ponedeljak, 11 septembar 2017 00:00

Povišice onima koji su najavili štrajkove

* Penzionerima se još uvek oduzima "solidarni dinar", pa se ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto neće približiti penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne * Crnobrnja: Odluka o dizanju plata politički motivisana pred beogradske izbore * Veće plate mogu doprineti rastu potrošnje i posledično BDP-u

Iako ni Ministarstvo finansija, ni MMF ni Fiskalni savet još nisu izašli sa gotovim računicama o stanju u državnoj kasi, niti je izvesno koliko će nakon pada proizvodnje u poljoprivredi i energetici biti smanjena procena rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini...

... i Vlada i ministri uveliko najavljuju da većina zaposlenih u javnom sektoru može da računa na veće plate u narednoj godini. To bi, objašnjavaju, trebalo da podstakne potrošnju koja je uz izvoz jedna od poluga za rast BDP-a. Ono što ne objašnjavaju, jeste da su povišice, ako se izuzmu najstariji sugrađani, obećane uglavnom onima čiji su sindikati za početak jeseni najavili štrajkove.

Debljim novčanicima moći će da se nadaju prosvetari, ali je neizvesno da li će biti razmatran njihov zahtev da povećanje iznosi 20 odsto. Za deset odsto mogle bi da porastu zarade u vojsci, policiji i bezbednosnim službama, u zdravstvu se nadaju najvećoj povišici u ovoj raspodeli, a i ovoga puta najmanje će, verovatno, dobiti penzioneri. Njima se još uvek oduzima "solidarni dinar" pa ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto svi oni čija primanja prelaze 25.000 dinara neće moći da se približe penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne. NJih bi trebalo da uteši jednokratna pomoć od 6.000 dinara, najavljena uz novembarsku isplatu.

Ono što je takođe u najavi, može da zabrine poslodavce u privatnom sektoru, jer je predviđen i rast minimalne zarade, za šta oni tvrde da nemaju prostora. Ali da bi i njih odobrovoljili, iz Vlade diskretno nagoveštavaju da će biti reči o podizanju osnovice neoporezivog dela plate. Prema rečima Milana Kneževića, vlasnika konfekcije Modus, takve najave su nastavak ekonomske politike vođene pre stabilizacije.

- To očito ide na uštrb rešavanja izuzetno teških uslova poslovanja i velikih zahvatanja iz privrede, pa će zaposlenima u javnim službama nakon povećanja plata krenuti bolje, a onima u realnom sektoru lošije - ističe Knežević i dodaje da će biti uvećan jaz u platama za isti rad u državnim službama i u privredi.

O kojim se iznosima povišica priča i da li su ostvarivi, konačnu reč daće misija MMF-a. Tehnički razgovori o tome počeće već naredne nedelje, a odluka se očekuje nakon redovne revizije predviđene za oktobar. Do tada bi i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija već mogli da imaju svoju računicu, pa su ekonomisti za sada krajnje uzdržani u komentarisanju najavljenih poteza.

- Jedino što pouzdano mogu da kažem, jeste da je takav potez opasan za fiskalnu stabilnost. Sadašnji suficit u budžetu nije trajno stanje i mislim da zato najavljena povećanja nisu mudra odluka u ovom trenutku - kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i profesor emeritus Mihailo Crnobrnja kaže da je odluka o povećanju zarada politički motivisana, pred beogradske izbore i uoči dolaska misije MMF-a, što je vidljivo i iz najava koje je, bez procenta i iznosa, dala premijerka.

- Veće zarade ne moraju biti samo populistički potez vlasti, jer je činjenica da je povećanje potrošnje jedan od modela za rast BDP-a. To ne mora da ugrozi ni budžetsku stabilnost, jer je sve stvar prioriteta. Na primer, mi smo jedna od retkih zemalja koja zakonom propisuje da javni dug ne sme biti iznad 45 odsto. Kod nas je bio i 74 i ako se kao cilj postavi smanjenje zaduženosti, onda ne samo da povećanje plata ugrožava budžet, nego bi se mogli očekivati i novi udari na zarade i penzije. Ali, deficit je sada saniran, MMF više ne vrši takav pritisak na konsolidaciju državne kase, nivo javnih investicija je takođe smanjen, pa je odluku o podsticaju potrošnje bilo moguće doneti. Tome u prilog ide i bolja fiskalna naplata, što je dobar osnov za ovakav potez - kaže za Danas Crnobrnja.

Veći minimalac puni budžet
- Sindikati i poslodavci nikada nisu uspeli da se dogovore oko povećanja minimalne cene rada, što vlast koristi i sama je birokratski propiše. Ali, pri tom, ne menja osnovicu neoporezivog dela od 11.400 dinara, pa svaki rast minimalca puni državnu kasu. Tako privreda ima znatno veće troškove, a nakon poslednje povišice oni su bili uvećani za 17 odsto. Druga bi priča bila kad bi naša država sledila primer većine drugih, pa minimalac potpuno izuzela iz sistema poreza i doprinosa - kaže Milan Knežević i podseća da je upravo zbog teških uslova privređivanja 46.000 firmi u blokadi, i one ne mogu da isplaćuju nikakve zarade.

Brnabić: 10 odsto za MUP samo predlog
Beograd - Ne bih da licitiram koliko će kome biti povećana plata, izjavila je juče premijerka Srbije Ana Brnabić i objasnila da vest o tome da će bezbednosnom sektoru plata biti povećana za 10 odsto nije gotova stvar, već da je to samo predlog koji su predstavnici tog sektora uputili Ministarstvu finansija, prenosi Fonet. Brnabić je rekla da je juče o tom zahtevu predstavnika bezbednosnog sektora razgovarala sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

"Nemamo konačan predlog budžeta za narednu godinu", napomenula je Brnabić i najavila da će predlog bezbednosnog sektora za povećanje plata za deset odsto biti razmotren.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da će u zamenu za veći minimalac tražiti rasterećenje privrede, manje poreze i doprinose na rad i ukidanje parafiskalnih nameta.

Minimalna zarada bi od 1. januara sledeće godine mogla biti povećana na 140 dinara ili je bar tako juče najavio odlazeći premijer Aleksandar Vučić.

 

Pre samo mesec dana prethodno povećanje minimalca sa 121 na 130 dinara po radnom satu izazvalo je prilično oštru diskusiju između preduzetnika i sindikata pošto su neki poslodavci izrazili stav da će veći minimalci dovesti do veće nezaposlenosti. Tomislav Momirović, direktor hotela Mona koji je tada izjavio da su prilikom poslednjeg povećanja minimalca morali da biraju da li da otpuste deo ljudi ili da zatvore hotel, ovog puta nije hteo da komentariše najave još jednog povećanja minimalca, ističući da je premijer najavio i smanjenje poreskih opterećenja na plate.

"Naši ljudi imaju otpor prema biznismenima", kratko je odgovorio Momirović.
Ranka Savić, predsednica ASNS-a, ističe da je svaka najava povećanja minimalne zarade dobra, ali da nije dobro to što je premijer preuzeo na sebe zadatak da određuje minimalac pošto je to posao Socijalno-ekonomskog saveta.

"Minimalna zarada bi trebalo da bude posledica dijaloga na Socioekonomskom savetu gde bi se utvrdilo kolika je inflacija, koliko su porasli troškovi života, potrošačka korpa... Ovako deluje lepo povećanje od 10 dinara po satu, ali to je već dobrim delom obezvređeno višim troškovima života", napominje Savić dodajući da je u Srbiji takva situacija da ni minimalac od 200 dinara po satu ne bi suštinski popravio životni standard.

S druge strane, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca u Socioekonomskom savetu, kaže da oni očekuju da do 15. septembra, kako zakon propisuje, Vlada i sindikati izađu sa predlogom povećanja minimalne zarade od 1. januara sledeće godine.

"Videćemo predloge, kakva je situacija i onda ćemo u zavisnosti od toga doneti odluku. Svaki put kada je bilo povećanja to je vezivano za privredni rast ili rast cena. Svakako da ćemo prihvatiti da se minimalna zarada uskladi sa inflacijom da ne bi bio obezvređen, ali nećemo prihvatiti neko nasumično povećanje. Takođe, ako se najavljuje povećanje minimalne zarade i plata u javnom sektoru, mi ćemo tražiti i neke olakšice za privredu. Tražićemo smanjenje opterećenja na plate, parafiskalnih nameta, ujednačavanje cena komunalnih usluga", poručuje Atanacković.

