sreda, 22 novembar 2017 00:00

Pošta Srbije: Usluge redovne i bez zastoja

Javno preduzeće Pošta Srbije saopštilo je da bez zastoja pruža usluge svim pravnim i fizičkim licima bez zastoja i da nije tačan podatak čelnika nereprezentativnog sindikata, Samostalnog sindikata poštanskih radnika, da u poštama Srbije vlada haos.

Zaposleni u javnom preduzeću Pošta Srbije počeli su štrajk u poštama u Beogradu i drugim mestima u Srbiji, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije Zoran Pavlović.

On je izjavio da štrajkuju šalterski radnici, kao i poštari. "Nemamo informacije o broju radnika koji štrajkuju, ali verovatno nije očekivano veliki jer ljudi strahuju za posao", rekao je Pavlović.

Pošta Srbije je u saopštenju "podsetila javnost da je u petak, 17. novembra doneta odluka reprezentativnih sindikata, koji okupljaju gotovo 11.000 zaposlenih, da se odustaje od štrajka u Pošti Srbije".

"Ovo poslovodstvo, na čelu sa v. d. direktora preduzeća Mirom Petrović, uz punu saradnju sa osnivačem Vladom RS na čijem je čelu gospođa Ana Brnabić i predstavnicima reprezentativnih sindikata – Sindikata PTT Srbije i Sindikata PTT 'Nezavisnost', iznalazi najbolje rešenje za poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja 15.000 zaposlenih", saopšteno je iz Pošte Srbija.

Dodaje se da je "usled nezakonite blokade rada Regionalnog poštansko-logističkog centra 'Beograd', koji predstavlja žilu kucavicu JP Pošta Srbije, u organizaciji Samostalnog sindikata poštanskih radnika došlo do višednevnog prekida procesa rada u delatnosti od opšteg interesa, i na taj način je preduzeću naneta višemilionska šteta zbog kašnjenja pri uručenju pošiljaka".

Šteta je, kako su naveli, prema trenutnim podacima oko 300 miliona dinara, ali će "posledice nezakonitih okupljanja biti dalekosežnije, a šteta znatno veća".

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Generalnog štrajka radnika Pošta Srbije koji je bio najavljen za ponedeljak neće biti.

Ovo su danas na sastanku sa premijerkom Srbije Anom Brnabić saopštili predstavnici reprezentativnih sindikata.

Na sastanku koju je održala sa v.d direktorkom „Pošte Srbije“ Mirom Petrović i predstavnicima sindikata, predsednica Vlade je zahvalila na konstruktivnom pristupu i naporima da se, u otvorenom dijalogu, nastave razgovori o situaciji u tom preduzeću.

-Vlada Srbije opredeljena je da, u razgovoru sa predstavnicima reprezentativnih sindikata, razgovara o daljem poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih u JP „Pošta Srbije“, naglasila je predsednica Vlade. Odluka o odustajanju od štrajka potvrđuje posvećenost konstruktivnom rešavanju otvorenih pitanja i odgovornost prema građanima i svim korisnicima usluga „Pošte Srbije“, rekla je Ana Brnabić nakon sastanka.

U skladu sa dogovorom koji je postignut na prethodnom sastanku, koji je pre nedelju dana Brnabić održala sa predstavnicima reprezentativnih sindikata JP „Pošta Srbije“ i v.d. direktorkom Mirom Petrović, odlukom Vlade Srbije zaposlenima zarada je isplaćena iz dobiti preduzeća, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina.

U razgovorima je dogovoreno da će biti priređena analiza poslovanja „Pošte Srbije“, kao i da se nastave razgovori o svim otvorenim pitanjima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 11 septembar 2017 00:00

Povišice onima koji su najavili štrajkove

* Penzionerima se još uvek oduzima "solidarni dinar", pa se ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto neće približiti penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne * Crnobrnja: Odluka o dizanju plata politički motivisana pred beogradske izbore * Veće plate mogu doprineti rastu potrošnje i posledično BDP-u

Iako ni Ministarstvo finansija, ni MMF ni Fiskalni savet još nisu izašli sa gotovim računicama o stanju u državnoj kasi, niti je izvesno koliko će nakon pada proizvodnje u poljoprivredi i energetici biti smanjena procena rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini...

... i Vlada i ministri uveliko najavljuju da većina zaposlenih u javnom sektoru može da računa na veće plate u narednoj godini. To bi, objašnjavaju, trebalo da podstakne potrošnju koja je uz izvoz jedna od poluga za rast BDP-a. Ono što ne objašnjavaju, jeste da su povišice, ako se izuzmu najstariji sugrađani, obećane uglavnom onima čiji su sindikati za početak jeseni najavili štrajkove.

Debljim novčanicima moći će da se nadaju prosvetari, ali je neizvesno da li će biti razmatran njihov zahtev da povećanje iznosi 20 odsto. Za deset odsto mogle bi da porastu zarade u vojsci, policiji i bezbednosnim službama, u zdravstvu se nadaju najvećoj povišici u ovoj raspodeli, a i ovoga puta najmanje će, verovatno, dobiti penzioneri. Njima se još uvek oduzima "solidarni dinar" pa ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto svi oni čija primanja prelaze 25.000 dinara neće moći da se približe penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne. NJih bi trebalo da uteši jednokratna pomoć od 6.000 dinara, najavljena uz novembarsku isplatu.

Ono što je takođe u najavi, može da zabrine poslodavce u privatnom sektoru, jer je predviđen i rast minimalne zarade, za šta oni tvrde da nemaju prostora. Ali da bi i njih odobrovoljili, iz Vlade diskretno nagoveštavaju da će biti reči o podizanju osnovice neoporezivog dela plate. Prema rečima Milana Kneževića, vlasnika konfekcije Modus, takve najave su nastavak ekonomske politike vođene pre stabilizacije.

- To očito ide na uštrb rešavanja izuzetno teških uslova poslovanja i velikih zahvatanja iz privrede, pa će zaposlenima u javnim službama nakon povećanja plata krenuti bolje, a onima u realnom sektoru lošije - ističe Knežević i dodaje da će biti uvećan jaz u platama za isti rad u državnim službama i u privredi.

O kojim se iznosima povišica priča i da li su ostvarivi, konačnu reč daće misija MMF-a. Tehnički razgovori o tome počeće već naredne nedelje, a odluka se očekuje nakon redovne revizije predviđene za oktobar. Do tada bi i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija već mogli da imaju svoju računicu, pa su ekonomisti za sada krajnje uzdržani u komentarisanju najavljenih poteza.

- Jedino što pouzdano mogu da kažem, jeste da je takav potez opasan za fiskalnu stabilnost. Sadašnji suficit u budžetu nije trajno stanje i mislim da zato najavljena povećanja nisu mudra odluka u ovom trenutku - kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i profesor emeritus Mihailo Crnobrnja kaže da je odluka o povećanju zarada politički motivisana, pred beogradske izbore i uoči dolaska misije MMF-a, što je vidljivo i iz najava koje je, bez procenta i iznosa, dala premijerka.

- Veće zarade ne moraju biti samo populistički potez vlasti, jer je činjenica da je povećanje potrošnje jedan od modela za rast BDP-a. To ne mora da ugrozi ni budžetsku stabilnost, jer je sve stvar prioriteta. Na primer, mi smo jedna od retkih zemalja koja zakonom propisuje da javni dug ne sme biti iznad 45 odsto. Kod nas je bio i 74 i ako se kao cilj postavi smanjenje zaduženosti, onda ne samo da povećanje plata ugrožava budžet, nego bi se mogli očekivati i novi udari na zarade i penzije. Ali, deficit je sada saniran, MMF više ne vrši takav pritisak na konsolidaciju državne kase, nivo javnih investicija je takođe smanjen, pa je odluku o podsticaju potrošnje bilo moguće doneti. Tome u prilog ide i bolja fiskalna naplata, što je dobar osnov za ovakav potez - kaže za Danas Crnobrnja.

