Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Posle gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića, koji je državi ponudio da od lokalnih vlasti preuzme upravljanje aerodromom Lađevci, juče se sa istom idejom javio i njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković.

 

On je pozvao Aleksandra Vučića, šefa države, Vladu Srbije i premijerku Anu Brnabić da razmotre mogućnost da država preuzme aerodrom Ponikve, jer Užice „nema ni para ni kadrova za upravljanje tim aerodromom“.

Inicijative dva gradonačelnika iz redova SNS praktično su podrška državnom vrhu, „u inat“ Nišlijama koji su protestima odgovorili na nameru Vlade da preuzme njihov aerodrom „Konstantin Veliki“, već razrađen, u koji nekoliko godina zaredom ulažu značajan novac iz lokalne kase. Stanje u kome se nalaze Lađevci i Ponikve, još ni blizu spremni za puštanje u saobraćaj, bitno se razlikuje od niškog aerodroma koji je poneo epitet najbrže razvijane vazdušne luke u Evropi, jer ga je grad u kratkom periodu od nekoliko hiljada doveo do prometa od preko 300.000 putnika. Očigledno ideja sračunata na politički više nego na ekonomski efekat brzo je prihvaćena.

– Za nekoliko meseci uz pomoć države aerodrom „Morava“, kod Kraljeva postaće civilno vojni, a osim putničkog građani tog dela Srbije moći će da računaju i na vazdušni kargo saobraćaj. Svim aerodromima u Srbiji je potrebna pomoć države kako bi mogli da se razvijaju i da se u njih investira. Drago mi je što su građani Kraljeva i Čačka uvideli značaj aerodroma ali mi je žao i što u Nišu razmišljaju potpuno drugačije – izjavila je juče u Valjevu Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pridružila se time desetogodišnjim uveravanjima vlasti da će aerodrom Lađevci biti otvoren za civilni saobraćaj.

Na iznenadnoj konferenciji za novinare, gradonačelnik Užica unapred se zahvalio „Vladi Srbije, a pre svega Vučiću, što je za nekoliko godina uložila nekoliko miliona evra u infrastrukturne radove na užičkom aerodromu“. Dodao je kako je pre nekoliko godina, kao opozicionar, bio najveći kritičar odluke tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg ministra dobrane Dragana Šutanovca, kojom je država prenela Gradu Užicu vlasništvo nad aerodromom Ponikve.

– Tada je prebačen „vruć krompir“ Užicu. Mi nemamo ni kadrovske, ni finansijske potencijale da razvijamo aerodrom u obimu koji je neophodan – saopštio je Petković i dodao da se protivi i ideji po kojoj bi se, umesto sadašnjeg užičkog javnog preduzeća koje upravlja tom vazdušnom lukom, osnovalo regionalno javno preduzeće.

Dodavši da se za plate zaposlenih i održavanje aerodroma Ponikve, za koji je rekao da „praktično ne funkcioniše i da ima svega nekoliko letova malih aviona“, iz užičkog budžeta godišnje izdvaja 200.000 do 300.000 evra, on je istakao da bi taj aerodrom morao da ima strategiju razvoja, ali da Grad Užice ne može o tome da odlučuje bez učešća Vlade Srbije.

– Duboko verujemo ovoj Vladi i predsedniku Vučiću, jer su oni jedini koji mogu da stave u punu funkciju Ponikve i to su dokazali na primeru Aerodroma „Nikola Tesla“, koji se najbrže razvija od svih aerodroma u ovom delu Evrope – ocenio je Petković i dodao da je „svim građanima Srbije jasno da je potrebno da se Vlada uključi u upravljanje svim aerodromima u zemlji“.

Rekavši da „Užičane ne zanima šta se dešava u Nišu i da građanima Niša želi sve najbolje“, on je zamolio „Vladu i predsednika Vučića da deo novca od ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma izdvoje za završetak radova na Ponikvama“.

– Mi nemamo problem sa ograničenjem broja putnika, jer 500.000 godišnje, koliko je ograničenje za Ponikve u okviru ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, za je nas samo san – poručio je Petković i komentarišući istovetan zahtev kraljevačkog gradonačelnika, zaključio da je „sada pravi momenat da se takve molbe upute Vladi“.

– Pretpostavljam da smo svi osetili da je pravi momenat za to, jer dolazi novac od ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, a Vlada Srbije razmišlja o preuzimanju svih aerodroma u Srbiji – kazao je Petković, zahvalivši se Vladi, posebno Vučiću, što je pre dve godine uložila više od 500.000 evra za pristanišnu zgradu tom aerodromu.

Ali, Ponikve, kao ni Lađevci, nisu spremni da uđu na tržište avio usluga, pa iako se gotovo desetak godina o tome kuju planovi, oni nisu odmakli dalje od političkog nivoa.

Prva zvanična ideja da se vojnom objektu u Lađevcima pridruži i civilni saobraćaj javila se 2009. kao inicijativa četiri okolna grada i sedam opština ka kojima gravitira oko dva miliona stanovnika. Stručnjaci su je u startu proglasili političkom. Ipak, 2010. bilo je objavljeno da je izrada studije opravdanosti razvoja civilnog avio saobraćaja poverena beogradskom preduzeću „Mašinoprojekt kopring“.

Početkom maja 2012, nekoliko dana pred izbore, u medijima su osvanuli naslovi tipa „Aerodrom Morava samo čeka avione“. Tvrdilo se da je, nakon ulaganja od 15 miliona evra, „spreman za prijem prvih putničkih letelica“ uz preciziranje da će u početku „sletati manji avioni, dok je za veće potrebno proširenje piste i ugradnja signalizacije“. Procene su bile i da bi već tog leta „prvi putnici mogli da se u svet otisnu iz srca Srbije“. Očekivalo se da „avioni tipa ATR polete već za nekoliko meseci, dok će sletanje većih putničkih letelica biti moguće tek posle druge faze radova, koje će finansirati Turska“. Slične „vesti“ javljale su se gotovo svake godine, a najčešće pred neke pretpostavljene ili zakazane izbore.

