Udruženje građana Volonter je tokom oktobra meseca sproveo intezivne obuke za mlade poljoprivredne proizvođače i učenike iz srednje poljoprivredne škole iz Sombora.

Projekat pod nazivom „Ruralna inicijativa“ je imao za cilj da osposobi što veći broj mladih za bavljnje poljoprivrednom proizvodnjom, koja predstvalja veliki i neiskorišćen potencijal Sombora i okoline, kao i prelazak sa konvencionalne i intezivne poljoprivredne proizvodnje na plasteničku proizvodnju i usavršavanje znanja o razvoju novih standarda i tehnologija, poboljšanje kvaliteta proizvoda, informisanjem mladih poljoprivrednika o aktuelnim konkursima Evropske unije za poljoprivredna gazdinstva, kao i ostalim konkursima koje raspisuje Grad Sombor, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede.

Osposobljavanje mladih se vršilo putem predavanja, radionica i treninga, učenjem iz stručnih litertatura, kao i pomoći prilikom pripreme za tržište (promocija proizvoda u medijima, na sajmovima...).

Projekat „Ruralna inicijativa“ finansira Pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu, po konkursu za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini, a partneri na projektu su Srednja poljoprivredna škola i poljoprivredna stručna služba iz Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Procenjuje se da će ove godine po raznim osnovama, poljoprivrednici iz opštine Kula dobiti oko 100 miliona dinara podsticajnih sredstava. Najveći broj poljoprivrednika, pomoć pri prikupljanju potrebne konkursne dokumentacije dobija od Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj iz Kule.

Ove godine pokrajinska vlada izdvojila je 35 miliona dinara za podsticaje poljoprivrednicima opštine Kula, a po prvi put bespovratna sredstva su namenjena za sedam mladih poljoprivrednih proizvođača.

Ovčarskom proizvodnjom, Dimitrije Simić bavi se tri godine, a tri miliona i 200.000 dinara sada je uložio u obnovu stada.

„Do sada smo držali rasno mešano stado , a sada stiže stado od sto ovaca rase „Il de Frans“, tako da ćemo znatno unaprediti našu proizvodnju jer se radi o vrhunskoj rasi. Osamsto hiljada dinara je naše učešće , a dva miliona i četiri stotine dinara su bespovratna sredstva za kupovinu stada“, kaže Dimitrije.

Nataša Iličić iz Kule proizvodnjom cveća u plastenicima bavi se 15 godina, a sredstva je uložila u sistem za zalivanje.

„Za mene je najvažnije bilo ulaganje u sistem za zalivanje. Ranije mi je za 400 kvadrata plastenika trebalo i sedam sati da bih zalila, a sada je sve gotovo za deset minuta. Plastenička proizvodnja je izuzetno zahtevna i skupa , tako da ulažem malo po malo i nadam se da će biti i nekih rezultata“, kaže Iličić.

Ove godine oko dve stotine poljoprivrednika iz opštine Kula apliciralo je i dobilo podsticajna sredstva od opštine, pokrajine ili republike, a najveći broj njih dobija informacije i pomoć pri prikupljanju potrebne dokumentacije od kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Dragana Žekić , šefica Kancelarije u Kuli, kaže da se na sve načine trude da pomognu poljoprivrednicima da blagovremeno konkurišu sa potpunom dokumentacijom od nivoa Opštine do Pokrajine i Republike.

„Imamo sistem u koji su unešeni podaci za oko hiljadu, od dve hiljade i osamsto registrovanih gazdinstava i redovno ih obaveštavamo o svim novim konkursima koji se objave. Naravno da im pomažemo i oko prikupljanja dokumentacije, jer se radi o ljudima koji zbog poslova nemaju mnogo vremena. Od ove godine i opština Kula se uključila u dodelu bespovratne pomoći poljoprivrednicima, a očekujem da će se i narednih godina nastaviti sa tim jer su takozvani mali poljoprivredni proizvođači najveća ekonomska snaga naše Opštine“, kaže ona.

Opština Kula ove godine izdvojila je pet miliona dinara za dodelu bespovratnih sredstava poljoprivrednicima.

Konkurs je otvoren do kraja godine, a sredstva su namenjena za sufinansiranje kamata za kreditne linije kod poslovnih banaka.

Izvor: RTV Vojvodina

Objavljeno u Kula
sreda, 01 novembar 2017 00:00

Paori u Somboru nezadovoljni licitacijama

U somborskim katastarskim opštinama u toku su licitacije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Uprkos tome što je na licitaciji više od 20.000 hektara poljoprivrednici nisu zadovoljni.

Poljoprivrednici su nezadovoljni, pre svega oni manji jer kažu teško se dolazi do državnih njiva, jer ih pojedinci licitiraju za treća lica, a cene dostižu nerealne iznose.

Zbog licitiranja za treća lica koja čak i nisu sa teritorije Grada Sombora poljoprivrednici iz Koluta ostali su bez državne zemlje.

"Mi smo zamolili te ljude da nam ostave da mi licitiramo barem tih 300 hektara državne zemlje što je ostalo. Međutim, oni su nas otkačili i sada je hektar nekih bara, što je zemlja pete klase, izlicitiran po ceni od 40.000 dinara", kaže Neđo Obradović, poljoprivrednik iz Koluta.

"Mi smo tražili da se preispita ko za koga licituje, ko daje u pod zakup, ali ništa od toga. Vidite kako to ide da je na ovoj licitaciji malte ne došlo do fizičkog obračuna", kaže Đuro Bogunović.

"Lokalna vlast uopšte nema nameru da preispita ko za koga licituje. Ko se zaista bavi poljoprivredom, a ko zemlju daje zemlju u pod zakup. I nije to od danas, to traje deset godina", kaže Zoran Erceg.

Međutim, za sada nema efikasnog načina da se spreči licitiranje zemlje za treća lica.

"Trenutno u Zakonu o državnom poljoprivrednom zemljištu nemamo nikakav element da se spreči licitovanje za treća lica", kaže Darko Radulović, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Grad Sombor ima skoro 30.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, ali 8.000 hektara nije na licitaciji.

"Neke površine će biti vraćene restitucijom. Oko 5.000 hektara su po pravu prečeg zakupa dobili stočari, a oko 1.500 hektara dobili su Poljoprivredna stručna služba i Poljoprivrednoj školi. Do sada nemamo nije jednog investitora koji je prošao na ovom terenu", kaže Radulović.

Ove godine zemlja se u zakup izdaje na godinu dana, a izuzetak je nekoliko stotina hektara namenjeno višegodišnjim zasadima koje će biti izdato da 30 godina.

Početne cena zakupa za njivu prve klase su 192 evra po hektaru, a za njivu druge klase 175 evra. Međutim, na licitacijama ima parcela za koje su izlicitirane cene duplo veće od početnih.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, izdalo je saopštenje u kojem navodi da će zbog učestale uzurpacije, odnosno odoravanja nekategorisanih atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, preduzeti mere zaštite.