Veći minimalac puni budžet
- Sindikati i poslodavci nikada nisu uspeli da se dogovore oko povećanja minimalne cene rada, što vlast koristi i sama je birokratski propiše. Ali, pri tom, ne menja osnovicu neoporezivog dela od 11.400 dinara, pa svaki rast minimalca puni državnu kasu. Tako privreda ima znatno veće troškove, a nakon poslednje povišice oni su bili uvećani za 17 odsto. Druga bi priča bila kad bi naša država sledila primer većine drugih, pa minimalac potpuno izuzela iz sistema poreza i doprinosa - kaže Milan Knežević i podseća da je upravo zbog teških uslova privređivanja 46.000 firmi u blokadi, i one ne mogu da isplaćuju nikakve zarade.

Brnabić: 10 odsto za MUP samo predlog
Beograd - Ne bih da licitiram koliko će kome biti povećana plata, izjavila je juče premijerka Srbije Ana Brnabić i objasnila da vest o tome da će bezbednosnom sektoru plata biti povećana za 10 odsto nije gotova stvar, već da je to samo predlog koji su predstavnici tog sektora uputili Ministarstvu finansija, prenosi Fonet. Brnabić je rekla da je juče o tom zahtevu predstavnika bezbednosnog sektora razgovarala sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

"Nemamo konačan predlog budžeta za narednu godinu", napomenula je Brnabić i najavila da će predlog bezbednosnog sektora za povećanje plata za deset odsto biti razmotren.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i dalje su u štrajku i neće dozvoliti isporuku vagona sve dok ne dobiju deo neisplaćenih zarada, rekao je predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

"Rukovodstvo fabrike od nas traži da počnemo da radimo i da dva putnička vagona isporučimo Železnicama Srbije, da bi za 15 dana dobili uplatu od po 30.000 dinara. Taj uslov je za nas neprihvatljiv, mi tražimo da dobijemo ono što smo ranije zaradili, a ne da radimo kako bi nam poslodavac još više dugovao", rekao je Vujičić agenciji Beta.

On kaže da je u fabrici 11 teretnih vagona koji su bili urađeni za potrebe ranijeg vlasnika, slovačke kompanije ŽOS, koji bi mogli da budu isporučeni železari u Smederevu.

"Predlog Ministarstva privrede je da dva putnička vagona, čija je izrada 95 odsto završena, uradimo za potrebe Železnica Srbije. Na to ne pristajemo dok ne dobijemo bar deo neisplaćenih zarada", rekao je Vujičić.

Fabriku Gošu je aprila ove godine ŽOS prodao kiparskoj firmi Lisnart, čiji predstavnici nisu bili ni na jednom sastanku sa radnicima. ;

Zaposleni u Goši su počeli štrajk krajem marta jer im se duguje tridesetak plata, svakom po oko 700.000 dinara, pa je država izdvojila 250.000 evra za isplatu po 60.000 dinara i uplatila zdravstveno osiguranje do kraja septembra.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dok su radnici "Goše" juče protestovali ispred Vlade Srbije tražeći neisplaćene zarade, povezivanje radnog staža i overu zdravstvenih knjižica, sudski izvršitelji plenili su imovinu fabrike iz Smederevske Palanke.

Predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić rekao je FoNetu da su sudski izvršitelji ušli u fabriku u pratnji policije.

Dok smo mi bili u Beogradu, u fabriku su ušli sudski izvršitelji i policija, obijali su magacine, popisivali materijal i mašine, a pojedini ljudi su brenerima sekli obrtna postolja i odnosili ih kao staro gvožđe, rekao je Vujičić, dodajući da je policija to mirno gledala.

On je podsetio da pre dve nedelje radnici nisu dozvolili izvršiteljima da plene fabričku imovinu, ali da juče nije imao ko da je brani.

Stekli smo utisak da pojedini radnici i rukovodstvo fabrike i ne žele da ona počne da radi. Možda je i bolje da odemo u stečaj jer ćemo tada dobiti po devet zarada i primaćemo godinu dana platu na birou rada. Bolje i to, nego da radimo, a da ne primamo ništa, rekao je Vujičić.

Predsednik štrajkačkog odbora je naglasio da radnici i pored svega ne odustaju od svojih zahteva i najavio da će sutra početi svakodnevne šetnje gradskim ulicama i protesti ispred zgrade opštine.

Nećemo više da sedimo u fabrici i od sutra ćemo svakodnevno demonstrirati ulicama našeg grada i ispred Opštine. Nećemo dozvoliti da se svi namire iz stečaja, a samo radnici da ostanu praznih šaka, kazao je Vujičić.

Prema njegovim rečima, većina radnika “Goše” je u veoma teškom socijalnom položaju, bez novca, sa velikim dugovanjima za komunalne usluge i rate kredita.

Većina naših porodica živi od penzija naših roditelja ili sezonski radi na berbi voća. Takvo stanje je nepodnošljivo, kazao je Vujičić.

On je odbacio tvrdnje pojedinih ministara da je njihov protest ispolitizovan, ali je dodao da će radnici i njihove porodice “dobro razmisliti za koga će glasati na sledećim izborima”.

Tada ćemo se baviti plitikom i na izborima kazniti ljude koji su nas doveli u ovakvu situaciju i pretvorili nas u socijalne slučajeve, poručio je Vujičić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke radikalizovali su štrajk. Četvorica radnika od danas su u štrajku glađu. U toj fabrici radnici su obustavili proizvodnju pre gotovo četiri meseca.

Posle sastanka u Ministarstvu privrede u petak, generalni direktor "Goše" očekuje pomoć države, a kao jednu od mogućnosti vidi da država reprogramira dug "Goše" od 5,5 miliona evra koliko je na ime neisplaćenih poreza i doprinosa ostavio bivši vlasnik, slovačka "Žos Trnava".

Za dva meseca celih 100 dinara na tekućim računima radnika "Goše" - četvoricu od njih nateralo je da krenu u štrajk glađu. Zvanično. Jer nezvanično, svih 350 radnika gladuje, bez plate, već dve godine.

"Tako je kako je, koliko budem mogao da izdržim, izdržaću, ako se desi nešto, desilo se. Valjda će posle neko da se seti da kaže "e aj da idemo u Smederevsku Palanku i da vidimo šta se to dešava", rekao je jedan od radnika "Goše" Ratko Tmušić.

Dešava se da su radnici postali socijalni slučajevi. Da nemaju ni za sendvič koji ovog jutra na adresu "Goše" stiže iz jednog humanitarnog udruženja.

"Ja imam jedan osećaj da smo mi ovde potrebni našima samo kad treba da se glasa, a sve ostalo njih mnogo ne interesuje", ocenio je Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

Teško im je, kažu, da poveruju da država za njih baš ništa ne može da učini.

"Ja nisam znao kad je moja država prodavala moju firmu da ona ujedno prodaje i nas radnike, znači ako sam prodao firmu, prodao sam i vas, vi mene više ne interesujete Znate, mi jesmo privatna firma, mi jesmo vlasništvo tog gazde iz Slovačke, ali ja mislim da su i naše plate koje je neko ukrao naše privatno vlasništvo", rekao je Vujičić.

A od stranog gazde ni traga ni glasa. Za to vreme, direktor "Goše", ako nije u sudu, onda je u policiji, jer na vrata fabrike kucaju sudski izvršitelji, po tužbi poverilaca. Veća briga trenutno mu je dug prema državi, 4,5 godine neplaćanja poreza i doprinosa. Veruje u dogovor sa Vladom Srbije, te da bi jedan od načina da država pomogne bio reprogram tog duga na 60 meseci.

"Ukupne obaveze su 512 miliona dinara, za taj iznos mi moramo dati garanciju u vidu hipoteke nad opremom ili imovinom 'Goše'. Interes je države da naplati svoja potraživanja, mislim da postoji realna šansa da se to sve tako završi da ne idem u stečaj, to je loše i za radnike, za druge poverioce, time i za državu", rekao je generalni direktor Goše Milutin Šćepanović.