U Srbiji oko 350.000 ljudi prima minimalac, a prema rečima Vučića oko 30.000 njih radi u javnom sektoru. Posle povećanja minimalca na 140 dinara njihove plate bi trebalo da porastu za devet-10 odsto.

Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Srbiji, povećanje minimalca najviše odgovara zaposlenima i državi, odnosno budžetu, a najmanje poslodavcima.
"Rast minimalne zarade ima efekat na povećanje prihoda u budžetu, ali destimulativno deluje na najugroženije i na zaposlene i na poslodavce koji stvarno nemaju odakle da isplate tu veću platu. Bilo bi najbolje da se smanji opterećenje minimalnih zarada. Onda bi poslodavci imali manje troškove, a zaposleni veće plate. Međutim, tada država kratkoročno gubi prihode. O tome se dugo priča, ali se upravo iz tog razloga ne rešava, mada moraće jednom ako se namerava povećanje formalne zaposlenosti", objašnjava Arandarenko, dodajući da je Srbija među zemljama u Evropi sa najvećim poreskim klinom (odnosom poreza i doprinosa na ukupne troškove rada koje čine neto plata i svi porezi i doprinosi koji se isplaćuju i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) sa 36 odsto, što nas čini društvom sa veoma malom progresivnošću poreskog sistema.

Suficit na polugodištu 100 miliona evra

Aleksandar Vučić je na poslednjoj konferenciji za novinare u svojstvu premijera u vili Mir rekao da će suficit u budžetu nakon šest meseci ove godine biti veći od 100 miliona evra i osvrnuo se na ekonomske rezultate Vlade.

On je najavio da će javni dug sa sadašnjih 67,1 odsto BDP-a do sredine 2019. godine biti smanjen na ispod 60 odsto. Budući predsednik je najavio povećanje plata i penzija u javnom sektoru do kraja ove godine.

Vučić je istakao da očekuje privredni rast od preko tri odsto do kraja godine, a već naredne godine viši od 3,5 odsto.

"Istrajaću kao predsednik Republike na izgradnji auto-puta od Niša do Prištine", rekao je Vučić dodajući da je "lično crtao auto-puteve i železničke koridore, dok su drugi crtali granice".

Predstavljajući infrastrukturne projekte, rekao je da se nada da će se ove godine od Obrenovca do Uba ići auto-putem, a od sledeće godine da će i Surčin i Obrenovac biti spojeni mostom.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda otvara nove šanse, ali će se istovremeno raditi na jačanju prerađivačke i prehrambene industrije, kao i namenske industrije.

On je ocenio da bi Ministarstvo finansija trebalo da reformiše Poresku upravu pa se mogu očekivati još bolji rezultati u naplati prihoda. Prema njegovim rečima, železnička pruga od Beograda do Subotice, u sastavu pruge koja će ići do Budimpešte, biće gotova krajem 2019. godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" smatraju da bi samo povećanje minimalne cene rada od najmanje 50 odsto, uz istovremenu pojačanu kontrolu države u privatnom sektoru, dovelo i do realnog podizanja plata i penzija za javni sektor.

Slažemo se sa kolegama iz sindikata koji učestvuju u radu Socijalno - ekonomskog saveta da su plate i penzije u Srbiji najniže u regionu, ali ne i sa tim da će na sednici tog tela zatražiti povećanje od pet do sedam odsto, šta je najavio Zoran Stojiljković, predsednik UGS "Nezavisnost", piše u saopštenju.

Mi ne znamo kojom metodologijom je kolega Stoiljković došao do tih procenata, ali znamo da je taj predlog toliko bedan i služi jedino nastavku populizma odlazećeg premijera da će se plate i penzije uskoro još jednom i po ko zna koji put do sada značajno povećati, navode iz Sloge.

Samo povećanjem minimalne cene rada od minimum 50 odsto, uz istovremeno pojačanu kontrolu države, posebno poslodavaca koji radnike privatnog sektora upošljavaju na crno, ne prijavljuju pun iznos zarada, isplaćuju ih na ruke, dovodi do realnog punjenja budžeta i samim tim i do većih plata i penzija za javni sektor, smatraju u tom sindikatu.

Povećanje koje predlažu sindikati, uvijeno u jednocifrene procente od nekoliko stotina dinara, ili možda jednu do dve hiljade, za Slogu je neprihvatljivo.

Posebno što taj predlog ide iz redova sindikata koji stalno ističu da se u Srbiji "loše živi i da je situacija očajna", pa nam nije jasno da li oni i njihovi lideri brane položaj radnika ili nastavljaju sa prikrivenom podrškom aktuelnoj vlasti i poslodavcima, ukazala je Sloga.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, pokazuju rezultati Ankete o prihodima i uslovima života koju je prošle godine sproveo Republički zavod za statistiku.

 

Kako objašnjavaju u Zavodu ovo ne znači da su svi oni nužno siromašni već da je visok rizik da oni to budu. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje još gore stanje i u 2016. godini iznosi 38,7 odsto.

Riziku od siromaštva najviše su izložene osobe od 18 do 24 godine 32,7 odsto, kao i maloletnici (30,2 odsto). Visok rizik od siromaštva mladih poklapa se sa podatkom iz Ankete o radnoj snazi za 2016. godinu po kojoj je svega 20 odsto osoba starih između 15 i 24 godine zaposleno.

Najmanji rizik od siromaštva imaju stariji od 65 godina, dakle penzioneri, sa 19,1 odsto.

Kada se gleda struktura domaćinstava skoro svaka druga porodica sa dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece je u riziku od siromaštva. Druga grupa po riziku su samci mlađi od 65 godina, budući da ih je 40 odsto u riziku od siromaštva.

Kao što se može i pretpostaviti najmanji rizik od siromaštva je kod stalno zaposlenih u preduzećima - svega devet odsto, ali je rizik od siromaštva kod samozaposlenih, odnosno preduzetnika čak 32,4 odsto. Naravno u najvećoj opasnosti su nezaposleni jer njih 48 odsto je u riziku od siromaštva.

400.000 ljudi na minimalcu

Predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da ovakvi rezultati ne samo da nisu iznenađenje, već su u stvarnosti i daleko gori.

"Prema našim podacima oko 40 odsto građana Srbije je ugroženo siromaštvom. Dovoljno je samo videti da više od 400.000 ljudi prima minimalac, a da još toliko platu prima neredovno ili čak uopšte ne prima, a vode se kao zaposleni. Zbog toga oni ne mogu da primaju socijalnu pomoć. Danas se suočavamo sa lažnom slikom sa televizije kako nam je dobro, kako raste zaposlenost. Ja recimo ne znam nijednog čoveka koji je u poslednjih godinu dana zaposlen", kaže Savićeva.

Ona ističe i da je problem i sa radnim mestima koja otvaraju strani investitori, jer država reklamira jeftinu radnu snagu, pa poslodavci daju plate po 200 evra.

"Danas u Srbiji ne može da se živi sa 200 evra. Čini se kao da se ta plata samo prelije državi za komunalije i poreze", ocenjuje Savić.

Koliko su domaćinstva u Srbiji zapravo siromašna pokazuje statistika prihoda i potrošnje. Naime u 2016. godini domaćinstva su imala prosečne mesečne prihode od 59.624 dinara ili 484 evra i to računajući i prihode u novcu i u naturi. S obzirom na to da prosečno domaćinstvo u Srbiji broji oko tri člana, znači da mesečno svaki član raspolaže u proseku sa 160 evra.

Svaki mesec zafali po 1.000 dinara

Prema podacima RZS ti prihodi su bili veći nego u 2015. godini za 3,1 odsto nominalno, ali s obzirom na inflaciju merenu potrošačkim cenama od 1,6 odsto u prošloj godini, prihodi domaćinstava su realno uvećani za svega 1,5 odsto.

I dalje se ističe velika razlika u prihodima domaćinstava iz gradova u odnosu na ruralne delove. Tako je prosečan mesečni prihod domaćinstava u gradovima bio 62.336 dinara, dok je u selima svega 55.210 dinara (ili manje od 450 evra).

U skladu sa niskim prihodima je i struktura potrošnje koja je inače u proseku iznosila 60.720 dinara po domaćinstvu, što znači da su domaćinstva morala da se zadužuju za oko 1.000 dinara u proseku mesečno kako bi sastavila kraj s krajem.

