj, porasla je i potrošnja i proizvodnja u svim zemljama regiona kada je došla Ikea”, naveo je predsednik Srbije. Vučić je najavio još jednu Ikeu na zapadnoj strani Beograda a veruje da neće dugo proći pre nego što ona bude otvorena i u Nišu.

Na pitanje da li očekuje da više srpskih proizvođača radi za "Ikeu", generalni direktor za jugoistočnu Evropu Stefan Vanoverbek je rekao da je "Ikea" jedan brend za koji radi više kompanija i da očekuje da se proširi broj proizvođača iz Srbije, ali da je za sada rano davati podatke o tome.

Nakon otvaranja Vanoverbek je rekao da će ljudi imati više interesovanja za kupovinu nameštaja zbog dolaska "Ikee" i da će samim tim na tržištu biti mesta za druge prioizvođače. Istakao je da je ta robna kuća važan doprinos razvoju srpske ekonomije, s obzirom na to da su uložili 70 miliona evra u taj projekat i u njoj zaposlili oko 350 radnika.

Naglasio je da je to prva robna kuća u Srbiji, ali i jubilarna 400. u mreži "Ikea" u svetu.

Kako se završila uvodna govorancija, i razišle VIP zvanice, među kojima su bili Ivica Dačić, Goran Vesić, Andreja Mladenović kolone ljudi formirale su dugačak red na ulazu. Stari, mladi, sa štapovima, spiskovima, svi su došli da vide i kupe ponešto.

Nema organizovanog dolaska autobusima, kako se pričalo, većina je došla sopstvenim prevozom. Petanest minuta pre otvaranja već ih je bilo na stotine na ulazu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Sarajevu u ponedeljak dan odluke. Ministri trgovine Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije razmotriće zajednički odgovor na odluku Hrvatske da višestruko povisi takse na uvoz poljoprivednih proizvoda iz zemalja regiona.

Ministar trgovine Rasim Ljajić, koji prisustvuje pripremnom sastanku, za N1 kaže da se nada da će Hrvatska povući odluku koju je donela, jer je u suprotnom neizbežno uvođenje kontramera. I susedne zemlje iščekuju sličan scenario, ali i reakciju Brisela zbog kršenja SSP-a.

Uvećanje takse na uvoz voća i povrća dvadeset dva puta Hrvatska je u prethodnim danima pravdala selekcijom najboljih poljoprivrednih proizvoda za svoje građane. Taj potez osuđuju zemlje regiona uz poruku da Hrvatska time krši SSP, protežira pojedine proizvođače i narušava regionalne ekonomske odnose.

"Ovo je apsolutno u ekonomskom smislu protekcionistička mera, u političkom smislu ovo je populistička mera", smatra ministar trgovine Rasim Ljajić.

"Ovo je druga, odnosno već treća barijera, kako je mi zovemo. Prvo vino, pa mleko iz Kozarske Dubice, Maglaja, sada voće i povrće. Ova mera je u suprotnosti sa SSP-om, odnosno trgovinskim principima i Bosna i Hercegovina želi da to jasno kaže susednoj Hrvatskoj", navodi ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH 3. avgust 2017. Mirko Šarović.

Zato su Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora spremne na pregovore sa hrvatskom vladom o povlačenju sporne mere. Ukoliko se to ne dogodi biće, kažu, usaglašene kontramere, štetne za proizvođače i potrošače, ali i za političke odnose.

"Zato želimo da izbegnemo taj naradikalniji scenario i ja mislim da je lopta u dvorištu Zagreba i očekujem da će se ova odluka o merama najozbiljnije razmotriti, preispitati, kako ne bismo ušli u jedan lanac mera i kontramera", kaže Ljajić.

Beogradski mediji spekulišu da je Srbija već pripremila kontramere koje sprovodi Uprava carina u smislu odugovlačenja uvoza iz Hrvatske, ali nema zvanične potvrde tih informacija. Da je sprečavanje protoka robe i usluga višestruko štetna odluka, upozorava agrarni ekonomista Drago Cvijanović.

"Mislim da je šteta pre svega i za hrvatsko stanovništvo, jer neće dobiti kvalitetnu robu, posebno oni koji su na Jadranu, jer uglavnom je to roba koja je išla na turistička tržišta, odnosno širom celog Jadrana. S ovakvim pokušajima destabilizacije određenog uvoza, odnosno izvoza s naše strane, je u stvari loše i za naše proizvođače i za kvalitetne, cenjene potrošače na tlu Hrvatske", smatra predsednik Razvojne akademije poljoprivrede Srbije Drago Cvijanović.

Zatvaranje granica je, dodaje Cvijanović, udaljavanje ne samo od ekonomskih već i političkih rešenja, pa apeluje na spuštanje lopte i otopljavanje, a ne zaoštravanje odnosa.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Juče (četvrtak) su gosti opštine Apatin bili predstavnici Australijsko-srpske privredne komore koje su predstavljali Goran Droždibob i Srđan Pavić sa kojima je održan radni sastanak.

Sastanak je predvodio predsednik opštine Apatin Milan Škrbić, a sastanku su prisustvovali i Maja Kuridža, direktorka Slobodne zone Apatin i Đorđe Vignjević, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu.

Maja Kuridža je upoznala goste o privrednim potencijalima i investicionim mogućnostima u Slobodnoj zoni i opštini Apatin, naglasivši da je Slobodna Zona Apatin ima najveći prostor ovakve vrste u Srbiji, i da je proglašenje Apatina lučkim područijem sigurno interesantno potencijalnim investitorima.

