Da li će i privrednici ostati kratkih rukava u vezi sa očekivanjima da se smanje porezi. Pre svega oni na zarade, za koje mnogi kažu da ih najviše tište. Za sada je najavljeno da bi neoporezivi deo zarade mogao da se poveća. Da li je to dovoljan podsticaj preduzetnicima?

Dragan Stojanović je vlasnik firme "Eurošped" iz Zemuna, koja se bavi specijalnim prevozom, po celoj Evropi i zapošljava više od 30 radnika. Firmu je otvorio pre 27 godina, kaže, u najtežem trenutku za pokretanje biznisa. Ni danas nema mnogo prostora za nove investicije i zapošljavanja. Visoki porezi na zarade, na vrhu su njegove liste problema.

"Znamo da je procenat zahvata od 68 odsto ubedljivo najveći u okolini, u našem okruženju. Sa pedeset posto bismo mogli biti svi zadovoljni i država da zadrži sadašnji nivo novca koji dobija, a i privrednici koji plaćaju realno bi mogli da povećaju platu svojim zaposlenima, da ne bude uvek baš baš minimalna plata", kaže vlasnik Eurošpeda.

Smanjenju poreza na plate, trebalo bi da prethode promene u budžetskoj politici, upozoravaju ekonomisti. Kao najvažnije izdvajaju - povećanje državnih ulaganja, manje prebacivanja dobiti javnih preduzeća u državnu kasu, umereno povećanje plata i penzija.

"Ne možemo istovremeno da povećamo mnogo i plate i penzije i da smanjimo poreze i da povećamo mnogo investicije. Ako bismo pokušali da sve to uradimo, onda bi se ponovio scenario iz perioda 2006. i 2008. godine kada smo posle relativno dobrog fiskalnog rezultata u 2005. u kasnijim godinama pokvarili taj rezultat i na kraju je stvoren takozvani strukturni deficit", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Čak i da privredni rast bude veći od očekivanog, razlika bi trebalo da se usmeri na povećanje javnih investicija, kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović. Dodaje - Srbiji je hitno potrebna poreska reforma.

"Ta reforma bi trebalo da obuhvati preraspodelu poreskog opterećenja sa rada na potrošnju, odnosno da bi fiskalno rasterećenje rada bilo osetnije, bilo bi neophodno sa druge strane povećati neke druge poreze, kao što su porezi na potrošnju", kaže Saša Ranđelović.

Iz Vlade se neretko čuje da je to težak - reformski korak. I to zato što država ostvaruje visoke prihode po osnovu oporezivanja zarada. Ekonomska računica pokazuje: smanjenje poreza i doprinosa na plate za samo jedan procentni poen dovelo do pada prihoda budžeta za oko 100 miliona evra godišnje.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 11 septembar 2017 00:00

Povišice onima koji su najavili štrajkove

* Penzionerima se još uvek oduzima "solidarni dinar", pa se ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto neće približiti penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne * Crnobrnja: Odluka o dizanju plata politički motivisana pred beogradske izbore * Veće plate mogu doprineti rastu potrošnje i posledično BDP-u

Iako ni Ministarstvo finansija, ni MMF ni Fiskalni savet još nisu izašli sa gotovim računicama o stanju u državnoj kasi, niti je izvesno koliko će nakon pada proizvodnje u poljoprivredi i energetici biti smanjena procena rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini...

... i Vlada i ministri uveliko najavljuju da većina zaposlenih u javnom sektoru može da računa na veće plate u narednoj godini. To bi, objašnjavaju, trebalo da podstakne potrošnju koja je uz izvoz jedna od poluga za rast BDP-a. Ono što ne objašnjavaju, jeste da su povišice, ako se izuzmu najstariji sugrađani, obećane uglavnom onima čiji su sindikati za početak jeseni najavili štrajkove.

Debljim novčanicima moći će da se nadaju prosvetari, ali je neizvesno da li će biti razmatran njihov zahtev da povećanje iznosi 20 odsto. Za deset odsto mogle bi da porastu zarade u vojsci, policiji i bezbednosnim službama, u zdravstvu se nadaju najvećoj povišici u ovoj raspodeli, a i ovoga puta najmanje će, verovatno, dobiti penzioneri. Njima se još uvek oduzima "solidarni dinar" pa ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto svi oni čija primanja prelaze 25.000 dinara neće moći da se približe penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne. NJih bi trebalo da uteši jednokratna pomoć od 6.000 dinara, najavljena uz novembarsku isplatu.