Najveći deo prihoda domaćinstava odlazi na hranu i bezalkoholna pića, čak 34,9 odsto. Ako u osnovne ljudske potrebe računamo i stanovanje i troškove za vodu, struju, gas... koji čine 16,7 odsto potrošnje domaćinstava, znači da više od polovine rashoda odlazi na preživljavanje. Kada se tome dodaju troškovi transporta koji su devet odsto, za komunikacije (telefon i internet) 5,3 odsto i za obuću i odeću 5,2 odsto logično je što na kraju ostane svega 5,2 odsto za kulturu i rekreaciju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da se u javnosti stvara klima kako je sve bolje, ali se taj boljitak ne vidi.

"Kada pričaju o padu nezaposlenosti čini mi se da je to sve posledica prelaska ljudi iz sive u legalnu zonu zbog visokih kazni, a ne zbog novog zapošljavanja. Kada se radi o životnom standardu imamo vest da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda veće za 10 odsto nego prošle godine. Što je najgore povećava se iznos koji građani duguju bankama", upozorava Kovačević dodajući da i taj rast BDP-a koji smo imali ne znači puno kada imamo još veći rast javnog duga, pa nam se u stvari smanjuje raspoloživi dohodak.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Posle bankrota, rešena sudbina više stotina radnika Fabrike akumulatora u Somboru. Ugovore dobila 473 radnika, kojima će biti isplaćeno po 188.760 dinara i povezan staž

RADNICI Fabrike akumulatora u Somboru, koji su završili na Birou za nezaposlene, dobiće minimalac iz Fonda solidarnosti Srbije, zahvaljujući pomoći Udruženja biših radnika fabrika u stečaju "Solidarnost" u Kuli.

Većini radnika FAS biće isplaćeno devet minimalnih plata, iako im preduzeće duguje 19, bez mogućnosti da im ostale plate budu izmirene, jer je fabrika sa dugom od 56 miliona evra bankrotirala.

Bivši zaposleni nadaju se povratku na posao, ako fabrika bude prodata, ali potencijalni kupci ne žele da se jave na oglas zato što, kako tvrde radnici, znaju da firmu, koja je zakupila pogone i odbija da se iseli, iako je istekao najam, drži dosadašnji vlasnik FAS, Miroslav Bogićević.

- Ugovore za isplatu minimalaca dobila su 473 radnika. Njima će za devet meseci pre odlaska fabrike u stečaj biti isplaćeno po 188.760 dinara i biće im za taj period povezan staž, uključujući i beneficirani - naglasio je Danilo Obradović, predsednik udruženja "Solidarnost".

Stevan Vojkić, bivši predsednik Samostalnog sindikata FAS-a i predstavnik radnika u Odboru i Skupštini poverilaca, navodi da je u maju 2015. godine, kad je fabrika otišla u stečaj, bez posla ostalo 417 radnika. Neki su neposredno pre toga napustili preduzeće. Stotinak radnika je prošle godine radilo u "Viskol grupi", iz Veternika, koja je kao zakupac obnovila proizvodnju. Sad radi oko 150 u firmi "Dem Helas", čiji su vlasnici jedan Grk i jedan Šapčanin, koji je, kako ističu bivši radnici, bio šef restorana u Bogićevićevom koncernu "Farmakop MB".

- Firmi "Dem Helas", kojoj je bivši stečajni upravnik ustupio fabriku bez saglasnosti Odbora poverilaca, istekao je zakup u septembru, a pre toga je tužena, jer nije plaćala ni kiriju, struju (dug preko 40 miliona dinara), ni komunalije, ali je do danas ostala u pogonima FAS-a zahvaljujući žalbi Apelacionom sudu na odluku o iseljenju u roku od 15 dana i kasnim zakazivanjem ročišta - predočava Vojkić.

Predrag Ljubović, treći stečajni upravnik u FAS, saopštio je da je 15. decembra propao i drugi pokušaj prodaje čuvenog somborskog brenda akumulatora "blek hors".

- Fabrika, čija je vrednost procenjena na 25 miliona evra, na javnom nadmetanju u oktobru nuđena je po početnoj ceni od 12,5 miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih. Niko se nije dosad javio ni na oglas za prodaju neposrednom pogodbom, koji ostaje otvoren, pa ko hoće da je kupi, može doći da razgovara - poručuje Ljubović.

HILjADU NOVIH RADNIH MESTA?

ZA učešće u neposrednoj pogodbi plaća se depozit od pet miliona evra. Taj iznos je prihvatljiv za potencijalne kupce, za razliku od početne cene u javnom nadmetanju.

- Oni, međutim, ne žele da kupe FAS sa zakupcem koji ima podršku lokalne samouprave, uz obrazloženje da je bolje da 150 ljudi radi, nego da firma bude zaključana. Zaboravlja se da je na ulici 300 ljudi, koji žele ponovo da dođu u fabriku da rade, za šta postoje realne šanse, jer neki od ozbiljnih kupaca najavljuju da bi za godinu-dve zaposlili, čak, 1.000 radnika - naglašava Vojkić.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 08 decembar 2016 00:00

Privatnici moraju da poštuju veći minimalac

Iz predloga budžeta za narednu godinu čini se da smanjenja poreza na plate neće biti, iako se ne odbacuje mogućnost da do toga dođe.

Milan Knežević tvrdi da bi prosečna neto zarada zaposlenih u Srbiji u oktobru bila znatno manja od 45.281 dinar kada bi zvaničnom statistikom bila obuhvaćena mala i srednja preduzeća.

"Kada bi u okviru zvanične statistike bilo i 250.000 malih privrednika, koji nisu obuhvaćeni jer, navodno, podaci o njihovom broju nisu tačni, iako su svi registrovani u Agenciji za privredne registre, prosečna zarada ne bi bila veća od 30.000 dinara", ističe Knežević.
To bi se, međutim, desilo tek u drugoj polovini godine, pod uslovom da prihodi budu veći od planiranih, piše novosadski Dnevnik.

I ministar finansija Dušan Vujović potvrdio je da je planirano da prihodi od poreza na zarade dogodine budu nešto više od deset milijardi dinara veći, odnosno umesto ovogodišnjih 45,4 milijardi dinara, u 2017. godini se očekuje 56 milijardi.

Tako se ispostavilo da su članovi Fiskalnog saveta Srbije, koji su na najavu smanjenja poreza i doprinosa na zarade rekli da je to, u ovom trenutku, nemoguće jer ne vide način na koji bi se deo novca koji se sada sliva u budžet nadoknadio, bili u pravu. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da bi eventualno smanjenje poreza na zarade u narednoj godini bilo dobra vest i za privrednike i za radnike, ali je i upozorio na to da je to pitanje koje treba razmatrati na srednjoročnom i dugoročnom planu.

"Mogućnost da se smanji porez na plate bi bila dobra vest, ali to mora da se pokrije iz drugih izvora", rekao je Petrović. "Jedna stvar je smanjiti poreska opterećenja, druga je povećati investicije, a treća povećati plate i penzije. Ne može sve odjednom."

Mada ni smanjenje poreza i doprinosa na zarade nije bilo garancija da će radnici zbog toga imati veće plate – jer su poslodavci takvu meru tražili da bi stali na noge, a tek potom videli da li ima prostora za veće zarade – zaposleni će, ipak, od Nove godine imati koji dinar više u džepu. Naime, odluka države da se minimalna cena rada od 1. januara naredne godine poveća, sa 121 dinar po satu na 130 dinara, znači da će gazde morati da povećaju plate za osam odsto. To "morati” ipak ne znači da će svi privatnici imati novca da povećaju minimalne zarade. Tako predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević objašnjava da je povećanje minimalne cene rada od početka naredne godine trebalo da prati smanjenje poreza i doprinosa na zarade, smanjenje nekih od parafiskalnih nameta i povećanje neoporezivog dela zarade na teret države.

"Pošto ništa od toga nije urađeno, a nova minimalna cena rada primenjuje se od 1. januara naredne godine, privrednici su dovedeni u situaciju da od njih 250.000 čak 80 odsto neće moći svojim zaposlenima da isplati ni minimalac", tvrdi Knežević.