Gosti, inače rođeni Apatinci zahvalili su se na gostoprimstvu i naglasili da će svojim angažovanjem u komori uticati na predstavljanje Apatina potencijalnim investitorima sa australijskog kontinenta, te da je ovo početni korak u uspostavljanju buduće ekonomske saradnje, privrednika i poslovnih institucija koji bi svojim projektima i ulaganjem pomogli ekonomskom razvoju naše opštine.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Odbor poverilaca fabrike akumulatora "Sombor" u sredu nije prihvatio ponudu švajcarske kompanije "Batagon" koju zastupa Dalibor Matić. Ponuđeno 3,5 miliona evra, što je manje od polovine knjižne vrednosti od 24,57 miliona

ODBOR poverilaca somborske Fabrike akumulatora "Sombor" (FAS) u stečaju nije prihvatio ponudu ponuđača kompanije "Batagon internešnl" iz Švajcarske za kupovinu ove fabrike. Oni su dostavili ponudu vrednu 3,5 miliona evra, a procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57 miliona evra. Ta cena je manja od polovine procenjene vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala cena.

Prema rečima Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika, koji je oglasio prodaju preduzeća metodom neposredne pogodbe, on će sada o tome obavestiti predstavnike "Batagon internešenel". On dodaje da će pregovori s ovom kompanijom biti nastavljeni zbog povoljnije ponude.

Švajcarski biznismen Dejan Simić je prilikom otvaranja ponude izjavio da, ukoliko im poverioci odbore kupovinu fabrike, novi vlasnici planiraju da u nju ulože, u prvom kvartalu, milion evra. Fabrika bi prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Za početak bi angažovali 450-500 radnika, a kasnije bi došli do kapaciteta od 800 zaposlenih.

Odbor poverilaca čine predstavnici Svetske banke kao najvećeg poverioca, Komercijalne banke, Hal banke, "Mediolanum investa", koji je otkupio potraživanja Banke Inteza, kao i predstavnik oko 800 bivših radnika.

Fabrika akumulatora "Sombor" je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB", vlasnika Miroslava Bogićevića, a 2015. godine, zbog finansijske blokade od 36 miliona evra, proglašen je stečaj.

ESTRADA I AFERA

PREDSTAVNIK švajcarskog "Batagona" Dalibor Matić u javnosti je postao prepoznatljiv pre nekoliko godina kao dečko pevačice Ane Nikolić, sa kojom se kasnije razišao. Na otvaranju ponude, kao deo švajcarske delegacije bio je i nekadašnji viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić, koji je bio dovođen u vezu sa aferom "Kofer", ali je pravosnažno oslobođen.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je danas javni poziv za prikupljanje ponuda za kupovinu 75 odsto kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora po početnoj ceni od 1,08 miliona evra.

Prijave za učešće u postupku nadmetanja za Betonjerku mogu da se dostave do 22. septembra, a otvaranje ponuda je 26. septembra.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika.

To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 miliona evra, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 31 jul 2017 00:00

Grad Sombor očekuju velike investicije

Somborci će ove i iduće godine češće viđati majstore i građevinske radnike u njihovom gradu, jer ih očekuju razne investicije i projekti koje lokalna samouprava ima u planu.

Najvažnije i najizvesnije, prema rečima Gradskih većnika i gradonačelnice Dušanke Golubović su izgradnja proizvodnog pogona „Proyeti” doo, zatim tu je još jedan pogon „Priti grup”, što je braunfild investicija, zatim izgradnja poslovnog kompleksa Kapitol parka koji će biti završen u septembru, a gradi se na lokaciji bivše industrije „Bane Sekulić”.

Još jedan važan projekat je i izgradnja supermarketa, za koji je izdata građevinska dozvola, a nalaziće se do Kapitol parka i u Ulici Josipa Pančića. Grad Sombor planira i izgradnju postrojenja za proizvodnju briketa iz biomase, ali i RTI „Yon Dir” salona za prodaju sa servisom.

Dvesta miliona za kulturu

Za infrastrukturne radove iz buyeta Grada biće izdvojeno 284 miliona dinara, dok će za lokalni i ekonomski razvoj pre svega iz oblasti obrazovanja i društvenog života grada biti izdvojeno 111 miliona dinara. Za oblast socijalne zaštite Grad ove godine izdvaja 153 miliona dinara, jer ima nezaposlenih 6690 lica prijavljenih na NZS.

Za kulturu će biti izdvojeno 210 miliona dinara, dok će za sport biti uloženo 111 miliona dinara, u zdravstvo se ulaže 37 miliona dinara na godišnjem nivou, jer u ovu oblast mnogo ulaže Pokrajina.

„U okviru industrijske zone planiramo rušenje stare Energane i izradu projekata predviđenih saobraćajnica, kao i kabliranje visokonaponskog voda koji prelazi preko delova industrijske zone“, kaže gradonačelnica Golubović.

Grad planira da i u okviru vodosnabdevanja uradi dovodnike vode na deonici Lugovo-Stapar, rekonstrukciju atmosferske kanalizacije u Ulici dr Đorša Lazića, delu Blagojevićeve i delu Gundulićeve ulice, kao i izgradnju vodovoda u Ulici Jovana Cvijića. Planira se i izgradnja kanalizacije otpadnih voda i Ulici Filipa Kljajića, ali i izgradnja fekalne kanalizacije u delu Ulice Matije Gupca.

