Na današnji dan

24. novembar - Dogodilo se na današnji dan

Danas je praznik Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski - Sveti Mrata. Stefan Dečanski Nemanjić, sin je kralja Milutina, pod čijom je vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve smrti, u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča. Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i proteran u Carigrad. Pri oslepljenju, javio mu se sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Proveo je pet godina u Carigradu kao zatočenik u manstiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazvao je divljenje i monaha i celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, sveti Nikola čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah zatim podigao hram Visoki Dečani po kojem je i nazvan Dečanski. Pobedio je 1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja (Vizantija) sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare kod Velbužda 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je učvrstilo Srbiju kao najmoćniju silu na Balkanu. Kad je pod uticajem druge žene nameravao da presto ostavi sinu iz drugog braka, prvorođeni sin Dušan ga je zbacio i zatvorio u grad Zvečan, gde je zadavljen na današnji dan 1336. godine. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

1572. Umro škotski protestantski reformator Džon Noks, sledbenik Kalvina, osnivač Škotske prezbiterijanske crkve i autor "Istorije Reformacije u Škotskoj".

1632. Rođen holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu "Etika", izvršila značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvao gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga anatemisala i isključila iz svojih redova.

1642. Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio ostrvo južno od Australije i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.

1729. Rođen ruski general Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najvećih vojskovođa XVIII veka. Uspešno se borio protiv Turaka, pod njegovom komandom austrijsko-ruske trupe potisnule Francuze iz severne Italije 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugušio ustanak Pugačova u Rusiji 1774. i ustanak u Poljskoj 1794. U SSSR 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke zasluge.

1833. Rođen srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini XIX veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, urednik nekoliko časopisa, napoznatiji kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti. 

1848. Umro britanski državnik lord Melburn, premijer i poverenik kraljice Viktorije, po kom je australijski grad Melburn dobio naziv.

1859. Objavljena knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina "Poreklo vrsta". Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkveni krugovi izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska verovanja o postanku sveta.

1864. Rođen francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, slikar boemskog Monmartra, atmosfere i likova noćnog života Pariza s kraja XIX veka. 

1916. Umro britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, izumitelj mitraljeza koji je po njemu nazvan "maksim".

1929. Umro francuski državnik Žorž Benžamin Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. Zbog žustrine kojom je delovao u Parlamentu kao opozicija dobio nadimak Tigar. U vreme Drajfusove afere 1898. u svom listu "L' Oror" objavio Zolino pismo predsedniku Republike, "Optužujem". Jedan od tvoraca Antante i predsedavajući mirovne konfernecije u Versaju 1919.

1941. Počela nemačka ofanziva na Užice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga činio Radnički bataljon. Nemci zauzeli grad krajem novembra, a tokom borbi na Kadinjači, 14 kilometara zapadno od Užica, poginulo 180 branilaca grada.

1957. U Meksiko Sitiju umro meksički slikar i komunistički aktivista Dijego Rivera. Proslavio se monumentalnim muralima u javnim ustanovama u Meksiku i SAD.

1963. Dva dana posle atentata na predsednika SAD Džona Kenedija u Dalasu, Džek Rubi u policijskoj stanici iz revolvera ubio Lija Harvija Osvalda, osumnjičenog za atentat.

1974. Predsednik SAD Džerald Ford i sovjetski lider Leonid Brežnjev postigli u Vladivostoku privremen sporazum o ograničenju ofanzivnog strateškog nuklearnog oružja.

1976. U zemljotresu koji je razorio grad Muradije i na stotine sela na istoku Turske poginulo oko 5.300 ljudi, a 50.000 ostalo bez domova.

1989. Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu kompletno rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo ostavke, uključujući generalnog sekretara Miloša Jakeša. Na mesto generalnog sekretara partije došao Karol Urbanek.

1992. Na jugu Kine srušio se putnički avion "boing 737". U najtežoj nesreći u istoriji kineskog vazduhoplovstva život izgubila 141 osoba, svi putnici i članovi posade.

1995. Irci na referendumu tesnom većinom izglasali legalizaciju razvoda braka.

1998. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević smenio načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnika Momčila Perišića.

1998. General Emil Lahud, prvi predsednik Libana posle okončanja 15-godišnjeg građanskog rata u toj zemlji, preuzeo dužnost šefa države.

2000. Oko 900.000 ljudi protestovalo na ulicama Barselone zbog terorističkih akcija baskijske separatističke organizacije ETA. Na čelu protestne kolone bili španski premijer Hose Maria Asnar i drugi državni i politički zvaničnici.

2000. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica doputovao u Zagreb na Samit na vrhu država Jugoistočne Evrope i Evropske unije, što je bila prva poseta nekog zvaničnika Jugoslavije Hrvatskoj od raspada SFRJ.

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top