Nedavna anketa USAID-a pokazala je da čak 69 odsto domaćih privrednika smatra da visina poreza i doprinosa na zarade negativno utiče na njihovo poslovanje i da je to jedan od razloga zašto nema većeg zapošljavanja. U anketi u kojoj je učestvovalo 1.000 preduzeća, nove radnike angažovalo je svako peto preduzeće, odnosno 22 odsto, dok 69 odsto preduzeća nije kadrovski jačalo i nije bilo novog zapošljavanja. Takođe, u šest odsto tih preduzeća kažu da će naredne godine smanjivati broj zaposlenih, dok 31 odsto njih očekuje novo zapošljavanje. Pri tome, novo zapošljavanje planiraju i pored postojećih poreza i doprinosa na zarade, ali je veliko pitanje da li će plate zaposlenih u privatnom sektoru rasti ili će ostati na ovogodišnjem nivou.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministri u Vladi nisu još razradili konkretne planove koji bi doveli do povećanja zarada, a privrednici ukazuju na to da je uz porast proizvodnje neophodan i veći rast potrošnje. Ekonomisti ne veruju u brzi rast zarada u aktuelnim privrednim okolnostima.

Koliko je ostvariva najava predsednika Vlade Srbije da će prosečna plata do kraja 2017. iznositi 450 evra?

Prosečna plata u avgustu bila je 370 evra. Ima perioda godine kada su zarade veće.Tako je u decembru 2015. iznosila je 415 evra. Ukoliko bi do kraja sledeće godine dostigla najavljenih 450, to bi značilo da će dve godine kasnije prosek primanja u Srbiji biti veći za oko 8,5 odsto. Stručnjaci kažu da ima mnogo preduslova da bi se to ostvarilo.

Da li je sa prognozama saglasan i i prvi čovek Ministarstva finansija danas nismo uspeli da saznamo, pošto nam je rekao da "nema komentar" i da "ne daje danas izjave".
"Ako imate rast proizvodnje, ako imate rast prodaje, ako imate rast generalni onda ćete imati i rast plata", kaže Amelija Pavić iz Američke privredne komore u Srbiji.

Iz ministartsva koje je zadužeo za poljoprivredu ocenjuju da je procena premijera ostvariva.

"Mi iz sektora poljoprivrede ćemo maksimalno raditi da povećamo uposlenost da donesemo propise koji su neophodni da bi onaj deo koji sada ne postoji u zoni koja je transparenta pre svega mislim na angažovanje radnika u poljoprivredi da pomognemo da ova stvar dođe do svog punog izražaja", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

"Nije realno brzi rast zarada u našim uslovima"

Ekonomista Milan Kovačević ističe da rast plata može da dovede do inflacije, kao i smanjenja investicija. Dodaje da zarade zavise od visine privrednog rasta.

"Ali nama privredni rast koji i on obećava će biti ove godine 2%, do godine 3% to znači manje od tog procenta se realno mogu povećavati zarade da se ne bi onda još više stavljalo u zarade a manje stavljalo investicije. Znači nije realno brzi rast zarada u našim uslovima", kaže ekonomista Milan Kovačević.

Prepreku za rast stučnjaci vide i u sivoj ekonomiji, kao i u mnogobrojnim neporeskim nametima.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Knežević: Uvećanje troškova po osnovu minimalca za poslodavce iznosi nepodnošljivih gotovo 12 odsto * Rajić: Ako od prosečne zarade u Srbiji oduzmete sve ono što vam ode na poreze, račune, za život ostaje nekih 175 do 180 evra. Sve ostalo se na ovaj ili onaj način vrati državi

Povećanje minimalne cene rada na 130 dinara po satu ne ide na ruku ni poslodavcima, ali ni zaposlenima u privatnom sektoru, smatraju sagovornici Danasa.

 

Jedni odluku SES-a, odnosno Aleksandra Vučića da poveća minimalac vide kao čist populistički čin kojim se otvara predizborna kampanja za dolazeće predsedničke izbore, ali i kao udar na slabu privredu i još jedan način da se preko leđa privatnog sektora u državni budžet ubaci koji dinar. Povećanje minimalca neće doneti boljitak ni zaposlenima, jer će poslodavci, koji ne mogu da zarade više, uzimati od onih koji imaju veće plate da bi dali onima koji imaju manje, odnosno najmanje. Na dobitku je samo država i to samo privremeno, jer je poslala EU signal da radi na "socijalnom dijalogu", i tek donekle 300.000 onih koji rade za minimalac, a koji će ubuduće primati nekih 1.500 dinara mesečno više.

Privrednik Milan Knežević kaže za Danas da je rasprava o povećanju najniže cene rada prekinuta bespogovornom odlukom predstavnika Vlade u SES-u tako što je "komesarski" rečeno: "cena rada će biti povećana sa 121 dinara po satu na 130 dinara i tačka".

- Time je okončana ova loše režirana predstava o kobajagi "funkcionisanju SES-a" u kojem, uzgred budi rečeno, i nema reprezentativnih predstavnika poslodavaca. Znajući da se poslodavci i sindikati nikad ne mogu dogovoriti, Vlada je kao "socijalno odgovorna" povećala iznos "minimalca" koji dve godine nije povećavan - ističe Knežević.

Ovo povećanje se, kako kaže, ne odnosi na javni sektor, jer se najniža cena rada u njemu određuje planom budžeta za narednu godinu. Privatni sektor je, smatra on, prinuđen da poveća najnižu cenu rada i time poveća prihode budžeta po osnovu dodatnih prihoda od poreza i doprinosa.

- Prihodi države biće povećani za iznos poreza i doprinosa oko 61 odsto na ovo povećanje. Dakle, troškovi za poslodavce su povećanje od 7,43 odsto, uvećano za procenat poreza i doprinosa na uvećanje oko 4,5 odsto. Uvećanje troškova po osnovu minimalca za poslodavce iznosi nepodnošljivih približnih 12 odsto - napominje Knežević.

Neoporezivi deo minimalnog dohotka od 11.604 dinara neće biti povećan, tako da su svi troškovi povećanja minimalne cene rada prevaljeni na poslodavce, smatra naš sagovornik, ističući pritom da je Vlada trebalo da pokaže bar minimum socijalno-ekonomske korektnosti tako što će povećati neoporezivi deo kako bi se povećanje troškova poslodavaca umanjilo za barem tih 4,5 odsto prihoda države od poreza i doprinosa.

- Za takvo rešenje bio je i veliki deo nas poslodavaca. Povećanje minimalne cene rada znači direktno povećanje troškova bolovanja do mesec dana, koji idu na teret poslodavca, troškova otpremnina u slučaju otkaza, otpremnina za penzije - ističe Knežević.

On kaže da veliki deo poslodavaca ne može da isplati ni minimalnu cenu rada pa se dovijaju tako što minimalac umanjuju zbog neizvršavanja postavljenih normi ili neadekvatnog kvaliteta rada.

- Hoće li se iko upitati da li "polumrtvi" preduzetnici i privreda mogu ispoštovati ovoliko povećanje troškova minimalne cene rada u vremenima u kojim bavljenje biznisom postaje mora. Za male biznise vezane su sudbine stotine hiljada porodica. Ovo povećanje će radikalno ugroziti njihov već ugroženi opstanak u svetu biznisa. Apsurdno je donositi mere za koje se unapred zna da se ne mogu ispoštovati. Iluzija je da će prihodi budžeta biti veći. Ovo je mera u kojoj dugoročno gube i država i poslodavci i radnici - zaključuje Knežević.

Povećanje minimalne cene rada je, smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, samo još jedan znak da je predizborna kampanja za predsedničke izbore naredne godine već počela. On ovu odluku vidi kao čist populizam koji ne samo da ne odgovara poslodavcima, jer će sada imati veće izdatke, već i zaposlenima.

- Problem je što se u Srbiji minimalna zarada oporezuje istom stopom kao i bilo koje druge zarade. Kada nešto povećate za osam odsto kao što je u ovom slučaju minimalac, logično bi bilo da imate i neki rast na tom nivou. Mi ovde imamo rast od dva odsto, što znači da je opterećenje poraslo četiri puta - napominje Rajić.

On kaže da je činjenica da su zarade male i da je neophodno da budu veće, ali i objašnjava kako će firme u Srbiji reagovati na ovu meru.

- Desiće se to da će ovo povećanje minimalca najviše pogoditi one sa srednjim i višim platama. Poslodavci će, jer rasta nema, smanjiti zarade za po, na primer, 2.000 dinara onima koji imaju 40.000 ili 50.000 dinara platu. To je samo prosipanje iz šupljeg u prazno - napominje Rajić, dodajući da bi minimalna cena rada trebalo da bude samo iznuđeno privremeno rešenje, a da je u Srbiji to postalo redovno stanje.