„Na objektima u vlasništvu Grada planiramo rekonstrukciju Grašalkovićeve palate, izgradnju parking prostora u Ulici Prote Mateje Nenadovića, uređenje Atrijuma stare Gradske kuće, kao i uređenje dvorišta, fasade i krova zgrade Županije“, kaže gradonačelnica Golubović i dodaje da je u planu i izrada i postavljanje turističke signalizacije grada.

Velike investicije u Somboru su i izgradnja dva kružna toka, jedan na raskrsnici Venac Vojvode Stepe Stepanovića, 21.oktobra i Beogradske, a drugi kružni tok će se nalaziti na raskrsnici Solunskih boraca, Vojvođanske ulice i Skopljanske.

„Ove godine planiramo i rekonstrukciju javne rasvete na teritoriji Grada Sombora, koja je već započeta“, kaže gradonačelnica i dodaje da će se priključiti i Istočne tribine stadiona „Radničkog” na komunalnu infrastrukturu.

Predviđena je i realizacija projekata u okviru IPA Srbija- Mađarska: Žensko preduzetništvo u ruralnim područjima, proširenje puta Sombor-Bački Breg, kao i Biznis inkubator- inovativni centar.

Izvor: Dnvenik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Krajem prošlog meseca stečajni upravnik Fabrike akumulatora u Somboru u stečaju, treći put oglasio je prodaju tog nekadašnjeg giganta. Osim fabrike akumulatora, kao pravnog lica, na dobošu su se našli i objekti i oprema, trgosirovine, poslovni prostor, dva dvosobna stana u Somboru, kao i dva salaša. Među imovinom je i 88 vozila.

Procenjena vrednost Fabrike akumulatora kao pravnog lica bila je 24,5 miliona evra. Odmah po oglašavanju prodaje kao zainteresovana lica pominjani su investitora iz Švajcarske, SAD i Kanade.

Međutim, na javnom otvaranju ponuda za tu somborsku fabriku, održanom 20. jula, pojavila se samo jedna zainteresovana kompanija, i to „Britagon International” iz Švajcarske. Ona je dostavila ponudu vrednu 3,5 miliona evra, što znači da će konačnu odluku morati doneti Odbor poverilaca, s obzirom na to da je ponuđena cena manja od polovine procenjene.

Stečajni upravnik Predrag Ljubović obavestio je predstavnika švajcarske kompanije – a reč je o švajcarskom biznismenu Daliboru Matiću – da je ponuda manja od polovine procenjene vrednosti celine koja se prodaje i da postoji mogućnost da je Odbor poverilaca prihvati ili odbije, pa on tek nakon toga može potpisati kupoprodajni ugovor, ukoliko takva odluka bude doneta.

Novi vlasnici, ukoliko to zaista postanu, nameravaju da proizvode za tržište Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske

Novi vlasnici, ukoliko to zaista postanu, nameravaju da proizvode za tržište Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske, a za početak bi zaposlili između 450 i 500 radnike, a kasnije možda i 800. Odbor poverilaca nema rok za donošenje odluke o tome da li će prihvatiti ponudu švajcarske kompanije pa postoji mogućnost i da ona poveća svoju ponudu, čemu se Somborci i nadaju.

Inače, FAS je prešao u ruke „Farmakoma MB” iz Šapca 2006. godine i do 2011. poslovao je kao uspešna firma. Te 2011. godine izvozio je 10.000 akumulatora i upošljavao 820 radnika. Godinu kasnije, 2012. nastao je sunovrat te poznate fabrike. Dva puta je bila u rukama zakupaca, a pod poslednjim – firmom „DEM Helos”, fabrika je radila s oko 30 odsto kapaciteta i stotinak radnika. U stečaj je otišla 2015. godine zbog blokade od 36 miliona evra.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Borba protiv sive ekonomije i suzbijanje korupcije već nekoliko godina su među apsolutnim prioritetima članstva.

Dve trećine kompanija nelojalnu konkurenciju iz sive zone smatra pretnjom svom poslovanju i glavnim uzrokom usporenog rasta, ocenio je predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore (AmCham) Zoran Petrović.

Može se reći da je u prethodnom periodu ostvaren izvestan napredak, ali da država mora odlučnije da obezbedi iste uslove za sve aktere na tržištu, rekao je Petrović za Srpsku ekonomiju.

Petrović smatra da bi Srbija trebalo da omogući i doslednu primenu zakona o inspekcijskom nadzoru podizanjem internih kapaciteta inspekcija.

Govoreći o suzbijanju sive ekonomije, ne smemo zaboraviti ni na procesuiranje krivičnih dela u ovoj oblasti, koje svakako može i mora biti efikasnije, rekao je on.

Rezultati istraživanja poslovne klime i poverenja investitora, koje svake godine sprovodimo među našim članicama, pokazuju da je njihovo poverenje stabilno, uz oprezan optimizam, istakao je Petrović.

To nam ukazuje da su potrebne dodatne reforme i njihovo sprovođenje kako bi se privredno okruženje stabilizovalo. Istraživanje pokazuje da su kompanije umereno zadovoljne poslovnim ambijentom, kao i da čak dve trećine ispitanika očekuje napredak u naredne četiri godine, naveo je on.

Američke kompanije zapošljavaju više od 17.000 ljudi u Srbiji, rekao je Petrović i istakao da je Srbija prepoznata kao država sa obrazovanom i veoma kvalitetnom radnom snagom, i to ne skupom.

Petrović je rekao da se u poslednje vreme veliki broj zakona donosi po hitnom postupku, bez kvalitetne javne rasprave.

