Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Razgovaramo sa dr Stanislavom Kneževićem, autorom šest naučnih studija o violinama, jedinim u Srbiji u proteklih pedeset godina, nastavnikom muzike na Pedagoškom fakultetu u Somboru (od 1994). Sedimo u Lukinoj kafani – Pariska 4 – u Somboru, ispod ostakljene vitrine u stilu starog sata, u kojoj se nalaze spomen ostaci čuvene Rabove (Raab Károly, 1861–1943) trgovine muzikalijama, u prostoru tadašnje radionice, osnovane 1885. godine (1885–1999).

Koji su naučni počeci violinarstva u Srbiji?

To su tri pisma – povod za Srpsku violinarsku školu. Violinarska škola u Srbiji se naučno artikuliše, pre svega, u mojim i pismima Andrije Purića. Purić, rođen u Vranju (1924 –?) devedesetih godina prošlog veka, je profesor Fizike na koledžu u Montrealu (Kanada). Povod za prepisku je njegova recenzija za Gradnju violina u Srbiji (Knežević, 1997), moj prošireni magistarski rad, za koju je bio potreban što kvalifikovaniji recenzent; u to vreme Purić je više puta pobednik na svetskim takmičenjima u Pensilvaniji za violinu (SAD).

Bilo je i drugih prepiski, osim sa Purićem?

U povodu izdanja Gradnje violina u Srbiji su objavljena tri mišljenja u Violina 1999. – konstrukcija i harmonija (Knežević, 2008,89–91), među kojima Purićevo pismo zauzima centralno mesto. Franc Kinberg (svetski renomiran violinar rođen u Apatinu 1920, umro u Majamiju 2002), piše o neuspešnosti Bahove Viole pompose, mog akustičko geometrijskog eksperimenta. Dr Darja Koter (profesor Istorije muzike na Akademiji u Ljubljani), me poziva na sardnju sa Univerzitetom u Lajpcigu.

O čemu je vođena prepiska sa Purićem?

To je praktično bila recenzija Andrije Purića. Posle prethodne najave (25. 11. 1996), da je rukopis Gradnja violina u Srbiji primio (preko supruge koja je doputovala u Beograd), poslao je pismo sa primedbama (27. 11– 96), koje sam sve prihvatio i sledeće godine objavio knjigu u izdanju Učiteljskog fakulteta u Somboru. Značajno je da Purić ima pozitivan stav o violinarstvu u Srbiji: „Pre svega, čestitam vam na hrabrosti i ustrajnosti, koje ste morali imati da biste prionuli na tako veliki poduhvat kao što je realizacija ove knjige. Prikupljen materijal je ogroman i ja sam sa uživanjem čitao i po prvi put se upoznao donekle sa gradnjom violina u Srbiji za koju sam mislio da je po obimu jedva postojala“. Za Srpslu violinarsku školu, značajno je i to da Purić kao priznati praktičar akustike ploča, uvažava moju teoriju geometrije oblika, za koje se inače drži da su u nekoj suprotnosti.

Kinberg je objavio dva članka u novosadskom Dnevniku?

Kinberg je bez obzira na „nesporazum“ u prepisci, objavio dva članka u novosadskom Dnevniku. Prepiska je išla preko zajedničkog poznanika Fehnera iz Apatina. Kinberg je njemu odgovorio na moj eksperiment, nazvan Viola pomposa, po Bahovoj ideji, a moja namera je bila da Kinberga samo uvrstim u knjigu Gradnja violina u Srbiji. Kinberg je naknadno objavio članke u novosadskom Dnevniku: (9. oktobar 1991): „Violina je sreća“ i (16. oktobra 1991): „Harmonija svetog trojstva“. Uz ovako sugestivne naslove, Kinberg opisuje početke svog violinarstva u Hornovoj radionici u Apatinu (1836), sve do vrtoglavih cifara za procenu vrednosti kremonskih majtora i završetak karijere u Majamiju. Značajno je da se Kinberg uvrstio u Srpsku violinarsku školu, jer je objavio pomenute članke kao svojevrsnu našu baštinu.

Postoje i neke zanatsko umetničke osnove od kojih ste počeli violinarstvo?

Prva predavanja o izgradnji violina, sam slušao u Muzičkoj školi u Subotici 1975. godine. Predavač je bio renomirani majstor Dudaš Lajoš (1922–1992; dobitnik šesnaestog mesta za violončelo u Kaselu i trećeg mesta za violinu 1952. u Beogradu , jedinog takmičanja u tadašnjoj Jugoslaviji (uz prvog Jovana Torme i drugog Lajoša Bocana).

Za vas je značajna i praksa u ateljeu Demšar u Ljubljani?

Posle tri godine umetničke lautarske specijalizacije u ateljeu Demšar (Vilim Demšar, 1937–2017) u Ljubljani, za „završni ispit“, izradio sam dve violine; jedna je prodata Slobodanu Lozanovskom violinisti u Opri u Klagenfurtu, a druga je ostala majstoru na ime školovanja (zbog poštovanja tradicije Demšar).

Postoje li u istoriji Srpske violinarske škole značajni majstori?

Prethodno, zanatsko umetničke osnove naše violinarske škole postavljene su i radom nekolicine značajnih majstora koji su delovali kako u Srbiji, tako i u inostranstvu (većina su obuhvaćena u Gradnji violina u Srbiji; Braun, Braća Dimitrijević, Bogdanović, Stojaković i dr.). Ovde treba posebno istaći Nikolu Vasića (Zvornik, 1896. – Baltimor, 1961). Ilustrovani list, 15/22. januara 1928. (Beograd) piše o Vasiću: „Zanat je izučio u Srbiji, Čehoslovačkoj i Nemačkoj; došavši iz Rusije, nastanio se u Sijetlu“. Na zahtev M. Elmana, svetski čuvenog violiniste (Seattle Post – Intel – Ligencer), Vasić će bez obzira na cenu, putovati u Francusku da nabavi daske iz orgulja, stare 300 godina, izgradiće kvartet i popravljaće Elmanovog Stradivarija, „što vredi 60000 dolara“...

Za violinarstvo Srbije značajna je i Paržikova Škola?