Ovim niko ne može da bude zadovoljan, napominje Rajić, ni poslodavci ni zaposleni.

- Ako od prosečne zarade koja je nekih 385 evra u Srbiji oduzmete sve ono što vam ode na poreze, račune, za život ostaje nekih 175 do 180 evra. Znači sve ostalo se na ovaj ili onaj način vrati državi. Tu smo po realnoj kupovnoj moći među najlošijima u Evropi, uz Albaniju - ističe Dragoljub Rajić.

Vujović: Problem je skupa država

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Zoran Vujović kaže za Danas da su troškovi države toliko veliki, da ovakvom odlukom ne može niko da bude zadovoljan.

- Problem je što je naša država skupa i to je ono što bi Vlada trebalo da reši. Zaposlenih je u Srbiji 1,6 miliona, od toga više od 600.000 njih radi u državnom sektoru. Mora da se smanji birokratija. Istraživanja o poslovanju koje radi Svetska banka pokazuju da smo kada se gleda rasipna potrošnja države, na 129. mestu od 140 zemalja - napominje Vujović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 11 septembar 2016 00:00

Sloga: Minimalac ni za litar mleka

Udruženi sindikati Srbije “Sloga” odluku Vlade da poveća minimalac za devet dinara po radnom času vide kao nastavak kontinuiranog udara na životni standard radnika.

Oni dodaju u saopštenju da to vide kao meru samoreklame privrednog rasta i punjenja budžeta koji se u najvećoj meri ogleda na merama opšte štednje na zaradama koja se sprovodi pod direktnim diktatom MMF.

“I posle ove odluke više od pola miliona zaposlenih građana, posebno onih u privatnom sektoru nastaviće da živi još bednije i siromašnije, budući da povećanje od 72 dinara dnevno za osam sati rada nije dovoljno ni za kupovinu jednog litra mleka dnevno”, navodi se u saopštenju.

Prema njihovim navodima, ako se u obzir uzmu i parametri da je u proteklom periodu od dve godine došlo do smanjenja zarada i penzija u javnom sektoru, ali i poskupljenja određenih životnih proizvoda i usluga, posebno mesa i struje, “vidimo da je ovo još jedan pokušaj neuspešne nivelacije između realnog i imaginarnog “boljitka” koji nam se svaki dan servira putem obraćanja premijera Srbije Aleksandra Vučića”.

“Ono šta nas kao sindikat posebno zabrinjava je pristanak reprezentativnih aktera Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, čelnika Saveza samostalnih sindikata i UGS Nezavisnost na aminovanje cene minimalca, jer će to u javnosti pojačati nepoverenje prema sindikatima kao institucijama zaštite radnika, što će dovesti i do povećanja stepena eksploatacije radnika od strane poslodavaca. Iskreno se nadamo da će unutar tih sindikata doći do preispitivanja članstva o dugogodišnjoj ulozi statiranja njihovih čelnika u nečemu što se zove socijalni dijalog i što bi trebalo da pretpostavi zaštitu interesa radnika, njihovog ekonomskog i socijalnog standarda”, navodi se u saopštenju Sloge

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 10 septembar 2016 00:00

Minimalac skače na 130 RSD

Vlada će podržati povećanje minimalne cene rada sa 121 dinar po satu na 130 .

Na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta odlučeno je da se poveća minimalna cena za 2017 . godinu.

Minimalac je do sada iznosio 121 dinar po radnom satu i nije se menjao već dve godine. Procene sindikata pokazuju da u Srbiji oko 300.000 - 350.000 radnika prima minimalac.

Učesnici socijalnog dijaloga, usaglasili su se na sastancima u prethodnom periodu da bi minimalac trebalo povećati.

Procene sindikata pokazuju da u Srbiji oko 300.000-350.000 radnika prima minimalac, a najviše ih je u trgovini - prodavnicama, buticima, kafićima, ali i građevinarstvu.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na poslednjem sastanku radne grupe predstavnici vlade i poslodavaca približili su stavove o visini minimalca.

Procene sindikata pokazuju da u Srbiji oko 300.000-350.000 radnika prima minimalac, a najviše ih je u trgovini - prodavnicma, buticima, kafićima, ali i građevinarstvu.U septembru prošle godine Vlada je donela odluku da minimalna cena rada po radnom satu za 2016. godinu ostane 121 dinar. Ta cena na snazi je već dve godine.

Sindikati su tada tražili da se cena rada po radnom satu poveća na 143,5 dinara, dok su predstavnici poslodavaca i Vlade Srbije bili protiv. Poslednji put, pre toga, visina minimalca je promenjena u septembru 2014. godine, i tada je odluceno da ona za 2015. godinu po radnom satu iznosi 121 dinar.

Prethodno se cena rada nije menjala od 2012. godine i iznosila je 115 dinara.

Oni su se saglasili sa da bi on mogao da bude 125 dinara po radnom satu, eventualno 127, dok su sindikati rekli da neće pristati na manje od 135 dinara.

Minimalac u Srbiji sada iznosi 121 dinar po radnom satu i nije se menjao već dve godine.

Naredni sastanak, kako kažu predstavnici sindikata i poslodavaca, biće održan 31. avgusta, kada će sve tri strane izneti konačne predloge o minimalcu, koji će zatim biti razmatrani na sednici Socijalno-ekonomskog saveta najkasnije do 15. septembra, kada je i poslednji rok za utvrđivanje nove minimalne cene rada.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) i predsednik Sindikata komunalne privrede Srbije Milan Grujić ukazuje na dobru atmosferu i razumevanje među učesnicima socijalnog dijaloga, a lično je, dodaje, uveren da će se u narednoj rundi 31. avgusta dogovoriti o zajedničkoj vrednosti minimalca koju bi predložili Socijalno ekonomskom savetu.

Sindikati su predložili da minimalna cena rada bude 146 dinara, a poslodavci da se poveća na 125, eventualno 127 dinara, kaže Grujić.

"Ministarstvo rada pokušava da to obrazloži makroekonomskim pokazateljima globalno gledajući celu privrednu strukturu Srbije, i pokazali su spremnost u prvom kontaktu da idu na cenu od 127 dinara po radnom satu", rekao je Grujić.

Najmanje povećanje koje je sindikat spreman da prihvati je 135 dinara. Ispod toga, kaže, ne bi pristali.

To je, objašnjava, 67 odsto minimalne potrošačke korpe i ispod toga radnik bi bio egzistencijalno ugrožen, a s druge strane to bi po radnku bilo nominalno povećanje od oko 1.500 dinara, što, primećuje, ne remeti budžet.

Grujić podseća da je u članu 112 Zakona o radu predviđeno šest kriterijuma koji definišu minimalnu cenu rada.

"Prvi su egzistencijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, merene minimalnom potrošačkom korpom, zatim porast zaposlenosti na tržištu rada, stopa porasti produktivnosti rada, rast potrošačkih cena, rast BDP i naravno rasta prosečne zarade", naveo je Grujić.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je Tanjugu da nije neuobičajeno da svaka od tri strane ima različite argumente i viđenje o visini cene rada.

"Važno je da su ovog puta pregovori oko minimalca počeli na vreme i da imamo već neke stavove. Konačna odluka biće doneta na sednici SES-a", rekao je Atanacković.

On je naveo da su stavovi učesnika socijalnog dijaloga relativno suprotstavljeni, tačnije da su stavovi predstavnika vlade slični stavovima Unije poslodavaca.

"Mišljenja smo da bi to povećanje trebalo da sledi inflaciju koja je nastala u međuvremenu od stare cene rada, ali očekujemo da se i dalje razgovara", rekao je Atanacković.

Kako kaže, poslodavci i vlada smatraju da bi minimalac trebalo da bude 125 dinara sa eventualnim razmatranjem povećanja za još neki procenat.

Atanacković kaže da poslodavci smatraju da bi to povećanje za nekoliko dinara imalo smisla ukoliko bi vlada prihvatila određene olakšice koje bi dala poslodavcima, kako ne bi imali veće troškove poslovanja.

Novi sastanak radne grupe planiran je 31. avgusta kada će sve strane izneti svoje predloge koje će razmatrati na sednici Socijalno-ekonomski savet u septembru, kaže sagovornik Tanjuga.