Samo tokom 2015. godine na ovaj način je usvojen svaki treći zakon. Ovakva praksa bi trebalo da bude svedena na minimum, a predstavnici poslovne zajednice bi morali da budu deo konsultativnog procesa. Upravo tu vidimo prostor za intenziviranje i unapređenje postojeće saradnje, rekao je Petrović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za kupovinu "Fabrike akumulatora Sombor" zainteresovan kompanija "Batagon" iz Švajcarske. Predstavnik vlasnika Dalibor Matić došao sa eksviceguvernerom Dejanom Simićem. Ponuda manja od polovine procenjene vrednosti

ZA kupovinu somborske "Fabrike akumulatora" u stečaju zaintersovana je jedna kompanija - "Batagon internešnl" iz Švajcarske. Oni su dostavili ponudu vrednu 3,5 miliona evra. Procenjena vrednost proizvođača akumulatora je, međutim, 24,57 miliona evra, pa će konačnu odluku da li je ponuda dovoljno dobra, iako je manja od polovine procenjene vrednosti, doneti Odbor poverilaca.

Ponuđač iz Švajcarske, na prvi pogled, nije direktno vezan za delatnost proizvodnje akumulatora. Bave se kućnim pranjem veša, sredstvima za lepotu, lepkovima i drugim hemijskim proizvodima. Za predstavnika švajcarske kompanije Dalibora Matića, koji je i prisustvovao otvaranju ponuda u Somboru, javnost je već čula. Ne iz privrednih, već vesti iz šou biznisa. Poznat je kao bivši dečko pevačice Ane Nikolić. Na otvaranje ponuda Matić je došao u društvu bišeg viceguvernera Narodne banke Srbije - Dejana Simića za kojeg se, takođe vežu kontroverze. Naime, on je došao u žižu javnosti kao jedan od aktera afere "Kofer".

Reč je o slučaju iz 2006. godine, kada je Simić, optužen da je od predstavnika "Dunav TBI grupe" tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga. Zanimljivo je da je prema pisanju medija, kao osoba koja se povezuje sa ovom aferom bio i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Kako je tada Simić tvrdio, Dačić je iz njegovog stana izašao 15 minuta ranije nego što je upala policija i pronašla kofer sa 100.000 evra. Kako bilo, Simić je 2011. godine pravosnažno oslobođen optužbi.

Ukoliko im poverioci odobre kupovinu fabrike, novi vlasnici planiraju da u nju ulože, u prvom navratu, milion evra. Kako prenosi lokal ni portal, "SOinfo", fabrika bi prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Za početak bi angažovali 450-500 radnika, a kasnije bi došli do kapaciteta od 800 zaposlenih. Obećavaju i brigu o životnoj sredini.

- Odbor poverilaca nema rok za donošenje odluke, ali sada očekujem pregovore - čuli smo od Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika. - Oni imaju mogućnost i da povećaju ponudu.

ODBOR POVERILACA

ODBOR poverilaca somborske fabrike čine predstavnici Svetske banke, Komercijalne banke, Hal banke, Medilanum investa, koji je otkupio potraživanja Banke Inteze i predstvanik 800 bivših radnika. "Fabrika akumulatora Sombor" je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB", vlasnika Miroslava Bogićevića. U stečaj je otišla 2015. zbog blokade od 36 miliona evra.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Radnici fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke radikalizovali su štrajk. Četvorica radnika od danas su u štrajku glađu. U toj fabrici radnici su obustavili proizvodnju pre gotovo četiri meseca.

Posle sastanka u Ministarstvu privrede u petak, generalni direktor "Goše" očekuje pomoć države, a kao jednu od mogućnosti vidi da država reprogramira dug "Goše" od 5,5 miliona evra koliko je na ime neisplaćenih poreza i doprinosa ostavio bivši vlasnik, slovačka "Žos Trnava".

Za dva meseca celih 100 dinara na tekućim računima radnika "Goše" - četvoricu od njih nateralo je da krenu u štrajk glađu. Zvanično. Jer nezvanično, svih 350 radnika gladuje, bez plate, već dve godine.

"Tako je kako je, koliko budem mogao da izdržim, izdržaću, ako se desi nešto, desilo se. Valjda će posle neko da se seti da kaže "e aj da idemo u Smederevsku Palanku i da vidimo šta se to dešava", rekao je jedan od radnika "Goše" Ratko Tmušić.

Dešava se da su radnici postali socijalni slučajevi. Da nemaju ni za sendvič koji ovog jutra na adresu "Goše" stiže iz jednog humanitarnog udruženja.

"Ja imam jedan osećaj da smo mi ovde potrebni našima samo kad treba da se glasa, a sve ostalo njih mnogo ne interesuje", ocenio je Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

Teško im je, kažu, da poveruju da država za njih baš ništa ne može da učini.

"Ja nisam znao kad je moja država prodavala moju firmu da ona ujedno prodaje i nas radnike, znači ako sam prodao firmu, prodao sam i vas, vi mene više ne interesujete Znate, mi jesmo privatna firma, mi jesmo vlasništvo tog gazde iz Slovačke, ali ja mislim da su i naše plate koje je neko ukrao naše privatno vlasništvo", rekao je Vujičić.

A od stranog gazde ni traga ni glasa. Za to vreme, direktor "Goše", ako nije u sudu, onda je u policiji, jer na vrata fabrike kucaju sudski izvršitelji, po tužbi poverilaca. Veća briga trenutno mu je dug prema državi, 4,5 godine neplaćanja poreza i doprinosa. Veruje u dogovor sa Vladom Srbije, te da bi jedan od načina da država pomogne bio reprogram tog duga na 60 meseci.