Izmirivanjem obaveza prema državi, bio bi rešen deo štrajkačkih zahteva, drugi - neisplaćene zarade - prodajom onoga što su radnici već proizveli.

Sit gladnom ne veruje, kažu radnici "Goše". Pa ako ovo bude još jedno u nizu praznih obećanja, a sva su bila prazna, za utorak najavljuju petočasovnu blokadu pruge.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Još se ne nazire rešenje za štrajkove u fabrikama u kojima je trenutno 3.000 radnika u obustavi rada. Dok radnici Fijata poručuju da država šalje štrajkačkom odboru poruke samo putem medija, a ništa ne rešava, radnici u Fabrici šinskih vozila Goša najavili su radikalizaciju.

Ni više od 110 dana štrajka, radnicima Goše iz Smederevske Palanke nije pomoglo da ostvare svoje osnovno pravo - pravo da budu plaćeni za posao koji su uradili. Nakon jednokratne pomoći države, plata je za njih i dalje pojam, kaže predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić koji najavljuje radikalizaciju protesta.

“Ja ću sa još nekoliko kolega od sutra da krenem u štrajk glađu, a moje kolege će od utorka da krenu sa blokadom pružnog prelaza u trajanju od 7 do 12. Pa, ako ni to ne urodi plodom, onda će i da blokiraju saobraćaj od sedam do tri svakog dana. Mi samo tražimo plate koje smo zaradili, a koje nam je neko uzeo”, poručio je Vujičić.

Dok se jedni bore za egzistenciju, drugi traže bolje uslove. Štrajk 2.000 radnika u Fijatu počeo je 27. juna, sa zahtevima da se poveća iznos bruto osnovice zarade sa 38.000 na 50.000 dinara.

Umesto poziva na pregovore sa predstavnicima Fijata ili barem manjinskog vlasnika Vlade Srbije, već dva dana pregovori se vrše putem medija, ukazuje predsednik Štrajkačkog odbora u Fijatu Zoran Marković.

“Važno je napomenuti da interna pravila jedne kompanije ne treba da budu iznad Zakona Srbije, a ne poštuje se ni Kolektivni Ugovor gde u članu 82. stoji: 'Štrajkački odbor i Poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da sporazumno reše nastali spor'”, podseća on.

Da Vlada ipak čini sve da pomogne radnicima, poručio je ministar privrede Goran Knežević. On je za Večernje novosti izjavio da su predstavnici Štrajkačkog odbora Fijata vratili sve što im je dato kao opcija, i izrazio bojazan da bi kompanija Fijat Krajsler automobili mogla da izmesti mašine u neku drugu državu.

Usput je pozvao radnike da prekinu štrajk i stupe u pregovore sa poslodavcem.

Novinar lista “Danas” Aleksandar Milošević smatra da je priča o odlasku Fijata za sada samo spekulacija i da od države zavisi da li će otići ili ostati, a ne od radnika.

“Ako Fijat bude otišao iz Srbije, to sigurno neće biti zbog toga što radnici Fijata štrajkuju, već će biti zbog toga što subvencije Fijatu ističu. Vlada Srbije Fijatu daje subvencije koje daleko nadmašuju ukupan iznos plata koje Fijat isplaćuje, tako da mi treba da znamo da sve ove godine, devet godina, sve vreme Vlada Srbije plaća te radnike tako da je Fijat, što se radnika u Srbiji tiče, vrlo zadovoljan”, ističe on.

Milošević tvrdi da i ukoliko se radnicima poveća plata za traženih 18 odsto, Srbija je i dalje najjeftinija destinacija za Fijat u Evropi.

Paraleno sa ovim štrajkovima i radnici u fabrici Gorenje, po prvi put, izrazili su svoje nezadovoljstvo uslovima rada. Iako su oni sa rukovodstvom pregovarali, nisu uspeli da se dogovore oko budućih uslova rada.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U znak protesta zbog događaja u kome su dve osobe ubijene, a tri socijalna radnika ranjena, kolege su se okupile ispred Centra za socijalni rad u Rakovici.

Kako N1 nezvanično saznaje, od četvrtka kreću jednočasovne obustave rada u svim odeljenjima centara za socijalni rad u Beogradu.

Kako N1 nezvanično saznaje, obustave rada planirane su za period od 14h do 15h. Biće održani sastanci u svim odeljenjima, a prema nezvaničnim informacijama - sindikati traže potpunu obustavu rada.

Radi se o dogovoru sa skupa podrške, a konačne zahteve dva sindikata će dogovoriti u četvrtak.

Prema rečima pojedinih od zaposlenih koji se se našli na skupu u sredu, jedan od razloga što protestuju jeste i neispunjavanje uslova koji su socijalni radnici još odavno tražili, među kojima je i postavljanje obaveznog obezbeđenja na ulazu u svaki socijalni centar, što do sada nije urađeno a smatraju da bi sprečilo ovakve događaje.

Ministar za socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao danas da će dati nalog da se pojača fizičko-tehničko osoblje u centrima, a ministar policije je dodao da će se pojačati broj patrola u blizini.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nastavlja se štrajk u kragujevačkom FIjatu. Radnici obe smene odlučili su da ne pristanu na zamrzavanje štrajka, dok se o njihovim zahtevima ne oglasi uprava kompanije. Sa radnicima je o štrajku i alternativama razgovarao i predstavnik najvećeg italijanskog sindikata metala, a da se se što pre sedne za sto pozvala je premijerka Brnabić.

Da pitanje da li ostaju u štrajku, radnici kažu "Ista meta, isto rastojanje!". Tako izlazeći iz kruga fabrike, radnici prve smene Fijata objašnjavaju svoju aktuelnu poziciju. Od štrajka ne odustaju, sve dok se - kažu - poslodavac ne izjasni o njihova četiri zahteva.

Nedvosmislena poruka, ipak, stigla je i iz uprave kompanije Fijat Krajsler automobili - njihova politika širom sveta glasi: pregovori počinju, tek kada se štrajk obustavi. Da alternativa nema, radnicima je objasnio i sindikalac iz najvećeg italijanskog metalskog sindikata.

Pitanje je jesu li se time radnici našli u "pat poziciji"? Na hitno rešavanje problema, pozvala je premijerka Ana Brnabić. Apeluje na radnike da zamrznu štrajk i sednu za pregovarčki sto. Garantuje: u razgovore će biće uključene sve strane.

"Radnici su izgubili plate za to vreme koje su u štrajku, Fijat je izgubio proizvodnju, kooperanti su izgubili svoj deo posla i svoje plate, Srbija svaki dan na BDP-u zbog štrajka Fijata i gubimo na izvozu. Apelujem na radnike Fijata i na štrajkački odbor i na sindikate da danas budu odgovorni prema tome šta će se danas odlučiti", rekla je premijerka Ana Brnabić.

Odgovornost za budućnost radnih mesta u Fijatu - kooperanata - Kragujevca i sudbine svih investicija u Srbiji, premijerka je prebacila na štrajkače, jer su - navodi - štrajkom prekršili kolektivni ugovor. A da li je odgovornost samo na njima?

"Svako radno mesto koje ti ljudi imaju u Fijat Srbija jako je mnogo koštalo svakog građanina Srbije. Prema tome, odgovornost svih učesnika i Republike Srbije i štrajkača i sindikata i štrajkačkog odbora i Fijata je jako velika. I ti interesi su po mom mišljenju, prilično koincidentni. Nikom nije u interesu da ta fabrika ne radi!", kaže Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.

A ne radi već 11. dan. Kada će se montažne trake ponovo pokrenuti - zavisi isključivo od radnika.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sindikat Sloga danas je od premijerke Srbije Ane Brnabić zatražio da obelodani ugovor Vlade Srbije i italijanskog Fijata o fabrici automobila u Kragujevcu, kako bi se otklonile sumnje da se Fijat sprema da napusti Srbiju zbog isteka tog ugovora.

