Vojvodina/Srbija

Mogu li se povećati plate i smanjiti porezi istovremeno?

Da li će i privrednici ostati kratkih rukava u vezi sa očekivanjima da se smanje porezi. Pre svega oni na zarade, za koje mnogi kažu da ih najviše tište. Za sada je najavljeno da bi neoporezivi deo zarade mogao da se poveća. Da li je to dovoljan podsticaj preduzetnicima?

Dragan Stojanović je vlasnik firme "Eurošped" iz Zemuna, koja se bavi specijalnim prevozom, po celoj Evropi i zapošljava više od 30 radnika. Firmu je otvorio pre 27 godina, kaže, u najtežem trenutku za pokretanje biznisa. Ni danas nema mnogo prostora za nove investicije i zapošljavanja. Visoki porezi na zarade, na vrhu su njegove liste problema.

"Znamo da je procenat zahvata od 68 odsto ubedljivo najveći u okolini, u našem okruženju. Sa pedeset posto bismo mogli biti svi zadovoljni i država da zadrži sadašnji nivo novca koji dobija, a i privrednici koji plaćaju realno bi mogli da povećaju platu svojim zaposlenima, da ne bude uvek baš baš minimalna plata", kaže vlasnik Eurošpeda.

Smanjenju poreza na plate, trebalo bi da prethode promene u budžetskoj politici, upozoravaju ekonomisti. Kao najvažnije izdvajaju - povećanje državnih ulaganja, manje prebacivanja dobiti javnih preduzeća u državnu kasu, umereno povećanje plata i penzija.

"Ne možemo istovremeno da povećamo mnogo i plate i penzije i da smanjimo poreze i da povećamo mnogo investicije. Ako bismo pokušali da sve to uradimo, onda bi se ponovio scenario iz perioda 2006. i 2008. godine kada smo posle relativno dobrog fiskalnog rezultata u 2005. u kasnijim godinama pokvarili taj rezultat i na kraju je stvoren takozvani strukturni deficit", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Čak i da privredni rast bude veći od očekivanog, razlika bi trebalo da se usmeri na povećanje javnih investicija, kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović. Dodaje - Srbiji je hitno potrebna poreska reforma.

"Ta reforma bi trebalo da obuhvati preraspodelu poreskog opterećenja sa rada na potrošnju, odnosno da bi fiskalno rasterećenje rada bilo osetnije, bilo bi neophodno sa druge strane povećati neke druge poreze, kao što su porezi na potrošnju", kaže Saša Ranđelović.

Iz Vlade se neretko čuje da je to težak - reformski korak. I to zato što država ostvaruje visoke prihode po osnovu oporezivanja zarada. Ekonomska računica pokazuje: smanjenje poreza i doprinosa na plate za samo jedan procentni poen dovelo do pada prihoda budžeta za oko 100 miliona evra godišnje.

Izvor: N1

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top