"Ukupne obaveze su 512 miliona dinara, za taj iznos mi moramo dati garanciju u vidu hipoteke nad opremom ili imovinom 'Goše'. Interes je države da naplati svoja potraživanja, mislim da postoji realna šansa da se to sve tako završi da ne idem u stečaj, to je loše i za radnike, za druge poverioce, time i za državu", rekao je generalni direktor Goše Milutin Šćepanović.

Izmirivanjem obaveza prema državi, bio bi rešen deo štrajkačkih zahteva, drugi - neisplaćene zarade - prodajom onoga što su radnici već proizveli.

Sit gladnom ne veruje, kažu radnici "Goše". Pa ako ovo bude još jedno u nizu praznih obećanja, a sva su bila prazna, za utorak najavljuju petočasovnu blokadu pruge.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Vašingtonu sa predstavnicima američkih kompanija, a Uber je izrazio želju da uđe na srpsko tržište.

Šefu srpske države priređen je radni doručak na Kapitol hilu sa Poslovnim savetom za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Kompanija Uber je na sastanku izrazila interesovanje za ulazak na srpsko tržište i ulaganja u sektor turizma, dok je kompanija Džon Dir pokazala interesovanje za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Šef srpske države sa američkim biznisom se susreo na Kapitol hilu, u Poslovnom savetu za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Na sastanak sa Vučićem došli su predstavnici različitih kompanija, među kojima su Cisko, Koka-Kola, Uber, Rio Tito, Behtel, Dženeral elektrik, NCR, Motorola, Friport, XCube, i druge firme iz oblasti rudarstva, građevinarstva. . .

Predstavnici Poslovnog saveta su ocenili da su ekonomski odnosi SAD i Srbije u usponu, te da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene i dolazak većeg broja američkih investitora.

Velike mogućnosti za saradnju locirane su pre svega u auto-industriji, IT sektoru, farmaceutskoj industriji i industriji obnovljivih izvora energije.

Predsednik Vučić informisao je predstavnike velikih američkih kompanija o ekonomskim reformama koje je Srbija preduzela poslednjih godina i o poboljšanju poslovne klime.

Istakao je da se mnogo ulaže u poboljšanje putne infrastrukture i da je zemlja politički stabilna, kao i da ima program podsticaja za investitore, što je čini jednom od najboljih investicionih destinacija na Balkanu.

Poslovni savet se bavi promocijom ulaganja i trgovinske saradnj, i cilj mu je da podstiče domaću industriju, kao i razvoj u zemljama u koje ulažu.

Prema poslednjim podacima, inače, ukupna robna razmena 2016. između SAD i Srbije iznosila je 574,5 miliona dolara, što je 6,5 odsto više u odnosu na 2015.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da država treba pažljivije da radi, jer smo ušli u više štetnih projekata, koji nisu korisni za Srbiju već dajemo više nego što ćemo ikada dobiti. Čudno je što ova vlast nije izašla s Fijatovim ugovorom u javnost, kaže i dodaje da mu situacija u toj fabrici liči na to da "oni izlaze".

Najveći izvoznik Srbije, kragujevački Fijat, već 10 dana stoji. Štrajkači ne staju za montažne trake u Fijatu, a iz proizvodnje koja od njihovih ruku zavisi nije isporučeno više od četiri hiljade automobila.

Država se na kraju, ipak, uključila u rešavanje krize u Fijatu, iako se prvobitno govorilo da situaciju mora da rešava većinski vlasnik. Upitan da li je to obaveza države, Kovačević odgovara potvrdno, dodajući da to utiče na naš privredni rast i eksport.

Kaže da je neverovatno da je država ispustila sve konce iz ruku, kad je u pitanju Fijat, jer ima 30 odsto učešća, i trebalo je da ima aktivniju ulogu. Smatra da je, inače, država trebalo više da ukapitališe jer je više i uložila, prema svim parametrima.

Bojim se da se ne nazire kraj krize u Fijatu, navodi. Kovačević dodaje da javnost ne zna šta je na početku zaključeno: "Ako taj ugovor ističe, a ako je u međuvremenu narastao dug stranog ulagača prema ovoj fabrici, ako je otplata stranih kredita ubrzana, to nekako liči da oni ipak izlaze... Jer imaju jedan model koji opada u prodaji, a ne vidimo na vidiku neku aktivnost koja bi bila uspešna".

Rukovodstvo Fijata poručilo je da nema dijaloga dok štrajk ne bude barem zamrznut. Sindikati tvrde da je to pravilo koje nameće Fijat suprotno zakonima Srbije.

"Može se dogoditi da su svašta stavili u ugovor koji nikad nismo videli", rekao je Kovačević. Čudno je što ova vlast nije izašla u javnost s tim ugovorom, kad je došla do njega i videla ga, dodao je. Nema nikakvog opravdanja ako je nešto loše da se to i sakriva, istakao je gostujući u Dnevniku u 19.

Govoreći o šteti koja je prouzrokovana štrajkom, kaže da sama prodaja automobila možda uopšte nije poremećena, da i inače nisu imali pune kapacitete i da je to možda razlog zašto je Fijat tvrd u pregovorima.

Istakao je da Fijatu prodaja ne ide najbolje.

Predsednik Srbije je ocenio da štrajk u toj fabrici može negativno da utiče na dolazak novih investicija. Komentarišući to, Kovačević kaže da netransparentnost više tera strane ulagače i sistemski problemi.