1994. sazvao sam prvu skupštinu violinara Stbije, deset godina kasnije, osnovano je Udruženje (Popović i Blagojević) koje se raspalo 2011. godine. Prvu Školu, međutim, osnovao je Karlo Paržik (1887–1963) 1950. godine. To je bio verovatno dvogodišnji kurs u rangu savremenih zanatskih škola; nije bio šegrtski sistem, već nastava i praksa (nevelika ostavština je u Rukopisnom odeljenju Matice srpske). Polaznici su bili šestorica iz Vojvodine (Adam Gutvajn, Ivan Kolaj, Šandor Vajda) i iz Slovenije (Lojze Blejc, Anton Stendler i Eugen Kosovel /Darja Koter: Glasbilarstvo na Slovenskem, 2001,91). Paržikov Atelje je bio donekle vezan za Školu, ali njegova očekivanja su bila daleko veća nego praktični dometi. Posleratni period se završava Paržikovom smrću i objavljivanjem Pašćanove dve knjige (Svetopik Pašćan: Antonius Stradivarius Cremonensis, 1964; i Violinari porodice Gvarnerius, 1966).

 

četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Mit u koji vlasnici mačaka najčešće veruju

Sasvim je uobičajeno videti sliku mačke sa činijom punom mleka kraj nje. Ipak, ovaj stereotip je potpuno pogrešan kada je zdravlje maca u pitanju.

Neke mačke mogu povremeno da istolerišu pasterizovano mleko u malim količinama, ali više kao poslasticu nego kao konkretan obrok. Međutim, sa godinama one često postaju netolerantne na laktozu, i pogotovo im je teško da vare šećer iz mleka. Mnoge mačke, a naročito odrasle, nakon konzumiranja ove namirnice dobiju i dijareju.

Čak i ako mislite da vaša maca bez problema pijucka mleko, ova namirnica kao deo redovne ishrane i glavni obrok nikako nije dobra ideja. U redu je da ponekad razmazite vašu macu porcijom ovog belog napitka, ali ipak – ne preterujte. Možete joj, recimo, umesto mleka davati jogurt.

Savetujemo vam i da tada obratite pažnju na eventualne promene u njenoj stolici, koje bi mogle da ukažu na postojanje problema zbog davanja mleka.

I zapamtite, najbolja tečnost za vašu macu je obična voda. Postarajte se da joj je ona uvek na raspolaganju, i umesto problematičnog mleka ponudite joj okrepljujuću vodu. Ona vam to sigurno neće zameriti.

Izvor: N1

Kako "divlji" taksisti dobijaju tablice sa oznakom TX, ali i zašto se taksi automobil vodi na jednog vozača iako je za volanom neko drugi, pitanja su koja udruženja taksista pokušavaju da razjasne, dok prema njihovim rečima Sekretarijat za saobraćaj i policija okreću glave, a građani ostaju potpuno nezaštićeni od ovakve vrste prevare.

 

Slobodan Ćirić iz Taksi udruženja Čukarica navodi za naš list da i pored svih pokušaja da se ilegalno taksiranje suzbije i dalje ga ima mnogo, oko praznika još više. Ćirić je izražavajući sumnju u rad državnih institucija, naglasio da "Navodno opet i ove godine nemaju dovoljno komunalnih policajaca koji bi o tome trebalo da brinu, ali je bitno da brinu šta se dešavalo oko koncerta na trgu."

Nezadovoljnim vozačima koji regularno ispunjavaju sve svoje obaveze prema državi ostaje štrajk, koji je prema Ćirićevim rečima neminovan, ukoliko se ne reši problem ilegalnog dobijanja legalnih tablica.

- To je sad krivično delo, to više nije prekršaj, kad taksista radi na divlje, on snosi odgovornost, ali ako ga neko pokriva u celoj toj priči i prikriva, kao što se dešava, onda sve nas ostale prave budalama. Oni nas prave budalama zato što im daju "TX" tablice nezakonito, naglašava vozač i dodaje da je štrajk neminovan ako se to i dalje bude prikrivalo i ukoliko se ne reši što pre.

- Imamo tablice koje dokazuju da se vode na jednog vozača, a u auto sedi drugi vozač, kako na jednog mogu da idu tri TX tablice, a ja čekam po mesec dana kad hoću da promenim auto, ne mogu da radim zbog te barijere, navodi Ćirić i predlaže da svaki taksista ima svoje tablice, koje se prebacuju kada

se promeni vozilo. Sada je procedura takva da vozači sa svakim novim autom menjaju tablice, a problem nastaje kada registrovanih taksista ima sedam hiljada, dok je broj izdatih tablica preko 14 hiljada, objašnjava Ćirić.

- Neko u ovoj državi misli da to tako treba, ja svaki put kad menjam vozilo odjavljujem i plaćam svima tablice četiri puta, a sad se više ne zna ni ko pije ni ko plaća, ko može da ima TX tablice ko ne može, one treba da budu zaštita i za vozače i za građane, ali i za državu, objašnjava Ćirić postavljajući pitanje čemu onda te tablice uopšte služe.

On dodaje i da se trenutno ne zna šta se dešava sa prethodnim tablicama i da li su uništene, a kada iz udruženja postave pitanje ko je izdao tablice, kako je moguće da jedan vozač dobije više različitih tablica i zašto tablice nisu vezane za jednog vozača, svi okreću glavu, ni Sekretarijat za saobraćaj i policija, ne znaju o čemu se radi.

Sva ova pitanja i Danas je uputio Sekretarijatu za saobraćaj. Umesto toga dobili smo odgovor Sekretarijata za poslove komunalne policije u kome nam objašnjavaju šta su njihove nadležnosti i koliko puta su reagovali na pritužbe prošle godine.

- Sekretarijat za poslove komunalne policije ostvaruje nadzor, u skladu sa zakonom, koji se odnosi na otkrivanje nelegalnog taksi prevoza, korišćenje taksi stajališta u skladu sa propisom i horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, sprečavanje parkiranja taksi vozila van taksi stajališta, urednost i čistoća taksi vozila i drugo. U 2017. godini, sekretarijat je u oblasti kontrole auto-taksi prevoza postupao 2.361 puta. Inspektorima drumskog saobraćaja Sekretarijata za inspekcijske poslove, u akciji kontrole auto-taksi prevoza na teritoriji Beograda, ovaj sekretarijat pružio je asistenciju 144 puta.