U saopštenju Sloge je nevedeno da je štrajk radnika u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) "posledica očigledno lošeg i po radnike i državu štetnog ugovora koji je i dalje državna tajna, budući da Srbija italijanskom automobilskom gigantu godinama izdvaja subvencije, oslobađa ga brojnih poreza i daje mu jeftinu radnu snagu".

"To što premijerka apeluje na prekid štrajka kako bi se selo za pregovarački sto, uz konstataciju da su 'Srbija, Fijat i sami radnici mnogo izgubili i da više nema ni minuta za gubljenje', pomalo liči na nameru da se sva krivica mogućeg odlaska Fijata iz Srbije prebaci na radnike zbog štrajka", ističe Sloga.

Ocenjeno je da je "tačno da nema više vremena za gubljenje, ali za vreme koje radnici provode u slabo plaćenom radu i životu koji na sve liči, samo ne na život koji bi bio pristojan i dostojan čoveka, zbog čega su upravo radnici Fijata započeli štrajk".

"Opravdano se bojimo da premijerka ne razume svoj položaj, niti shvata situaciju radnika Fijata koji samo traže početak ispunjenja obećanja o boljem životu koji je obećao njen predhodnik, a koji je odlaskom sa tog mesta upravio nju postavio na funkciju premijera sa vrućim kestenom koji sada očigledno ne može da drži u ruci", ukazao je sindikat Sloga.

Štrajk radnika fabrike FCA počeo je 27. juna a zahtevi su povećanje zarada, zapošljavanje novi radnika ili drugačija organizaciju posla.

Predstavnici Vlade Srbije i Fijat grupe potpisali su septembra 2008. godine ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fariku Zastava automobile, vredan oko 950 miliona evra.

Srbija se, pored direktnih ulaganja u fabriku, obavezala da Fijatu omogući dodatne podsticaje u roku od 10 godina, znatno poresko oslobođenje, obezbeđivanje infrastrukture i besplatno zemljište za proširenje kapaciteta, oslobađanje od lokalnih poreza i taksi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da država treba pažljivije da radi, jer smo ušli u više štetnih projekata, koji nisu korisni za Srbiju već dajemo više nego što ćemo ikada dobiti. Čudno je što ova vlast nije izašla s Fijatovim ugovorom u javnost, kaže i dodaje da mu situacija u toj fabrici liči na to da "oni izlaze".

Najveći izvoznik Srbije, kragujevački Fijat, već 10 dana stoji. Štrajkači ne staju za montažne trake u Fijatu, a iz proizvodnje koja od njihovih ruku zavisi nije isporučeno više od četiri hiljade automobila.

Država se na kraju, ipak, uključila u rešavanje krize u Fijatu, iako se prvobitno govorilo da situaciju mora da rešava većinski vlasnik. Upitan da li je to obaveza države, Kovačević odgovara potvrdno, dodajući da to utiče na naš privredni rast i eksport.

Kaže da je neverovatno da je država ispustila sve konce iz ruku, kad je u pitanju Fijat, jer ima 30 odsto učešća, i trebalo je da ima aktivniju ulogu. Smatra da je, inače, država trebalo više da ukapitališe jer je više i uložila, prema svim parametrima.

Bojim se da se ne nazire kraj krize u Fijatu, navodi. Kovačević dodaje da javnost ne zna šta je na početku zaključeno: "Ako taj ugovor ističe, a ako je u međuvremenu narastao dug stranog ulagača prema ovoj fabrici, ako je otplata stranih kredita ubrzana, to nekako liči da oni ipak izlaze... Jer imaju jedan model koji opada u prodaji, a ne vidimo na vidiku neku aktivnost koja bi bila uspešna".

Rukovodstvo Fijata poručilo je da nema dijaloga dok štrajk ne bude barem zamrznut. Sindikati tvrde da je to pravilo koje nameće Fijat suprotno zakonima Srbije.

"Može se dogoditi da su svašta stavili u ugovor koji nikad nismo videli", rekao je Kovačević. Čudno je što ova vlast nije izašla u javnost s tim ugovorom, kad je došla do njega i videla ga, dodao je. Nema nikakvog opravdanja ako je nešto loše da se to i sakriva, istakao je gostujući u Dnevniku u 19.

Govoreći o šteti koja je prouzrokovana štrajkom, kaže da sama prodaja automobila možda uopšte nije poremećena, da i inače nisu imali pune kapacitete i da je to možda razlog zašto je Fijat tvrd u pregovorima.

Istakao je da Fijatu prodaja ne ide najbolje.

Predsednik Srbije je ocenio da štrajk u toj fabrici može negativno da utiče na dolazak novih investicija. Komentarišući to, Kovačević kaže da netransparentnost više tera strane ulagače i sistemski problemi.

Država, prema njegovom mišljenju, treba da ulaže i pažljivije radi. "Ušli smo u više štetnih projekata u našoj zemlji, i to njoj više šteti, jer možda privlači neke špekulantne strane ulagače, a ne vodi nas ka najboljim stranim ulaganjima za nas... Mislim na Beograd na vodi, NIS svojevremno, Emirati i poljoprivreda... Imamo više projekata koji očito, sa informacijama koje imamo, nisu korisni za nas, nego više dajemo, a manje ćemo ikad dobiti", zaključio je Kovačević.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 07 jul 2017 00:00

Šta sve Srbija plaća Fijatu

*Dobio je 10.000 evra po radniku, 5,5 miliona evra svake godine u kešu, 10 miliona evra u 2016. za "dodatna davanja" po dopunjenom ugovoru, plaća jeftiniju struju, Srbija mu garantuje za kredite, plaća 100 miliona dinara obuku radnika... *Ovaj strani investitor ne plaća poreze i doprinose na plate, PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez za isticanje zaštitnog znaka

Ugovor, zajedno sa svima aneksima, protokolima i sporazumima o ulaganju u fabriku Fijata u Kragujevcu će verovatno biti veoma zanimljivo štivo ekonomskim istoričarima kada konačno prestane da bude strogo čuvana državna tajna.

 

U međuvremenu ponešto od državnih davanja za najveću proizvodnu investiciju u poslednjih 20 ili 30 godina za koju se spekuliše da je koštala državu oko milijardu evra, što kroz subvencije, što kroz naturalna davanja, što kroz poreska oslobađanja za koju je dobila trećinski udeo, može da se vidi u godišnjim finansijskim izveštajima ove kompanije.

Tako se može saznati da je prošle godine država uplatila Fijatu 3,8 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra, što je ne samo mnogo samo po sebi, ve} je i za 10 miliona evra više nego 2015. godine.

Najzanimljiviji detalj u prošloj godini je stavka “dodatna davanja” od 1,26 milijardi dinara (oko 10 miliona evra) koje nije bilo u 2015, a “na osnovu dopunjenog i ponovljenog Sporazuma o zajedničkom ulaganju koje su sklopile Republika Srbija, Fiat group Italy i preduzeće (FCA)”. Paralelno sa tim, Fijat je platio državi 1,24 milijarde dinara za PDV dobavljača. Tako proizililazi da je država po svemu sudeći sama sebi platila Fijatov dug za PDV na uvoz.

Duga lista povlastica

Osim toga, lista podsticaja države Fijatu je prilično duga. Ona obuhvata nadoknadu doprinosa za sve zaposlene u periodu od 10 godina, kao i nepla}anje poreza na zarade. Fijat je oslobođen i plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina i to počevši od godine kada je iskazana dobit. U prošloj godini, recimo, oslobođenje od poreza na dobit je iznosilo 17,3 miliona, a u 2015. godini 31 milion dinara.

Tu su i oslobođenja od lokalnih poreza, kao što su porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana ili porez za isticanje zaštitnog znaka. Tu su i subvencije za investicije od 10.000 evra po zaposlenom. U prošloj i pretprošloj godini je država u kešu isplatila 674,28 miliona dinara ili oko 5,5 miliona evra godišnje. Slično je urađeno i 2014. i 2013. godine.

