Vojvodina/Srbija

Vršnjačko nasilje sve brutalnije, reakcije društva slabe

Za samo tri dana dogodila su se tri slučaja brutalnog nasilja među decom - od ubistva maloletnika u Pančevu do prebijanja učenika letvama tokom školskog časa. Da li je u pitanju novi talas nasilja i gde se kriju uzroci sve češćih obračuna maloletnika?

 

Vesti o brutalnom vršnjačkom nasilju pune novinske stupce, a samo u poslednja tri dana dogodila su se tri slučaja. Novi talas nasilja među vršnjacima počeo je pre deset dana - kada je šesnaestogodišnji učenik u Pančevu podlegao povredama od uboda nožem. Kako se ponavlja vršnjačko nasilje, ponavlja se i pitanje ko je odgovoran? Pojedinac - porodica ili sistem?

"Mi nismo policijska država i država u kojoj će policija vaspitavati našu decu. Ukoliko vi pustite dete do njegove 16 ili 17 godine, ne možete da očekujete da će u njegovoj 16 ili 18 godini policija doći da ga nauči da bude pristojno, dobro i lepo vaspitano", kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Iako je nasilničkog ponašanja bilo oduvek, sada odgovor društva nije adekvatan, kaže za N1 psihološkinja i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog. Smatra da živimo u kontinuiranom nasilju, te da društvo polako klizi ka tome da ga normalizuje, čak i ono koje se događa među decom.

"Mladi, inače znamo da su uvek ogledalo nečega što se dešava na širem planu i oni su naročito vunerabilni da lako usvoje loše modele ponašanja, pogotovo ako na drugoj strani nisu motivisani na bolje i funkcionalne, socijalno poželjne forme ponašanja. Definitivno iako je talas, on je talas na nečemu što kontinuirano postoji kao problem", kaže Čalovska Hercog.

Istraživanja koja su urađena tokom 2017. pokazuju poražavajuću statistiku. U školama se svaki četvrti osnovac ne oseća bezbedno, petina od tog broja đaka svakodnevno doživi vređanje ili ismevanje. Gotovo trećina ispitanih kaže da želi osvetu onome ko ih je povredio. Istraživanje je, da napomenemo, rađeno u pet beogradskih škola, a ispitano je 600 đaka.

Brutalno ispoljavanje nasilja kod dece, odraz je političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji, smatraju stručnjaci.

"Vrednosti praktično više ne postoje. Jer stare više ne funkcionišu, novih nema i u toj situaciji porodica gubi svoj smisao i primat. I deca ostaju ostavljena sama sebi. Niko ih ničim ne vaspitava. Od porodice koja mora da radi i dva, tri posla da bi preživela, dolaze kući umorni, nemaju novca da plate bebisitera i deca budu ostavljena sama sebi. Granice nemaju - a traže ih. Niko im ne određuje granice ili im određuje na brutalan način i zato imamo porast nasilja", navodi Marko Braković, psihoterapeut.

Da će uspostaviti granice vršnjačkom nasilju, međutim, najavio je čak i predsednik države, rečima: "Uvešćemo oštrije i represivnije mere". Ali i on nije dao konkretan odgovor na pitanje zašto borba nije počela usvajanjem Aleksinog zakona.

Izvor: N1

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top