Vojvodina/Srbija

Stranci drže 70 odsto finansijskog tržišta Srbije

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta

Bankarski sektor je činio 91,2 odsto ukupnog finansijskog sektora Srbije na kraju 2016. godine, čime je naše finansijsko tržište ostalo izrazito bankocentrično. Drugim rečima, do kapitala je skoro nemoguće doći osim u bankama.

 

Osim banaka sektor osiguranja čini 6,1 odsto finansijskog sektora sa 216 milijardi dinara, dobrovoljni penzijski fondovi 0,9 odsto sa imovinom od svega 33 milijarde dinara, a sektor lizinga sa 66 milijardi dinara je činio 1,9 odsto finansijskog tržišta. Investicioni fondovi u Srbiji su toliko zanemarljivi da su na nivou statističke greške.

Kao kontrast tome, ukupna aktiva banaka je iznosila 3.242 milijarde dinara, naspram ukupne aktive celog finansijskog sektora od 3.556 milijardi dinara ili 84,6 odsto BDP-a.

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća u ukupnoj aktivi, što je čak i blagi rast u odnosu na prethodne godine. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta. Ovo će se verovatno značajno promeniti nakon prodaje Komercijalne banke čiji je država najveći akcionar i koja zauzima 13 odsto tržišta. Ukoliko bi strani vlasnik kupio Komercijalnu, što je verovatno, strani kapital bi kontrolisao više od četiri petine bankarskog, a samim tim i ukupnog finansijskog tržišta u Srbiji.
Među stranim bankama dominiraju dve italijanske banke, Inteza i Unikredit, sa ukupno 24,8 odsto tržišta, zatim tri austrijske Rajfajzen, Erste i Adiko, sa 13,9 odsto. Najbrojnije su grčke banke, a njih četiri drže 11,3 odsto tržišta. Značajno učešće imaju još i tri francuske banke sa 9,2 odsto tržišnog kolača.

Banke su u prošloj godini ostvarile najveću dobit još od 2011. godine, oko 150 miliona evra. U skladu s tim su popravljeni pokazatelji profitabilnosti, ali je to i dalje daleko od velikih prinosa iz vremena pre krize.

Najvažniji prihod banaka bile su kamatne marže koje su iznosile 70,4 odsto poslovnih prihoda. U 2015. godini recimo kamatna marža je iznosila 70,7 odsto prihoda, a 2013. 72,6 odsto tako da je vidljiv uticaj pada kamatnih stopa na zaradu banaka. Ono što je takođe vidljivo je i smanjenje troškova za zaposlene što otpuštanjem što smanjenjem plata. Tako su na kraju 2016. rashodi za zaposlene iznosili 37,7 odsto poslovnih rashoda, a recimo 2011. godine ovi rashodi su bili na nivou 42 odsto ukupnih poslovnih rashoda.

Najvažniji elemenat profita banaka u prošloj godini bili su manji troškovi otpisa problematičnih kredita. Uz prodaju NPL-ova drugim firmama udeo loših kredita u ukupnim je pao na 17 odsto na kraju 2016. sa 21,6 odsto na kraju 2015. godine. To je na primer nivo problematičnih kredita iz 2011. godine. Prema podacima Narodne banke za 72,9 odsto problematičnih kredita banke su ispravile vrednost, što znači da je priznata njihova stvarna vrednost koja je daleko manja od nominalne. Takođe, banke su izdvojile rezervisanja za 19 odsto veća od iznosa problematičnih kredita. Primetno je da su od 2011. godine banke uvele mnogo konzervativniju procenu rizika tako da su novoodobreni krediti uglavnom nerizični.

Zanimljivo je da je na kraju prošle godine učešće kredita građanima dostiglo rekordan nivo u poslednjih 10 godina. Od ukupnog iznosa kredita 41,4 odsto je dato građanima. O kolikom skoku se radi govori podatak da je 2011. godine udeo građanstva u ukupnim kreditima bio 32,4 odsto. Stambeni krediti iznose 17,9 odsto ukupnih kredita koje su banke odobrile što je više nego bilo kojoj grani privrede. Najveće učešće u bankarskim kreditima ima industrija sa 16,5 odsto i trgovina sa 14,3 odsto. Ovo ukazuje i na to da banke ne igraju jednu od glavnih uloga u svakoj ekonomiji, a to je distribucija kapitala od onih koji štede ka onima koji investiraju, a to je pre svega privreda. Zato će prema mišljenju stručnjaka glavni zadatak države, i to ne samo naše, biti da preusmeri bar deo štednje stanovništva koja u Srbiji iznosi preko devet milijardi evra u privredu.

Lizing sve profitabilniji
Na tržištu lizinga je prema izveštaju NBS za 2016. godinu poslovalo 16 lizing kuća. Od toga osam u stranom vlasništvu, dok je od ostalih osam sedam u vlasništvu banaka koje kontroliše inostrani kapital. Ukupna aktiva lizing kuća je iznosila 66,3 milijarde dinara, a ukupan kapital 8,4 milijarde dinara. Lizing je u 2016. zabeležio izuzetan rast profitabilnosti, pa je prinos na aktivu iznosio 2,05 odsto, što je tri puta više nego u 2015. Prinos na kapital je iznosio čak 16 odsto, što je tri puta više od prinosa od 5,39 odsto u 2015. godini. Ukupna dobit celog sektora u 2016. iznosila je 1,1 milijardu dinara, a od 16 kuća tri su zabeležile gubitak.

Pokazatelji profitabilnosti
Prinos na aktivu u bankarskom sektoru (ROA), to jest odnos profita i angažovanih sredstava, na kraju 2016. bio 0,7 odsto, što je 2,5 puta više nego 2015. godine, kada je ROA iznosio 0,3 odsto ili čak sedam puta više nego 2014. godine kada je bio svega 0,1 odsto, iz čega se vidi koliko su banke podigle svoje poslovne performanse. Ali, vlasnike i akcionare banaka najviše zanima prinos na uloženi kapital i tu je takođe ostvaren značajan rast u odnosu na prethodne godine. Ostvareni prinos na kapital (ROI) u 2016. iznosio je 3,4 odsto, više nego dvostruko više nego u 2015. kada je bio 1,6 odsto. U 2014. godini prinos na kapital je iznosio 0,6 odsto, dok je 2013. godine bio u minusu.

Izvor: Danas

Tagovano
Share this article

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top