Ono što je takođe u najavi, može da zabrine poslodavce u privatnom sektoru, jer je predviđen i rast minimalne zarade, za šta oni tvrde da nemaju prostora. Ali da bi i njih odobrovoljili, iz Vlade diskretno nagoveštavaju da će biti reči o podizanju osnovice neoporezivog dela plate. Prema rečima Milana Kneževića, vlasnika konfekcije Modus, takve najave su nastavak ekonomske politike vođene pre stabilizacije.

- To očito ide na uštrb rešavanja izuzetno teških uslova poslovanja i velikih zahvatanja iz privrede, pa će zaposlenima u javnim službama nakon povećanja plata krenuti bolje, a onima u realnom sektoru lošije - ističe Knežević i dodaje da će biti uvećan jaz u platama za isti rad u državnim službama i u privredi.

O kojim se iznosima povišica priča i da li su ostvarivi, konačnu reč daće misija MMF-a. Tehnički razgovori o tome počeće već naredne nedelje, a odluka se očekuje nakon redovne revizije predviđene za oktobar. Do tada bi i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija već mogli da imaju svoju računicu, pa su ekonomisti za sada krajnje uzdržani u komentarisanju najavljenih poteza.

- Jedino što pouzdano mogu da kažem, jeste da je takav potez opasan za fiskalnu stabilnost. Sadašnji suficit u budžetu nije trajno stanje i mislim da zato najavljena povećanja nisu mudra odluka u ovom trenutku - kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i profesor emeritus Mihailo Crnobrnja kaže da je odluka o povećanju zarada politički motivisana, pred beogradske izbore i uoči dolaska misije MMF-a, što je vidljivo i iz najava koje je, bez procenta i iznosa, dala premijerka.

- Veće zarade ne moraju biti samo populistički potez vlasti, jer je činjenica da je povećanje potrošnje jedan od modela za rast BDP-a. To ne mora da ugrozi ni budžetsku stabilnost, jer je sve stvar prioriteta. Na primer, mi smo jedna od retkih zemalja koja zakonom propisuje da javni dug ne sme biti iznad 45 odsto. Kod nas je bio i 74 i ako se kao cilj postavi smanjenje zaduženosti, onda ne samo da povećanje plata ugrožava budžet, nego bi se mogli očekivati i novi udari na zarade i penzije. Ali, deficit je sada saniran, MMF više ne vrši takav pritisak na konsolidaciju državne kase, nivo javnih investicija je takođe smanjen, pa je odluku o podsticaju potrošnje bilo moguće doneti. Tome u prilog ide i bolja fiskalna naplata, što je dobar osnov za ovakav potez - kaže za Danas Crnobrnja.

Veći minimalac puni budžet
- Sindikati i poslodavci nikada nisu uspeli da se dogovore oko povećanja minimalne cene rada, što vlast koristi i sama je birokratski propiše. Ali, pri tom, ne menja osnovicu neoporezivog dela od 11.400 dinara, pa svaki rast minimalca puni državnu kasu. Tako privreda ima znatno veće troškove, a nakon poslednje povišice oni su bili uvećani za 17 odsto. Druga bi priča bila kad bi naša država sledila primer većine drugih, pa minimalac potpuno izuzela iz sistema poreza i doprinosa - kaže Milan Knežević i podseća da je upravo zbog teških uslova privređivanja 46.000 firmi u blokadi, i one ne mogu da isplaćuju nikakve zarade.

Brnabić: 10 odsto za MUP samo predlog
Beograd - Ne bih da licitiram koliko će kome biti povećana plata, izjavila je juče premijerka Srbije Ana Brnabić i objasnila da vest o tome da će bezbednosnom sektoru plata biti povećana za 10 odsto nije gotova stvar, već da je to samo predlog koji su predstavnici tog sektora uputili Ministarstvu finansija, prenosi Fonet. Brnabić je rekla da je juče o tom zahtevu predstavnika bezbednosnog sektora razgovarala sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

"Nemamo konačan predlog budžeta za narednu godinu", napomenula je Brnabić i najavila da će predlog bezbednosnog sektora za povećanje plata za deset odsto biti razmotren.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 06 jul 2017 00:00

Veće plate možda 2018.

Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf.

Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom.

S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe
treba finansirati.

Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf.

Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati.

Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu.

Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna.

Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija.

Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Veće plate možda 2018. Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf. Piše: Fonet 05. jul 2017. 20:48 Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf. Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom. S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe treba finansirati. Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf. Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati. Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu. Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna. Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija. Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dok premijer Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će do kraja godine biti povećane ne samo plate u javnom sektoru i penzije već i minimalne zarade u realnom sektoru, poslodavci i stručna javnost tvrde da ne postoje uslovi za tako nešto.

 

Sindikati pak kažu da je povećanje zarada u privatnom sektoru ne stvar dobre volje već nužnost, ali sumnjaju da će do toga zaista i doći, a tvrde da objektivno neće biti ni povećanja zarada u javnom sektoru već eventualno samo vraćanja na nivo od pre smanjenja.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da nivo najnižih plata zavisi od utvrđivanja minimalne cene rada.

- To je segment koji važi kako za realni tako i za javni sektor i određuje ga Socijalno - ekonomski savet. Mi smo svojevremeno imali povećanje minimalne cene rada, a da li će se stvoriti uslovi za to i u ovoj godini zavisi od više faktora. O tome se odlučuje zaključno sa septembrom. Prvenstveno će zavisiti od toga kakav će biti rast BDP-a i inflacije te će nivo minimalnih zarada morati biti usklađen sa tim segmentom. Za sad nema realne osnove za povećanje zarada u privatnom sektoru jer je preduslov za to smanjivanje obima parafiskalnih nameta i dažbina kojima su poslodavci opterećeni. Dosad do toga nije došlo samim tim veoma je teško govoriti o mogućnosti povećanja zarada u takozvanom realnom sektoru - objašnjava naš sagovornik.

Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Sintelon, takođe tvrdi da ne postoji ekonomska osnova za povećanje plata u realnom sektoru, a da ne bi bilo dobro ni da se zarade povećaju u javnom sektoru.

- Činjenica je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji, ali to još nije dovoljno. Naime taj rast je još uvek manji od visine kamata koje moramo da plaćamo za kredite koje koristimo tako da nema osnove za povećanje plata. Kada je reč o realnom sektoru tu država ne bi trebalo da se meša i nivo plata tu zavisi od tržišnih uslova, produktivnosti i održivog stanja u konkretnom sektoru. Bilo bi veoma loše da se država tu meša i određuje visinu plata. Loše je i to što bi u slučaju povećanja plata u realnom sektoru došlo i do zahteva da se zarade povećaju i u javnom a ne postoje ekonomski parametri na osnovu kojih bi to danas moglo da se primeni u Srbiji - smatra Pavičić.

Istovetnog mišljenja je i ekonomista Ljubomir Madžar.

- Istina je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji. Međutim to nije dovelo do značajnijeg smanjenja javnog duga te smatram da je Fiskalni savet apsolutno u pravu što se protivi povećanju plata. To bi definitivno ugrozilo plan finansijske konsolidacije i u datom trenutku ne bi trebalo da se poseže za takvim merama. Ni u realnom sektoru ne vidim da su se stekli uslovi za povećanje zarada. Jednom rečju suviše je Srbija u datom trenutku siromašna da bi mogla da povećava plate - smatra Madžar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, konstatuje da su radnici u Srbiji već oguglali kada je reč o premijerovim obećanjima da će se povećati plate.

- Kada premijer kaže da će to uslediti do kraja godine radnici se uz sarkastičan osmeh pitaju, da, ali koje? Takođe čak i da Vučić svoje obećanje ispuni, besmisleno je govoriti o povećanju plata i penzija jer bi u tom slučaju reč bila samo o vraćanju tih primanja na nivo koji je približan onome kada su smanjene - ističe Ranka Savić.

Ona dodaje da kada je reč o realnom sektoru, postoji osnova za povećanje plata.

- Radnici u Srbiji su toliko nisko plaćeni da bi bilo sasvim normalno da se podignu plate i u javnom i u privatnom sektoru. Tu nema spora. Međutim veliko je pitanje da li će do toga zaista i doći. Privatni poslodavci u Srbiji, a kako pokazuju dostupni podaci, jesu povećali svoju produktivnost i profite, međutim jedini mehanizam kojim država može da utiče na taj sektor je povećanje minimalne zarade. S obzirom da je do njenog povećanja došlo skoro ne verujem da će doći i do još jednog u ovoj godini. Država ništa nije učinila da olakša poslodavcima i oslobodi ih brojnih parafiskalnih nameta tako da ni to ne uliva optimizam da će zarade u realnom sektoru biti povećane - navodi naša sagovornica.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", takođe tvrdi da se u konkretnom slučaju radi o zameni teza.