Država, prema njegovom mišljenju, treba da ulaže i pažljivije radi. "Ušli smo u više štetnih projekata u našoj zemlji, i to njoj više šteti, jer možda privlači neke špekulantne strane ulagače, a ne vodi nas ka najboljim stranim ulaganjima za nas... Mislim na Beograd na vodi, NIS svojevremno, Emirati i poljoprivreda... Imamo više projekata koji očito, sa informacijama koje imamo, nisu korisni za nas, nego više dajemo, a manje ćemo ikad dobiti", zaključio je Kovačević.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stečajni upravnik Bridge Power Investments iz Novog Sada oglasio je treću prodaju ovog preduzeća kao pravnog lica, metodom javnog prikupljanja ponuda.

Imovinu preduzeća čini fabrika za proizvodnju agropeleta u Doroslovu (opština Sombor) i zemljište na kom je ona izgrađena.

- Tokom prva dva javna poziva niko nije otkupio prodajnu dokumentaciju, ali je bilo ljudi koji su dolazili da razgledaju imovinu. Sada smo modifikovali ponudu, pa u prodajnu imovinu nije ušla poljomehanizacija, koju ćemo oglasiti posebnim javnim pozivom za nekoliko dana. Nadam se da će ovoga puta biti zainteresovanih - kaže za eKapiju stečajni upravnik Ivan Petrović.

Procenjena vrednost imovine pravnog lica Bridge Power Investments, koje je sada ponuđena, iznosi oko 347 miliona dinara (1,5 mil EUR), a minimalna prihvatljiva cena je 173,995 miliona dinara.

Javno nadmetanje će se održati 7. avgusta 2017. godine u 15 časova u Novom Sadu.

Podsetimo, fabrika za proizvodnju agropelata u Doroslavu otvorena je aprila 2013. godine, a procenjuje se da je u nju tada uloženo 12,5 mil EUR.

Stečaj preduzeća Bridge Power Investments iz Novog Sada počeo je decembra 2015. godine.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 07 jul 2017 00:00

Šta sve Srbija plaća Fijatu

*Dobio je 10.000 evra po radniku, 5,5 miliona evra svake godine u kešu, 10 miliona evra u 2016. za "dodatna davanja" po dopunjenom ugovoru, plaća jeftiniju struju, Srbija mu garantuje za kredite, plaća 100 miliona dinara obuku radnika... *Ovaj strani investitor ne plaća poreze i doprinose na plate, PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez za isticanje zaštitnog znaka

Ugovor, zajedno sa svima aneksima, protokolima i sporazumima o ulaganju u fabriku Fijata u Kragujevcu će verovatno biti veoma zanimljivo štivo ekonomskim istoričarima kada konačno prestane da bude strogo čuvana državna tajna.

 

U međuvremenu ponešto od državnih davanja za najveću proizvodnu investiciju u poslednjih 20 ili 30 godina za koju se spekuliše da je koštala državu oko milijardu evra, što kroz subvencije, što kroz naturalna davanja, što kroz poreska oslobađanja za koju je dobila trećinski udeo, može da se vidi u godišnjim finansijskim izveštajima ove kompanije.

Tako se može saznati da je prošle godine država uplatila Fijatu 3,8 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra, što je ne samo mnogo samo po sebi, ve} je i za 10 miliona evra više nego 2015. godine.

Najzanimljiviji detalj u prošloj godini je stavka “dodatna davanja” od 1,26 milijardi dinara (oko 10 miliona evra) koje nije bilo u 2015, a “na osnovu dopunjenog i ponovljenog Sporazuma o zajedničkom ulaganju koje su sklopile Republika Srbija, Fiat group Italy i preduzeće (FCA)”. Paralelno sa tim, Fijat je platio državi 1,24 milijarde dinara za PDV dobavljača. Tako proizililazi da je država po svemu sudeći sama sebi platila Fijatov dug za PDV na uvoz.

Duga lista povlastica

Osim toga, lista podsticaja države Fijatu je prilično duga. Ona obuhvata nadoknadu doprinosa za sve zaposlene u periodu od 10 godina, kao i nepla}anje poreza na zarade. Fijat je oslobođen i plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina i to počevši od godine kada je iskazana dobit. U prošloj godini, recimo, oslobođenje od poreza na dobit je iznosilo 17,3 miliona, a u 2015. godini 31 milion dinara.

Tu su i oslobođenja od lokalnih poreza, kao što su porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana ili porez za isticanje zaštitnog znaka. Tu su i subvencije za investicije od 10.000 evra po zaposlenom. U prošloj i pretprošloj godini je država u kešu isplatila 674,28 miliona dinara ili oko 5,5 miliona evra godišnje. Slično je urađeno i 2014. i 2013. godine.

Jedna od značajnih stavki u subvencijama je niža kamatna stopa na kredit od EIB-a zahvaljujući garanciji države. Kredit Evropske investicione banke je iznosio 500 miliona evra. Jednu tranšu je garantovala centrala Fijata, jednu italijanska izvozno-kreditna agencija (SACE), a dve tranše Republika Srbija. Ukupna ušteda po tom osnovu u odnosu na tržišne kamatne stope je 6,1 milijarda dinara ili oko 50 miliona evra.