Sa druge strane i Aleksandar Bjelić iz udruženja Pink taksi, navodi da je zabrinjavajuće na koji način se nabavljaju zvanične taksi tablice i naglašava da državne institucije treba da se pozabave time, ističući da se radi na suzbijanju takvog vida registracije.

- Postoji prevara građana i prevara gostiju grada, to su kriminalna dela. U ovom trenutku građani ne mogu nikako da se zaštite. TX tablice su izmišljene upravo da bi građani mogli da raspoznaju sigurne vozače, međutim, probušili su sistem, za to će svakako biti ozbiljne sankcije, jer je to organizovani kriminal, rekao je Bjelić.

Nadležni objašnjavaju građanima kako da ne budu prevareni
Prilikom odabira taksi vozila, osim na registracionu oznaku TX, građani treba da obrate pažnju i da li vozilo ima krovnu oznaku "TAXI", da li vozilo ima taksimetar postavljen tako da iznos koji se otkucava na taksimetru bude vidljiv za sve putnike, da li u kabini vozila na vidljivom mestu postoji važeći cenovnik, da li je u vozilu na vidnom mestu istaknuta taksi dozvola i na vozilu identifikacionu vetrobransku nalepnicu, ukazali su iz Sekretarijata za poslove komunalne policije.

Izvor: Danas

četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Brza keks torta

Sastojci

500g petit beurre keksa
4 žumanceta
6 kašika šećera
4 kašike brašna
0,5 l mleka + mleko za umakanje keksa
1 vanilin šećer
kašika maslaca

Priprema

1. Pola litre mleka, 4 kašike šećera i maslac staviti da provri. Žumanca izmešati sa 2 kašike šećera, brašnom i malo mleka (tek da se napravi masa koju možete sipati). U vrelo mleko polako sipati masu sa žumancima, stalno mešajući. Kuvati oko 2 minuta. Ostaviti da se ohladi.

2. Keks umakati u toplo mleko i slagati na tacnu. Filovati ohlađenim filom i odozgo staviti još jedan red keksa. Po želji možete ukrasiti šlagom ili šamom od preostalih belanaca.

Izvor: Stvar ukusa

četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Dodatni rok za registraciju stambenih jedinica

Zakonski rok za registraciju stambenih zajednica istekao je 12. decembra 2017. godine. Stanari koji organe upravljanja nisu izabrali u propisanom roku, imaće mogućnost da to učine u naknadnom roku koji će odrediti komunalni inspektor prilikom obilaska zgrade radi provere o upisu u Registar stambenih zajednica.

Samo u slučaju da stanari ni u naknadnom roku ne izaberu organe upravljanja, Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora će imenovati profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u Registru profesionalnih upravnika.

Cilj Zakona o stanovanju i održavanju zgrada nije uvođenje prinudnih upravnika, već ostvarivanje javnog interesa kroz unapređenje uslova stanovanja građana. Zbog toga i Gradska uprava, putem nadležnog Odseka, i dalje prima prijave za registraciju stambenih zajednica.

Obrasci potrebni za upis zgrada u registar stambenih zajednica dostupni su ovde i na pisarnici Gradskog uslužnog centra, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Uz prijavu je potrebno priložiti i zapisnik sa sednice skupštine stanara sa odlukom o određivanju upravnika stambene zajednice, kao i dokaz o uplati 309,00 dinara na ime administrativne takse za registraciju.

Potrebne informacije mogu se dobiti i putem telefona: 025/468-267 ili lično u kancelariji 206, drugi sprat, zgrada lokalne samouprave (tzv. Županija), Trg cara Uroša 1, Sombor.

Zainteresovanim privrednicima iz Zapadnobačkog okruga upućen je poziv da se uključe u rad odbora Regionalne privredne komore Sombor.

Prema odluci Upravnog odbora Privredne komore Srbije o obrazovanju odbora regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada, u RPK Sombor biće obrazovani odbori za sektore poljoprivrede, industrije i usluga.

Privrednici koji žele da uzmu učešće u radu ovih odbora mogu se prijaviti do 25. januara mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Odbori se obrazuju radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima za određeni deo privrede na području za čiju teritoriju je obrazovana regionalna privredna komora.

Odbori dostavljaju stavove, predloge i inicijative parlamentu privrednika, kao i nadležnom sektoru Privredne komore Srbije, u cilju usaglašavanja, zastupanja i zaštite interesa članova Komore, preko nadležnih organa Komore.

Odbor čini najmanje 10, a najviše 25 članova Privredne komore Srbije sa područja regionalne privredne komore.

JKP "Parking servis Sombor" Sombor obaveštava građane da je promenjen broj telefona službe za uklanjanje, transport i čuvanje vozila JKP''Parking servis Sombor''.

Novi broj službe za uklanjanje, transport i čuvanje vozila JKP "Parking servis Sombor" je 025/5460-606

U sredu 24. januara 2018. godine startuju besplatni programi Sportskog saveza grada Sombora Školice sporta, „Sportić“ za decu od 3 do 6 godina i „Roditelj dete“ za decu od 2 do 4 godine koji vežbaju sa roditeljima - u Sokolskom domu - PONEDELJKOM I SREDOM.

Raspored :

1. „Besplatna školica Roditelj – dete“ od 16:30 do 17:10 č ( svlač.1)
2. „Sportić“ od 17:15 do 17:55 č (svlačionica br.2)

Školicu vode stručna lica - profesori sporta i fizičkog vaspitanja, Radovan Rašković i Predrag Mandić.

Ciljevi ovog programa su ključivanje što većeg broja dece u sport, podsticanje pravilnog motoričkog, biološkog i mentalnog razvoja deteta, pažljivo i stručno odabranim sadržajima u toku treninga utiče se na pravilno držanje tela i razvoja motoričnih sposobnosti, sportska rekreacija u funkciji javnog zdravlja.

Prijave i dodatne informacije na 025/436-787

Parovi često odluče da se razdvoje usred sezone praznika, ali ćute o tome kako ne bi uznemirili članove porodice.

Međutim, i za to postoji rešenje, i neko je od toga napravio biznis. Sada, oni koji donesu takvu odluku ne moraju ni da izađu iz kuće da bi završili brakorazvodnu parnicu.

Britanska kompanija poznata pod imenom Co-op bavi se upravo tim parovima, odnosno olakšava im da se razvedu pružajući im uslugu „digitalnog razvoda“ koji se može završiti za samo četiri meseca.

