Vojvodina/Srbija

DVA VIRUSA NAPUNILA ORDINACIJE Nekoliko jednostavnih navika može da vas sačuva od infekcija koje se BRZO ŠIRE

Kijavica, kašalj, povišena temperatura, bolovi u mišićima, razlozi su što su opet čekaonice u domovima zdravlja prepune bolesnih mališana. Sezona respiratornih infekcija je otpočela i svake nedelje se beleži sve veći broj viroznih.

Iako je za gripa još rano, mnogi virusi u ovom periodu haraju, od respiratornih do stomačnih. Više od dvesta virusa može da izazove prehladu, kažu lekari, a sada kada počinju hladniji dani, oni se brže šire po javnom prevozu i kolektivima.

Odrasli dobiju neku virusnu infekciju tri do pet puta godišnje, dok deca češće. Neugodne su, ali bezopasne i po pravilu se same od sebe povlače bez posledica. Trenutno dosta virusa cirkuliše, zbog kojih neki imaju temperaturu, neki ne, dok je nekima zapušen nos ili samo kašlju.

Školarci prvi na udaru

Prema podacima, najviše oboljevaju deca predškoskog uzrasta i školarci (43 odsto), a zatim najmlađi (27 odsto). Respiratorne infekcije su prisutne i među radnoaktivnim stanovništvom (24 odsto), a najmanje su pogođeni stariji preko 65 godina, podaci su Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako objašnjavaju lekari, trenutno je aktuelna kombinacija više virusa, od stomačnog do respiratornog. Dešava se i da respiratorna preraste u bakterijsku infekciju, i tada simptomi bolesti, umor i iscrpljenost mogu da traju i do mesec dana. Česte su i komplikacije koje izazivaju upalu uha.

Domovi zdravlja prepuni prehlađenih

Pedijatrijske ambulante u Domu zdravlja Zemun od ponedeljka su prepune dece koja se žale na visoku temperaturu, zapušen nos i kašalj.

I do 50-60 dece pregledaju u smeni

- U jednoj smeni pregledamo više od 50 pacijenata. Glavu ne možemo da dignemo koliki je priliv bolesne dece od početka ove nedelje. Predhodne je bio samo početak kada smo primali po 30 dece. Velike su gužve i na školskom odeljenju - objašnjava dr Biserka Šutaković, načelnica pedijatrije u zemunskom domu zdravlja.

Slična situacija je i na Paliluli, gde su čekaonice i na školskom i na predškolskom prepune.

- Više od 60 paicjenata sam danas pregledala. Najviše je dece sa respiratornim infekcijama, ali ima i onih kod kojih se bolest pogoršala, pa su se javile opstrukcije. Ima dosta njih kod kojih smo ustanovili laringitis - kaže dr Olivera Todorović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja "Dr Milutin Ivković".

Infekcija se brzo širi

Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa, a pošto u ovom periodu godine najviše vremena provodimo u zatvorenim prostorijama, infekcija se veoma brzo širi. Iz tog razloga treba da izbegavamo kontakt sa obolelima i da poradimo na jačanju imuniteta.

Pranje ruku, voće i povrće su najbolja preventiva

Zato je prvi savet da se redovno peru ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade se najlakše šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Isto tako, treba iskoristiti još lepog vremena, koje se najavljuje, i šetati na svežem vazduhu.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba ga iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati.

Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija.

Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

I vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa.

Antibiotici ne leče prehladu!

Kod prehlada i virusa nikako ne smeju da se koriste antibiotici. Virusne respiratorne infekcije mogu da se iskomplikuju, naročito kod dece, i lekaru se tada treba obratiti za pomoć.

Nažalost, mnogi ljudi kod nas i dalje lako posežu za antibioticima i piju ih kao bombone, što stvara rezistenciju na te lekove.

Pravite distancu od drugih, ako ste bolesni

Ako je neko bolestan, treba da bude na distanci od drugih da bi ih zaštitio. Tada treba izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama...

Potrebno je pokriti nos i usta marmicom pri kašljanju i kijanju. Maramicu je neophodno baciti odmah posle upotrebe. Zbog toga se savetuju papirne maramice, a ne klasične platnene.

Izvor: Blic

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top