Na spisku je i subvencija države za obuku zaposlenih, takozvanu FAS trening akademiju, za koju se godišnje izdvaja 12,2 miliona dinara, a ukupna cifra koju su srpski poreski obveznici platili i za ovaj trening je blizu 100 miliona dinara. Takođe, Fijat uživa i niže cene energije, mada se u bilansima ne vidi koliko je tačno iznosila ova subvencija. Prvih godina rada italijanske fabrike sprovođen je i program zamene staro za novo koji je finansirala država.

Nije za zanemariti ni to što Fijat ima oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata koji su njihovim dobavljačima potrebni za proizvodnju delova za fijat 500l. Na konto toga Fijat potražuje oko milijardu dinara od države.

Što manje radnika, to više subvencija

U 2016. godini fabrika u Kragujevcu je otpustila 882 zaposlena, pa ih je na kraju prošle godine bilo ukupno 2.405. Ovo je posledica velikog pada u proizvodnji Fijata u Srbiji. U maju je proizvodnja automobila u Srbiji je smanjena za 19 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u prvih pet meseci pad iznosi 10,5 odsto. Na sve to u Kragujevcu već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih tako da nijedan automobil ne silazi sa trake pa će tek junski podaci pokazati pad proizvodnje automobila, ali i ukupne industrije. Proizvodnja Fijata učestvuje u prerađivačkoj industriji sa 2,5 do tri procentna poena, pa ako bi zastoj trajao mesec dana, toliko bi najmanje iznosio pad prerađivačke industrije. Međutim, zbog štrajka u Fijatu ne rade ni kooperanti što će doprineti još većem padu.

Zato su sve glasniji oni koji prognoziraju odlazak Fijata iz Srbije s obzirom da se bliži istek desetogodišnjeg ugovora zaključenog 2009, a sa njim i državnih subvencija.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež napominje da ne postoji nijedna informacija o povlačenju, a da su štrajkovi uobičajena pojava i u Evropi.

"Već tri, četiri godine najavljuje se odlazak Fijata, ali se ništa ne dešava. Mi imamo pad izvoza motornih vozila, ali s druge strane rast izvoza drugih proizvoda kao što su automobilske gume. Pozitivno je to što je privreda diversifikovala izvoz. Takođe, nije ni svim kooperantima Fijat jedini kupac", ističe Čadež.

Argumenti za tezu da Fijat neće nikuda iz Srbije su i značajna ulaganja u opremu i proizvodnu infrastrukturu u Kragujevcu, kao i ulaganja u obuku radnika. Takođe tu je i činjenica da je rad u Srbiji i dalje jako jeftin.

Da li Fijat lažira fakture?

S druge strane, iz godine u godinu poslovni rezultati Fijata su sve lošiji, pa je prošle godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića, poslovna dobit ostvarena isključivo zahvaljujući državnoj pomoći od 3,8 milijardi dinara.

- Finansijski pokazatelji poslovanja FCA Srbija ukazuju na pad poslovne aktivnosti, što je i očekivano jer se iscrpeo postojeći poslovni model zasnovan na ovom tipu automobila. Bez novih modela FCA praktično funkcioniše dok traje državna subvencija. Kod FCA je neobično i to što je učešće materijala u prihodima 84 odsto, što je nepojmljivo u automobilskoj industriji. Razlog je pre svega nabavka komponenata po uvećanim cenama od zavisnih društava Fijata. Uvoz delova za automobile, samo iz Italije i Poljske za potrebe Fijata vredan je oko 450 miliona prema podacima o uvozu Srbije, a ta ista roba je prema podacima o izvozu iz ovih zemalja u Srbiju vredna 230 miliona evra - kaže Milićević, pozivajući se na bazu podataka o trgovini UNCTAD-a i Trejdmapa.

Prema njegovim rečima, korist od Fijata ima samo onih 2.400 radnika u neto platama koje su ispod republičkog proseka.

"Sa ovim poslovima stoleća Srbija se polako vraća u srednji vek. Moj zaključak je da Fijat odrađuje ugovor zbog toga što mu država pokriva glavne troškove i da posle toga verovatno sledi razlaz. Sve poslovne i finansijske transakcije govore da oni nemaju namere da se ovde duže zadrže", pesimističan je Milićević.

Štrajk za veće plate - napredak
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, napominje da je na vrhuncu proizvodnje u 2013. godini Fijat proizvodio 117.000 vozila dok je plan bio preko 150.000. Za ovu godinu plan je 85.000 vozila. "Još 2012. godine se pominjalo da se planira u 2017. godini redizajn. Sad, baš kada ističe aranžman sa Fijatom imamo štrajk i pretpostavljam da je to pokušaj sindikata da popravi poziciju. Ovo je i kvalitativni napredak, jer su do sada radnici u fabrikama uglavnom štrajkovali da zadrže mesta, a sada traže veće plate, kao što to rade radnici brojnih kompanija u Evropi", napominje Nikolić.

Počeli pregovori sa upravom Fijata?

Proizvodni radnici u Fijata nastavili su juče totalnu obustavu rada, tokom koje je, do sada, izgubljena proizvodnja više od 3.500 automobila. Čelnici Samostalnog sindikata juče nisu bili dostupni javnosti, te su po sindikalnim kuloarima krenule špekulacije da su "neki pregovori počeli". Da li zaista jesu, juče nije moglo da se proveri.

Podsetimo da radnici FCA Srbija traže povećanje zarade sa 230 na 315 evra, isplatu dogovorenog bonusa za efikasnost za ovu godinu i nadoknade za prevoz, te promenu organizacije proizvodnje kako bi se eliminisala sve učestalija praksa da radnik, pored svojih, istovremeno završava i proizvodne operacije kolega koji su duže odsutni iz fabrike.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić juče je rekao da razume zahteve radnika, ali i da razume "kada nema novca".