To znači da par može formalno da se odvoji bez odlaska u sud i tako izbegne i pravne naknade ako bi angažovali advokate.

Početna cena digitalnog razvoda u Co-op je 600 funti (825 dolara), a sudske naknade 550 funti. Ako par angažuje advokata, to obično košta 2.000 i 3.000 funti u taksama, do oko 30.000 funti za sporne predmete koji se završavaju na sudu.

U SAD, prosečna cena razvoda iznosi oko 20.000 dolara, prema uvaničnoj statistici.

Iz kompanije kažu da se možete razvesti u pet koraka – posle popunajvanja obrasca na internetu, advokat poziva klijenta pre potpisivanja ugovora o razvodu. Posle toga papiri se šalju na sud, i kontaktira se supružnik osobe koja je podnela zahtev za razvod. Kada se usaglase, razvod je završen.

Međutim, imaju uslov, ovaj posao obavljaju samo za one koji ostaju u prijateljskim odnosima, odnosno ako su ooje saglasni oko raskida.

Kompanija ima nekoliko oblasti u kojima posluje – lanac snabdevanja hranom, pogrebne usluge, poslovi osiguranja...

Izvor: B92

Očekujem rast od tri, tri ipo odsto, a možda i više, izneo je danas optimistične procene o smeru kretanja srpske ekonomije ministar finansija Dušan Vujović na godišnjoj Konferenciji o finansijama i investicijama u centralnoj i istočnoj Evropi - Juromani u Beču.

 

Kako je rekao za srpske medije, “očekujemo natprosečno oživljavanje proizvodnje u poljoprivredi i oporavak proizvodnje uglja i energije”. To su, kako je ocenio, ciklični faktori “koji su prošle godine bili protiv nas, a ove će doprineti rastu BDP-a”.

- Na malo duži rok, glavni faktor rasta će biti naša sposobnost da završimo institucionalne reforme, da privučemo velike investitore i da završimo čišćenje finansijskog sektora. Uz to, mnoge zemlje se okreću digitalnoj ekonomiji što nudi mnogo načina da se poveća produktivnost. Mi sada smanjujemo nezaposlenost, u narednom periodu akcenat treba da bude na povećanju produktivnosti - ocenio je ministar.

Činjenicu da je Srbija u 2017. imala rast od samo 1,9 odsto, znatno ispod proseka regiona, Vujović između ostalog, pripisuje i tome što je Srbija reforme počela kasnije i što za razliku od ostalih zemalja regiona, ona i dalje “rešava probleme disfunkcionalnih preduzeća”.

- Kad se to završimo, onda ćemo imati čistu situaciju. Ali, važnije je da se okrenemo tome kako će izgledati srpska privreda za pet, 10 ili 20 godina. Učešće visokovrednih usluga kod nas je izuzetno potcenjeno. Treba nam modernizacija poljoprivrede i rast visokovrednih industrija. Zemlje koje najbrže rastu, poput baltičkih zemalja, to uglavnom zasnivaju na IT sektoru, a Srbija ima dobre pretpostavke za to - optimistično zaključuje Vujović.

Oprost duga rešenje za gubitaše
Prema Vujovićevim rečima, Srbija je došla do kraja procesa u kojem rešava problem preduzeća u restrukturiranju.

- Već dve godine smo u fazi u kojoj ta preduzeća nastavljaju restrukturiranje, ne zato što ih država štiti, već zato što ih poverioci i banke štite, jer traže racionalno rešenje. Mi pokušavamo da nađemo formulu da im ponudimo dovoljno nisku cenu energenata i osnovnih imputa, a da nađemo i njihovo mesto na tržištu. To se može uraditi ili preko strateških partnera ili restrukturiranjem u kojem svi pristanu da im oproste deo dugova da bi preduzeće imalo novi početak, kao što je primer Galenike. Očekujem da ćemo ovaj proces privesti kraju tokom 2018. godine - kaže Vujović.

Izvor: Danas

Za tri godine radno sposobno stanovništvo u Srbiji smanjeno za 118.000, pa je pad broja nezaposlenih za 170.000, velikim delom zasluga ljudi koji su otišli
Iako se vlast često hvali podacima o sve većem broju zaposlenih i sve nižoj stopi nezaposlenosti, statistika koja bi to trebalo da potvrdi, unosi više zabune i nepoverenja čak i među analitičare.

Oni objašnjenje za ove podatke ne vide u fantastičnoj ekonomskoj politici od 2012, odnosno u periodu u kom smo imali dve recesione godine, a kao jedno od objašnjenja navode promenu metodologije po kojoj se svako ko je u prethodnoj nedelji radio jedan sat, makar i na crno ili kao pomažući član porodice, bilo da je plaćen u novcu ili naturi, vodi kao zaposlen.

Po tom modelu je Anketa o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku, objavila da je u trećem tromesečju 2017. bilo 320.000 više zaposlenih i 172.000 manje nezaposlenih u odnosu na 2014. Šire, prema podacima FREN-a, od trećeg tromesečja 2012. godine do trećeg kvartala 2017. zaposleno je više skoro 730.000 ljudi ili je povećana zaposlenost za čak 36 odsto. Takođe, u trećem tromesečju 2017. u odnosu na 2014. godinu, za koju je RZS uradila reviziju podataka u skladu sa novom metodologijom Ankete, u Srbiji je 118.000 ljudi starijih od 15 godina manje, pa se broj nezaposlenih, manji za 170.000, najvećim delom odnosi na one koji su otišli iz zemlje.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ukoliko je u poslednjih pet, šest godina zaista došlo do tolikog upošljavanja, mnogo većeg od privrednog rasta, to bi značilo da su jedinični troškovi rada veći i da je pala produktivnosti.

- Na liberalnom tržištu rada kao što je naše, teško da bi rasle plate ako pada produktivnost, a mi smo imali određen rast plata. Drugo, imamo rast izvoza, što ukazuje da nije smanjena konkurentnost privrede, što bi bio slučaj da su povećani troškovi rada - izražava Arsić sumnju u statistiku zaposlenosti.

On dodaje da bi se deo objašnjenja mogao naći u tome da je ogroman pad zaposlenosti od 2009. godine u stvari bio preuveličan i da bi statistika trebalo da uradi reviziju mada, kako kaže, "podaci o zaposlenosti se koriste u političke svrhe i nikom ne odgovara da se to utvrdi".