U saopštenju se navodi da će Odeljenje za poljoprivredu „od 01. novembra 2017. godine, izdavati prekršajne naloge, odnosno podnositi prekršajne prijave protiv uzurpatora u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete.“

Kako bi se izbegle nepopularne mere, potrebno je da zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i vlasnici katastarskih parcela koje se graniče sa atarskim putevima, odmah nakon skidanja useva puteve dovedu u prvobitno stanje.

Originalno saopštenje Odeljenja za poljoprivredu dostupno je ovde

 

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 14 septembar 2017 00:00

Održani „Dani polja“ u Somboru

JKP „Zelenilo“ Sombor, u saradnji sa Institutom za kukuruz Zemun polje, organizovalo je juče (sreda 13.09.) „Dane polja“ u Somboru.

Osim većeg broja poljoprivrednih proizvođača, tradicionalnoj manifestaciji prisustvovali su predsednik UO Instituta prof. dr Slobodan Ceranić i dr Života Jovanović, kao i predstavnici lokalne samouprave Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika Sombora, i dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine Grada Sombora.

Uspešna saradnja Instituta za kukuruz i „Zelenila“ realizovana je kroz sadnju zemunskog semena na površinama Rasadnika „Acel“, a formiranju oglednog polja doprineli su dipl. inž poljoprivrede iz „Zelenila“ Jovana Ceranić, kao i njen kolega iz Instituta u Zemunu Siniša Zorić.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 07 septembar 2017 00:00

Sombor: Niski prinosi soje

Poljoprivrednici u atarima Sombora koji su već počeli žetvu soje žale se na male prinose koji će sa sadašnjom cenom jedva pokriti ulaganja u proizvodnju.
Bojan Jozić žetvu soje počeće čim se njive prosuše. Suša i previsoke temperature razlog su što se ne nada dobrom rodu, pa ni zaradi na proizvodnji soje koja je zasejao na 20 jutara.

"Soja je praktično prinudno sazrela. Bilo je kiše, ali temperatura su bile previsoke i soja nije sazrela već uvenula. Ja očekujem 1,5 tona po jutru, ali dok ne uđemo u njive ne znamo kakav će biti rod. Neki poljoprivrednici koji su završili žetvu imali su samo tonu, ili nešto malo više po jutru", kaže Jozić.

Antun Paštrović žetvu soje neće početi još za dve, tri nedelja. Zadovoljan je kako usevi izgledaju. Hoće li mu se ta proizvodnja isplatiti kaže znaće kada završi žetvu i stane na vagu.

"Uložili smo u veštačko đubrivo, prihranu, seme, hemiju a hoćemo li i koliko zaraditi videt ćemo kada stanemo na vagu", kaže Paštrović.

Poljoprivrednici kažu da je cena soje trenutno oko 50 dinara, ali sa tom cenom zarade skoro i da nema ili ako je ima ona će biti tek 150 evra po jutru. Nikakve zarade neće imati oni koji su soju sejali na zakupljenoj zemlji, jer je samo zakup 200 evra.

"Hoćemo li i sa tom cenom imati zarade? Teško, jer već sam rekao da je rod mali. Samo 600 evra po jutru koštala su ulaganja u jedno jutro soje i ako cena ne bude 55 ili 60 dinara nemamo čemu da se nadamo", kaže Jozić.

Cena koja bi zadovoljila ratare je 60 dinara po kilogramu, ali malo njih moći će da lageruje soju i čeka eventualno bolju cenu.

"Svi prodaju odmah, jer su poljoprivrednici prezaduženi. Lagerovati soju i čekati bolju cenu moći će samo veliki. Mali sa nekoliko hektara prodavaće soju odmah bez obzira na cenu", kaže Paštrović.

Procene su da će prinos soje u atarima Sombora biti za oko 40 posto manji u odnosu na prosečne godine. Žetva je počela još pre dve nedelje i trajaće još nekoliko nedelja jer još uvek ima zelene soje.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U skupštini Srbije u četvrtak počinje rasprava o Izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će državljanima Evropske Unije otežati kupovinu domaće zemlje.

Zakon u parlament stiže u cajtnotu jer je rok za njegovo usvajanje 1. septembar - tada prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju na snagu stupa deo liberalizaciji trgovine poljoprivrednim zemljištem. Ali, šta se radilo do sada i zbog čega se zakon usvaja po hitnoj proceduri kada je bilo sasvim dovoljno vremena za javnu raspravu?

Okrugli sto koji to zapravo nije ili javna raprava koje nije ni bilo? Ministar se sastao sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja - kaže da je ovo "ko zna koji sastanak u nizu". Ipak, priznaje da sastanci nisu isto što i javna rasprava koja je obavezna u proceduri donošenja zakona.

"Mi smo radili dosta na tome samo to nije bilo u javnosti", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

N1: Dakle, nemate odgovor na pitanje zbog čega u vašem mandatu nije bilo javne rasprave?

Ministar: "Možete ovako da me pitate još šest puta, ja sam vama dao odgovor na pitanje.

N1: Pa, niste.

Ministar: "To vi smatrate... Molim vas, drugo pitanje! Pa javne rasprave nije bilo, jednostavno takva je odluka Vlade doneta da ne bude javne rasprave i tačka!"

Nedostatak rasprave, međutim, ne brine poljoprivrednike koji su debatovali sa ministom - oni su konsultovani te su i predlogom zakona zadovoljni.

"Vi i ne znate možda se mi sastajemo nedeljno, mesečno ili bilo kako... U svakom slučaju, mi održavamo kontakte i mi smo tu da ukažemo na probleme ali i damo predloge za rešavanje tih problema", kaže Zoran Milićević, predsednik Saveza proizvođača agroprivrede Srbije.

To bi trebalo da mogu svi zainteresovani ali s obzirom da je postupak hitan - opozicioni poslanici će to pokušati u velikoj sali skupštine u danu za raspravu.

"Vidimo da Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić, ujedno i nažalost predsednik Srbije beže od javne rasprave, beže od debate, beže od televizijskih duela, čak beže i od rasprave u plenumu, tj. u parlamentu čija reč sama kaže da ovde treba da se debatuje", rekao je Radoslav Milojičić Kena iz Demokratske stranke.

Da Srbiji treba ovaj zakon - zna se od 2008. godine, odnosno od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, podseća novinar Goran Đaković, urednik magazina "Agrobiznis".

"Činjenica da jeste urađeno sve na brzinu jer zakon nije prošao adekvatnu javnu raspravu, ali mislim da se o zakonu dosta govorilo i uopšte da se ta tema nametala poslednje dve, tri godine. Kod nas je uvek sve hitno, sad, odmah, biramo Vladu u 5 do 12, pa zašto ne bismo i ovaj zakon?", kaže Đaković.

