Nemačka kompanija NRG (enerdži) odustala je od izgradnje elektrane na biomasu u Somboru, jer je, kako tvrdi njihov predstavnik u Srbiji, lokalna samouprava opstruisala ovaj projekat. Gradske vlasti negiraju takve tvrdnje, ali je nejasno da li, kako oni tvrde, investitor sve treba da rešava s nadležnim ministarstvom, bez učešća lokalne samouprave.

Nemački investitor je na somborskim njivama video izvor energije. Plan kompanije NRG je bio izgradnja elektrane na biomasu i prateće fabrike za preradu voća i povrća - posao vredan 35 miliona evra koji bi zaposlio oko 550 ljudi.

Pre dve godine, bez medijske pompe, s gradom su potpisali protokol o saradnji, da bi sledeće godine poslali i zvanično pismo o namerama. Nakon toga, sve je stalo, jer kako kaže čovek koji je nemačkog investitora doveo u Sombor, gradski čelnici mesecima nisu odgovorili na njihov zahtev za dostavljanje zemljišnih knjiga.

"Pošto smo čekali nekih četiri i po, pet meseci na to, molili da nam taj dokument pošalju, nemački investitor je odustao. Tačnije, izvršni direktor mi je poslao mejl sa inputom da angažujem advokata i krenemo u gašenje firme", kaže Dragan Knežević, autor projekta "Bio-energana".

Posao je zapeo kada je kompanija od gradskih vlasti zatražila mape raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, jer im je za projekat bilo potrebno oko 5.000 hektara državne zemlje.

Knežević sumnja da su razlog za opstrukciju investicije - mahinacije sa poljoprivrednim zemljištem u somborskom ataru. "Bojim se da je lokalna samouprava, baš iz tih razloga urušila i jedan i drugi projekat, iz razloga jer je želela da državno obradivo zemljište skrene na neku drugu stranu", navodi Knežević.

Somborske vlasti demantuju da gašenje ovog projekta ima veze sa podelom državne zemlje, i kažu – za zakup tih oranica pita se Ministarstvo poljoprivrede, a ne grad. Investitora su, kažu, uputili u Beograd, a posle, ne znaju šta se desilo.

"Nama nije u interesu da bilo koga kočimo, svaka investicija u naš grad je dobrodošla, ali, kad je u pitanju državno poljoprivredno zemljište, njim upravlja država. Mi možemo da pomognemo, ali svakako, odluku donosi onaj ko je vlasnik", kaže Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora.

Prema Kneževićevim rečima, u pitanju je zamena teza – jer da bi kompanija uopšte poslala investicioni plan nadležnom ministarstvu, neophodno je da najpre sazna gde bi se nalazilo zemljište koje žele da obrađuju, i tvrdi da te podatke nije moguće dobiti bez saradnje sa lokalnom samoupravom.

Izvor: N1

Sombor ima veoma zanimljiv sadržaj da ponudi svima tokom cele godine. Međutim, iako ih ima bezbroj, mi smo odlučili da izdvojimo po nama pet najbitnijih manifestacija na koje možete da dođete u ovom vojvođanskom gradiću.

Ovo su neke od najzanimljivijih manifestacija koje možete da posetite, u zavisnosti od toga u koje doba godine odlučite da ga posetite. Verujemo da u zavisnosti od afiniteta, moći ćete da se pronađete barem u jednoj od njih.

1. Somborski kotlić

Tradicionalna letnja manifestacija, "Somborski kotlić" održava se sredinom jula na Trgu Svetog Trojstva – poznatijem kao "Ćelavi trg" u centru Grada Sombora.

Ove godine se održao 20. po redu.

Ovo je dan kada se više od 300 kotlića krčka u centru grada a preko 3.500 posetilaca iznova upoznaje kulinarsku čaroliju, majstorstvo pripremanja ribljeg (fish) paprikaša.

Uvek je predviđeno takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša i prigodne nagrade za pobednike, ali nagrađuju se i najbolje aranžirani stolovi kao i najveselije društvo.

Jedinstveno ukusna riba, domaće vino i najbolja starogradska muzika su doživljaj za uživanje svih posetiteljevih čula.

Riblji paprikaš je ovdašnji način života uz Dunav.

Datum održavanja ove manifestacije je krajem juna.