Vlada može, kako kaže, da poveća minimalac prema tome kolike su budžetske mogućnosti, a sindikati polaze od toga da on treba da popravi socijalni položaj članova i ostalih zaposlenih. On kaže da minimalna cena predstavlja socijalnu kategoriju a da je nemoguće ići preko onoga što su mogućnosti privrede i budžeta.

"Minimalna zarada uvek povlači i povećanje drugih zarada i to nas vodi ka tome da trošimo više a nemamo mogućnost da povećavamo investicije", primećuje Atanacković.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sindikati i poslodavci imaju rok do 15. septembra da dogovore iznos minimalne cene radnog sata u Srbiji. Premijer je već najavio da će Vlada podržati eventualno povećanje, koje će najverovatnije biti po devet dinara više po satu rada.

Spekuliše se da bi ova socijalna kategorija mogla da pogura rast svih plata u javnom sektoru, ali Ministarstvo finansija, na zahtev N1, nije ni potvrdilo ni dematovalo takva tumačenja.

Septembar dolazi, a to je u Srbiji tradicionalno vreme za odluku o eventualnom povećanju minimalne cene rada. Rok za dogovor sidikata i poslodavaca je 15. septembar, a za razliku od prethodnih godina, privrednici su konačno raspoloženi da popuste.

"Sada bi bile povećane plate koje su zaista jadne i ne obezbeđuju ni minimum materijalnih pretpostavki za normalan život. Sa 121 dinar na 130 dinara – to je neko povećanje od 6,5 procenata, Iduće godine to bi se moglo odnositi i na plate do 30 hiljada, a u 2018. godini mogli bismo da uđemo u povećanje plata svake godine za iznos inflacije", navodi Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Svaki zaposleni u Srbiji ima pravo da za sat vremena svog rada bude plaćen minimalno 121 dinar. Ukoliko se sindikati i poslodavci nađu na sredini, minimalna cena rada najverovatnije će skočiti na 130 dinara po satu. To praktično znači da bi oko 300.000 onih koji primaju minimalac, dobijalo tek hiljadu i po dinara više nego do sad.

"Minimalna zarada bi trebalo da bude neka vrsta socijalnog odnosa. Međutim, najčešće kada se poveća minimalna zarada, onda se u tim procentima povećaju i ostale zarade. Da ne bi došle na nivo minimalne", kaže predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

"To nije tačno da se automatski povećavaju i ostale plate. Ona nije cena rada, i ne može da bude u ovom momentu. Minimalna zarada se odnosi samo u onim firmama gde ima problema u poslovanju. Normalno da onaj koji radi za puno radno vreme treba da prima više", navodi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Povećanje minimalca moglo bi da "na mala vrata" donese povišice i zaposlenima u javnom sektoru.

"Radi se o tome da kada povećate najnižu cenu rada, onda ona posluži kao osnovica za preračun plata po tzv. koeficijentima o složenosti. I onda ulazite u apsurd - da oni sa najvišim platama imaju najveću korist od povećanja mnimalca, jer oni u masi sredstava daleko najviše dele zbog čega smo došli dotle da su plate u javnom sektoru za 20 procenata više nego plate u privatnom sektoru", objašnjava Nebojša Atanacković.

U Srbiji je u ovom trenutku oko 300 hiljada ljudi prijavljeno na minimalac, ali, kako upozoravaju sindikati, mnogi od njih preostali novac primaju na crno čime gube kreditni i budući penzioni rejting zaposlenog, državna kasa kao i penzioni i zdravstveni fondovi svih građana Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kome se ne sviđa - može da ide iz zemlje. Ova rečenica ministra finansija s početka godine okončala je pregovore o povećanju minimalne cene rada.

Strasti su se, izgleda, smirile, pa je povećanje od 2017. sve realnije. Predlog sindikalaca mogao bi da bude povećanje za oko 20 dinara. Dakle, sa 121 dinar na oko 140 dinara.

“Naš zahtev zasnovan na Zakonu o radu i na realnosti koju poredimo sa minimalnom potrošačkom korpom. Nagađanja da će biti 130 su nagađanja, mi nemao te informacije. Niko sa nama nije razgovarao o tome. Realno je da dođe do povećanja, koliko će ono biti - o tom potom”, kaže Ljubisav Orbović, prvi čovek SSSS.

A o tom će se razgovarati već u utorak, na kolegijumu Socio-ekonomskog saveta. Prisustvovaće mu i predstavnici poslodavaca koji su, takođe, za povećanje i to oko 26 dinara za jedan radni sat.

“Da je treba povećati, treba, ali ne za onoliko koliko hoće sindikati za 15 odsto. Daj bože da mi toliko napredujemo da možemo da imamo ozbiljnija povećanja pri ovoj inflaciji, koja je sada dobra, ali to se nije dogodilo....”, kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Zbog budžeta za narednu godinu, odluku o povećanju vlada bi morala da usvoji do 15. septembra. Stručnjaci očekuju da bi povećanje cene rada moglo da prati i povećanja u javnom sektoru. Minimalna cena rada u Srbiji za poslednjih 15 godina povećavana je nekoliko puta.

Minimalna cena rada

2002 - 22,50 din po času

2008 - 78,00

2012 - 115,00

2015 - 121, 00

2016 - 121, 00

Eventualno povećanje cene rada dovelo bi i do veće potrošnje, pa bi i država prihodovala preko BDP-a. Takođe, poslodavci bi više uplaćivali u budžet. Sada se najveća minimalna cena rada u Evropi plaća u Nemačkoj - osam i po evra po satu.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 15 avgust 2016 00:00

Plate skaču na 500 EUR, minimalac 130 RSD

Minimalna cena radnog sata mogla bi, umesto trenutnih 121 dinar, da bude oko 130 dinara.

Prema nezvaničnim informacijama, takođe, očekuje se da će i prosečna plata u narednom periodu da raste, te da će do kraja godine dostići oko 415 evra, u drugom tromesečju naredne godine biće već na oko 450 evra, a u 2018, prema očekivanjima, prosečna plata u Srbiji dostići će - 500 evra.
Vlada Srbije je spremna da podrži povećanje minimalca negde "na sredini" između zahteva sindikata i predloga poslodavaca, nezvanično saznaje Tanjug.

Jasno je da će povećanje minimalne cene rada predstavljati značajan korak za vladu.

Vlada je, međutim, spremna na taj izdatak, sudeći prema najavi premijera Aleksandra Vučića tokom predstavljanja ekspozea.

On je tada najavio da će do povećanja zasigurno doći, ali nije precizirao cifru za koju se vlada zalaže, ističući da se s tom cifrom neće izlaziti pre socijalnog dijaloga u okviru SES-a.

"Koliko će povećanje biti, zavisi dobrim delom od vlade, ali prvo da vidimo koliko mogu da se dogovore poslodavci i sindikati, pa ćemo i mi izaći s predlogom", rekao je Vučić.

Premijer je naglasio da to svejedno nije laka odluka.

Između 230.000 i 250.000 građana je, prema nekim procenama, na minimalcu, dok sindikati procenjuju da je onih čije su plate zakonski najmanje - oko 300.000.

Sindikat traži da se minimalna cena rada poveća na 140 dinara po satu, dok su poslodavci spremni da sa trenutnih 121 dinar podignu cenu na 123 -124 dinara.

Sindikati istovremeno tvrde da će povećanje minimalne zarade povećati direktno i prihode budžeta, budući da će porezi i doprinosi biti obračunavani na veće iznose plata, te da neće biti deo sive zone, već legalnih tokova.

Veće plate, kako navode, poguraće potrošnju, a ona lančano i rast bruto domaćeg proizvoda zemlje.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je u izjavi Tanjugu da bi za radnike čije su plate zakonski minimalne povećanje u iznosu koji Tanjug nezvanično saznaje bio kvalitetan pomak, i podsetio da poslednje dve godine nije bilo povećanja, a prošle godine je tek vraćano ono što je zbog fiskalne konsolidacije od plata smanjeno.

"Veći minimalac znači i veće doprinose, više će biti novca za PIO Fond i RFZO, kupovna moć građana je mnogo veća. To će biti značajan pomak za celu privredu Srbije", kaže Orbović.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Povećanje visine minimalne cene rada sa 121 na 140 dinara po radnom času potrebno je jer sa sadašnjim minimalnim zaradama radnici teško izdržavaju, izjavio je predsednik S S  S S Ljubisav Orbović, koji očekuje da će ta tema biti na dnevnom redu SES-a za desetak dana.