A zakon se svakako i donosi u "5 do 12" mada je izvesno da neće stići da stupi na snagu do 1. septembra kada je rok već koji dan kasnije.

Ovaj takozvani hitan zakon svakako nije usamljeni slučaj. Prema podacima Otvorenog parlamenta - sve ih je više od 2010. godine. Konkretno - 51 od ukupno 88 donetih zakona u 2016. godini i 6 od 36 donetih 2017. godine, za sada. Po pravilu, predlagač ovih zakona je Vlada Republike Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 24 avgust 2017 00:00

Dan polja jesenjih kultura u Biliću

Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Sombor, u Biliću kod Sombora, održan je Dan polja jesenjih kultura. Prikazane oglede šećerne repe, kukuruza, soje i suncokreta razgledali su brojni poljoprivrednici i poljoprivredni proizvođači, kao i predstavnici važnih agrarnih institucija. Stručnjaci kažu da je ovo ogledno polje jedno od najboljih u Srbiji.

Podršku održavanju Dana polja dali su Ministarstvo poljoprivrede, Pokrajinska Vlada i Grad Sombor.

Stručnjaci ocenjuju da se na području Zapadnobačkog okruga očekuje ukupno smanjenje prinosa do 30 odsto, što se odnosi i na ogledno polje.

"Na našim oglednim poljima očekujemo umanjenje na soji do 30 odsto, a šećernoj repi od 30 do 40 odsto. Što se tiče kukuruza rod će biti uamnjen od 20 do 30 procenara, dok će prinos suncokreta biti manji za oko 10 procenata", kaže Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor.

"Kod kukuruza smo imali situaciju da je na nekim terenima bila slaba oplodnja zbog visokih temperatura, a to će sigurno umanjiti prinos", kaže.

Pšenica, ječam i soja dali su dobar prinos kod nekih poljoprivrednika, dok kukuruz neće imati zadovoljavajući rod.

"Kukuruz koji je sada u fazi klipa i koji ću početi da skidam sa svojih parcela nije baš zadovoljavajući, jer ima dosta neoplođenih klipova do kraja", kaže Stipan Firanj, poljoprivrednik iz Sombora.

"Na mojim parcelama soja je za sada dobra, ali je važno i da su njive dobre. Što se tiče padavina, kada je soja u pitanju, mogu reći da sam zadovoljan. Naravno da bi mnogo više za veći rod značilo da je bilo više padavina", kaže Mile Surla, poljoprivrednik iz Bačkog Brega.

Gradska uprava u Somboru ima odličnu saradnju sa Poljoprivrednom stručnom službom na brojnim projektima.

"Sa Poljoprivrednom stručnom službom u Somboru imamo odličnu saradnju i radimo na mnogim projektima zajednički. U izdanju je i jedna od brošura gde smo zajedno napravili presek stanja svih naših poljoprivrednih gazdinstava sa idejnim planovima čime bi moglo određeno gazdinstvo da se bavi, kada je proizvodnja u pitanju", kaže Darko Radulović, član Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Sombor.

Na Danu polja čulo se da su jedan od faktora pojačane pojave aflatoksina u kukuruzu upravo tropski vremenski uslovi.

"Tople godine i vruća tropska leta kakvih smo svedoci ove godine su jedno od faktora koji mogu dovesti do toga da se u kukuruzu pojavi veća koncentracija aflatoskina B1. Naravno to je samo jedan od uslova", kaže prof. dr Ferenc Bagi, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Na Danu polja bila je zapažena i izložba povrća, a ogledno je urađeno nekoliko hiljada sorti, u sistemima za navodnjavanje. Štete na povrtarskim kulturama su bile su samo od viskoh temperatura.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predlog izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu uvodi uslove za kupovinu zemlje za strana fizička lica, ali osnivanjem ili kupovinom firme u Srbiji strani vlasnik bez problema može da kupi i poljoprivredno zemljište

Po hitnom postupku narednog četvrtka poslanici u Skupštini Srbije usvajaće izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim se strancima dozvoljava kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pod određenim uslovima.

Stranac, državljanin EU, zemljište u Srbiji će moći da kupi pod uslovom da 10 godina živi u lokalnim samoupravama u kojima želi da kupi zemljište, da najmanje tri godine obrađuje zemljište koje kupuje i da u svom vlasništvu ima potrebnu opremu i mehanizaciju.

Sa zakonom se žuri, jer je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju upravo ovo jedna od ispregovaranih stvari - da se do 1. septembra 2017. usvoji zakon kojim će se strancima omogućiti kupovina poljoprivrednog zemljišta. Protiv toga je većina domaće javnosti, naročito stručnjaka u poljoprivredi koji su gotovo jednoglasni da zemlju nikako ne bismo smeli da prodajemo. Aktuelna vlast se brani time da je bivša toliko loše pregovarala o ovom pitanju kada se radilo na SSP-u da jednostavno nije bilo mesta za mnogo popravki.

Međutim, ceo zakon sa izmenama koji stiže pred poslanike naredne sedmice odnosi se na fizička lica, ne i na pravna. To znači da strana kompanija može u Srbiji da kupi domaću firmu ili gazdinstvo i tako prečicom stigne do vlasništva nad zemljištem.

Agroekonomista Miladin Ševarlić ovo smatra velikim problemom.

- Osnivanjem firme u Agenciji za privredne registre vi se odmah tretirate kao domaće pravno lice i nemate više prepreka da postanete vlasnik poljoprivrednog zemljišta - ističe Ševarlić.

On smatra da je ceo zakon liberalizovan mnogo više nego što je bilo koja druga zemlja uradila i poziva se na primere Mađarske i Poljske.

- Mađari su najpre zabranili vlasništvo nad zemljištem sedam plus tri godine od ulaska u EU, a kasnije su zabranili potpuno. U Poljskoj je zabrana vlasništva nad zemljištem trajala sedam plus četiri godine, da bi sada potpuno zabranili prodaju i dozvolili zakup - napominje Ševarlić.

To što smo mi prilagodili zakon i dozvolili prodaju, a da još nismo ni blizu ulaska u EU za Ševarlića je potpuno pogrešno. On podseća da Srbija uopšte nema toliko puno zemlje koliko se misli i da treba da čuvamo naše prirodne resurse.

- Radio sam jednu studiju za RZS u kojoj se vidi da u osam od 25 regiona u Srbiji imamo manje od 20 ari zemlje po stanovniku, što je baš malo. Ili na primer u 47 gradova i opština od 169 koliko ih imamo je manje od 20 ari po stanovniku - napominje Miladin Ševarlić.

Za agroekonomskog analitičara Voju Stankovića usvajanje ovakvog zakona je neuračunljiv potez.