On primećuje da nije baš uobičajeno da se nezaposlenost prepolovi u zemlji sa najslabijim privrednim rastom u CIE. Delimično se to može objasniti odlaskom ljudi iz zemlje, što je samo po sebi loše, ali postavlja se pitanje gde ti ostali rade, kada se to ne vidi u privrednoj aktivnosti.

- Metodologija obračuna BDP-a obuhvata i sivu zonu, pa ako su oni zaposleni neformalno, to bi se trebalo videti negde - ukazuje Arsić podsećajući na nedoslednosti u nekim delatnostima, kao recimo pre nekoliko godina, kada se u dva, tri kvartala duplirao broj pomažućih članova porodice.

S druge strane, Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava ovaj rast zaposlenosti time da je povećan kvantitet, ali ne i kvalitet poslova, pa sve više ljudi radi slabo plaćene poslove, povremeno i sa pola radnog vremena.

- Ljudi moraju da se snalaze jer su u krizi nestali dobri, sigurni poslovi koji su mogli da izdržavaju porodicu. Takođe, smanjeni su i tzv. neradni prihodi poput penzija, socijalnih davanja, doznaka, prihodi od rentiranja stanova, kamate i drugi. Zbog toga je, između ostalog, i više aktivnih i zaposlenih mladih ljudi - objašnjava Arandarenko napominjući da je prema anketi o potrošnji domaćinstva skoro pola prihoda od plata, a pola neradnih prihoda.

On objašnjava i da se rast zaposlenosti baziran na lošim i slabo plaćenim poslovima, nije statistički odrazio plate, koje su umesto smanjenja, u proseku povećane, jer se kod kao izvor podataka uzima oko milion zaposlenih u preduzećima, među kojima nema samozaposlenih, poljoprivrede (oko pola miliona ljudi), onih koji rade na sivo i crno, iako svi oni ulaze u ukupan broj zaposlenih.

Formalno i neformalno
U trećem kvartalu 2017. u Srbiji je bilo 2,88 miliona zaposlenih, od čega 2,25 miliona formalno, sa nekim oblikom ugovora o radu i 628.400 neformalno, odnosno zaposlenih u sivoj i crnoj zoni. U poslednjih godinu dana, broj formalno zaposlenih je povećan za 117.000 dok je broj neformalno zaposlenih smanjen za 49.000, pre svega u agraru, što se objašnjava slabijom poljoprivrednom godinom. Međutim, među formalno zaposlenima, još 207.000 njih ne ostvaruje pravo na zdravstveno osiguranje niti pravo na penzijsko osiguranje. Kako se navodi u saopštenju Ankete o radnoj snazi za treće tromesečje, ukoliko bi se, u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada, i ta lica smatrala neformalno zaposlenim, uvećala bi se ta kategorija do 835.400, a stopa dostigla 29 odsto.

Izvor: Danas

Sastojci

400 g tunjevine u ulju

konzerva od 400 g belog pasulja

400 g zelene boranije (sveže ili iz konzerve)

2 manje glavice crnog luka

soka od 1 limuna

60 ml maslinovog ulja

so, biber

kašičica majčine dušice i kašika seckanog peršuna

Priprema

1. Tunjevinu ocedite, a pasulj operite hladnom vodom i ostavite u cediljki.

2. Boraniju očistite, operite i kuvajte oko pet minuta u kipućoj slanoj vodi. Izvadite rešetkastom kašikom, operite hladnom vodom i isecite na komade duge tri, četiri centimetra.

3. Mladi luk očistite i izrežite na tanke kolutove. Tunjevinu viljuškom usitnite na komadiće, dodajte pasulj, boraniju, luk i sipajte u dekorativnu činiju.

4. Limunov sok, maslinovo ulje, so, biber i začinsko bilje promešajte, prelijte salatu i servirajte posle 30 minuta, uz čašu belog vina.

Izvor: Novosti

Likovna kolonija "Kolut Mandić, 31. saziv "Istočnik", biće održana u Banji Junaković, u Apatinu, u periodu od 21. do 28. januara 2018. godine.

Kolonija je međunarodnog karaktera. Učesnici su iz Srbije, Crne Gore i Rusije. I ove godine vrhunski umetnici iz navedenih zemalja, likovnoj koloniji "Kolut Mandić" daju na važnosti da predstavlja izuzetan kulturni događaj.

Učesnici kolonije su:

Srbija:
01. Đakov Damjan, Zemun
02. Zarić Katarina, Beograd
03. Krulj Zoran, Leskovac
04. Krunić Slavko, Novi Sad
05. Martinović Dragan, Sremska Mitrovica
06. Masniković Danica, Beograd
07. Miletić Milan, Gornji Milanovac
08. Cvetković Aleksandar, Beograd
09. Šlajf Šandor, Veternik

Crna Gora:
01. Vemić Miomir Mišo, Nikšić
02. Mirkov Hana, Tivat
03. Popadić Ljubomir, Tivat

Rusija:
01. Aristova Marija, Sankt Peterburg
02. Bratanjuk Vasilij, Sankt Peterburg
03. Višnijakova Natalija, Sankt Peterburg
04. Prudnikova Elena, Sankt Peterburg
05. Sapogova Ekaterina, Sankt Peterburg
06. Harčenko Viktorija, Kaluga
025info.rs
Umetnici iz Rusije su veoma značajna slikarska imena u svojoj zemlji. Svi oni su završiči najveću likovnu akademiju na svetu, koja nosi ime Ilje Rjepina iz Sankt Peterburga.

Tekstove za katalog su napisali likovni kritičari:
01. Sapohova Ekaterina, Sankt Peterburg
02. Tisić Mile, Subotica

Izvor: 025info

sreda, 17 januar 2018 00:00

Kula: Rampa podignuta, a vozovi prolaze

Pružni prelaz na izlazu iz Kule prema Ruskom Krsturu u večernjim ili ranim jutarnjim satima nije u potpunosti bezbedan, tvrde građani opštine Kula i vozači koji svakodnevno prelaze preko ovog prelaza.