"Dogovor sa jučerašnje sednice je da ćemo samo proceniti da li će to biti vanredna ili redovna sednica, ali samo sa tom tačkom dnevnog reda i to se može očekivati za oko desetak dana", rekao je Orbović Tanjugu.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" uputili su prošle nedelje Socijalno ekonomskom savetu inicijativu za povećanje visine minimalne cene rada sa 121 na 140 dinara po radnom času, čime bi minimalna mesečna zarada iznosila 24.360 dinara.

Kako navode predstavnici tih sindikalnih organizacija, minimalna cena rada nije menjana pune tri godine i smatraju da postoje opravdani i konkretni pokazatelji zbog kojih bi trebalo da se poveća "minimalac" u ovoj godini.

"S obzirom na vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanje potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici, to povećanje je trebalo da iznosi oko 15 odsto", ukazuju sindikati.

Time bi minimalna zarada iznosila 24.360 dinara i njeno učešće u prosečnoj potrošačkoj korpi iz novembra 2015. godine bi iznosilo oko 35 odsto. 

Istovremeno, i ovako povećana minimalna zarada činila bi manje od 70 odsto minimalne potrošačke korpe, koja u novembru 2015. godine iznosi 34.885,19 dinara, tvrde sindikati.

Orbović kaže da je u septembru prošle godine, kada se poslednji put odlucivalo o ceni rada, računica sindikata bila da bi trebalo da se poveća na 136 dinara.

"To je bio neki realni pristup na osnovu onoga što Zakon o radu govori i drugim nekim pokazateljima", rekao je Orbović.

On kaže da to tada nije prihvaćeno, a da je evidentno da se "vrlo teško živi i da ni koji imaju minimalne zarade teško preživljavaju".

"Mislimo da je povećanje cene rada značajno i da bi vlada trebalo da sagleda i mogućnost rešavanja tog pitanja", rekao je Orbović i istakao da na jučerasnjoj sednici SES-a nije bilo vremena da se o tome razgovara, a nisu bili prisutni ni predstavnici Ministarstva finansija koje bi, kako kaže, trebalo da da glavnu reč o tome da li je moguće da se sada poveća minimalna zarada.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2015. godine iznosi 60.767 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,4% i realno je veća za 0,6%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2015. godine iznosi 44.124 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,5% i realno je veća za 0,7%

Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2015. godine nominalno je manja za 1,9% i realno je manja za 3,3% od prosečne zarade isplaćene u oktobru 2014. godine. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2015. godine nominalno je manja za 1,8% i realno je manja za 3,2% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u oktobru 2014. godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–oktobar 2015. godine, u poređenju sa  prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–oktobar 2014. godine, nominalno je manja za 0,9%, a realno je manja za 2,3%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–oktobar 2015. godine, nominalno je manja za 0,6 i realno je manja za 2,0% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-oktobar 2014. godine.

U ZBUO prosečno isplaćena zarada za oktobar je najniža u Somboru i iznosi 48.367 dinara, dok je naviše isplaćena zarada bila u Apatinu i iznosi 58.521 dinara. U Kuli prosečno isplaćena zarada iznosi 50.744 dinara, a u Odžacima 51.462 dinara.

Prosečno isplaćena zarada bez poreza i doprinosa u Apatinu 42.180; Sombor 35.012; Kula  36.763; Odžaci 36.935 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 15 septembar 2015 04:17

Bez povećanja minimalne cene rada

Minimalna cena rada ostaje nepromenjena i u narednoj godini će iznositi 121 dinar po radnom satu, odlučila je danas Vlada Srbije.

U taj iznos nisu uračunati porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Vlada je ovu odluku donela u skladu sa članom 112 Zakona o radu, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja

Vlada je odluku donela nakon što predstavnici poslodavaca i sindikata nisu uspeli da se dogovore o iznosu cene rada za narednu godinu u roku od 15 dana od dana početka pregovora.

Inače, sutra ističe rok za utvrđivanje minimalne cene rada za 2016. 

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da odluka nije doneta zbog različitih stavova članova SES-a, odnosno sindikata i poslodavaca.

Sindikati su tražili da se cena rada po radnom satu sa sadašnjih 121 dinar, poveća na 143,5 dinara, dok predstavnici poslodavaca smatraju da ona ne bi trebalo da se menja jer se za to još nisu stekli uslovi u privredi.

Ministar rada Aleksandar Vulin rekao je da su predstavnici vlade i resornog ministarstva bili na stanovištu da u ovom trenutku nema mogućnosti da se prevali još jedan teret na leđa, prvenstveno privatnih poslodavaca, odnosno da se nisu stekli uslovi da se cena rada poveća.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 11 septembar 2015 05:13

Radnici u Srbiji primaju najniži minimalac

Srbija se po visini minimalne mesečne zarade koja iznosi blizu 180 evra nalazi na samom začelju u regionu, a niži minimalac jedino primaju radnici u Makedoniji i Albaniji, upozorili su danas predstavnici sindikata i poslovnih udruženja.

U prilog tome navode da je minimalac u Srbiji duplo niži od iznosa minimalca u Hrvatskoj, gde je najniža naknada za rad utvrđena u iznosu od 396 evra.

Vlada Srbije poslednji put je donela odluku o visini cene rada prošle godine u septembru, kada je odlučeno da cena rada po satu u 2015. godini iznosi 121 dinar, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Prethodno minimalna cena rada u Srbiji nije bila povecavana od 2012. godine i iznosila je 115 dinara.

To prakticno znači da je ove godine minimalna mesečna zarada zaposlenog iznosila najmanje 28.430 dinara bruto, a oko 21.000 neto.

Sindikati upozoravaju da se ona mora povećati, jer spada u red najnižih primanja u regionu-svega 174 evra, a iza nas su jedino Makedonija sa 131e i Albanija sa minimalnom zaradom od 149 evra.

U BiH minimalna zarada iznosi 191 evro, Crnoj Gori 193 evra, Hrvatskoj 396 evra, a u Sloveniji čak 791evra.

U Bugarskoj, koja je članica EU, minimalac iznosi 184 evra.

Kada je reč o poređenju sa nekim razvijenim evropskim zemljama, u Nemačkoj je minimalna zarada 1.473 evra, Holandiji 1.502 evra, Luksemburgu 1.923 evra...

Predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije Ljubiša Nestorović precizirao je da oko 20.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu u preduzećima, ali da, sveukupno gledano, oko 150.000 radnika u Srbiji "radi u okvirima minimalne zarade".

On je pojasnio da 20.000 ljudi prima minimalnu zaradu u preduzećima gde postoje pravilnici o radu i kolektivni ugovori, da oko 50.000 njih prima više od minimalne zarade, a da im se doprinosi uplaćjuju na minimalac, što kako je kazao, šteti i Fondu PIO i zdravstva, a posebno radniku kome će sutra kada ode u penziju primanja biti značajno manja zbog toga.

 

Procenjuje se, kaže, da oko 70.000 ljudi isključivo prima minimalnu zaradu i oni uglavnom rade po kaficihima i buticima, prodavnicama...

 

Kako je kazao, Srbija nedvosmisleno po najnižim primanjima zaostaje kako za regionom,  tako i za evropskim zemljama.

 

"Primera radi, cena po radnom satu u Nemačkoj je osam evra, kod nas jedan evro... Tačno je da je Nemačka daleko ispred nas i spada u jednu od najačih ekonomija, ali da li je zaista nemački radnik toliko puta bolji od našeg, siguran sam da nije", ukazuje Nestorović.

Takođe ukazuje i da zabrinjava to što se u mnogim oblastima ne poštuje ni minimalna cena rada koja je garantovana zakonom, pa se u nekim firmama u oblasti građevine i metalskoj industriji radnicima isplacuju plate od svega 17.000 ili 18.000.

Zato se, kako je kazao, sindikati zalažu za to da se minimalna cena rada poveća na 143,5 dinara po satu, ali se tome protive predstavnici poslodavaca koji smatraju da se za to još nisu stekli uslovi u privredi.

Radna grupa bi do kraja nedelje trebalo da razmotri predloge svih članova Socijalno-ekonomskog saveta, a odluka o visini minimalne cene rada trebalo bi da "padne" u ponedeljak, 14. septembra, dodao je.

Ukoliko se članovi SES-a tada ne dogovore, konačnu odluku doneće Vlada Srbije.

I predstavnici sindikata čiji članovi ne učetvuju u radu SES-a ukazuju da se minimalac u Srbiji mora povećati.