Tako se otvaranje linija ka Frankfurtu i Istanbulu sa Lađevaca pominje i tri godine kasnije, u aprilu 2015. „Aerodrom u Lađevcima bi uskoro mogao da počne sa radom“ najavljeno je pred Uskrs te godine kao i da će komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo odmah nakon praznika da započne proceduru izdavanja dozvola. To se još nije dogodilo.

I dva meseca pred izbore 2016. pričalo se o lou kost letovima sa kraljevačkog aerodroma, i to po ceni od 30 evra, a sada se među linijama koje bi mogle biti otvorene navodio Cirih, Beč i Minhen, dok bi kasnije, ali svakako u leto te godine, avioni neke od jeftinih kompanija, nije se još znalo koje, leteli i u pravcu Atine, Soluna, Istanbula i Tivta. Cele te godine spekulisalo se o tome koji bi lou koster mogao da dođe, ko kakve uslove nudi, koje bi cene prevoza mogle da budu atraktivne … sve dok tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević nije raspršio nade stanovnika tog dela Srbije. Kako se i on pitao, jer bi Vojska morala da prilagodi deo svoje infrastrukture potrebama civilnog saobraćaja, objasnio je da ta procedura ne samo što je tehnički komplikovana, nego i prilično košta a da novac za nju nije obezbeđen.

Neispunjeno Vučićevo obećanje

U aprilu 2016. godine, sa predizbornog skupa SNS u Užicu, Aleksandar Vučić je obećao da će „aerodrom Ponikve biti otvoren krajem avgusta te godine“, ali to obećanje nije ispunio. Nakon izbora, gradonačelnik Užica Petković je objasnio da to nije bilo moguće jer je Vučića, prilikom njegove posete Ponikvama „neko pogrešno informisao o tome koliko je novca potrebno da se završe kompletni radovi“. „Ljudi koji su bili na Ponikvama su, iz najbolje namere, kako bi se dobio novac od Vlade Srbije, rekli premijeru da je za završetak piste potrebno 600.000 evra, ali ispostavilo se da je za to potrebno 1,7 do 1,9 miliona evra“, rekao je Petković za Danas, u oktobru 2016. godine, ali ne i to ko je navodno obmanuo tadašnjeg premijera.

Izvor: Danas

nedelja, 22 april 2018 00:00

U Somboru održan 14. susret "oldtajmera"

U Somboru je održan 14. susret starovremenih vozila. Okupilo se preko 100 ljubitelja starih motornih vozila.

Veliki broj posetilaca i izlagača okupio se na Trgu Svetog Trojstva u Somboru na 14. susretu starovremenih vozila. Na skupu su se mogle videti mađarske, hrvatske, ali i britanske tablice.

Dan Houghton iz Engleske doselio se u Srbiju pre 15 godina i to sasvim slučajno. Rado dolazi na susrete oldtajmera, poseduje tri strarovremena vozila, a najdraži mu je onaj iz 1959. godine - MG kupe. Napravljeno je svega devet hiljada ovakvih modela u svetu, pa se može reći da su vrlo retki.

"Ovaj auto ima volan sa leve strane iako je napravljen u Engleskoj. Razlog je što je bio planiran za američko tržište. Kupio sam ga u Americi i dovezen je brodom u kontejneru u Englesku. Železnicom sam ga dovezao iz Engleske u Srbiju", rekao je Dan Houghton.

Kolekcionari kažu da se auto čuva kao malo dete, mnogi od njih nisu prvi put na susretu starovremenih vozila u Somboru, a pored tradicionalnih spačeka, naišli smo i na popularnu "Ajkulu".

"Poluautomatik je, 1971. godište, ja sam drugi vlasnik vozila, u voznom stanju je, ali samo na susrete idem sa njim", kazao je Tihomir Gorijanac iz Mađarske.

Poznati somborski kolekcionar starih vozila proslavio je ove godine 51 rođendan svog fiće "kontraša" ili "avionca". Svojom bojom karoserije i felni odudarao je od drugih.

"Malo je bila drugačija žuta, a meni se ova baš svidela. I ova plavo bela kombinacija, fabrika to nije radila. Pitali su me zašto sam to tako radio, ja kažem meni se to tako više sviđa", rekao nam je Stanoje Racić, kolekcionar iz Sombora.

Posetioci su mogli da uživaju u uglancanim četvorotočkašima - tristaćima, fićama, zastavama, opelima...

"Imamo ove godine prvi put i posetu iz Slovenije, tradicionalno iz Bosne, Hrvatske i Mađarske. Očekujemo preko 70 vozila, a ekskluziva ove godine nam je MG iz Velike Britanije", istakao je Dragan Bokun, organizator.

Nakon izložbe vremešni lepotani krenuli su put Apatina.

Izvor: RTV

nedelja, 22 april 2018 00:00

U Somboru i službenici grabuljaju

Da sa somborskim zelenilom nema šale, znaju ovdašnji komunalci odavno, pa je bezmalo kompletan pogon zaposlenih u JKP „Zelenilu“, sa mehanizacijom i opremom, uključujući povremeno i radnike iz kancelarija, prethodnih dana bio angažovan u kampanji kosidbe javnih zelenih površina u gradu.

Nakon što je proteklog vikenda obavljena kosidba na Staparskom putu (do Mašinske radionice „Čistoće“), u ulicama Mite Popovića, Alekse Šantića, kao i Samka Radosavljevića, na Selenči, kampanja je nastavljena i ove sedmice kada su pokošene Ulica 21. oktobra, Konjovićeva, Filipa Kljajića, Matije Gubca, Venci, Dvanaeste Vojvođanske udarne brigade, Nike Maksimovića, Rade Končara, Rade Drakulića, Ernesta Kiša, Prvomajski bulevar i Josifa Pančića.

Punim intenzitetom i uz angažovanje sveg raspoloživog ljudstva, opreme i vozila, pokošeni su i Bezdanski put, Park „Logor“, Apatinski put, nastavak Venaca, Park heroja kod Županije, završetak Ulice Samka Radosavljevića, Sonćanski put, Bela Goluba i Kneza Miloša, a kampanja se nastavlja i narednih dana.