Jedna od značajnih stavki u subvencijama je niža kamatna stopa na kredit od EIB-a zahvaljujući garanciji države. Kredit Evropske investicione banke je iznosio 500 miliona evra. Jednu tranšu je garantovala centrala Fijata, jednu italijanska izvozno-kreditna agencija (SACE), a dve tranše Republika Srbija. Ukupna ušteda po tom osnovu u odnosu na tržišne kamatne stope je 6,1 milijarda dinara ili oko 50 miliona evra.

Na spisku je i subvencija države za obuku zaposlenih, takozvanu FAS trening akademiju, za koju se godišnje izdvaja 12,2 miliona dinara, a ukupna cifra koju su srpski poreski obveznici platili i za ovaj trening je blizu 100 miliona dinara. Takođe, Fijat uživa i niže cene energije, mada se u bilansima ne vidi koliko je tačno iznosila ova subvencija. Prvih godina rada italijanske fabrike sprovođen je i program zamene staro za novo koji je finansirala država.

Nije za zanemariti ni to što Fijat ima oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata koji su njihovim dobavljačima potrebni za proizvodnju delova za fijat 500l. Na konto toga Fijat potražuje oko milijardu dinara od države.

Što manje radnika, to više subvencija

U 2016. godini fabrika u Kragujevcu je otpustila 882 zaposlena, pa ih je na kraju prošle godine bilo ukupno 2.405. Ovo je posledica velikog pada u proizvodnji Fijata u Srbiji. U maju je proizvodnja automobila u Srbiji je smanjena za 19 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u prvih pet meseci pad iznosi 10,5 odsto. Na sve to u Kragujevcu već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih tako da nijedan automobil ne silazi sa trake pa će tek junski podaci pokazati pad proizvodnje automobila, ali i ukupne industrije. Proizvodnja Fijata učestvuje u prerađivačkoj industriji sa 2,5 do tri procentna poena, pa ako bi zastoj trajao mesec dana, toliko bi najmanje iznosio pad prerađivačke industrije. Međutim, zbog štrajka u Fijatu ne rade ni kooperanti što će doprineti još većem padu.

Zato su sve glasniji oni koji prognoziraju odlazak Fijata iz Srbije s obzirom da se bliži istek desetogodišnjeg ugovora zaključenog 2009, a sa njim i državnih subvencija.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež napominje da ne postoji nijedna informacija o povlačenju, a da su štrajkovi uobičajena pojava i u Evropi.

"Već tri, četiri godine najavljuje se odlazak Fijata, ali se ništa ne dešava. Mi imamo pad izvoza motornih vozila, ali s druge strane rast izvoza drugih proizvoda kao što su automobilske gume. Pozitivno je to što je privreda diversifikovala izvoz. Takođe, nije ni svim kooperantima Fijat jedini kupac", ističe Čadež.

Argumenti za tezu da Fijat neće nikuda iz Srbije su i značajna ulaganja u opremu i proizvodnu infrastrukturu u Kragujevcu, kao i ulaganja u obuku radnika. Takođe tu je i činjenica da je rad u Srbiji i dalje jako jeftin.

Da li Fijat lažira fakture?

S druge strane, iz godine u godinu poslovni rezultati Fijata su sve lošiji, pa je prošle godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića, poslovna dobit ostvarena isključivo zahvaljujući državnoj pomoći od 3,8 milijardi dinara.

- Finansijski pokazatelji poslovanja FCA Srbija ukazuju na pad poslovne aktivnosti, što je i očekivano jer se iscrpeo postojeći poslovni model zasnovan na ovom tipu automobila. Bez novih modela FCA praktično funkcioniše dok traje državna subvencija. Kod FCA je neobično i to što je učešće materijala u prihodima 84 odsto, što je nepojmljivo u automobilskoj industriji. Razlog je pre svega nabavka komponenata po uvećanim cenama od zavisnih društava Fijata. Uvoz delova za automobile, samo iz Italije i Poljske za potrebe Fijata vredan je oko 450 miliona prema podacima o uvozu Srbije, a ta ista roba je prema podacima o izvozu iz ovih zemalja u Srbiju vredna 230 miliona evra - kaže Milićević, pozivajući se na bazu podataka o trgovini UNCTAD-a i Trejdmapa.

Prema njegovim rečima, korist od Fijata ima samo onih 2.400 radnika u neto platama koje su ispod republičkog proseka.

"Sa ovim poslovima stoleća Srbija se polako vraća u srednji vek. Moj zaključak je da Fijat odrađuje ugovor zbog toga što mu država pokriva glavne troškove i da posle toga verovatno sledi razlaz. Sve poslovne i finansijske transakcije govore da oni nemaju namere da se ovde duže zadrže", pesimističan je Milićević.

Štrajk za veće plate - napredak
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, napominje da je na vrhuncu proizvodnje u 2013. godini Fijat proizvodio 117.000 vozila dok je plan bio preko 150.000. Za ovu godinu plan je 85.000 vozila. "Još 2012. godine se pominjalo da se planira u 2017. godini redizajn. Sad, baš kada ističe aranžman sa Fijatom imamo štrajk i pretpostavljam da je to pokušaj sindikata da popravi poziciju. Ovo je i kvalitativni napredak, jer su do sada radnici u fabrikama uglavnom štrajkovali da zadrže mesta, a sada traže veće plate, kao što to rade radnici brojnih kompanija u Evropi", napominje Nikolić.

Počeli pregovori sa upravom Fijata?

Proizvodni radnici u Fijata nastavili su juče totalnu obustavu rada, tokom koje je, do sada, izgubljena proizvodnja više od 3.500 automobila. Čelnici Samostalnog sindikata juče nisu bili dostupni javnosti, te su po sindikalnim kuloarima krenule špekulacije da su "neki pregovori počeli". Da li zaista jesu, juče nije moglo da se proveri.

Podsetimo da radnici FCA Srbija traže povećanje zarade sa 230 na 315 evra, isplatu dogovorenog bonusa za efikasnost za ovu godinu i nadoknade za prevoz, te promenu organizacije proizvodnje kako bi se eliminisala sve učestalija praksa da radnik, pored svojih, istovremeno završava i proizvodne operacije kolega koji su duže odsutni iz fabrike.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić juče je rekao da razume zahteve radnika, ali i da razume "kada nema novca".

- Razumem zahteve radnika, s jedne strane, zato što se u Srbiji i dalje dosta radi za malo novca. Ali, razumem i situaciju kada novca nema, onda treba zapeti i raditi, pa će biti novca - rekao je Nikolić, napominjući da se grad "ponudio" da bude medijator koji će da spoji Vladu, sindikat i Fijat.

- Do sada nam se niko nije obratio sa takvim zahtevom, ali verujem da oni imaju komunikaciju koja je neki put javna, a neki put nije - rekao je Nikolić.

Z. R.
Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

BROJKA: Ispunjenje zahteva bi koštalo 780. deo izvoza Fijata iz Srbije

U kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija nastavljen je juče započeti generalni štrajk, te je u kragujevačkoj fabrici treći dan zaredom u potpunosti obustavljena proizvodnja svih verzija modela "Fijat 500L".

 

- Do štrajka, iz fabričkih pogona FCA Srbija dnevno je izlazilo 440 gotovih automobila. Prema informaciji Štrajkačkog odbora, u FCA Srbija rad je obustavilo 2.150 od ukupno 2.460 radnika, tako da samo službenici ne štrajkuju.

Uprkos nalogu Inspekcije rada da menadžment FCA Srbija mora da poštuje Zakon o štrajku, što podrazumeva i stalni kontakt sa predstavnicima radnika, poslovodstvo te kompanije do juče iza podneva nije se odazivalo na poziv fabričkog ogranka Samostalnog sindikata da započnu pregovore o zahtevima zaposlenih koji između ostalog traže povećanje osnovne plate sa 38.000 na 45.000 dinara.