- Zemlja je neponovljiv i jedinstven resurs koji nikako ne bismo smeli da prodajemo. Rekao bih da je ovo jedan neuračunljiv potez države. Zemljište ne bi trebalo ne samo prodavati, nego ne bi trebalo ni davati ga u koncesiju. Ne smemo zaboraviti da su nas zemlja i energetika spasili kad je bilo najteže - napominje Stanković.

Vlada je prošle nedelje po hitnom postupku uputila u Skupštinu predlog o izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Srbija se tim zakonom obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima, kako bi izjednačila građane Srbije i EU.

Međutim, neke druge zemlje svoju obavezu prema EU nisu toliko ozbiljno shvatile. Tako je, na primer, moratorijum u Slovačkoj sa sedam produžen za još četiri godine, a u Hrvatskoj su uspeli da dogovore zabranu do 2020, ili sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je otišla korak dalje od svih i Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre četiri godine nakon velike suše najavljena značajna ulaganja u navodnjavanje i kredit od 100 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija

U mesecima nakon velike suše 2012. godine činilo se da ceo državni aparat razmišlja samo o tome kako da spreči posledice neke nove suše koja košta državu i farmere na stotine miliona evra.

Svi su upozoravali na to kako su kanali zapušteni, sistemi navodnjavanja ili zastareli ili nepostojeći, kako je potrebno ulagati i to odmah. Već 2013. godine pronađen je strateški partner, Vlada Abu Dabija, koja je preko svog razvojnog fonda bila spremna da pozajmi još (pored milijardu dolara za budžet) i stotinak miliona dolara za navodnjavanje.

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, kasnije premijer, a danas predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru 2013. godine najavio svojim partijskim kolegama u Kruševcu da će Srbija "u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra iz Abu Dabi Divelopment fonda za navodnjavanje. Reč je o kreditu na 20 godina, sa pet godina grejs periodom i kamatom od 2,5 odsto", kazao je Vučić u obraćanju članovima SNS-a u prostorijama stranke u Kruševcu.

Nekoliko dana kasnije, tačnije 10. oktobra, zamenik šefa Komiteta za saradnju Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić najavio je da će prva sredstva kreditnog fonda te zemlje, namenjena investiciji u navodnjavanje, biti usmerena u region Mačve.

"Iz prve tranše kredita iz UAE, četvrtina će biti usmerena u region Mačve za navodnjavanje 8.000 hektara, a to je oko 22 miliona evra. Za to su zaslužne lokalne samouprave Šapca i Bogatića koje su prve uradile studije izvodljivosti projekta", poručio je Dinkić.

Zaista u martu 2014. potpisan je ugovor između Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, a nešto kasnije je i skupština usvojila zakon kojim se ovaj ugovor potvrđuje. Iz ovog kredita vrednog 356 miliona dirhama ili oko 97 miliona evra trebalo je izgraditi sistem navodnjavanja na 24.000 hektara.

U međuvremenu bilo je mnogo izjava ministara poljoprivrede u vezi ovog kredita u stilu "evo samo što nije". Tako smo dočekali još jednu sušnu godinu, pa se priča o izgradnji sistema za navodnjavanje opet aktuelizovala. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izgradnju 11 objekata za navodnjavanje koji bi trebalo da pokriju 30.000 hektara obradive površine.

Nažalost iz Ministarstva poljoprivrede, kao ni od Ministarstva finansija do završetka broja nismo dobili podatke o tome koliko je arapskog kredita za navodnjavanje povučeno i šta je uopšte napravljeno u poslednje tri godine od kada je potpisan sporazum sa Abu Dabijem. Inače, prema ugovoru u martu 2019. dospeva na naplatu prva rata kredita od 3,2 miliona dolara koliko ćemo otplaćivati svakih šest meseci u narednih 15 godina.

Za Vladanu Hamović, redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, poražavajuće je što u Srbiji koja obiluje vodama, samo oko tri odsto obradivog zemljišta se navodnjava.

"Podaci pokazuju da se u Srbiji ukupno navodnjava najviše do 100.000 hektara zemljišta, a koliko malo zalivnih sistema imamo pokazuju podaci da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona. Pri tome je nešto više od polovine navodnjavanog zemljišta u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava", navodi Hamović.

Ona ističe da smo veliku šansu da rešimo ovaj značajan segment poljoprivrede imali sa sistemom Dunav - Tisa - Dunav koja je propuštena.

"Taj sistem ima 22.000 kilometara kanalske mreže a nedovoljno je iskorišćen pri čemu je sekundarna mreža zapuštena i nepristupačna. S obzirom na postojeću situaciju, daje nade najava ministara poljoprivrede da je prioritet resornog ministarstva da bi Srbija trebalo da dobije "vodeni autoput", koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje - sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji", ocenjuje ona.

I Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da bi kanal DTD mogao da se iskoristi za navodnjavanje 500.000 hektara, a koristi se za navodnjavanje svega tridesetak hiljada hektara.

"Na državi je da izgradi kanalsku infrastrukturu, a na korisnicima je da izgrade sekundarnu infrastrukturu i održavaju sistem navodnjavanja. Navodnjavanje donosi stabilnost prinosa, zatim kvalitet proizvoda, posebno kod voća gde raste procenat prve klase u ukupnoj proizvodnji. Osim toga, Ševarlić podseća da bi se sa navodnjavanjem moglo doći i do dve berbe ili žetve godišnje.

"Čak i kada ima dovoljno padavine, one nisu raspoređene onako kako odgovara biljkama, pa je i u godinama sa padavinama važno imati navodnjavanje", objašnjava on i dodaje da je u povrtarstvu i voćarstvu daleko veća zastupljenost navodnjavanja, jer su i dohoci po hektaru mnogo veći.

"Na hektaru povrća radi se i o desetinama hiljada evra koje mogu da se izgube zbog suše. Osim toga, kod voća, suša ne pogađa samo ovogodišnji rod, već biljka nema dovoljno vlage da izbaci pupoljke i za narednu godinu", kaže Ševarlić.

Ugroženo 3.000 grla stoke na Pešteru

Sjenica - Ni ovo leto u selima sjeničke opštine na Pešterskoj visoravni ne može da prođe bez problema. Zbog dugotrajne suše proglašeno je vanredno stanje. Više od mesec i po dana sela na Pešterskoj visoravni imaju problema sa vodosnabdevanjem, a posebno su ugroženi stanovnici sela Crvsko, Boljeva i Giljeva. Presušili su bunari i lokve. Od ovih sela do najbližih pojilišta za stoku u jednom pravcu treba da se pređe petnaestak kilometara, a voda za piće udaljena je 20 kilometara.