Mada su duboko svesni da rade na poslovima koji kraja nemaju, o tome koliko su vremenski uslovi sa dosta vlage u tlu doprineli bržem rastu trave, svedoči i činjenica da je na glasovitim somborskim vencima već moralaa biti obavljena i druga kosidba, iako je od prve proteklo svega desetak dana. Kako je prvi kvartal godine bio obeležen obilnim padavinama, posla za radnike „Zelenila“ biće, po svemu sudeći, i u narednim mesecima kada je u pitanju kosidba, što će zbog politike poslovodstva naterati i kancelarijske radnike da upoznaju čari lepih i sunčanih dana. Em je zdravije bivati što više na svežem vazduhu i baviti se fizičkim radom, em ostavlja bolju sliku kod njihovih sugrađana.

Izvor: Dnevnik.rs

nedelja, 22 april 2018 00:00

"Apatinsko proleće" - Prva cvetna pijaca

 

Juče je u pešačkoj zoni ulice Srpskih vladara u Apatinu održana cvetna pijaca “Apatinsko proleće”. Manifestaciju je organizovalo Udruženje ljubitelja prirode “Franc Špajzer” uz suorganizaciju Turističke organizacije Apatin.

Ova lepa ideja okupila je na prostoru ispred Maksija i Vojvođanske banke uzgajivače cveća, vlasnike rasadnika, prodavce baštenske opreme i cvećare-amatere. Kupci su u ponudi imali bogatu paletu baštenskog i saksijskog cveća po nešto nižim cenama nego obično.

Obzirom da je ovo prva manifestacija ovakvog tipa za koju se nadaju da će postati tradicionalna, organizatore je obradovalo veliko interesovanje publike.

– U ponudi je bilo baštensko bilje, peren, šiblje, ukrasno bilje, kaktusi, i mkoge druge. Posetiocima su posebno interesantne bile biljke mesožerke koje su prvi put predstavljene u Apatinu. Na svakom štandu podeljeni su stručni savetu o održavanju i nezi biljaka, posebno u sušnim periodima, jer su nam leta sve toplija, pa je biljke potrebno održavati na pravi način da bi bile zdrave, jake i imale cvet. To je u sušnim periodima nešto teže nego obično. Stručni saveti su korisni amaterima u ovom poslu, ali i profesionalcima, rekao je Ivan Kovač, predsednik Udruženja ljubitelja prirode “Franc Špajzer”.

On je dodao da je zadovoljan saradnjom sa Turističkom organizacijom, da su štandovi na vreme postavljeni, kao i da je mesto dobro odabrano. Kako je danas bilo nekoliko događaja u gradu Kovač je pozdravio bogat dan koji je onima koji su odlučili prošetati ponudio bogatiji sadržaj i svakako pogodovao učesnicima programa.

– Apatin je mali grad i ovakvi sadržaji podstiču građane da izađu i prošetaju, jer se na nekoliko lokacija ima šta videti, dodao je Kovač.

Posetioci su pozdravili ovakva dešavanja.

– Iskoristila sam priliku da kupim cveće po nešto povoljnijoj ceni nego inače. Odlučila sam se za begonije jer su dugotrajne i zahvalne za održavanje, rekla je Branka Tadić.

Neki su očekivali manifestaciju sličniju somborskom proleću, ali je Ivan Kovač rekao da je suviše rano za tako nešto. Potrebno je nekoliko godina upornog i dobrog rada, da manifestacija preraste lokalni karakter, i da se veći broj izlagača odazove na nju. Iz Udruženja se nadaju da će se to u budućnosti i desiti.

Do tada Apatinci će već u maju ponovo uživati u programima ovog Udruženja kada su u planu Dani biologije i predavanje o bolestima pasa, sa posebnim upozorenjem na pojavu srčanog crva.

Izvor: Radio Dunav

subota, 21 april 2018 00:00

Niko neće u majstore

Na tržištu rada u Srbiji u poslednje vreme tesari, stolari, armirači i drugi vrsni majstori građevinske struke zlata su vredni, poslodavci bi dali poslednji dinar da uposle kvalitetnog majstora, ali to je teško jer ih sve manje ima.

 

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.

Izvor: Danas

U skladu sa akcijom besplatnih preventivnih pregleda koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlјa Republike Srbije Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor u nedelju 22.aprila u periodu od 8.00 do 16.00časova organizuje sledeće preglede:

1. Kardiološki sa TA analizama
2. Oftalmološki
3. Tumor marker – testisa

Navedeni pregledi obavlјaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, u Vojvođanskoj ulici broj 75.

Kao i do sada preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, dakle i oni građani koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Najstarija ulična trka u Srbiji, Somborski polumaraton, održaće se 20. maja 2018. godine, trideset deveti put.

Trku su najavili Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine i članovi ARK „Somaraton“.

Nađ Kosanović je istakla da je lokalna samouprava polumaraton prepoznala kao manifestaciju od značaja za grad i pozvala Somborce, kao i sve ostale građane sa teritorije grada Sombora da se pridruže trkačima.

„Svake godine sve veći broj građana se uključuje u trku što je od izuzetnog značaja, jer od rekreacije ljudi imaju najveći benefit koji se ogleda u dobrom zdravlju. Somborci i ARK „Somaraton“ pokazali su da su pravi domaćini, a takvi će biti i ovog puta, a sportistima – gostima želim da se lepo osećaju u Somboru“, kazala je Nađ Kosanović.

Prema rečima Damira Markovića, člana ARK „Somaraton“, svake godine nova trka donosi nove standarde.

„Želimo da ove godine organizujemo što bolju manifestaciju i da što bolje promovišemo Sombor.. Somborski polumaraton je od Evropske atletike dobio jednu zvezdicu za bezbednost takmičara, što je važno i za samu manifestaciju koja je uvrštena u kalendar Evropske atletike i Sportskog saveza Srbije“, naveo je Marković.

Marković je istakao da je trasa polumaratona sertifikovana, da je delimično izmenjena, te da je već prijavljeno 500 takmičara.