Rukovodstvo SSSS u Kragujevcu javno je juče pozvalo Fijat da se odrekne 0,5 odsto profita koji ostvaruje u Srbiji i ispuni glavni finansijski zahtev radnika za povećanje iznosa osnovice zarade sa 38.000 na 45.000 dinara. Pozvali su "i donosioce odluka u Srbiji, koja je vlasnik 33 posto kapitala u ovom preduzeću, da ih podrže u donošenju ovakve odluke".

- Zahtev za povećanjem bruto iznosa osnovne zarade za 7.000 dinara po radniku ili oko 57 evra, na godišnjem nivou za oko 2.000 radnika koji su u štrajku, čini iznos od 1.371.000 evra. Kako je Fijat u 2016. godini, prema podacima Narodne banke, izvezao vozila u iznosu od 1,07 milijardi evra, za ispunjenje zahteva radnika je potreban 780. deo novca ostvarenog od prodaje ili oko 0,5 odsto od profita, ako pretpostavimo da je profit oko 20 posto od ostvarenog izvoza - navodi se u obraćanju sindikata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i dalje štrajkuju jer im nisu isplaćene zarade, a danas im se pridružila i grupa radnika gradskog javno-komunalnog preduzeća Vodovod.

Radnici Goše su štrajk nastavili novom blokadom železničkog i drumskog saobraćaja, i od 9 do 10 časova su blokirali pružni prelaz na regionalnom putu Smederevska Palanka-Velika Plana, kod kasarne.

Blokiran je bio drumski ali i železnički saobraćaj na pruzi Beograd-Niš.

U Štrajkačkom odboru su kazali da je situacije nepromenjena, da nema pregovora sa rukovodstvom i vlasnikom fabrike i da će radnici nastaviti štrajk i blokade, kako bi li skrenuli pažnju nadležnih na njihove probleme.

Radnici Goše se nadaju da će državni organi da posreduju u nalaženju rešenja, kako bi naplatili svoja potraživanja i okončali štrajk.

"Niko nas ne čuje, niko nas ne vidi", rekao je agenciji Beta potpredsednik Štrajkačkog odbora u Goši Mario Stojanović.

On je dodao da radnici nikoga ne žele da ugroze, ali da im je strpljenje na izmaku jer su im "životi ugroženi".

Stojanović je naglasio da radnici "ništa ne traže od države", osim povezivanje radnog staža, overu zdravstvenih knjižica i da im poslodavac isplati zaostale plate.

Štrajkački odbor tvrdi da protest nema političku pozadinu već da se radnici bore za svoju egzistenciju.

Zaposleni u Goši bili su u štrajku od početka marta do sredine maja ove godine zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

Bivši vlasnik Goše, firma Žos iz Trnave, u Slovaškoj, prodao je krajem marta fabriku kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra, ali radnici veruju da je reč o "poslovnoj akrobaciji" i da je fabrika i dalje u vlasništu istih ljudi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke opet su obustavili proizvodnju, jer nisu dobili obećanu isplatu od po 30.000 dinara, potvrđeno je za N1.

Po potpisanom sporazumu s poslovodstvom, poslednji rok za tu isplatu bio je 25. maj, pa je sidnikat fabrike šinskih vozila odlučio da "odmrzne" štrajk.

Zaposleni u Goši su bili u štrajku od početka marta do sredine maja zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

"U štrajku smo zato što nam rukovodstvo nije isplatilo po 30.000 dinara kako smo se dogovorili. Ne očekujemo ni od koga ništa, jer nisu ispoštovali prvu stavku koju je trbalo da ispoštuju. Taj gospodin iz ŽOC-a koji je dolazio, Zoran Terzić, on je obećavao kule i gradove, međutim od toga nema ništa izgleda. Tako da smo nastavili generalni štrajk, pa ćemo od ponedeljka da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Imali su rok da nam isplate po 30.000 dinara, to nisu uradili i mi smo krenuli ponovo u generalni štrajk", kaže za N1 predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujčić.

Ostali zahtevi radnika su isplata zaostalih zarada u 16 rata, da redovne plate budu isplaćivane mesec za mesec, kao i da im bude povezan radni staži i uplaćivani doprinosi za penzijsko i zdravstveno osigiranje.

Poslodavac radnicima Goše duguje u proseku po 600.000 dinara, a tri godine im nisu uplaćivani doprinosi i nemaju overene zdravstvene knjižice.

Bivši vlasnik Goše, slovački Žos Trnava, prodao je krajem marta fabriku kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra, ali, kako navode Novosti, radnici veruju da je reč o "poslovnoj akrobaciji" i da je fabrika u vlasništu istih ljudi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnice preduzeća Fori tekstil u Kragujevcu odbile su danas da rade prekovremeno, jer iako rade po 12 sati na dan njihova primanja su jednaka minimalnoj zaradi, saopštio je Savez samostalnih sindikata Kragujevca.

"Ove radnice, bez obzira na prekovremeni i noćni rad, imaju zaradu u visini minimalne zarade u kojoj je sadržan i topli obrok, što je nezakonito. Proverom su utvrdile da neke od njih nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje", navodi se u saopštenju sindikata.

Istaknuto je da su radnice, njih 400, odlučile da se "suprostave višegodišnjem zlostavljanju", kojem su izložene od kada je Zastava tapacirnicu privatizovalo slovenačko preduzeće Fori tekstil koje se bavi proizvodnjom navlaka na naslone za glavu i ruke u automobilima.

Prema navodima sindikata, radnice su odbile da rade prekovremeno iako je rukovodstvo naredilo da prva smena radi od 6-18 časova, a druga smena od 18-6 časova ujutru.

"Druga smena radnica došla je u 14 časova u fabriku, četiri sata pre određenog termina, insistirajući na osmočasovnom radnom vremenu. Radnice iz prve smene pomerile su se sa svojih radnih mesta, a njihova mesta zauzele su radnice iz druge smene, koje su radile do 22 sata i potom otišle svojim kućama", saopštio je sindikat.

Navodi se da je usledila i "strahovita" pretnja otkazima kao i ucene rukovodstva preduzeća, ali to radnice nije pokolebalo.

Radnice optužuju rukovodstvo za nepoštovanje radnog vremena, rad u trajanju od 12 sati dnevno, onesvešćivanje premorenih radnica, neplaćanje noćnog rada, preraspodelu radnog vremena u kojoj se gubi njihov prekovremeni rad kako ne bi bio plaćen.

Kako tvrdi Samostalni sindikat Kragujevca, radnice ukazuju i na to da se telefonskim pozivima obaveštavaju kada treba da dođu da rade, na normative koje skoro niko ne može da dostigne, manipulacije sa obračunom zarade, koeficijentima po kojima se obračunavaju.

One sumnjaju i da ima više obračunskih listića za istog radnika, a žale se i na "povišen i osoran ton" rukovodstva fabrike, kao i na "gađanje jedne radnice radnim predmetom".

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 11 februar 2017 00:00

Radikalizacija protesta kombi prevoznika

Posle današnjeg sastanka sa predstavnicima Ministarstva saobraćaja Udruženje "Kombi prevoz putnika" najavilo je radikalizaciju protesta.

Radikalizacija je direktna posledica nedostatka "sluha" kod predstavnika uslužnog servisa građana - resornog Ministarstva za problem koji je stvoren neustavnom odlukom da se iz zakona izuzme kombi prevoz, navodi se u saopštenju tog Udruženja.

Udruženje ocenjuje i da je "jadan pokušaj da se njihov protest predstavi kao akcija pojedinaca koji štite lične interese".

"Naš motiv je jasna borba za zaštitu ustavnog prava na rad i život, jer je to apsolutno javni interes za koji se zalažemo, pre svega, kao građani Srbije", ističe se u saopštenju.

Sraman i skandalozan je pokušaj pojedinih predstavnika ministarstva da 5.000 svojih građana, koji se bave uslugama kombi prevoza, kriminalizuju i represivno krivično sankcionišu, navodi se u saopštenju.