Zbog dugotrajne suše ugroženo je više od hiljadu stanovnika i oko 3.000 grla krupne i sitne stoke. Zamenik predsednika opštine Sjenica Mikailo Kaličanin kaže da će vanredna situacija trajati dok se ne reši problem vodosnabdevanja. "Problem vode do sela Crvsko "premostićemo" odvođenjem creva od izvorišta Vrućas", kaže Kaličanin.

Pre dva meseca počela je rekonstrukcija Pešterskog vodovoda, dugog 84 kilometara, kojim gazduju opštine Tutin i Sjenica. Vodovod je star više od četiri decenije, počinje na teritorije Tutina i završava se u selima na kraju sjeničke opštine. Zbog dotrajalih cevi gubici u vodovodnoj mreži su iznad 70 odsto i zato su ugrožena sela koja pripadaju tim opštinama. Rekonstrukcija vodovoda trajaće narednih nekoliko godina, a sredstva od više miliona evra obezbeđuju Vlada Srbije i opštine Sjenica i Tutin. S. Novosel

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najavljenim promenama propisa o poljoprivrednom zemljištu stranim državljanima biće otežano da dođu u posed plodnih oranica. Praksa koja nije neuobičajena ni u drugim evropskim zemaljama koje teže članstvu ili su već postale deo evropskog kluba i koju priželjkuju domaći poljoprivrednici. Ipak, pitanje je da li će to dobiti i "zeleno svetlo" Unije.

Kad se od 1. septembra izjednači tretman građana Srbije i stranih državljana pri kupovini poljoprivrednog zemljišta, trebalo bi da zažive i propisi koji će strancima ograničiti kupovinu srpskih oranica.

"Cilj ovog Zakona je da Srbija ispoštuje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je takav kakav jeste i koji ne možemo da promenimo, i pod dva da se ne dozvoli haos na tržištu poljoprivrednim zemljištem", objašnjava Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.

Poljoprivrednici kažu da je taj princip ispravan.

"Deceniju kasnimo i toliko smo nemoćniji i siromašniji u odnosu na kolege poljoprivredne proizvođače sličnog obima posla....Bilo to u Mađarskoj, jednim delom u Hrvatskoj ili na Zapadu nisam čuo da može svako kako hoće da postane bilo vlasnik, bilo korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta", kaže Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.

Uz to, propisi kojima se onemogućava potpuna liberalizacija trgovine zemljištem dogovorena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju nisu neuobičajeni.

U poređenju sa drugim zemljama, Srbija je u procesu EU integracija prilično rano ušla u fazu liberalizacije kad je u pitanju poljoprivredno zemljište. Sa druge strane i druge države EU imaju u svojim zakonodavstvima restriktivne odredbe kojima ograničavaju mogućnost da strani državljani kupe poljoprivredno zemljište.

Kako će to izgledati u Srbiji
Prema predlogu izmena zakona, državljanin EU može da stekne poljoprivredno zemljište:

- Ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanje u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet zemljišta

- Ukoliko najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište

- Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

- Ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Zakon se, međutim, donosi po hitnoj proceduri, bez javne rasprave. To bi moglo da dovede i do pojedinih propusta, odnosno do doga da neke odredbe budu shvaćene kao suviše ograničavajuće.

"U nekim zemljama je bio zahtev da se žvi u samoj državi određeni broj godina - pet, sedam ili deset. Što je sasvim u redu i kod nas stoji deset. Ali možda ne mora da živi baš u toj jedinici samouprave pošto ja kao državljanin Srbije koji živim u Beogradu mogu da kupim nešto u Novom Sadu. To je jedna od restriktivnijih mera za koje je pitanje da li su nužno potrebne", objašnjava Međak.

U predlogu Vlade navodi se i da se ovim zaonom u potpunosti ispunjavaju obaveze iz SSP-a, ali i da tokom procedure evropska administracija nije konsultovana.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da bi se zaustavilo izumiranje sela, država je krenula u obnovu zadrugarstva. U naredne tri godine u taj projekat će uložiti 25 miliona evra. Danas su dve novoosnovane zadruge dobile 50 hiljada evra za unapređenje proizvodnje.

Četiri meseca nakon najave početka oživljavanja zadrugarstva, dve novosnovane zadruge prestale su da odbrojavaju dane do isplate novca, pošto su danas potpisali ugovor o dobijanju bespovratnih sredstava.

A u Vladi su kako kažu, tek počeli da broje:

"Rekli smo da je projekat 500 zadruga za 500 sela, i danas kažemo: pod jedan: Zaplanjski zasad, pod dva: Bee Coper, pod 3....i nastavljamo da radimo", rekao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milаn Krkobаbić.

Nastavljaju rad i u Gadžinom Hanu, gde je nekoliko poljoprivrednika udružilo snage u proizvodnji lekovitog bilja.

"Mi ovim sredstvima kompletiramo proces da možemo da finalizujemo neki proizvod, maltene da dođemo do čaja ili do eteričnog ulja, tako da ćemo mi sad da povećamo iznos dobijen sa parcela. Do sada smo davali osnovnu sirovinu na preradu, a sad ćemo mi da pokušamo da preradimo i proizvedemo neki proizvod", izjavio je direktor poljoprivredne zadruge "Zaplanjski zasad Gadžin Han" Zoran Ilić.

Njihova zadruga je za ovu ideju dobila 50 hiljada evra. Istu sumu dobila je i pčelarska zadruga Bee Cooper iz Merošine.

"Mi ćemo u okviru naše zadruge pokušati da formiramo neki svoj brend koji će biti prepoznatljiv na tržištu i cilj su nam mali potrošači jer verujemo da postoji mnogo kupaca meda koji se pitaju od koga da kupe pravi med", izjavio je Saša Milosavljević iz Bee Cooper-a.

Ima i ocena da zadruge jesu neophodne, ali da su sredstva koje je namenila Vlada za ovaj projekat - simbolična.

"Čak i kad bi ostvarili program od oko 20-tak zadruga u ovoj godini, sa tih 1,6 miliona evra, to znači da je za 20 zadruga dato manje, odnosno samo trećina nego što je dato jednom inostranom partneru da zaposli 300 radnika, a to je Gerlinger koji je rekonstruisao klanicu Mitros u Sremskoj Mitrovici, a nije ni zaposlio 300 radnika nego svega 180", izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić.

Ševarlić smatra da je pre ovog projekta prvo trebalo vratiti imovinu i zemljište zadrugama i da je prema podacima kojima raspolaže, u poslednjih 60 godina zadrugama oduzeto skoro 400 hiljada hektara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Država planira da u naredne tri godine uloži 25 miliona evra u obnovu poljoprivrednih zadruga. Na taj način žele da ljude zadrže na selu i obezbede im bolje uslove rada i života. Poljoprivrednici se nadaju da će smanjiti troškove proizvodnje i bolje prodati robu, dok stručnjaci ističu da su zadruge važne i nadaju se da će ta ideja zaista zaživeti.