Rampa na ovom prelazu se spušta i podiže samo u toku radnog vremena stanice, a to je od 6.30 do 18. 30 časova. U drugom delu dana tokom noći nema zaposlenih koji bi rukovali rampom, pa ona stoji stalno podignuta. To vozačima signalizira slobodan prolaz, a u tom intervalu saobraćaju po dva putnička voza iz pravca Novog Sada ka Somboru i u suprotnom pravcu, kao i veći broj teretnih vozova.

S razlogom se strahuje da može doći do neželjenih posledica, tim pre što je ovaj prelaz više od 50 godina osiguran rampom koja je radila 24 časa. Zato se veliki broj građana obratio Savetu za bezbednost saobraćaja Opštine Kula tražeći da se pruga obezbedi rampom neprekidno.
„Situacija na pružnom prelazu kod Kule gde rampa pre podne radi, a posle podne ne radi, nije tačno definisana važećim pravilnikom i zakonom. S obzirom na red vožnje, trebalo bi uložiti malo energije i resursa da se usklade termini prelaska sa spuštanjem rampe čime bi se ovaj problem rešio i da se građanima obezbedi siguran prelaz preko pruge“, rekao je predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja Dejan Aleksić.

Savet za bezbednost saobraćaja, najavio je Aleksić, uputiće zahtev Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i Železnicama Srbije da se stanje na putnom prelazu na izlazu iz Kule u pravcu Ruskog Krstura vrati na prvobitno, odnosno, da se rampa spušta i podiže tokom čitavog dana. Po rečima Dejana Aleksića situaciju donekle otežava činjenica da je put u neposrednoj blizini prelaza veoma loš, jer se na deonici iz pravca Ruskog Krstura, na samo nekoliko metara od prelaza, nalazi i veliko ispupčenje koje može biti veoma opasno, naročito u večernjim satima.

Zato se vozačima savetuje da budu dodatno oprezni prilikom prelaska ove pruge, bez obzira na to da li je rampa spuštena ili podignuta. Mada u preduzeću „Infrastrukture železnice Srbije“ kažu da bezbednost učesnika u saobraćaju na putnom prelazu u Kuli nije ugrožena.

Izvort: Dnevnik.rs

sreda, 17 januar 2018 00:00

Kuća u jednoj ulici, strujomer u drugoj

Žitelji desetak kuća u Ličkoj ulici, na periferiji Sombora, godinama žive bez struje i vode, iako im je više puta obećavano da će taj problem biti rešen.

Kako pišu "Novosti", građani priznaju da su kuće pre više od jedne decenije podignute "na divlje" i kažu da su podneli zahteve za legalizaciju. Oni tvrde da su im nadležni u lokalnoj samoupravi obećali da će njihov problem biti rešen do decembra, ali da još ništa nije urađeno.

"Nemamo ni vodovod, ni kanalizaciju, o javnoj rasveti da ne govorimo, cela ulica je u mrklom mraku, što nije nimalo bezbedno za našu decu", kaže žitelj Milan Žekić i dodaje da ulica nema ni asfalt, te da su kod nadležnih jedva izdejstvovali da ulicu naspu tucanikom.

Njegov komšija Dario Pajić objašnjava da pojedini stanovnici Ličke ulice električnu energiju koriste tako što su se priključili na komšijska brojila u susednoj ulici, kojima uredno plaćaju za utrošenu struju. Oni smatraju da to nije rešenje, jer zbog velikog opterećenja moraju da se dogovore ko će kada da uključi bojler, mašinu za pranje veša, kako svi ne bi ostali bez struje.

U Ličkoj navode da su učinili sve što je od njih traženo za priključenje na elektroenergetsku mrežu. Kako kažu, sami su kupili i postavili bandere, kupili kablove, ali se onda ispostavilo da ne mogu da se priključe jer su stubovi postavljeni na privatnoj parceli.

Izvor: Novosti

 

Pripremajući sednicu Predsedništva Stalne konferencije gradova i opština, gradonačelnica Sombora i predsednica SKGO Dušanka Golubović, danas je u Somboru održala sastanak sa generalnim sekretarom SKGO Đorđem Staničićem, pomoćnicima sekretara i šefovima pojedinih službi i odeljenja SKGO.

U Somboru su boravili pomoćnici generalnog sekretara Nikola Tarbuk i Ivan Milivojević, sekretar Predsedništva Maja Stojanović Kerić, Marko Tomašević, šef Odeljenja za sistem lokalne samouprave, Aleksandra Vukmirović, šef Službe za evropske integracije i međunarodnu saradnju i ispred Službe za informisanje SKGO Željko Krnetić.

Po završetku priprema za sednicu Predsedništva SKGO, gradonačelnica je predstavnike SKGO u kratkom izlaganju informisala o gradu Somboru, najznačajnijim infrastrukturnim radovima izvedenim tokom prethodne godine, razvojnim i drugim karakteristikama lokalne samouprave.

Generalni sekretar SKGO Staničić je istakao da je ova organizacija u funkciji lokalnih samouprava, te da su otvorenost u radu i jasno definisani ciljevi ključ uspeha SKGO.

Drugom delu sastanaka ispred grada Sombora prisustvovali su i: Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, članovi Gradskog veća: Miroslav Kovačić – za oblast komunalne delatnosti i investicija, Sava Dojić – za oblast finansija i privrede, Antonija Nađ Kosanović – za oblast sporta, dece i omladine. Sednici su prisustvovali i Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnice za oblast urbanizma i zaštite životne sredine, Helena Roksandić Musulin, načelnica Gradske uprave grada Sombora, te Kristina Harjung, savetnik u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Regionalna privredna komora Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor poziva sve zainteresovane da se prijave na obuku za profesionalne upravnike zgrada.

Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, uslovi koje fizičko lice treba da ispuni da bi steklo kvalifikaciju profesionalnog upravnika su sledeći: da ima najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, položi ispit za profesionalnog upravnika i stekne licencu i upiše se u registar koji vodi Privredna komora Srbije.

Na obuci se obrađuju sledeće oblasti: pravni okvir u vezi sa korišćenjem, upravljanjem i održavanjem zgrada; administrativni i finansijski aspekti upravljanja zgradom; karakteristike zgrade, održavanje zgrade i bezbednosne procedure; komunikacija.

Programom je predviđeno da obuka traje 50 školskih časova, odnosno sedam dana. Obuka u organizaciji Privredne komore Srbije košta 25.000 dinara po polazniku (sa PDV-om 30.000 dinara).