Udruženje "Kombi prevoz putnika" najavljuje da će narednih dana detaljno upoznati javnost o svim aktivnostima u vezi sa radikalizacijom protesta, kao što je blokada saobraćajnica, mostova, velikih graničnih prelaza, zgrade Vlade Srbije.

To Udruženje saopštilo je i da pruža podršku protestu policijskog sindikata i nudu svaku pomoć oko organizacije protesta za koji smatraju da je proistekao iz legitimnih zahteva članova ovog sindikata.

Izvor: Fonet

Objavljeno u Vojvodina/Srbija


Da li će kombi prevoznici moći da nastave prevoz putnika u međugradskom i međunarodnom saobraćaju? Na ulicama Beograda danas protestna vožnja kombi-prevoznika. Izmenjen zakon koji bi trebalo da stupi na snagu 12. februara, predviđa da prevoz putnika mogu da obavljaju samo vozilima koja imaju devet i više mesta.

Zbog toga kombi-prevoznici tvrde da im je ugroženo pravo na rad.

Naime, registrovano je 40.000 kombija sa šest do osam mesta, za koje u Ministartvu saobraćaja tvrde da su putnička vozila koja ne mogu komercijalno da prevoze putnike.

Brankov most, Dečanska, Kneza Miloša, kružni tok Savija, Nemanjina - tom putanjom, pa sve do Vlade Srbije u protestnu vožnju krenulo je nekoliko stotina kombi prevoznika. Nezadovoljni su jer više neće moći da prevoze putnike vozilima koja imaju manje od devet sedišta.

"Mi smo sada odjednom problem, očigledno zato što je taj broj putnika sve veći i veći i udaramo na autobuse i tu se kosimo sa državom... Državi to ne odgovara - uzimamo faktički njima posao, oni neće da pređu u kategoriju kombija što im niko ne zabranjuje", navodi taksi prevoznik Igor Nestorović.

Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju usvojen je 2012. godine i od tada je registrovano oko 40.000 kombi prevozika sa šest do 8 mesta za putnike. Zato prevoznici pitaju državu: Zašto nam tada nije rečeno da smo zabranjeni?

"Nego na registraciji nam uzeli pare, niti me je ko pitao da li ću da vozim 8+1 niti bilo šta, 60 hiljada platili smo državi, ne razumem", kaže jedan od prevoznika.

"Ako mi ne doprinosimo ovoj državi kroz poreze, kroz putarine, kroz takse, ne znam šta radimo", dodaje drugi.

Prevoz putnika kombijima neće biti dozvoljen, jer kombi sa šest ili osam mesta spada u putnička vozila, stav je Ministarstva saobraćaja. Dodaju da država ne može da prihvati da svako ko ima putničko vozilo, obavlja posao prevoznika. Zato poručuju - vlasnici kombija mogu da kupe mini autobuse.

"Oni vrlo dobro znaju u šta su se upuštali i vrlo dobro znaju da se svih ovih godina bave protivzakonitim obavljanjem prevoza putnika u unutrašnjem i međunarodnom prevozu - da ne kažem da je to krivično delo", kaže Saša Stojanović, pomoćnik ministra saobraćaja.

Kombi vozilo, objašnjava Stojanović, ne može da učestvuje u prevozu putnika jer se ne može utvrditi radno vreme i odmor vozača, čime se ugrožava bezbednost, i dodaje da mnogi nemaju registrovane vožnje, ni međunarodne dozvole.

Kombi prevoznici poručuju da im je cilj da postignu dogovor s Vladom oko izmene zakona, jer će u suprotnom, kako navode, više od 5.000 ljudi ostati bez posla. Ukoliko im se zahtevi ne ispune, kažu da će nastaviti s protestima.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Tri reprezentativna sindikata u prosveti ocenila su da su plate u prosveti i sa povećanjem od šest odsto ispod republičkog proseka.

Oni su najavili da će pažljivo pripremati štrajk. Kako su naveli predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i granskog sindikata "Nezavisnost", Valentina Ilić, Slobodan Brajković i Tomislav Živanović, prosečna plata u prosveti je 42.320, što je za 8,2 odsto niže od republičkog proseka, koji iznosi 45.767 dinara.
Sindikati su naveli i da je povećanjem minimalne cene rada plata zaposlenih u prosveti koji imaju treći i četvrti stepen školske spreme (domari, blagajnici, računovodstvo) sada ispod minimalca za 4 dinara jer iznosi 22.504. dinara.

Predstavnici sindikata zatražili su hitno povećanje koeficijenta za zaposlene sa trećim i četvrtim stepenom za 8,2 odsto i povećanje svih koeficijenata u četvrtom kvartalu ove godine.

Prosvetari su zatražili i isplatu novogodišnjih nagrada i hitno zaključivanje kolektivnih ugovora sa zaposlenima u visokom obrazovanju i predškolskim ustanovama.
Živanović je rekao da "polako sazrevaju uslovi za štrajk" i da sa povećanjem od šest odsto nije dostignut ni nominalni iznos plata pre smanjenja od 10 odsto 2014. godine, a da su plate i dalje pet do šest odsto niže od realne vrednosti plata od pre tri godine.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražila je da se ispune odredbe potpisanog sporazuma kojim je završen štrajk prosvetara pre dve godine.

Jedna od odredbi se odnosi na uvođenje platnih razreda.

"Vlada je tokom našeg štrajka govorila da je obrazovanje na prvom mestu i želimo da se to sada nekako pokaže u praksi", rekla je predsednica USPRS Jasna Janković novinarima pred početak Svetosavskog protesta u organizaciji tog sindikata u Domu sindikata.

Ona je dodala da prosvetari očekuju od nadležnih ministarstava da se ispuni sporazum iz aprila 2015. godine kojim je okončan štrajk prosvetara, a ključno je uvođenje platnih razreda kojim bi se novac ravnopravno podelio.

"Sada imate situaciju da je doktor nauka koji je direktor škole manje plaćen od spremačice u EPS-u. To je ponižavajuće. Mislim da je trenutak da se država odredi da li joj je potrebno obrazovanje", naglasila je Jankovićeva i dodala da su zaposleni u prosveti najobrazovaniji ljudi u Srbiji, a imaju najniže plate.

"Nikako da nađemo zajednički jezik s vlastima, s predstavnicima ministarstva (prosveta). Svi se pozivaju na to da treba da nas primi premijer (Aleksandar Vučić) i da on odluči o tome šta će biti s našim povećanjem, ali uz mnoga obećanja, premijer nas nije primio od marta 2016. godine", rekla je Jankovićeva.

Ona je istakla da ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević govori da su predstavnici USPRS-a u pravu i navodi da ih razume, ali da on ne odlučuje o stvarima koje su "goruće" i da se "nekakav" razgovor bez rezultata odvija samo kada najave štrajk.

Sindikati su, dodaje, u prethodnom periodu radili na raspoređivanju tehnoloških viškova što je donelo uštede u sistemu, te su očekivali da će taj novac biti usmeren u poboljšanje materijalnog položaja prosvetara, a ne da bi se usmerilo u budžet.

Ukoliko se ne promeni odnos države i resornog ministarstva prema prosveti, ne reše stari i novi problemi, Jankovićeva kaže da će sledeći korak biti protesti, štrajkovi i izlazak na ulicu, ali da to ne zavisi od njih već od druge strane "da li će imati sluha za probleme u prosveti".

U izradi šest prosvetnih zakona,sindikati nisu učestvovali, kaže ona i dodaje da će im verovatno nacrt zakona biti dostupan 24 do 36 sati pre javne rasprave kada ne može ništa da se uradi.

"Takođe, boli da pratimo troškove Ministarstva prosvete. Mi smo kroz budžet shvatili da godišnje daju velike svote novca za izgubljene sudske procese... U 2016. godini dato je 215 miliona dinara za izgubljene sudske sporove", rekla je ona.