Uz pomoć automobila koje su napravili roditelji, mališani su gostima pokazali kako se ponašaju učesnici u saobraćaju.

Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, poklonio je Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ tepihe koji su dizajnirani tako da mališani kroz igru stiču znanja o saobraćaju.

„Svakom vrtiću, a njih je na teritoriji grada Sombora 32, poklonili smo „saobraćajni“ tepih, kako bi deca kroz igru učila o osnovnim pravilima ponašanja u saobraćaju, odnosno kako bi oni sami, kao učesnici u saobraćaju bili što bezbedniji“, ističe Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora koji je sa Pavlom Terzićem, članom Saveta za bezbednost saobraćaja i Goranom Todorićem, načelnikom Odeljenja za obrazovanje posetio vrtić „Pčelica“ u Čonoplji.

Mališani su gostima, kroz igru, pokazali zavidan nivo poznavanja učesnika u saobraćaju i pravila ponašanja.

Direktorka PU „Vera Gucunja“ Aleksandra Perović, se zahvalila na poklonu i istakla da deca o saobraćaju uče permanentno i zauzvrat, zameniku gradonačelnice, koji je i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja, poklonila jednu lepu sliku koju su nacrtali mališani.

Američka svemirska agencija NASA obeležila je nekoliko dana unapred 28 godina od lansiranja u svemir teleskopa Hubble objavljivanjem fotografije zvezde nazvane Heršel 36 koja se nalazi 4.000 svetlosnih godina od Zemlje, prenela je agencija AP.

Slika koja podseća na živopisni akvarel, predstavlja izuzetno sjajnu zvezdu u eksploziji ultraljubičastog zračenja.

Heršel 36 je zvezda 32 puta veća od Sunca.

Svemirski teleskop Hubble lansiran je 24. aprila 1990. godine.

Teleskop je od tada slikao 43.500 nebeskih tela.

Teleskop, projekat koji je nastao saradnjom američke i evropske svemirske agencije, nalazi se u Zemljinoj orbiti i prikuplja naučne informacije.

Izvor: N1

Roditeljima i učenicima još nisu podeljeni nalozi za pristup elektronskom dnevniku, niti se zna kada će to biti urađeno.

Kako nam je rečeno u Ministarstvu prosvete, još se čeka saglasnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Identično obrazloženje Danas je dobio još u decembru prošle godine, ali su tada očekivanja Ministarstva bila optimističnija. Planirano je bilo da saglasnost poverenika stigne do sredine decembra i da se potom sukcesivno, od škole do škole, dele nalozi za logovanje na sistem. Međutim, to do danas nije zaživelo, a obrazloženje zašto se toliko čeka na mišljenje poverenika juče nismo uspeli da dobijemo u Ministarstvu.

U službi Poverenika za Danas kažu da im se Ministarstvo nije obraćalo zahtevom za mišljenje u vezi sa obradom podataka o ličnosti učenika i roditelja u okviru servisa esDnevnik, sadržanih u Zahtevu za korišćenje usluge elektronskog dnevnika već se istim povodom sprovodi postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Po okončanju tog postupka javnost će biti obaveštena o rezultatima nadzora, kažu iz službe Poverenika.

Kako je naš list ranije pisao, portal za učenike i roditelje je odvojen od dela sistema koji koriste škole, tako da ne utiče na bezbednost školskog sistema esDnevnika. I jedni i drugi će preko internet pretraživača pristupati posebnom delu sistema sa svojim nalogom. Svaki učenik i roditelj će imati korisničko ime i šifru, a pošto pristupaju sa različitim nalozima prikaz podataka i mogućnosti koje im pruža sistem nisu isti za učenike i roditelje. Tako će đaci svoje ocene moći da vide istog trenutka kada budu upisane u dnevnik, a roditelji sa 48 sati zakašnjenja, kako bi se deci ostavilo vremena da te ocene obrazlože, što je urađeno na sugestiju psihologa i pedagoga.

Kada roditelj pristupi sistemu, može da vidi podatke samo za svoje dete, a ako ima dvoje dece u istoj školi ili u dve različite škole, a obe koriste esDnevnik, može da izvrši izbor za jedno ili drugo dete.

Pored ocena, roditelji će imati uvid i u izostanke, kao i napomene i pohvale nastavnika. Đacima će, osim ovih podataka, biti na raspolaganju i niz drugih informacija, kao što su raspored kontrolnih i pismenih zadataka, ekskurzija, izleta i poseta.

Izvor: Danas

Pokrajinska vlada i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), danas su na manifestaciji „Lideri investicija u Vojvodini“, predstavili primere najboljih praksi sistemskog pristupa ekonomskom razvoju.

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo NALED, gradovi i opštine po meri privrede su Sombor, Ruma, Novi Sad.

Obraćajući se prisutnima Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade je istakao da je ravnomeran ekonomski razvoj AP Vojvodine izdvojen kao jedan od glavnih prioriteta, nakon formiranja Pokrajinske vlade, pre godinu i po dana.

„To je od nas tražila realnost, jer je nesklad stepena razvijenosti pojedinih delova pokrajine bio izuzetno velik, gotovo bi se moglo reći drastičan“, naveo je Mirović i podsetio da je zatečeno stanje bilo takvo, da je čak 19 vojvođanskih opština palo ispod proseka razvijenosti Srbije.

Mirović je naveo da je jedan od mehanizama podrške razvoju svih opština, kontinuirana finansijska podrška otvaranju industrijskih zona širom Vojvodine i trenutno se, kako je rekao, finansira izgradnja i opremanje 11 industrijskih zona.

„Cilj je da svaka opština u kojoj za to postoje uslovi dobije bar jednu modernu industrijsku zonu“, istakao je Mirović.

Predstavljajući somborski primer pristupa ekonomskom razvoju Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora, kao dva ključna resursa koja omogućavaju intenzivan razvoj poljoprivrede u Somboru, naveo je raspoloživost plodnim zemljištem i bogatstvo vodama.

Prema rečima Ratkovića, u Somboru je najzastupljenija ratarska proizvodnja, ali i razvijeno voćarstvo i stočarstvo.