2. Somborski polumaraton

Tradicinalni Somborski polumaraton, trka na 21,1 km je nastarija i jedna od najprivlačnijih asfaltnih trka u našoj zemlji sa preko 100 učesnika iz Srbije i okruženja.

Osim trke na 21 km, učesnicima je na raspolaganju i trka zadovoljstva u dužini od 5 km kao i trka beba.

Trka započinje na glavnoj Kralja Petra I u Somboru a organizatori se svake godine trude da trkačima ponude neku inovaciju i unaprede kvalitet i zbog toga možemo slobodno da vam preporučimo da ovu trku svrstate u svoj kalendar dogaćaja za proleće.

Datum održavanja maratona je krajem maja.

3. Ulica starih zanata

Manifestacija "Ulica starih zanata" je izložbeno-prodajnog karaktera na kojoj majstori starih zanata promovišu svoje umeće i proizvode uz programe kulturno-umetničkih društava.

U okviru ove manifestacije mogu se videti i kupiti predmeti od metala, drveta, teksila, kože, rogoza, stakla, keramike i kamena koji su ručno izrađeni i nesvakidašnje gravirani a može se probati hrana kao i slatkiši koji su pravljeni po nekadašnjim, tradicionalnim receptima.

Za žene je najatraktivniji nakit interesantne, starinske izrade kao i ponovo oživljeni dekupaž.

Manifestacija se održava u centru Grada Sombora na autentičnim drvenim štandovima, a datum održavanja je krajem jula.

4. Ravangrad Wine Fest

Ravangrad vajn fest je tradicionalni međunarodni festival vina i hrane koji se održava u Gradskoj hali Mostonga.

Manifestacija je upotpunjena kulturnim i muzičkim programom, a ljubitelji gastro turizma mogu da uživaju u najrazličitijim sortama vina kako kod nas tako i u svetu, ali i u degustaciji jedinstvenih specijaliteta sa područja Bačke.

Datum održavanja je početak decembra (ove godine održava se 2. decembra).

5. Velikogospojinske večeri

U čast Velike Gospojine, u drugoj polovini avgusta održava se manifestacija sa raznovrsnim programom.

Mesto održavanja ovih večeri je u Staparu.

Ona obuhvata veče folklora, književno veče, izložbu slika, takmičenje u fudbalu, stono-tenisko takmičenje, izložbu golubova, izložbu pasa svih rasa, izložba fijakera, takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša i Dudarijada.

Datum održavanja je poslednja nedelja avgusta.

Izvor: srbijadanas.com

Istraživanja pokazuju da nam začinjena hrana može pomoći da jedemo manje soli, a verovatno i manje šećera, kao i da poboljšamo svoje zdravlje, prenosi CNN.

U studiji u kojoj je učestvovalo više od 600 ljudi iz Kine, čija je moždana aktivnost analizirana PET/CT skenerima, istraživači su utvrdili da se oblasti mozga koje stimulišu slana i začinjena hrana preklapaju.

Zbog sličnih aktivnosti u delovima mozga koji se preklapaju, konzumiranje začinjene hrane efektno uvećava osetljivost na so.

“Mislimo da začinjena hrana može da prevari naš mozak kada jedemo slano. Tada osećamo isti nivo slanoće, čak i kada je nivo soli u hrani smanjen”, objašnjava autor studije dr Žining Žu sa Univerziteta u Čongčingu.

Preciznije, istraživanje je pokazalo da ljudi koji jedu začinjenu hranu u proseku dnevno unose 2,5 grama soli manje u poređenju sa onima koji nisu ljubitelji začina. Istraživanje je istovremeno pokazalo da oni koji jedu začinjenu hranu imaju i niži krvni pritisak.

Začini mogu da doprinesu i manjem unosi šećera, mada do sada sprovedene studije daju oprečne rezultate u vezi sa tim.

Izvor: N1

Obeležavanje Dana sećanja na vukovarske žrtve ponovo je pokrenulo pitanje odnosa Hrvatske i Srbije. Hrvatska predsednica poručila je da će proteći još puno vode Dunavom dok dve zemlje ne budu mogle da kažu da su prijateljske. Analitičari međutim smatraju da upravo među političarima nema političke volje za normalizacijom odnosa.

Sredinom 2016. godine predsednica Hrvatske i tadašnji premijer Srbije – Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić - sastali su se na mostu na Dunavu, a zatim i potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.