- Nije pravilno govoriti o povećanju plata u javnom sektoru već o njihovom vraćanju na prethodni nivo. Kada Vučić suspenduje odluku o smanjenju plata i penzija tek nakon toga se može govoriti o njihovom realnom povećanju. U suprotnom to je potpuna besmislica. Plate u Srbiji su veoma niske i naravno da ih treba povećati. Međutim, premijer Vučić demagoški stalno najavljuje povećanje plata ali do toga nikako da dođe. Što se tiče realnog sektora tu plate zavise od poslovanja tih preduzeća. Vlada Srbije umesto da ukine parafiskalne namete malim i srednjim preduzećima i tako stimuliše poslodavce da daju veće zarade na tom planu nije uradila ništa. Takođe ne verujem ni da će poslodavci ali ni međunarodne finansijske organizacije podržati Vučićevu ideju o povećanju plata zaposlenima u realnom sektoru. Time bi direktno bio smanjen profit mnogih stranih kompanija, a praksa je pokazala da Vučić daleko više brine o interesima poslodavaca nego radnika, pa ne verujem da će rizikovati sukob sa krupnim kapitalom. Stoga, iako bi povećanje plata u Srbiji i u javnom i u realnom sektoru mogla da bude ocenjena kao nasušna potreba, ne verujem da će do toga i doći. Pre sam mišljenja da ovakvim izjavama Vučić želi da dobije kratkoročne i jeftine političke poene u javnosti - zaključuje Veselinović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji 20 odsto najbogatijih ima na raspolaganju devet puta više novca od 20 odsto najsiromašnijih.

Po tom pokazatelju je nejednakost u Srbiji izraženija nego u bilo kojoj članici EU gde je prosek 5,2 odsto, pokazao je novi izveštaj evropskog statističkog zavoda Eurostat.

Od zemalja obuhvaćenih izveštajem, Srbija ima najveću nejednakost po raspoloživom prihodu, odnosno prihodu umanjenom za poreze i slična davanja, koji se može trošiti ili štedeti, a sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta, dok je u EU situacija najnepovoljnija u Rumuniji gde je ovaj odnos 8,3.

Izvesna razlika u primanjima smatra se pozitivnom, kao podsticaj za rad, inovacije i usavršavanje, ali se veliki raspon povezuje i sa siromaštvom, socijalnom isključenošću, i kriminalom, navodi se u izveštaju Eurostata koji se bazira na podacima iz 2015. godine.

Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod četiri i u Finskoj, Sloveniji, Švedškoj, Holandiji i Belgiji.

Austrija, Nemačka, Mađarska, Poljska i još neke zemlje spadaju u privrede sa razlikom u primanjima između četiri i pet, Italija i Portugalija su u grupi zemalja sa razlikom do šest, dok su razlike veće u baltičkim zemljama, Španiji, Grčkoj, Bugarskoj Rumuniji.

Srbija spada u manjinu zemalja u kojima stariji od 65 imaju nešto veće prihode od mlađih, sa odnosom oko 1,1, a ovo je slučaj u šest zemalja EU – Luksemburgu, Grčkoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj i Rumuniji, dok je u EU u proseku stariji imaju prihode na nivou 93 odsto ostalog stanovništva.

Situacija je po ovom pokazatelju najnepovoljnija u Estoniji, Letoniji, Bugarskoj, Litvaniji, a slede Malta, Danska, Švedska i Belgija, gde stariji imaju ispod 80 odsto prihoda ostatka stanovnišva, a u izveštaju se napominje se da bi taj nizak odnos mogao da bude odraz visine penzija.

Srbija je takođe među zemljama u kojima je najviši rizik od siromaštva, meren udelom ljudi koji imaju primanja ispod 60 odsto srednjih primanja u zemlji (medijane).