Da li bi zadruge mogle da budu rešenje za popravljanje stanja u poljoprivredi, voćarstvu i stočarstvu? Država kaže da mogu, pa će im obezbediti novac za kupovinu opreme, zasada i mehanizacije. Postojeće zadruge dobile bi do 100.000 evra, a nove zadruge do 50.000 evra.

"Da objedinimo te male proizvođače, po horizontali, da ih učinimo pravim robnim proizvođačima, da taj njihov proizvod, koji tako marljivo proizvode stigne do kupca, da mogu da ga prodaju i da mogu pošteno da ga naplate", izjavio je Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj.

Konkurs za dodelu sredstava traje do 1. oktobra. Među onima koji su već predali zahtev je i zadruga Oblačinjska višnja. Njima je potrebna hladnjača jer, kako kažu, ne isplati im se da putuju preko 200 kilometara da bi skladištili voće.

"Trenutno imamo sušaru i liniju za preradu gde planiramo da prerađujemo sušene višnje, šljive i drugo voće, a hladnjača bi nam pomogla da taj proces produžimo tokom cele godine i da pritom možemo da prihvatimo viškove koji se stvaraju na tržištu, da se ne bi desilo da proizvođaci ne prodaju svoje voće jer nemaju kome da prodaju", kaže član ove zadruge Dušan Miladinović iz Merošine.

Za ovu godinu ministarstvo je namenilo 100 miliona dinara, a prednost će imati opštine s juga zemlje. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je dobro što se krenulo od juga, jer je zemlja tamo najviše usitnjena.

"Nama je zadrugarstvo kao nasušni hleb, kada je u pitanju poljoprivreda, potrebna. Kod nas u Srbiji dominiraju manji farmeri, veličine od dva do deset hektara, dakle oni ne mogu da se nose pre svega sa velikim kompanijama u samoj zemlji, a ne mogu da se nose ni sa farmerima u EU", objašnjava Prostran.

Kao i uvek pri dodeli sredstava, postavlja se pitanje kontrole trošenja novca. U Vladi kažu da će računa o tome voditi Komisija koja odlučuje o dodeli sredstava, ali i lokalna samouprava.

"Svaki ugovor će potpisati i predsednik opštine, predstavnik lokalne samouprave. On će svojim potpisom garantovati da je program koji je zadruga ponudila u skladu sa razvojem te lokalne samouprave. Prema tome ne radimo ništa napamet, krajnje smo ozbiljni, ali ovog puta ne stavljamo dodatne peripetije koje će sprečiti te ljude. Pokušali smo da otklonimo sve što možemo i bićemo krajnje ozbiljni. Nijedan dinar neće otići nenamenski", dodaje ministar Krkobabić.

I plan Vlade da se podsticajima formira 500 zadruga u naredne tri godine je, kako kaže Krkobabić, veoma ozbiljan. Stručnjaci dodaju i optimističan.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pripremljen je nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji predviđa strože uslove za prodaju zemlje strancima, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

Nedimović je na otvaranju Poljoprivrednog kluba u Beogradu rekao da će nacrt u ponedeljak biti poslat vladinim telima, a zatim će ići na javnu raspravu.

"Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa da stranci moraju imati registrovano preduzeće u Srbiji najmanje 10 godina da bi mogli da kupuju poljoprivredno zemljište", rekao je Nedimović.

Dodao je da su za strance predviđena još neka ograničenja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radna grupa zadužena za skidanje useva sa uzurpiranih površina izdala je saopštenje za javnost u kojem navodi da je u žetvenom periodu, ječam požnjeven sa 5,88 hektara, a pšenica sa 2,37 hektara.

Na osnovu zapisnika poljočuvara i poziva upućenim uzurpatorima, do sada je za uzurpaciju državnog poljoprivrednog zemljišta u proizvodnoj 2016/2017. godini, u skladu sa iznosima utvrđenim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu izvršena naplata uzurpacije na 31,01 hektar.

Radna grupa je ustanovila da Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine poseduje veći broj zapisnika Poljočuvarske službe grada Sombora, u kojima se navode podaci o uzurpaciji državnog poljoprivrednog zemljišta pod sojom, suncokretom, kukuruzom i šećernom repom.

Radna grupa poziva pravna i fizička lica koja su bez pravnog osnova obradila državno poljoprivredno zemljište da se jave Odeljenju za poljoprivredu Gradske uprave grada Sombora, prizemlje „Županije“, kancelarije broj 50 i 55, svakog radnog dana u vremenu od 7.30 do 15.00 časova, kako bi izbegli prinudno skidanje useva i druge zakonom propisane mere.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u narednih nekoliko meseci taj resor napraviti koncept po kome će svako domaćinstvo moći da se registruje i prodaje svoje proizvode, poput sira, ili vina, na samom gazdinstvu.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Nedimović je kazao da će država obezbediti 50 odsto novca za opremu koja je neophodna domaćinstvima koja se bave preradom mleka, mesa ili grožđa dok će za devastirana područja biti izdvojeno "65 odsto povraćaja".

"Želimo da stvorimo takve zakonske preduslove gde proizvodjači mogu svoje proizvode da prodaju na licu mesta, poštujući kriterijume bezbednosti hrane. To je jedan od načina na koje se razvija svako mesto u Srbiji i svako selo. Na taj način ne prave se veliki troškovi transportujući robu", kazao je Nedimović.

On je na otvaranju prvog festivala hrane i vina "Vinski park" u Sremskoj Mitrovici u subotu najavio i da će država pomoći vinarima u stvaranju vinskih soba, kao prostora u kojima mogu da prave i na licu mesta prodaju robu sa minimalnim troškovima, dodajući vrednost finalnom proizvodu.

Izvir: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najavljena je izgradnja sistema navodnjavanja dugog 65 kilometara i vrednog 23 miliona evra na 10.430 hektara u Sivcu, Gajdobri i Karađorđevu, koje obrađuje kompanija Al Rawafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izgradnja će krenuti čim budu skinuti ovogodišnji usevi, pšenica, soja, suncokret i kukuruz, kazao je izvršni direktor te arapske kompanije u Srbiji Dragan Crnjanski. Kako je objasnio, projekat će koštati oko 2.000-3.000 evra po hektaru.

„Planirano je da do naredne setve sistemom navodnjavanja bude pokrivreno od 60% do 70% površine, to jest između 6.000 i 7.000 hektara, što će biti najveća površina pod zalivnim sistemom, ne samo u pokrajini već i u Srbiji“ – dodaje Crnjanski.

Cevi za navodnjavanje već su na sivačkoj njivi, a Crnjanski kaže da će biti sastavljane i polagane dva metra duboko u zemlju.