Ispit je obaveza za profesionalnog upravnika i njega organizuje PKS. Ispit za profesionalnog upravnika se polaže u dva dela (pismeni i usmeni deo).

Obuka će se održati po formiranju grupe, a sve dodatne informacije se mogu dobiti putem telefona 025/420-780 i 420-776, odnosno putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor: Radio Dunav

U Srbiji i opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas registrovano je 1.036 slučаjevа mаlih boginjа, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U Institutu "Torlak" laboratorijski je potvrđeno 479 slučajeva morbila.

Najviše obolelih mlađe je od pet i starije od 30 godina, a 93 odsto nije vakcinisano, nepotpuno je vakcinisano ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.

U kosovskim opštinama s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom do 11. januara od prijave epidemije 23. oktobra registrovan je 281 slučaj malih boginja od prijave epidemije 23. oktobra.

Od komplikacija izazvanih malim boginjama umrle su dve osobe, koje nisu bile vakcinisane.

Izvor: N1

utorak, 16 januar 2018 00:00

Zdrav potaž od heljde i krompira

Sastojci

400g krompira

75g (5 kašika) heljde u zrnu

1 glavica luka

200ml jogurta

20g maslaca

Lovorov list

So i biber

Priprema

1. U šerpu staviti maslac i izrezati sitno glavicu luka. Kratko prodinstati, pa dodati lovor, heljdu i izrezani krompir.

2. Nasuti vode samo da prekrije namirnice. Posoliti i pobiberiti po želji i kuvati. Ukoliko voda nestane, dodavati po malo, tek toliko da namirnice ne zagore.

3. Kada je krompir skuvan, odstraniti lovorov list pa štapnim mikserom izmiksati. Dosuti jogurt i vodu tako da se dobije gusta struktura (krem supa).

4. Supu ponovo vratiti na šporet i pustiti da se kuva minut-dva na laganoj vatri.

5. Poslužiti toplu i posuti sjeckanim svježim peršunom.

Izvor: hranisezdravo.ba

utorak, 16 januar 2018 00:00

Opasan pružni prelaz u zapadnoj Bačkoj

Pružni prelaz bez rampe i svetlosne signalizacije. Tako izgleda ukrštanje državnog puta Sombor-Apatin sa prugom Sombor - Bogojevo. Ista slika i na takođe državnom putu Sombor- Kljajićevo na ukrštanju sa prugom Sombor- Vrbas. Bez rampe i svetlosne signalizacije.Vozači su saglasni ugrožena je bezbednost saobraćaja.
" Nije uopšte preglednost dobra i kada dolazi voz iz pravca Subotice vidi se tek pre samog prelaza. Ko je to naredio nema pameti. Tek oko 30 posto vozača uspori na prelazu, a ostali projure u punoj brzini", kaže za RTV Milovan Vulić.

" Sreća da do sada tu nije bilo neke nesreće, sudara. Mi odavde pazimo, ali kada dođe neko ko nije sa ovog područja uopšte ne zna da nailazi na pružni prelaz bey rampe",dodaje Mikloš Francia.

" Bio sam prisutan nekoliko puta kada voz nije dobro ni zakočio i stao je tek nekoliko metara ispred puta. Znači da je neko naišao bila bi totalna katastrofa. Rampa je tu bila 50,60 godina sada su je skinuli i samo je pitanje dana kada će doći do neke nesreče", rekao je Žarko Ogrizović

"Ovo je regionalni put, saobraćaj je gust, a oni su skinuli rampu. Pitanje je koliko vozači koliko poštuju pravilo da se zaustave ispred pruge" kaže Dušan Novković.

Prugom Sombor –Bogojevo voz u oba pravca, dnevno, prođe 12 puta. Put Sombor-Apatun državni je put i vodi prema graničnom prelazu Bogojevo.

Prugom Sombor- Vrbas voz na dan prođe 10 puta i toliko puta prođe i neobeleženim delom puta Kljajićevo - Sombor koji se ukršta za ovom prugom.

I ovaj put državnog je ranga i osim vozača sa ovog područja tim putem prolaze i oni koji su se uputili ka granici sa Hrvatskom ili Mađarskom.

U preduzeću Infastrukture željeznice Srbije kažu da su rampe skinute jer na tim prelazima nema radnika.

"Putni prelazi koje navodite u Vašim pitanjima bili su poluautomatski i osigurani mehaničkim polubranicima, što znači da je njima železničko osoblje rukovalo ručno. Službena mesta iz kojih se rukovalo navedenim putnim prelazima nemaju železničko osoblje od stupanja na snagu novog reda vožnje 10.decembra 2017. godine. To znači da u tim službenim mestima od 10. decembra 2017. godine, nema ovlašćenih radnika koji mogu da upravljaju radom putnih prelaza. U takvoj situaciji, u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu ukrštanja železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze, demontirani su mehanički polubranici na ovim putnim prelazima i zamračena svetlosna signalizacija.Na navedenim putnim prelazima nakon demontiranja polubranika saobraćaj se odvija prema znacima drumske signalizacije", navodi se u saopštenju Infrastrukture željeznice Srbije.

Vozačima jedino ostaje da budu oprezni i da prugu pređu tek kada se uvere da je prelazak bezbedan. Dnevno na ovim putnim prvacima, preko neobeleženih putnih prelaza prođe po nekoliko hiljada vozila.

Izvor: RTV

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda. U saobraćajnim nezgodama jedna osoba je zadobila teške i osam osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 16 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je pet osoba zadobilo lake telesne povrede. Deset vozača je zadržano zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

U opštini Kula evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Tri vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano 85 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 398 prekršajnih naloga.
Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

utorak, 16 januar 2018 00:00

30. januara u OKC-u Apatin Rambo Amadeus

U organizaciji Udruženja građana ,,Moj Apatin'' u utorak, 30. januara, sa početkom u 20 sati, u velikoj sali Opštinskog kulturnog centra biće održano ,,Veče glomazne poezije'' Ramba Amadeusa.