Danas, na pitanje koliko se odmaklo u primeni deklaracije, hrvatska predsednica odgovara koristeći metaforu sa tom rekom.

“Rekla sam već nekoliko puta, još će puno vode proteći Dunavom pre nego što Hrvatska i Srbija mogu govoriti da su prijateljske države, ali to ne znači da ne smemo razgovarati, dapače”, rekla je Grabar Kitaarović.

U Beogradu se suzdržavaju od komentara. Predsednica parlamenta Maja Gojković kaže da je ta izjava namenjena domaćoj javnosti u Hrvatskoj.

“Najvažnije je da Srbija vodi potpuno drugačiju politiku, da smo mi pružili ruku svim državama koje se nalaze u našem regionu. Smatramo da je stabilnost regiona, i mirnodopska, i dobrosusedska politika koju vodi Republika Srbija ono što je najvažnije jer kada je mir u našem regionu, to je mir čitavog evropskog kontrinenta. A drugi lideri neka izjavljuju šta hoće”, poručila je Gojković.

Sa druge strane, predsednik DS-a Dragan Šutanovac, sa regionalnog Samita lidera socijaldemokratskih partija u Sarajevu, poručuje da politike koje naglašavaju razlike pripadaju prošlosti.

“Pa svakoga dana prolazi mnogo vode Dunavom i ne znam kojim mernim jedinicama ona meri taj protok vode. Ja sam inače hidroinženjer tako da bih mogao da joj pomognem da se rastereti opterećenja te vrste, ali ako imate političare koji odlučuju o sudbinama država i građana i koji imaju takav stav, i takvu predrasudu, u startu ste osuđeni na negativno rešenje”, smatra Šutanovac.

A negativna rešenja, kako ocenjuje direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo su ono što odgovara liderima u regionu, iako u javnosti govore o dobrosusedskim odnosima.

“Njima očito odgovara da ovakvo stanje duže potraje zato što je lakše baviti se prošlošću i pričati narodu šta je ko kome radio nego baviti se životnim problemima. Tako da dokle god ljudi budu spremni da trpe to njihovo ponašanje dotle će to i trajati, i ona je tu izgleda nažalost u pravu da će stvarno dosta vode morati da protekne Dunavom dok se ne desi to, normalizacija puna i pomirenje”, ističe Popov za N1.

Izvor: N1

Trajna zabrana ribolova na Dunavu kod Apatina, na potezu od 1.400 do 1.395 km izazvala je nevericu među stanovništvom opštine Apatin. S tim u vezi, u velikoj sali SO Apatin organizovana je javna debata. Debatom je predsedavao predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić, a pored velikog broja ribolovaca, članova udruženja iz celog Zapadno-bačkog okruga, debati su prisustvovali i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, predstavnici ,,Vojvodinašuma'', Miodrag Perović, Velimir Češljević i dr Miljan Velojić, kao i Šandor Šipoš, ispred Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, a koji je stručni konsultant ,,Vojvodinašuma''. Na debati su bili prisutni i predstavnik TO Apatin, Nemanja Jović, kao i vd direktor JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin, Ljiljana Krec.

Podršku ovom skupu, među ostalima, iako nisu bili fizički prisutni, uputili su proslavljeni odbojkaš Vanja Grbić, kao i Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Podsećanja radi, tablu sa zabranom ribolova postavilo je JP ,,Vojvodinašume'', a u pitanju je, kako je rečeno na tribini, trajna zabrana ribolova svim privrednim i sportskim ribolovcima. Radi se o ribarskom području ,,Gornje Podunavlje'' (lokalitet - Veliki Liman, Mali Liman, Varošviz). S obzirom na činjenicu da je ovom zabranom obuhvaćeno čak 5 kilometara Dunava kod Apatina, ribolovci se smatraju oštećenima i želeli su da saznaju odgovore na svoja pitanja, a takođe su uputili i zahtev za ukidanjem trajne zabrane ribolova.

Šandor Šipoš, ispred Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu, istakao je kako je cela novonastala situacija započela rešenjem o proglašenju prirodnih ribljih plodišta na ribarskim područjima.
- Donet je jedan podzakonski akt, a kojim su na ovom području zaštićeni stari Dunav-Dunavac, Baračka, Harčaš i Mišvaldski Dunavac. Svi ovi sektori na Dunavu zaštićeni su kao riblja plodišta. Na tim mestima je zabranjen ribolov za vreme mresta i to svi znamo. 2014. godine izašao je novi zakon po kom se pored ribljih plodišta uvodi novi član u zakonu sa posebnim staništima riba. Taj novi pojam se uvodi, a bitan je za mrest, migraciju i zimovanje. U takvim staništima je trajno zabranjen bilo koji vid ribolova osim u naučne svrhe, rekao je Šipoš.