„Crpna stanica biće izgrađena na potesu Mali Stapar, a celokupan materijal koji se bude koristio u projektu navodnjavanja biće isključivo od ovdašnjih firmi“ – podvukao je Dragan Crnjanski, ukazavši i na to da će i troškovi sistema navodnjavanja biti skupi kada projekat bude u funkciji, zbog vode, struje, čuvanja i održavanja sistema.

Arapska kompanija, kaže, zapravo zemljište navodnjava radi preorijentacije proizvodnje i prelaska na gajanje povrća, ali će, podvlači, zadržati na oranicama i tradicionalne ratarske poljoprivredne kulture – pšenicu, kukuruz, suncokret i soju.

„Gajićemo povrće, ali i semenski kukuruz. Svi renomirani proizvođači semena kukuruza traže prvo da oranice budu pod sistemom zalivanja pa tek onda hoće da sarađuju sa poljoprivrednim gazdinstvima“ – predočava Crnjanski, i dodaje da je plan širenje tržišta na Bliski istok, gde postoji interes za naše povrće. Kompanija Al Ravafed se, osim u Bačkoj, bavi poljoprivredom i u Namibiji i Abu Dabiju.

Arapska firma je u Sivac došla 2014. godine, a od 2015. počela je da obrađuje zemlju koja je pripadala nekadašnjim AD Bačka i Poljoprivrednoj zadruzi Jadran, što je kod ovdašnjeg stanovništva, ali i šire, izazvalo polemike, nezadovoljstvo i nevericu jer, čija je zemlja tog je i država. Podsećamo na to da su investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prisutnu u srpskom privrednom okruženju na osnovu tri ugovora. Imaju kupoprodajni ugovor o kupovini oko 2.600 hektara bačke zemlje u okolini Sivca i Nove Gajdobre, s Ministarstvom poljoprivrede o zakupu oko 4.200 hektara na 30 godina i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji s Vojnom ustanovom u Karađorđevu, gde obrađuju oko 3.500 hektara oranica.

Objavljeno u Kula

Oko 100.000 hektara obradive zemlje i 8.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. To je u brojkama somborska poljoprivreda. S druge strane u gradskom budžetu za tu poljoprivredu nema novca za povoljne kredite i bespovratne subvencije.

Šima Raič poljoprivrednik iz Nenadića u čijoj porodici je poljoprivreda generacijski posao smatra da bi grad Sombor morao pomoći poljoprivrednike, pre svega one mlade.

"Somborska opština što se tiče raspoloživog poljoprivrednig zemljišta jedna je od najvećih u Vojvodini i poljoprivreda bi trebala biti naša noseća privredna grana i poljoprivrdenike bi trebalo zadržati na zemelji. Međutim Fonda iz koga su se kreditirala registrovana poljoprivredna gazdinstva više nema. Mislim da je to greška i da bi što pre trebalo naći načina da i grad Sombor, kao što to rade druge lokalne samouprave, svojim poljoprivrednicima pomogne", rekao je Šima Raič, poljoprivrednik.

Somborski fond za poljoprivredu je pre gašenja sa udruženim sredstvima banaka imao je na raspolaganju 28 miliona dinara.

"Interes je bio velik. Pojedinačno to je bilo po 500.000 dinara i ta sredstva koristili su uglavnom mali poljoprivrednici. Imali smo slučaj da je jedan poljoprivrednik tako i pokrenuo ovčarsku proizvodnju", saopštio je Mata Matarić, nekadašnji predjednik Fonda za poljoprivredu Grada Sombora.

Zašto Grad Sombor nema u budžetu sredstva za kreditiranje poljoprivrednika ili za dodelu bespovratne pomoći poljoprivrednicima pitali smo člana Gradskog veća zaduženog za poljoprivredu, ali odgovor nismo dobili.

Grad Sombor ne finansira direktno poljoprivrednike, ali se iz budžeta izdvajaju sredstva za protivgradnu zaštutu, uređenje atarskih puteva i druge indirektne investicije u poljoprivrednu proizvodnju.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 16 jun 2017 00:00

Za njive bez GMO soje

U Lugovu kod Sombora održana je manifestacija "Dunav Soja Dan Polja – od bez GMO soje do bez GMO mleka". Dan polja soje su organizovali „Udruženje Dunav Soja" i kompanija „Agri Business Partner". Cilj ove manifestacije je da proizvođačima približi inovativan način proizvodnje soje i predstavi put soje od prvog sertifikovanog domaćeg "Dunav Soja" mleka proivedenog bez genetske modifikacije.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević,je istakao da je neophodno da svi relevantni faktori, uključujući i Pokrajinski sekeratrijat podrže "Dunav Soju" inicijativu. "Ovo govorim zato što oni na najbolji način prmovišu bez GMO soju, koja je dominantna i pre svega predstavlja komparativnu prednost Vojvodine i Srbije. Treba napomenuti da ove godine, po procenama, imamo blizu 230.000 hektara pod sojom, koja je bez GMO."

Marija Kalentić, generani menadžer „Dunav Soja" udruženja za Jugioistočnu Evropu tvdi da je „Ovo je istorijski dan za Srbiju, zato što se prvo sertifikovano Dunav Soja mleko nalazi se ovde u Somboru.

Treba istaći da je prvi sertifikat dobila upravo firma Agro Business Partner u Somboru."

Proivođači soje ističu da je u ovakvim poduhvatima pomoć države od izuzetnog značaja.

Branko Jevremov, pomoćnik generalnog direktora kompanije „Agro Business Partner"Sombor: "Pomoć države je značajna, u smislu da su oni prepoznali i pordžali sertifikaciju tog standarda, kao prvog i zvaničnog standarda koji garantuje regionalno poreklo proizvoda bez GMO."

Na oglednom polju u Lugovu, prema rečima Jevremova, posejano je 20 hektara sortnog ogleda svih renomiranih regionalnih proizvođača i vlasnika genetike semena soje u regionu, kao i oko 10 hektara herbicidnog ogleda, gde se ispituju najsavremnije tehnologije u skladu sa svim evropskim standardima.

U Lugovu kod Sombora okupili su se najveći proizvođači soje u Vojvodini, izvoznici, otkupljivači i preradjivači soje, mesa, mleka i jaja, najrelevantniji ljudi iz sveta agrobiznisa, kao i brojni predstavnici organizacija i institucija koje aktivno doprinose razvoju, promociji i unapređivanju proizvodnje, prerade i upotrebe domaće soje u regionu Dunava.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U četvrtak, 15. juna 2017. godine, u vremenu od 11.00 do 12.45, u tzv. trening centru Poljoprivredne stučne službe Sombor (Staparski put, br. 35, Sombor) biće promovisani aktuelni programi podrške privrednicima.

Biće promovisan program Erasmus za mlade preduzetnike, kao i drugi programi Evropske unije za preduzetnike. Govoriće se o tome ko može – i kako – aplicirati i kako se najbolje mogu iskoristiti mogućnosti koje pružaju programi EU.