- Kao što smo i obećali, u vreme održavanja Prvog festivala kraft piva u Apatinu, Udruženje ,,Moj Apatin'' uspelo je da organizuje još jednu akciju. U pitanju je ,,Veče glomazne poezije'' Antonija Pušića, poznatijeg u narodu kao Rambo Amadeus, svetski kilo car. Sa njim smo stupili u kontakt putem mail-a. Bio je izuzetno direktan i neposredan. Odmah je poželeo da dođe i vrlo brzo i lako smo se sve dogovorili, rekao je za 025info Vladimir Simin, predsednik UG ,,Moj Apatin'' i pozvao sve naše sugrađane da ne propuste ovaj zanimljiv i nesvakidašnji događaj.

- U pitanju je kombinacija stand up komedije, koncerta i pozorišne predstave. Radi se o jednom veoma interesantnom performansu, u kojem Rambo, uz pratnju poznatog džez pijaniste Ivana Aleksijevića Pančevca koji ga prati na klaviru, recituje stihove svoje poezije, pojasnio je Simin.

Veliki broj ulaznica, a koje se po ceni od 500 dinara mogu nabaviti u Pivnici na ćošku (ul. Srpskih Vladara u Apatinu), već je rasprodat, te organizator poziva sve zainteresovane da što pre obezbede svoje karte.

Izvor: 025info

Tradicionalna somborska sajamska manifestacija biće upriličena od 26. do 28. januara u Gradskoj hali "Mostonga". Sedam dana pre početka priredbe (19. januara) biće zaključeno prijavljivanje eksponata. Pravo učešća imaju svi odgajivači ptica koji su članovi udruženja članica COM-a i SOF-a (međunarodne ili srpske ornitološke federacije)

Sve prijavljene ptice moraju da budu iz vlastitog odgoja, prstenovane saveznim prstenom, prema međunarodnim standardima i pravilima. Ptice se mogu izlagati, bez ograničenog broja, pojedinano ili u kolekciji (po četiri ptice). Posetioci sajma kao i prethodnih godina biće u prilici da vide najkvalitetnije primerke u desetak izložbenih kategorija. Predstaviće se uzgajivači golubova, grlica, kanarinaca, egzota, ptica evropske faune, hibrida, tigrica, papagaja, agarponisa, grlica, golubova, prepelica i jarebica, odnosno kunića…

Najstarija sajamska manifestacija će biti otvorena u petak 26. januara u 12 časova. Zainteresovani će priredbu moći da posete do nedelje, 28. januara, u 12 sati. Poslednjeg dana 42. Međunarodnog sajma peradarstva pred halom će biti organizovana tradicionalna berza, koja okuplja brojne ljubitelja ptica i sitnih životinja sa teritorije Balkana.

- Eto tako, tradicionalno po 42. put poslednjeg vikenda u januaru odgajivači sitnih životinja sa teritorije čitavog Balkana posetiće nas prelepi grad Sombor - poziva publiku koja će sasvim sigurno i ovom prilikom okupiti u ogromnom broju, iz čitavog regiona, Igor Gromilović, sekretar domaćina, Društva odgajievača sitnih životinja Sombor 1871" - A svi učesnici imaju samo jedan cilj, da budu deo najveće manifestacije ove vrste na Balkanu. Međunarodni sajam peradarstva u Somboru okupi svake godine nekoliko hiljada posetilaca a i ove godine ćemo kao organizatori dati sve od sebe da ljubiteljima sitnih životinja poklonimo tri nezaboravna dana...

Gradsko veće je na 99. sednici, održanoj 15. januara 2018. godine, usvojilo Plan javnih nabavki Gradske uprave grada Sombora za 2018. godinu i utvrdilo tromesečnu kvotu i dinamiku povlačenja sredstava za period januar-mart 2018. godine. Prema zaključku Gradskog veća tromesečna kvota za prvi kvartal iznosi maksimalno 18 odsto sredstava planiranih Odlukom o budžetu grada za 2018. godinu.

Gradsko veće je donelo i zaključak kojim se poslovi vršenja stručno-tehničkog nadzora nad građevinskim radovima na izgradnji treće deonice magistralnog vodovoda Stapar-Doroslovo, poveravaju Odeljenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove, odnosno Franji Budimčeviću radniku Odeljenja koji poseduje odgovarajuću licencu.

Izvođač radova na izgradnji magistralnog vodovoda Stapar-Doroslovo je novosadsko preduzeće GP „Graditelj NS“-

Veće je donelo i zaključak kojim poslove stručno-tehničkog nadzora nad izvođenjem radova na sanaciji fasade atrijuma zgrade Županije poverava Odeljenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove, odnosno zaposlenima u Odeljenju -Slađani Kronić, nadzor nad arhitektonskim, a Tomislavu Đavaru, nad građevinskim radovima.

Gradsko veće je usvojilo i finansijski plan prema kojem je za projekte opšteg karaktera od značaja za lokalnu samoupravu potrebno 30.000.000,00 dinara. Reč je o devet projekata i to: Izrada projektno-tehničke dokumentacije za turističku signalizaciju naseljenih mesta (3.000.000,00), revizija strategije lokalnog održivog razvoja (200.000,00), međunarodne sajamske manifestacije investicionog karaktera na inicijativu Pokrajinske vlade (2.200.000,00), očuvanje motiva i revitalizacija staparskog ćilima (561.000,00), LAG „Panonski fijaker“ (1.600.000,00), „Srbija u ritmu Evrope“ (372.000,00), za Regionalnu razvojnu agenciju Bačka (2.100.000,00), projekat besplatnog ambulantnog prevoza (250.000,00). Za sufinansiranje projekata: „Projekat Lavanda – women to save“, „VISITUS“, „DACFOR“, „Evropski Amazon“, „Baja – Sombor zelene staze“ – 16.717.000,00 dinara i za članarine, pripremu i štampanje promotivnih materijala – 3.000.000,00 dinara, što sve ukupno čini 30.000.000,00 dinara.

Zbog velikog interesovanja, u Poliklinici Dr Stojačić, i u petak 19. januara biće ponovljena akcija - Ultrazvuk krvnih sudova vrata za samo 1.700 dinara.

Petak, 19. januara u Poliklinici Dr Stojačić.

Ako imate više od 40 godina i često vas boli glava, nemojte čekati i trpeti - rezervišite svoj termin na 025/442 881 ili lično u poliklinici, Staparski put 24a.

Više o ultrazvuku krvnih sudova vrata možete videti na http://ultrazvucni-pregledi.com

Strana 1 od 436

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top