- Razumem zahteve radnika, s jedne strane, zato što se u Srbiji i dalje dosta radi za malo novca. Ali, razumem i situaciju kada novca nema, onda treba zapeti i raditi, pa će biti novca - rekao je Nikolić, napominjući da se grad "ponudio" da bude medijator koji će da spoji Vladu, sindikat i Fijat.

- Do sada nam se niko nije obratio sa takvim zahtevom, ali verujem da oni imaju komunikaciju koja je neki put javna, a neki put nije - rekao je Nikolić.

Z. R.
Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 06 jul 2017 00:00

Veće plate možda 2018.

Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf.

Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom.

S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe
treba finansirati.

Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf.

Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati.

Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu.

Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna.

Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija.

Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Veće plate možda 2018. Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf. Piše: Fonet 05. jul 2017. 20:48 Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf. Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom. S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe treba finansirati. Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf. Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati. Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu. Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna. Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija. Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Još jedna izjava premijerke Ane Brnabić Blumbergu otvorila je niz pitanja baš u danima kada su predstavnici MMF pred završetkom posete Srbiji. Njena tvrdnja da bi za ubrzanje rasta novi trogodišnji aranžman s Fondom mogao da bude prepreka, vratila je u javnu arenu staru dilemu - da li je aranžman sa MMF Srbiji potreban ili ne?

Novac Srbiji nije potreban, ali jeste reč MMF-a da su srpske finansije stabilne. Sliku Srbije u očima ulagača često prati bojazan da li će ekonomskim politikama obezbediti da ubuduće redovno izmiruje obaveze.

Trenutni aranžman sa MMF jedan je od strožih koji je Srbija imala. Lista obaveza koja je trebalo da bude ispunjena, bila je podugačka. Naredni aranžan nije obavezan, međutim za investitore jeste svojevrsna garancija da će se obaveze na koje se obaveže srpsko rukovostvo - zaista i sprovesti.

Bez MMF-a treba očekivati manje pritiska na izvršnu vlast da na određeni način sprovodi reforme.

"Zemlja bez ozbiljnijih pozitivnih makroekonomskih rezultata, ukoliko odluči da ne ulazi u pregovore o novom aranžmanu sa MMF, to može da se protumači na strani međunarodne investicione javnosti kao odsustvo reformskog momentuma - odnosno smanjivanje želje zemlje da uradi nužne reforme. To ne mora uopšte da bude pozitivan znak", kaže Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Dodaje i da je Srbija još daleko od trenutka kad može da se pohvali da je završila sve započete reforme. Uz to, i da statistika pokazuje da ekonomije zemalja u regionu rastu brže od srpske.

"Naš javni dug i njegov prirast u odnosu na BDP jeste zaustavljen prošle godine, i to je tačno, ali još postoji čitiv niz rovitosti", navodi profesor Šoškić.

Rovite su, na primer - kaže, finansije lokalnih samouprava. Posebno javni sektor, za koji Šoškić smatra, da je daleko od racionalizovanog - i kad je reč o upravi i o državnim preduzećima. Sa druge strane, ekonomista Ivan Nikolić naže da je sve definisano aranžmanom ispunjeno.

"Reforma javnih preduzeća nije izostala u potpunosti - mnogo toga se promenilo. Ako govorimo o aktuelnim stvarima, po meni je mnogo veći roblem sa Fijatom i FCA kompanijom nego sa nekim javnim preduzećem", navodi Nikolić.

Dodaje da nakon stabilizacije finansija, Srbiji predstoji da uveća stopu rasta.

"Kao što se sad otvorio prostor u budžetu, oslobodile su se prilično velika sredstva za razvojne projekte, pojavi se Fond koji kaže "E da vidimo da li je to potrebno i gde bismo to mogli da uložimo. Njihovi interesi i naši se često u takvom slučaju ne podudaraju", navodi Nikolić.

Tako, na primer, prema postojećem mišljenju MMF-a, svaki višak koji se pojavi u budžetu treba da se iskoristi za prevremeno vraćanje dugova, ne za više plate ili nova državna ulaganja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Privredna aktivnost u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bila je znatno usporena, pa je privredni rast bio samo 1,2 odsto, dok su stare članice EU imale 2,3 odsto, a nove 4,1 odsto, rekao je urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

"Niži rast od Srbije imale su samo tri zemlje, politički nestabilna Makedonija, Grčka i Švajcarska"
Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rekao da su susedne zemlje u tom periodu imale rast od 3,2 odsto.

Dodao je da su uzroci usporavanja privrede u "sistemskim slabostima", pre svega u kvalitetu upravljanja javnim preduzećima, među kojima je i Elektroprivreda Srbije, kao i zbog nepovoljnog privrednog ambijenta. "Bez problema u EPS-u privredni rast bi bio dva odsto, što je i dalje manje nego u evropskim zemljama", ocenio je Arsić.

U narednim kvartalima se, prema njegovim rečima, očekuje oporavak privrede, pre svega visok rast prerađivačke industrije i stabilizacija proizvodnje u EPS-u, kao i oporavak građevinske sezone i pozitivni trendovi u sektoru usluga.

On je istakao da ove godine očekuje privredni rast od 2,5 do tri odsto.

On je istakao da su statistički podaci o visokom rastu zaposlenosti, a istovremeno padu privredne aktivnosti, paradoks koji ukazuje da kvalitet podataka nije dobar.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 6

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top