"Saopšteno je da je industrijska proizvodnja u junu veća za 13 odsto u odnosu na jun prošle godine. To je dobro, ali je onda valjda i logično da i radnici koji su najviše doprineli ekonomskom rastu, dobiju barem minimum kroz povećanje minimalne zarade", kaže predsednica ASNS Ranka Savić Tanjugu.

Savić ukazuje da je problem u Srbiji visoka stopa poreza i doprinosa, velika opterećenja privrede kroz raznorazne takse i namete, usporene reforme, sigurnost plasmana kapitala...

Podaci ASNS pokazuju da minimalnu zaradu u Srbiji prima 35.000 radnika. 

"Oni porimaju svega 21.000 dinara, neretko od toga žive četvoročlane porodice, a veliki broj radnika prima i manje od minimalne zarade, između 15.000-16.000 dinara i to se dešava i pored zakonske odredbe da radnik ne sme da prima manje od minimalne zarade", rekla je Savić.

Konsultant Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić mišljenja je da je osnovni faktor niskih zarada mali prihodi firmi, koji su značajno niži nego u drugim zemljama.

"Firme ovde nemaju prihode i ne mogu da naplate svoja potraživanja po 140-150 dana. Pored svega toga, u zadnjih nekoliko godina imamo stalni pad kupovne moći, sve se manje robe i usluga proda i prihodi su manji", rekao je Rajić Tanjugu.

Firme u Srbiji, osim što imaju prevelike rashode za sirovine i repromaterijale, imaju i velike rashode za zarade i doprinose, odnosno birokratski troškovi poslovanja su visoki.

"To iscrpljuje firme i izvlači novac iz njih i onda su zaposleni u njima žrtve tog sistema", kaže Rajić.

On je ukazao i da svega 30 do 40 odsto zaposlenih u Srbiji ima zaradu iznad 350 do 400 evra koja se smatra prosečnom, pa smo i po tome, ne samo po visini minimalca na evropskom dnu.

"Naši obrazovani i visoko- kvalifikovani ljudi su potcenjeni u odnosu na Evropu, i plaćeni su 10 do 12 puta manje nego u Nemačkoj ili četiri do pet puta manje u odnosu na Sloveniju", ukazao je Rajić.

Osvrćući se na to da sindikati ukazuju da radnici u nekim sektorima rade i za platu koja je niža od minimalca, on je rekao da taj problem postoji i u kineskim radnjama u Srbiji, u kojima radnici dobijaju svega 10.000 do 12. 000 dinara mesečno.

"To je takođe protivzakonito, a niko im ne staje na put", kategoričan je Rajić.

Minimalac bi, kako kaže, nedvosmisleno trebalo da bude neoporeziv.

"To u Srbiji nije slučaj pa se minimalna zarade koja je zaista veoma niska, još i oporezuje", zaključio je Rajić.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Članovi Gradskog veća su razmotrili analizu stanja u JKP „Energana“ Sombor, koju su za 51. sednicu, pripremili članovi Veća - Sava Dojić, za finansije i privredu, Miroslav Kovačić, za komunalnu oblast i Milan Rakas, pomoćnik gradonačelnika za ekonomski razvoj. U dostavljenoj analizi navedeno je da je stanje u JKP „Energana“ „toliko alarmantno da je ugroženo dalje poslovanje, kao i opstanak preduzeća“.

Kao osnovni pokazatelji stanja u preduzeću navedeni su: blokada računa - u periodu od 17. januara 2014. do 20. aprila 2015. godine tekući račun  „Energane“, bio u blokadi 241 dan. Račun je  20. aprila 2015. godine bio blokiran na iznos od  173 miliona dinara, odnosno na isti iznos kao i 8. oktobra 2014. godine, bez obzira na to što im je u međuvremenu (do 20. aprila 2015. godine) iz budžeta grada Sombora obezbeđeno nešto više od 53 miliona dinara. Na isti dan nenaplaćena potraživanja iznosila su nešto više od 187 miliona dinara.

- I pored ovako lošeg stanja u preduzeću, prosečna zarada u JKP „Energana“ je najveća od svih javnih preduzeća u gradu Somboru i iznosi 60.546,00 dinara, a došlo je i do primanja novih radnika, te ih je sada 40 – navedeno je u analizi.

Gradsko veće je prihvatilo zaključak koji su predložili članovi Veća, Dojić i Kovačić, te Rakas, pomoćnik gradonačelnika.

Zaključak:

JKP „Energana“ je naloženo da odmah pređe na isplatu minimalne zarade u skladu sa zakonom i uz sačinjavanje aneksa ugovora o radu. Rukovodstvu ovog preduzeća je naloženo i da se u roku od 15 dana od dana prijema zaključka Gradskog veća, izjasni da li je u stanju da obezbedi grejanje za grejnu sezonu 2015/2016. godine.

Gradsko veće je u delu  zaključka koji se odnosi na pritužbe građana na nezakonit obračun kamata, navelo „da je obračun kamate moguć ako je ona ugovorena i ukoliko se iskazuje u svakom računu, u suprotnom – obračun kamate je moguć samo prilikom utuženja potraživanja“.

„Energani“ je naloženo i da građanima-korisnicima usluga toplotne enrgije koji žele da svoje stanove isključe sa sistema grejanja to i omogući  u skladu sa pozitivnim propisima.

Gradsko veće je naložilo „Energani“, da u skladu sa zakonskim propisima, sa sistema grejanja isključi sve dužnike i da o izvršenju zaključka, Gradsko veće obaveštava nedeljno.

Objavljeno u Somborske vesti

Na sastanku Radne grupa za izmene Zakona o radu ni danas nije postignut konsenzus sindikata i poslodavaca o utvrđivanju visine minimalne zarade, izjavio je Tanjugu potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) Zoran Mihajlović.

Prema njegovim rečima, članovi Radne grupe su na današnjem sastanku, ipak, postigli tehničku usaglašenost o teminologiji invalidnih lica, zaštiti zaposlenih žena na porodiljskom odsustvu i načinu korišćenja godišnjih odmora.

Mihajlović je kazao da se sastanak nastavlja sutra, te da će na njemu, pored razgovora o utvrđivanju minimalne zarade, biti reči i o otkazima ugovora o radu i proširenom dejstvu kolektivnog ugovora.

Objavljeno u Somborske vesti

Tročlano domaćinstvo na teritoriji grada Sombora je, prema podacima Odseka za planiranje i statistiku, tokom februara za kupovinu namirnica sadržanih u tzv. novoj minimalnoj potrošačkoj korpi izdvojilo 16.006,82 dinara. Ako minimalnu potrošačku korpu uporedimo sa minimalnom zaradom koja je u februaru iznosila 18.400,00  dinara i na „spisak“ dodamo realne mesečne obaveze jedne porodice poput računa za električnu energiju, grejanje, troškova za higijenu, dobićemo realniju sliku  životnog standarda porodica koje žive od zakonom zagarantovane minimalne zarade.

Prosečna potrošačka korpa u februaru je vredela 25.937,77 dinara, a prosečna zarada za isti mesec prema statističkim podacima u Somboru je iznosila 37.597,00 dinara.

Sa aspekta vrednosti potrošačkih korpi, bez obzira na to da li je u pitanju minimalan ili  prosečan statistički sadržaj u korpama, februar je bio predugačak mesec i za penzionere.

Dvočlana penzionerska domaćinstva u Somboru,  za namirnice sadržane u minimalnoj potrošačkoj korpi izdvojila su 10.671,21 dinar, dok je za prosečnu penzionersku potrošačku korpu bilo potrebno izdvojiti 17.291,85 dinara. Poređenja radi, prosečna penzija u Somboru je iznosila 24.649,67 dinara.

Međutim, od ukupno 17.896 penzionera na teritoriji grada, penziju manju od prosečne primilo je  8.000 penzionera. Takođe poređenja radi, penzije manje od 13.221,90 dinara primilo je 2.574  penzionera, što je 14,38 odsto od ukupnog broja penzionera. Prema statističkim podacima najveći broj penzionera, odnosno 5.559, prima penzije u iznosu od 26.191,01 do 43.615,00 dinara.

Obe kategorije Somboraca, i oni koji rade i penzioneri, imaju gotovo istovetan sadržaj u potrošačkim korpama. I jedni i drugi, u februaru su najviše potrošili za nabavku svežeg i prerađenog mesa, mleko i mlečne proizvode, te hleb i testenine.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top