Predstavnica zaposlenih u predškolskim ustanovama Dragana Jelić rekla je da bi plate zaposlenima u predškolskim ustanovama trebalo da se isplaćuju iz republičkog budžeta, a da održavanje bude na lokalnim samoupravama.

"Tada ne bi bilo razlike u platama i po 10.000 dinara, ne bi se dešavalo da kasne i po četiri meseca", zaključila je ona.

Ona je rekla da su samo neki od problema sa kojima se zaposleni u Predškolskim ustanovama suočavaju - nepoštovanje normativa o broju dece u grupi, neopremljenost i neodržavanje objekata, neusaglašenost programa i cenovnika u visokoškolskim ustanovama za obrazovanje vaspitača, neujednačenost isplate plata prema koeficijentima za obračun zarada na osnovu stručne spreme itd.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Članovi tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika danas će štrajkovati u više od 1.500 škola u Srbiji tražeći poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u prosveti.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) štrajkovaće skraćenjem časova sa 45 na 30 minuta, dok Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije u znak protesta neće održati prvi čas u prvoj i drugoj smeni.

Granski sindikat zaposlenih u prosveti "Nezavisnost" nije doneo odluku o štrajku upozorenja, ali je ostavio mogućnost svojim članovima da se, ako to žele, priključe štrajku u onim školama u kojima je organizovan.

USPRS traži povećanje zarade za 12 odsto, umesto predloženih šest odsto, Sindikat obrazovanja Srbije zatražio je hitne pregovore sa Vladom Srbije o povećanju zarada, pre donošenja budžeta za narednu godinu, a svi sindikati tvrde da vlada nije ispoštovala sporazum kojim je 17. novembra prošle godine, prekinut štrajk prosvetnih radnika.

Sindikati su naveli da je vlada tada obećala jednokratnu pomoć u visini jedne mesečne plate, a da im je isplaćeno 7.000 dinara, kao i da nije rešen problem nastavnika koji su tehnološki viškovi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prvi put u istoriji, pripadnici Vojske Srbije održaće protestni skup sa zahtevima za poboljšanje socijalnog, materijalnog i radnog položaja i za zaustavljanje daljeg urušavanja vojske.

Protest je najavio Vojni sindikat Srbije za 27. novembar, ispred platoa Ministarstva odbrane. Na mirni građanski protest, kako su naveli, pozvani su svi članovi sindikata, vojnici, predstavnici naroda, pravna i fizička lica, koja žele da sačuvaju Vojsku Srbije od urušavanja i propadanja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Između sedam i osam hiljada pravosudnih službenika od 1. novembra stupa u generalni štrajk, potvrdila je za Danas Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije.

Administrativni službenici u sudovima i tužilaštvima, ali i radnici u kazneno-popravnim zavodima će od ovog datuma poštovati isključivo zakonski minimum procesa rada.

Razlozi za štrajk su, kako nam je rečeno, materijalne prirode. Sindikat traži povećanje zarada i isplaćivanje jednokratne novčane pomoći od 20.000 dinara koju im je premijer Aleksandar Vučić obećao krajem prošle godine.

- Pre dva dana smo imali sednicu Republičkog odbora na kojem je prisustvovala i ministarka pravde. Iako cenimo to što se pojavila, razgovori su se pokazali jalovim - navela je Slađanka Milošević.

Prema njenim rečima, ministarka Kuburović je navela da će pokušati da utiče na Vladu da poveća zarade, ali nije mogla ništa da garantuje. Ministarka pravde je takođe najavila donošenje novog zakona kojim će se na poseban način regulisati status pravosudne administracije.

I pored toga, rukovodioci sindikata pravosuđa su zbog sve goreg materijalnog položaja članova za 1. novembar najavili štrajk.

Sindikat pravosuđa mesecima unazad je najavljivao obustavu rada. Kako je Danas ranije pisao, sindikalci su bili spremni na štrajk odmah po formiranju nove Vlade Srbije, ali su ipak sačekali da razgovaraju sa novom ministarkom.

- Mi verujemo premijeru da je nama bolje. Međutim, više verujemo svojim praznim novčanicima i firižiderima - rekla je Miloševićeva.

Štrajku pravosudnih službenika će se pridružiti i zatvorski čuvari, potvrđeno je našem listu.

U Ministarstvu pravde nam je rečeno da svako ima pravo na štrajk, sve dok je on u zakonskim i ustavnim okvirima. Iz ministarstva dodaju da su oni pri stavu da probleme treba rešavati za stolom, razgovorima, kako bi se došlo do zajedničkog rešenja.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ukoliko prosvetnim radnicima ne budu isplaćene sve zakinute zarade do 20. septembra, tri reprezentativna sindikata obrazovanja krajem tog meseca stupiće u jednodnevni štrajk upozorenja, neodražavanjem prvog časa u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni.

Ovo su na današnjoj konferenciji za novinare najavili predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) i GSPRS “Nezavisnost”.

Predsednik SRPS Slobodan Brajković kaže da je Ministarstvo prosvete zbog nezakonitog obračuna zarada tokom godišnjeg odmora u 2013. i 2014. godini zakinulo prosvetnim radnicima po 3.500 dinara i još 5.500 prošle godine i da, iako su priznali grešku, oduzeti novac nisu vratili prosvetarima. Na pitanje Danasa da li će sindikati odustati od štrajka ako vlada isplati samo novac koji im duguje za 2015. godinu, što je najavljeno, Brajković je odgovorio da u ovom trenutku ne zna hoće li time prosvetni radnici biti zadovoljni, te da je odluka o protestu na rukovodećim organima. On je podsetio da je prosečna plata u obrazovanju 17 odsto niža od proseka Republike i najavio da će od vlade i resornog ministra tražiti da se budžetom za narednu godinu one izjednače. Brajković je precizirao da je prosečna zarada u Srbiji u prethodnom mesecu iznosila 46.280 dinara, a u obrazovanju 39.500, uprkos činjenici da je u tom sektoru oko 80 odsto zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Sindikati traže i da im se isplati nagrada, predviđena posebnim kolektivnim ugovorom i sporazumom, koji su potpisali sa vladom posle prošlogodišnjeg petomesečnog štrajka.

Sindikati su rekli da očekuju pozov ministra za sutrašnji sastanak, ali nisu precizirali o čemu će razgovarati. Na pitanje da li će učestvovati u protestu koji je za 31. avgust najavila Unija sindikata prosvetnih radnika, Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, je rekla da ih dosad niko nije zvao da se pridruže, ali da će, ako dobiju poziv, podržati protest “jer imaju istu ideju”.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svi tehnološki viškovi u prosveti biće raspoređeni u školama gde ima slobodnih mesta, a prosvetari neće štrajkovati od 1. septembra, rečeno je danas nakon sastanka novog ministra prosvete Mladena Šarčevića sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata.

Šarčević je nakon sastanka sa sindikalcima Tanjugu rekao da će tehnološki viškovi imati prioritet i da će biti raspoređeni u školama gde za tim postoji potreba, te da se tim pitanjem ne može više manipulisati.

"Nešto više od 3.000 prosvetnih radnika u Beogradu i nešto više od 6.000 u Srbiji je tehnološki višak, ali su sva ta mesta rešiva. Pitanje je samo prebacivanja sa jednog radnog mesta na drugo", rekao je Šarčević. On je dodao da niko neće ostati bez posla i naglasio da je i sam na početku karijere tri puta bio tehnološki višak. Kako kaže, žao mu je mladih ljudi koji završavaju fakultete, a nemaju šansu da se zaposle u prosveti jer nema konkursa.

"Neke struke mogu da se snađu, ali gde će učitelji", pita se ministar i dodaje da će se pobrinuti za rešavanje i tog problema.
On je dodao da su sa sindikatima dogovoreni redovni sastanci, kako bi se rešavala konkretna goruća pitanja.

Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" Tomislav Živanović kaže da je ministru na prvom sastanku poželeo dug mandat i da kao ministar ne dočeka nijedan štrajk prosvetnih radnika.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top