Dr Miljan Velojić, koordinator za sertifikaciju šuma u direkciji Javnog preduzeća ,,Vojvodinašume'' u Petrovaradinu, objasnio je prisutnima kako je od 2012. do 2021. godine na snazi program upravljanja ribarskim područjem ,,Gornje Podunavlje'', a koji je radio tim sa departmana za biologiju i ekologija sa PMF-a u Novom Sadu, a tim se sastojao od 6 eksperata, na čelu sa prof. dr Brankom Miljanovićem.
- Mi kao korisnici ribarskog područja ne radimo te programe nego idemo na javnu nabavku, kažemo šta nam treba, oslanjajući se usput na važeći zakon, te na osnovu toga dobijemo naučno - stručnu instituciju koja nam kasnije izrađuje taj program. U međuvremenu mi od vas pecaroša dobijamo zahtev da se zabrani ribolov na mestima gde se riba krtoži i zimuje, na potezu od 1.400 do 1.395 km u periodu zimovanja, od 01. 12. 2014. do 01.03. 2015. godine. To smo dve godine za redom uspešno sprovodili. U međuvremenu, decembra 2014. na snagu stupa novi zakon a koji štiti posebna staništa riba. Tim zakonom prirodna riblja plodišta automatski su postala posebna staništa ribe. Mi smo bili primorani da svoj postojeći program usaglašavamo sa novim zakonom, rekao je Velojić i dodao da je mišljenja da je nespretno napisano da su posebna staništa riba sektori, te je to problem.

- Po nalogu inspektora mi smo morali da postupimo po pravilniku koji postoji, mada sam lično mišljenja da tabla za posebna riblja staništa treba da bude na Velikom Limanu, na Malom Limanu i na Varošvizu. Nespretnim tumačenjem posebnih ribljih staništa zabranjen je ceo sektor, istakao je Velojić i priznao da je to prema njegovom mišljenju, apsurdno.

Kao podrška ribolovcima, tribini je prisustvovao i Ljubomir Pejčić, izvršni direktor Ujedinjenih ribolovaca Srbije, diplomirani ekolog po struci, a koji je i sam bio deo timova koji su izrađivali slične programe.
- Problem je lokacija koju ste izabrali i količina vode. Posebna staništa riba nisu na glavnom toku reke, a naročito ne na 5 km reke. U pitanju su pritoke koje su značajne za mrest ili npr pod branom. Mesta gde su mrestilišta trebalo je proglasite posebnim staništima ribe, a ne 5 km živog Dunava koji je poprilično nebitan za mrest. Moraćete se složiti sa mnom da su u Gornjem Podunavlju ipak mnogo značajnija ta plavna područja, rukavci, razlivi, bare i ostalo, a ne glavni tok, objasnio je Pejčić.

Prisutni ribolovci pitali su se kako je uopšte taj potez mogao da se proglasi posebnim staništem ribe kada je to mesto buduće luke. Takođe, tražili su da im se obajsni gde je još takva zabrana doneta na celom toku Dunava. Na tribini je rečeno i kako ovakva odluka direktno utiče na razvoj turizma u opštini Apatin.

- Samo na ovaj skup iz okolnih gradova i opština došao je veliki broj ljudi, a zamislite tek koliko ih dođe na pecanje, boravi u Apatinu, gostuje u našim restoranima, popunjava smeštajne kapacitete u našoj opštini, kupuje u apatinskim prodavnicama itd. Sem toga, Apatin se svojim turističkim predstavljanjem umnogome oslanja na ribarsku tradiciju, na strast koju svi ovde prisutni imaju prema pecanju, iz čega proističu mnoge turističke manifestacije po kojima smo dugi niz godina prepoznatljivi. Opština Apatin od ove je godine deo specijalnog rezervata biosfere ,,Bačko Podunavlje'', a koncept tog rezervata podrazumeva suživot čoveka i prirode, a ovakvim zabranama mi odvajamo ljude od prirode što je još jedan problem, rekao je Nemanja Jović ispred TO Apatin i apelovao na prisutne da se potrude da pronađu rešenje, kako bi se Apatincima omogućio dalji boravak i uživanje na Dunavu.