„Sombor je grad koji poseduje odličnu sirovinsku bazu za prehrambeno-prerađivačku industriju čija okosnica mogu biti autentični prehrambeni proizvodi poput somborskog sira, lemeškog kulena, bezdanske paprike. Postoji i baza za uzgoj, preradu i konzerviranje slatkovodne ribe, prehrambenih proizvoda od mesa divljači, kao i lekovitog bilja“, naveo je Ratković.

Ratković je istakao i da Sombor ima višedecenijsko iskustvo u agrobiznisu i dugu tradiciju osposobljavanja kvalitetnih obrazovnih profila u Srednjoj poljoprivrednoj školi i dobru Poljoprivrednu stručnu službu, koja je među najboljima u Srbiji.

Radi doprinosa održivom socijalno-ekonomskom razvoju i pokretanju poljoprivredne aktivnosti radi unapređenja kvaliteta života u somborskim selima, osnovana je i Lokalna akciona grupa.

„Zbog svega što smo uspeli da uradimo u protekle dve, tri godine, kao i ambicioznih planova koje smo pripremili za naredni period, partneri su nam svetski poznate kompanije koje su prepoznale naše napore i investirali u Sombor. To su kompanije poput „Agrisera“ koji je podigao zasade lešnika za čuveni „Ferero“ ili „Apple World“, rekao je Ratković.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš, uručili su juče, 16.04., ugovore o dodeli budžetskih sredstava organima i organizacijama sa teritorije AP Vojvodine, u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina. Za ovu namenu, obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 9,5 miliona dinara koja su raspodeljena na 83 organa i organizacije na teritoriji AP Vojvodine.

V.d. direkor Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, dr Dragan Rastović, je ispred somborske zdravstvene ustanove potpisao ugovor u vrednosti od 300.000,00 dinara za izradu višejezičnih tabli i putokaza koji će biti smešteni u krugu bolnice na Vojvođanskoj 75 i Apatiski put 38. Na osnovu pravilnika o upotrebi jezika nacionalnih manjina na teritoriji Opština Sombor, Apatin, Kula i Odžaci Opšta bolnica Sombor dodeljenim sredstvima izradiće table i putokazi štampane na: srpski-ćirilica, hrvatski-latinica i mađarski-latinica čime će se obezbediti olakšano kretanje i snalaženje svim pacijentima koji gravitiraju našoj ustanovi jasnim i transparentnim obeleženim bolničkim krugom, označenim nazivima odeljenja, službi i ambulanti na tri jezika najzastupljenijih naroda i narodnosti.

Prilikom dodele ugovora u Pokrajinskoj vladi predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je istakao da je: „Važna suština je u zajedništvu, u zajedničkom životu, u isticanju vrednosti koje pripadaju svima, jer, vrednost nacionalnih zajednica je naša zajednička vrednost i vrednost većinskog naroda je vrednost svake nacionalne zajednice“, i dodao „da se to mora pokazivati različitim gestovima podizanja finansijskog i tehničkog kapaciteta primene službene i svake druge upotrebe manjinskih jezika i pisama na teritoriji Vojvodine“.

U pešačkoj zoni Sombora zabranjen je saobraćaj za sva vozila, propisano je Odlukom o uređenju grada Sombora.

Izuzetno, na zahtev zainteresovanog lica, Odeljenje za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora može odobriti prolaz vozilima u pešačkoj zoni u sledećim slučajevima:

– u vremenu od 5.30 do 7.30 časova – sopstvenim vozilima nosivosti do 5 tona za snabdevanje preduzeća, prodavnica, ugostiteljskih objekata i radnji;

– u vremenu od 5.30 do 7.30 časova i od 12.00 do 16.00 časova – vozilima koja za potrebe vlasnika objekata u pešačkoj zoni vrše selidbu, dostavu bele tehnike, nameštaja, ogrevnog materijala, kao i vozilima za potrebe građenja, izvođenja radova na adaptaciji, sanaciji, rekonstrukciji i održavanju objekata u pešačkoj zoni;

– u vremenu od 00.00 do 24.00 časa vozilima koja služe za ličnu upotrebu lica koje ima nesposobnost donjih ekstremiteta od 60 i više procenata.

Vozilima javnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, Ministarstva unutrašnjih poslova i inspekcijskih organa dozvoljen je prolaz, odnosno prolaz i zaustavljanje u pešačkoj zoni, za vreme vršenja intervencija.

Nadzor nad sprovođenjem navedene odluke, odnosno kretanju vozila u pešačkoj zoni, vrši Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave Grada Sombora putem komunalne inspekcije i komunalne policije. Nadzor se vrši svakodnevno, u prepodnevnim i popodnevnim satima i u dane vikenda. U slučaju nepoštovanja odredbi Odluke o uređenju grada nadležni komunalni inspektor i komunalni policajac preduzimaće propisane mere.

„Apelujemo na građane da se pridržavaju propisane zabrane saobraćaja u pešačkoj zoni grada“ navodi se u obaveštenju Odeljenja inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora.

četvrtak, 19 april 2018 00:00

Počinje tretman krpelja u Somboru

Obaveštavamo građane Grada Sombora da će u periodu od 23.04.2018.god. do 31.05.2018.god. preduzeće „Oris“ doo Sombor izvršiti suzbijanje krpelja na zelenim površinama u gradu i naseljenim mestima opštine Sombor. Tretman će se sprovoditi preparatima na bazi aktivne materije Lambda Cihalotrin i Cipermetrin.

Tretmanom će biti obuhvaćene zelene površine unutar naseljenih mesta: parkovi, igrališta, groblja, kao i šetališta i izletišta van naselja. Ujedno obaveštavamo i pčelare da je u periodu vršenja tretmana potrebno da zaštite ili izmeste svoje košnice.

Precizni termini i lokacije tretmana mogu se pratiti putem interneta: www.oris.rs, na fb stranici Oris doo, ili direktno putem telefona: 025/515 50 55

Na platnu prvog bioskopa koji se otvara u Saudijskoj Arabiji gledaoci će prvo videti holivudski blokbaster "Crni panter".