Program Erasmus i druge programe EU predstaviće Biljana Viduka, EU Info point Novi Sad.

O Evropskoj mreži preduzetništva govoriće dr Jelena Borocki, profesor novosadskog Fakulteta tekničkih nauka, dok će aktuelne programe Razvojne agencije Srbije i Ministarstva privrede predstaviti Nikolina Pupovac, rukovodilac Sektora za razvoj opština i malih i srednjih preduzeća Regionalne razvojne agencije Bačka.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo je konkurs za podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima, a rok za podnošenje prijava je od 8. maja do 8. juna 2017. godine.

Konkurs se odnosi na podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2017. godini, a raspisan je na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika.

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1.200.000 dinara.

Podsticaji su namenjeni za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište, razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje, prerade mleka i razvoj i unapređenje prerade povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika.

Informacije u vezi raspisanog Konkursa dostupne su na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Tekst konkursa možete pogledati na linku: http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2017/05/1Konkurs-Mladi-2017.docx

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, posetio je poljoprivredna gazdinstva Nikole Bomeštara u Odžacima, Zorana Jovanovića u Laliću i Gorana Škeljića u Ratkovu.

Prilikom posete Radojević je poljoprivrednicima predstavio mere agrarne politike planirane u ovogodišnjem budžetu Pokrajinke vlade, zajedno sa saradnicima i direktorom Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandrom Bogdanovićem.

U pratnji pokrajinske delegacije bili su predsednica Privremenog organa opštine Odžaci Latinka Vasiljković i njeni saradnici, narodni poslanik Goran Nikolić i pokrajinski poslanik Marko Karanfilović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu je rekao da je ove godine u agrarnom budžetu Vojvodine za subvencije i bespovratna sredstva do 70 odsto više para nego prošle godine. Naveo je da je poljoprivrednicima na raspolaganju set konkursnih linija na koje mogu aplicirati, pri čemu je postotak povraćaja sredstava do 70 odsto za registrovana gazdinstva, kada je reč o mladima do 40 godina, ženama i poljoprivrednicima kojima su otežani uslovi rada.459

Na kraju posete opštini Odžaci, Vuk Radojević je istakao da je najvažnije da komunikacija Sekretarijata za poljoprivredu i individualnih poljoprivrednih proizvođača bude kontinuirana i dvosmerna, kako bi se došlo do konkretnih zaključaka koji mogu da se uvrste u mere agrarne politike Pokrajinske vlade i da ih učine kvalitetnijim.

Objavljeno u Odžaci

Opština Odžaci je jedan od dobrih primera, kada je reč o davanju državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup i država treba da ulaže u one grane poljoprivrede koje prave veću dodatu vrednost, istakao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

U pratnji predsednice Privremenog organa opštine Odžaci Latinke Vasiljković, načelnika Zapadno-bačkog upravnog okruga Dušana Marijana i drugih predstavnika lokalne samouprave, ministar Nedimović je najpre posetio Bački Brestovac i poljoprivredno domaćinstvo Vladimira Trivunovića, a zatim obišao porodičnu farmu krava Bogdanović u Karavukovu i poljoprivredno gazdinstvo Dejana Marića u Deronjama.

U sva tri mesta odžačke opštine se susreo sa raznolikim poljoprivrednim proizvođačima sa kojima je nekoliko sati razgovarao o svim aktuelnostima iz delokruga rada njegovog ministarstva i odgovarao na brojna konkretna pitanja vezana za poljoprivrednu proizvodnju i njen dalji podsticaj.

Objavljeno u Odžaci
ponedeljak, 27 mart 2017 00:00

Francuzi obučavaju somborske seljake

Francuska asocijacija proizvođača kukuruza održala je predavanje poljoprivrednim proizvođačima u Somboru kako bi preneli svoja iskustva u proizvodnji najpopularnije ratarske kulture.
Srpski rekorder u proizvodnji kukuruza Milovan Kuljić iz Nove Gajdobre koji je 2014. godine proizveo 16 tona po hektaru , kaže da još uvek uči i da je svaki razgovor sa stručnjacima koristan.

"Treba obrazovati mlade proizvođače koji misle da znaju sve, a mladi su, pa precene svoje mogućnosti, a nas stare zaborave da smo iz iskustva stekli nešto. Mali su pukli, tu nema spasa. To je sistem tako napravljen. Veliki kupuju sve... u svim selima je isto. Dolazi neki novi kapitalizam", žali se Milovan Kuljić, proizvođač iz Nove Gajdobre.

"Znamo da imate poljoprivrednike koji postižu dobre prinose i to zahvaljujući izboru semenskog materijala. Ali, s druge strane, postoje i dalje izazovi i elementi na kojima se može raditi, a u vezi su sa nekim globalnim pitanjima, kao što su klimatsko zagrevanje, promene klime, otpornost štetočina i svi drugi elementi na koje se i dalje može uticati", objašnjava Pjer Guilaumin iz Nacionalne federacije proizvođača semenskog kukuruza Francuske.

"Ono što savetujemo proizvođačima ovih dana svakako jeste da obrate pažnju na plodored. Oni su izabrali pogodne parcele za setvu, međutim na našem terenu još uvek imamo značajan procenat monokulture kukuruza, a to je ono na čemu treba da radimo, da taj procenat smanjimo. U monokulturi kukuruza čekaju nas brojni problemi. Počev od toga da se zemljište jednostrano iskorišćava i da se zakorovljuje", kaže Jelena Ivan, savetodavac u PSS Sombor.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor dodaju da su pojedini korovi stekli otpornost na sredstva zaštite i da je zbog toga važno pratiti nauku i savete stručnjaka.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednim penzionerima koji godinama nisu plaćali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, neće biti oduzete njive i druga imovina – već će im deo duga biti otpisan. Ideja i predlog Ministarstva poljoprivrede jeste da se ovim penzionerima otpišu kamate, a da se pitanje glavnice reši tako što bi onima koji žele da povežu staž to bilo omogućeno na duži rok.

O svemu će, međutim, resorno ministarstvo, kako je potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, morati da razgovora s Ministarstvom finansija, jer je reč o velikom novcu. Planirana je i reforma sistema PIO osiguranja u poljoprivredi kako bi ovaj problem bio rešen.

Prema poslednjim podacima Poreske uprave, dug po osnovu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja iznosi 185 milijardi dinara. Od toga glavnicu za neplaćene penzijske doprinose čini, 40 odsto, dok su 60 odsto kamate. Istovremeno 30 milijardi dinara duga otpada na zdravstveno osiguranje.

– U planu je otpis dugova koji postoje za doprinose za zdravstveno osiguranje. Jer, nekome ko nije imao pravo da se leči zato što nije platio, ne može da se naplati dug – objasnio je Nedimović.

Izvor: Agrovesti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 7

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top