Ljiljana Krec, vd direktora JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom Apatin istakla je kako odluka o trajnoj zabrani ribolova kod Apatina direktno ugrožava njihovo preduzeće, jer su većina njihovih korisnika upravo ribolovci.

- Ukoliko ne mogu da pecaju, naši korisnici više neće imati potrebu da drže čamce u našoj marini niti da koriste naše vezove. Iskreno se nadam da ćemo vrlo brzo moći da pronađemo neko rešenje da se ta odluka koriguje. Mi smo pre svega dva meseca izašli na Novosadski sajam sa novim proizvodom, pecaroškim vikendom u Apatinu, a koji sad nećemo moći da sprovodimo. Kod nas, upravo zbog pecanja, dolazi jako puno stranaca, tako da nas ova zabrana itekako ugrožava, rekla je Ljiljana Krec.

Milan Došen, a koji je dšao iz Ratkova da podrži svoje kolege ribolovce, je primetio da su propisi kada je zaštita ribljeg fonda u pitanju sve strožiji, a da iz godine u godinu imamo sve manje ribe.
- Moj je predlog da se napravi jedna ovakva debata i na temu ribokrađe, a koja je jedan od suštinskih problema. Sigurno postoje podaci o tome koliko je odštetnih zahteva plaćeno u proteklih nekoliko godina. Hajde da to analiziramo. Ribolov električnim aparatima za vreme mresta je krivično delo. Hajde da vidimo koliko je ljudi osuđeno na zatvorske kazne. Kako je moguće da imamo sve manje ribe, a da za to niko ne odgovara?! Treba da napravimo jedinstven front za borbu protiv ribokrađe. Svima koji smo prisutni ovde je u cilju da ostavimo svojoj deci i unucima vode kakve smo ih mi nasledili, rekao je Došen.

Vezano za ovu temu, na tribini su čak pale i optužbe pojedinih ribolovaca na račun ribočuvara ,,Vojvodinašuma''. Takođe, među pecarošima se ,,šuška'' kako i privredni ribari uzimaju više od dozvoljenog.

Miodrag Perović, ispred ,,Vojvodinašuma'' iz Apatina, tvrdi kako je zakon isti za sve i kako, ako bilo ko ima bilo kakve sumnje, treba to i da im kaže i podnese prijave.

- Izvinjavam se pojedincima ukoliko nisam imao vremena za njih. Ima vas zaista puno, ali mi imamo i druge obaveze. Ono što mogu da tvrdim je da nikada nisam odbio vaše predstavnike i uvek sam našao vremena da sa njima razgovaram o tekućim problemima. Trenutna situacija naš je zajednički problem. Mi kao odgovorna institucija moramo da sprovodimo zakonske propise ove države. Moje kolege iz Novog Sada došle su danas da pokušamo da zajednički rešimo problem. Gospodin Pejčić je rekao da postoji model po kom to možemo rešiti. Ako je tako, obećavam vam da ćemo uraditi sve da problem rešimo, kazao je Perović.

Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin, ističe kako peca od malih nogu i kako je prisustvovao velikom broju godišnjih skupština različitih ribolovačkih udruženja. Prema njegovim rečima, Apatin ima vekovnu tradiciju u ribarstvu i to ne sme da se zanemari.
- Na moju inicijativu smo se okupili ovde, jer se novonastali problem ne dotiče mene samo kao ribolovca, već i mene kao predsednika opštine, a čija je dužnost da se o istoj i stara. Odluka o trajnoj zabrani ribolova direktno ugrožava strategiju razvoja turizma, lova i ribolova kod nas, kategoričan je Škrbić.

Javna debata završena je u mirnom tonu i na njoj su doneti sledeći zajednički zaključci: da se sastavi pravni zahtev za izmenu i dopunu programa za upravljanje ribarskim područjem, uz pomoć advokata, predstavnika udruženja, kao i da se izmena i dopuna sprovede u što kraćem roku, da se udruženjima dostavi primerak analize na osnovu koje je donesena odluka, da na snazi ostane privremena zaštita prirodnih ribljih plodišta, da se udruženja ribolovaca aktivnije uključe u donošenje budućih odluka i da se smeni odgovorno lice u ,,Vojvodinašumama'' u Somboru.

Izvor: 025info

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top