Samo za one sa pozivnicama vlasti su večeras priredile zatvorenu projekciju u koncertnoj hali koja je pretvorena u bioskopski kompleks u prestonici Rijadu.

Prema navodima zvaničnika, bioskop će u petak biti otvoren za javnost, a prodaja karata počeće u četvrtak, prenosi AP.

U prethodnih nekoliko godina, Saudijska Arabija je postepeno opustila zabrane za emitovanje filmova, zajedno sa lokalnim filmskim festivalima i emitovanjima u improvizovanim bioskopima.

Kako agencija navodi, sedamedesetih godina prošlog veka bilo je neformalnih projekcija filmova, ali su takvi događaji često bili prekidani zbog religijske politike u zemlji.

Izvor: B92

Čehoslovak grupa”, koja je preuzela kruševački “14. oktobar”, do sada je potpisala ugovore sa 206 radnika.

Kompanija je dobila sve potrebne licence Ministarstva odbrane i u naredna dva meseca će krenuti dalja proizvodnja, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

Kako je rekla, važno je da “14. oktobar” što pre stane na noge i da što pre krene prizvodnja, jer važna za naš BDP.

"“Pratimo to, kao što pratimo i, na primer, privatizaciju Galenike, da vidimo da li investitori koji su kupili kompanije, stvarno ispunjavaju sve ono što je bilo dogovoreno i obećano u procesu privatizacije, da ne bi imali procese kao što je bio Magnohrom, da neki privatni partner u stvari potpuno uništi kompaniju”", rekla je Brnabić odgovarajući na pitanja novinara u Kruševcu.

Podsetila je da je “Čehoslovak grupa” preuzela “14. oktobar” i otvorila novi pogon u oktobru, kada je u Kruševcu obeleženo i 100 dana rade vlade koju vodi.

Dodala je da je od “14. oktobra”, kao i od kraljevačkog “Magnohroma”, ostalo malo, ali je važno da se oni revitalizuju, da se ljudi ponovo zaposle i da se pokrene proizvodnja u tim preduzećima.

“"U '14. oktobru to ide dosta dobro. Ostajemo kao vlada na raspolaganju da to ide što je brze moguće i da vidimo 2018. i 2019. godine i rezultate u odnosu na BDP”", rekla je Brnabić.

Izvor: B92

Ekološki pokret Odžaka je nastavio ciklus predavanja o Arhuskoj konvenciji. Danas su u OŠ „Bara Stanković“ u Karavukovu održana dva predavanja za učenike osmih razreda. Predavanja je održao Dušan R. Mirković , sekretar Ekološkog pokreta Odžaka, a predavanja se realizuju u okviru druge godine realizacije CSOnnect institucionalnog granta, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu ( REC ) uz finansijsku podršku Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Ekološki pokret Odžaka realizuje ovaj program u okviru konzorcijuma koji predvodi Centar za evropske politike ( CEP) iz Beograda. Članovi konzorcijuma su i Ekološki centar „Stanište“ iz Vršca, Lokalni ekološki pokret iz Smedereva i Business and Economy Center iz Beograda.

Kao i u predavanjima u prethodnom ciklusu, prva polovina časa iskorišćena je za predstavljanje pripremljene prezentacije o Arhuskoj konvenciji, dok su u drugom delu časa učenici ispunjavali test znanja, evaluacioni list i obavili kratak razgovor o zaštiti životne sredine i odžačkom Zelenom savetu.

Ekološki pokret Odžaka planira da u aprilu održi predavanja i u osnovnim školama u Bačkom Brestovcu i Srpskom Miletiću. Termini predavanja biće dogovoreni sa direktorima škola u ovim mestima.

četvrtak, 19 april 2018 00:00

Jedini somborski ikonopisac

Čovek je prolazan, a svaka ikona predstavlja dar.Zato na ikonama nema potpisa umetnika,najčešće se ne zna ko ih je radio ,jer kažu bitno je ko je na ikoni ,a ne ko je uradio ikonu.Bratomir Stojiljković je iz Sombora,ima 30 godina i jedini slika ikone u ovom gradu.Završio je Akademiju Srpske Pravoslavne Crkve za umetnost i konzervaciju u Beogradu, smer crkvene umetnosti.

Njegov talenat za slikanje primetila nastavnica Sanja Medić u Osnovnoj školi, pa se interesovanje za umetnost nastavilo i tokom srednjoškolskih dana. Prvu ikonu je nacrtao kod dede, koji je i sam slikar-amater.

"Uz njega sam i naslikao svoju prvu ikonu,kasnije sam i odlučio da zelim time da se bavim i hteo sam da idem na Akademiju koja se bavi izučavanjem ikonografije.Kroz ikonopis mogu da spojim dve najveće zapovesti koje je Gospod dao ,a to su ljubi Boga svoga svim svojim bićem i ljubi bližnjeg svog kao samog sebe i kroz te dve zapovesti koje se ukrštaju,ta tačka preseka ustvari daje nadahnuće za ikonopisanje." kaže Bratomir Stojiljković.

U školi slikanja Tanje i Ljubise Dimitrijevića nastavlja da izučava crtanje na ozbiljniji način,studiozno crtanje i slikanje da bi nakon toga upisao Akademiju za umetnost i konservaciju u Beogradu.Danas se uglavnom oslanja na stare uzore u ikonografiji.

" Uzmem predložak i prema njemu radim,prema njemu se najviše oslanjam,ali dajem i neki svoj licni pečat kroz strogoću lika i toplinu.Strogoćom lika hoću da dočaram neko dostojanstvo i uzvišenost svetitelja ili svetiteljke ,a kroz toplinu želim da pokažem ljubav tom čoveku koji priđe ikoni da se moli" ističe ovaj ikonopisac.

Bratomir neprestano ikonipiše i slika kod kuce.Slika na lipovoj dasci i medijapanu,koristi prirodne boje ,koristi tehniku jajčane emulzije.Na svakoj ikoni je pozlata 24 karatno zlato.Ovaj mladi umetnik najbolje se izražava kistom,a najveca želja mu je da oslika neku crkvu.

Izvor: RTV

U Kuli se u utorak pojavila nova verzija priče o ubistvu Rade Đukić (50) i samoubistvu Blagoja Bratića (61)

TRAGEDIJA, u kojoj su ubijeni preduzetnik Blagoje Bratić (61) i njegova radnica i ljubavnica Rada Đukić (50), i u utorak je bila glavna tema u Kuli, ali se pojavila i nova verzija o tome šta se zapravo dogodilo. Scenario po kojem je Blagoje u nastupu ljubomore ubio Radu pa potom i sebe potisnula je priča da su njih dvoje stradali od pištolja koji je potegla "treća osoba". Upravo je pištolj nađen pored ubijenog Bratića navodio na to da je on počinio ubistvo i samoubistvo u porodičnoj kući, u čijem se dvorištu nalazi i proizvodni pogon. On je u ponedeljak ujutro pronađen mrtav sa dve prostrelne rane u predelu grudi, a Đukićeva sa metkom u glavi.

- Ima tu mnogo nejasnog. Zašto bi neko dva puta pucao u sebe da se ubije? Zbog toga se sada ispituje pretpostavka da su njih dvoje ubijeni, a ne da je počinilac Bratić - navodi Kuljanin blizak istrazi.

Pokojna Rada je bila u emotivnoj vezi sa gazdom preduzeća u kojem je radila, čak je četiri meseca živela kod njega, a zatim se vratila mužu Jovanu Vukoviću, poznatom bivšem fudbaleru lokalnog FK Hajduk.

Ona je nestala u nedelju i bila nedostupna već od 14.15. Sin je alarmirao policiju u 22.30, a onda je, na svoju ruku, uz pomoć prijatelja policajca, baterijskom lampom kroz podignutu roletnu otkrio beživotna tela majke i Bratića.

- Izgleda da sa mužem nije bila presrećna, ali kad ga je kasnije uporedila s ljubavnikom, poželela je da mu se vrati. Blagoje je ili hteo da se s njom raspravi, ili ju je namamio u kuću, ali nije isključeno da je zločin počinio i neko treći - kaže poznanik pokojne Rade.

 

Izvor: Novosti.rs

Najsigurniji i jedini ispravan put da se započne gradnja jeste ishodovanje građevinske dozvole.

Prvi korak je dobijanje LOKACIJSKIH USLOVA - dokumenti koji se vade pre građevinske dozvole i koji određuju pravila gradnje za određenu lokaciju. Zahtev za dobijanje lokacijskih uslova se podnosi elektronski preko CIS-a (centralni informacioni sistem).

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje, na katarstarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Lokacijski uslovi sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Na osnovu lokacijskih uslova bićete sigurni da je objekat koji gradite u skladu sa Zakonom jer Lokacijskim uslovima su određena pravila gradnje na datoj parceli:
• vrsta i namena objekta koji se mogu graditi
• položaj objekta
• index zauzetosti i izgrađenosti parcele
• dozvoljena spratnost objekta i visina objekta
• najmanje dozvoljene udaljenosti objekta
• uslovi za izgradnju drugih objekata
• uslovi pristupa parceli i parkiranje

Drugi korak je ishodovanje GRAĐEVINSKE DOZVOLE – Osnovni document koji je neophodan za započinjanje gradnje objekta
Građevinska dozvola je dokument na osnovu koga se može započeti gradnja građevinskog objekta. Građevinskom dozvolom se utvrđuje da je GLAVNI PROJEKAT izrađen u skladu sa svim propisima i uslovima koje mora ispunjavati građevinski objekat na određenoj lokaciji.

Izrada glavnog projekta je osnova za dobivanje građevinske dozvole. Kreće se od procene mogućnosti za izgradnju, preko idejnog rešenja sve do konačnog glavnog projekta objekta. Glavni projekat je skup više projekata više različitih struka (arhitektura, statika, struja, vodovod i kanalizavija, mašinstvo). Projekat za građevisnku dozvolu sa svom ostalom tehničko projektnom dokumentacijom predaje se elektronski preko CIS-a.

Građevinska dozvola se izdaje na zahtev investitora koji namerava da gradi, rekonstruiše, odnosno dogradi objekat. Građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje gređevinske dozvole:
– dostavi projekat za građevinsku dozvolu
– ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu
– koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom
– platio odgovarajuće administrativne takse.
Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta.

Poslednji korak je dobijanje UPOTREBNE DOZVOLE na osnovu tehničkog pregleda I tehničkog prijema.Upotrebna dozvola je jedini dokaz da je objekat izgađen po propisima I da poseduje sve neophodne pravno – formalne dokumente.

Bez upotrebne dozvole nije moguće uknjižiti zgradu i željeni stan, ali ni podići stambeni kredit.

Objekat se može koristiti samo i isključivo nakon pribavljanja upotrebne dozvole, koju izdaje organ nadležan za izdavanje odobrenja za izgradnju, dakle organ gradske ili opštinske uprave, zavisno od površine objekta.

Upotrebnu dozvola znači da je ona izgrađena po propisima, da poseduje opremu koja je proverena i funkcionalna, kao i da poseduje sve saglasnosti nadležnih organa da su građevinski radovi, vodovod i kanalizacija, elektroinstalacije i sve ostalo izvedeni na dozvoljen način i prošli su sva neophodna testiranja.

 

 

sreda, 18 april 2018 00:00

Ugalj i dalje glavni energent

„Učešće uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji je uvek preko 65 odsto BDP-a i bespredmetno je raspravljati da li treba koristiti ugalj ili ne“.

Ocenio je danas Ivan Janković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike otvarajući Međunarodnu stručnu konferenciju „Uloga uglja u proizvodnji električne energije“ u organizaciji Balkanmagazina u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije. Janković je istakao da su bilansne rezerve uglja u Srbiji 3,3 milijarde tona, a vanbilansne 1,2 milijarde, prema podacima iz 2016. godine, a da se danas sa površinskih kopova dobija 40 miliona tona uglja godišnje. On je istakao i da Srbiju očekuju obaveze u pregovorima o poglavlju 27 u vezi zaštite životne sredine i da Srbija planira da u potpunosti u naše zakonodavstvo prenese evropske direktive o emisijama gasova koje obavezuju zemlju da u termoelektranama primenjuju najbolje dostupne tehnologije. On je takođe istakao i da će u fokusu i dalje biti ulaganje i u obnovljive izvore energije.

Slobodan Mitrović, direktor za proizvodnju uglja u EPS-u, istakao je da je potreban bolji ambijent za rad rudnika uglja i ukazao na potrebu da se brojni zakoni u Srbiji usklade sa zakonima o energetici i o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

„Teško ćemo se pridržavati zakona o rudarstvu ako nam Ministarstvo ne izađe u susret, ako ne budemo imali ambijent u kome mogu da rade i ljudi i mašine. Mediji mere u dan ako zakasnimo ili popustimo, a kada prebacimo plan to niko ne vidi“, istakao je on.

On se osvrnuo i na neblagovremenu eksproprijaciju zemljišta na istočnom polju u Kolubari što pravi problem za sadašnju eksploataciju uglja. Takođe je istakao da je sa Tamnave prošle godine izvučeno 17 miliona tona uglja iako je kapacitet 12 miliona, kako bi se obezbedilo dovoljno uglja za zimsku sezonu. Poseban problem za EPS predstavlja primena zakona o javnim nabavkama, pošto se EPS tretira kao bilo koje malo preduzeće pa se po četiri, pet meseci čeka odgovor Komisije za zaštitu ponuđača u velikim investicionim poslovima.

„Ako nema otkrivke nema ni uglja. Mi možemo da odradimo svoje bilanse, ali nam je potreban ambijent za otkopavanja uglja i jalovine“, poručio je Mitrović.

Izvor: Danas

Na Sajmu zapošljavanja koji je zakazan za petak, 20. april u Sportskom centru “Soko” u Somboru od 11 do 13 časova, do sada je svoje učešće prijavilo 40 poslodavaca sa ponudom od preko 300 radnih mesta.

sokolski-centar-1Ponuda poslova je veoma raznovrsna, a najviše su traženi radnici u proizvodnim delatnostima, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Svi oni koji dođu na Sajam zapošljavanja u potrazi za poslom imaće priliku konkurisati za pozicije: higijeničara, sanitarnih i poljoprivrednih tehničara, saradnika prodaje na terenu, traktorista, mašinskog i elektro inženjera, tehnologa mehatronike, ličnog pratioca dece, radnika u administraciji, pica majstora, kuvara, konobara, obućarskih radnika.

Poslodavci su iskazali potrebu i za angažovanjem radnika na poslovima šivača, operatera u proizvodnji, vozača, menadžera prodaje, menadžera nabavke, informatičara, savetnika prodaje, diplomiranog farmaceuta, farmaceutskih tehničara, magacionera, viljuškarista, bravara, varioca, stolara, molera, električara, vaspitača, pedagoga, psihologa, defektologa, profesora razredne nastave, reglera, brusača-glačara i radnika drugih profila.

Iz NSZ pozivaju sve tražioce zaposlenja da posete Sajam zapošljavanja i da iskoriste mogućnost ostvarivanja neposrednog kontakta sa velikim brojem poslodavaca. Na sajam obavezno treba poneti nekoliko primeraka odštampanih radnih biografija.

Prijave za Sajam zapošljavanja mogu se preuzeti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje ili na ulazu u sajam.

Povodom Svetskog dana knjige Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju romana E baš vam hvala Marka Vidojkovića

Roman E baš vam hvala izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.

„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.“
Teofil Pančić

Učestvuju: Marko Vidojković, Dragan Babić i Tamara Babić.

Ponedeljak, 23. april 2018. godine, u 18 časova
Gradska biblioteka „Karlo Bijelici“ (sala Dečjeg odeljenja Biblioteke, Trg cara Lazara 3)

Gradska kuća u Somboru jedna je od znamenitosti tog grada, međutim, godinama je atrijum Gradske kuće bio zatvoren i zapušten.

Ovog proleća počela je obnova atrijuma.

Kako je istakao Milan Stojkov glavni urbanista Grada Sombora uslediće postavljanje podloge, menjanje fasada i osposobljavanje prostora u potpunosti za funkciju.

"Oba prolaza, ajnforta, će biti otvorena i fontana će raditi u punom sjaju", poručio je Stojkov.

Izvor: RTV

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš, uručili su juče ugovore o dodeli budžetskih sredstava organima i organizacijama sa teritorije AP Vojvodine, u čijem radu su u službenoj upotrebi jezici i pisma nacionalnih manjina.

Za ovu namenu, obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 9,5 miliona dinara, koja su, na osnovu javnog konkursa, raspodeljena na 83 organa i organizacije, za osposobljavanje zaposlenih da se koriste jezikom nacionalnih manjina, za razvoj sistema elektronske uprave u uslovima višejezičnosti, za višejezične table s nazivima naselja, ulica, organa i javnih obaveštenja, kao i za štampanje višejezičkih obrazaca i javnih publikacija.

Po tom konkursu sredstva su dobile opštinska uprava Vrbas 350 hiljada i Kula 300 hiljada dinara za troškove izrade i postavljanje višejezičnih tabli.

Osvrnuvši se na značaj ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina na službenu upotrebu svog jezika i pisma, predsednik Mirović je istakao da je to samo deo javne politike prema nacionalnim manjinama, koja se ostvaruje u različitim segmentima i predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta Pokrajinske vlade.

Predsednik Pokrajinske vlade je tako najavio da će u sistemu pokrajinske administracije, od jula biti dovoljno prevodilaca za potrebe poslanika i službi i da će, po prvi put, biti realizovano prevođenje opštih akata na jezike nacionalnih manjina.

Potpredsednik Njilaš je naveo da se konkurs sprovodi već više od 10 godina sa ciljem da se unaprede prava pripadnika nacionalnih manjina na službenu upotrebu jezika i pisma.

Izvor: qMedia

Strana 1 od 459

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top