Po ovom pokazatelju, najnepovoljnija situacija je u Rumuniji – 38,2 odsto i Španiji, dok su iznad evropskog proseka od 25 odsto još i Grčka, Bugarska, Italija, Portugalija, a najmanji rizik od siromaštva je u Finskoj (13,2 odsto), Francuskoj (15,7 odsto), dok je u Nemačkoj oko 22 odsto.

Prema jednom drugom izveštaju Eurostata, Srbija je pri samom dnu u Evropi i po neto srednjem prihodu punoletnog stanovništva, sa godišnjim prihodom od 2.591 evra, od čega niži prihod ima samo Rumunija - 2.410, dok je evropski prosek 16.580 evra.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Statističari su u januaru zabeležili pad prosečnih zarada u svim opštinama Zapadnobačkog okruga.

U Somboru je prosečna neto zarada bila 33.359 dinara i za 21,7 odsto je manja od zarade isplaćene u decembru, u Apatinu 39.204 dinara i manja je za 17,5 odsto, u Kuli 36.847 dinara što je za 8,8 odsto manja zarada u odnosu na onu koja je isplaćena u decembru u toj opštini, dok je u Odžacima iznosila 19.031 dinara i nominalno je za 67,5 odsto manja od zarade isplaćene u decembru prošle godine.

Prosečna neto zarada isplaćena u Republici Srbiji u januaru 2017. godine iznosi 41.508 dinara.

U odnosu na prethodni mesec, prosečna neto zarada nominalno je manja za 22,4 odsto i realno je manja za 23,5 odsto, saopštio je RZS.

Pad zarada isplaćenih u januaru 2017. u odnosu na zarade isplaćene u decembru 2016. godine rezultat je pre svega dinamike isplata.

Naime, krajem decembra 2016, zbog novogodišnjih i božićnih praznika, isplaćene su i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom januara 2017. godine, navedeno je u saopštenju.

Objavljeno u Somborske vesti

Najveću prosečnu bruto zarada u Zapadnobačkom okrugu imaju stanovnici Odžaka sa prosečnom zaradom koja je isplaćena u decembru od 80.415 dinara. Iza Odžaka je Apatin sa prosečnom zaradom od 65.680 dinara, dok su u Somboru i Kuli isplaćene niže zarade od 58.771 odnosno 55.709 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćene u Zapadnobačkom okrugu u Apatinu iznosi 47.546 din., Kuli 40.411 din., Odžacima 58.631 din, i Somboru 42.590 dinara.

Prosečna bruto zarada isplaćena u Srbiji u decembru 2016. godine u iznosi 73.641 dinar. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u decembru 2016. godine iznosi 53.456 dinara. U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 16,8% i realno je veća za 16,9%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 16,8% i realno je veća za 16,9%. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 4,1% i realno je veća za 2,5%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 3,8% i realno je veća za 2,2%.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministar finansija Dušan Vujović rekao je večeras za Radio televiziju Srbije (RTS) da dodatno povećanje plata i penzija u ovim okvirima nije moguće, ali da će to zavisiti od privrednog rasta.

 

On je, gostujći u Dnevniku RTS, istakao da je "predviđeno povećanje plata i penzija nešto neuobičajeno u ovom trenutku".

"MMF obično sačeka do kraja programa, ali mi smo uspeli da se izborimo za povećanje", rekao je Vujović.

Na kreiranju budžeta se, kako je rekao, radilo dugo, ali da u svakom budžetu ima stvari na koje se može uticati i nasleđenih stvari.

"Iako poslanicima izgleda kao kratak rok, mi na budžetu radimo jako dugo. Već prvih dana novembra formirali smo prvu procenu budžeta", objasnio je Vujović. Istakao je da su preduzeća u restuktuiranju jedna od nasleđenih stvari u budžetu.

"Pretpostavka je da to mora da reši sledeće godine, predvideli smo neke rashode za to i da sprečimo neke nove rupe da se otvaraju u javnom sektoru", napomenuo je Vujović.

Govoreći o izborima koji su planirani naredne godine, Vujović je izjavio da su rashodi za tu svrhu predviđeni budžetom: "Sledeća godina je izborna godina i u planu su ti rashodi, a ako bude dopunskih troškova naći će se prostor i moći ćemo da reagujemo. Budžet ima dovoljno fleksibilnosti".

Krajem naredne nedelje, kako je najavio, očekuju se ocene šeste kontrole aranžmana sa MMF.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 03 novembar 2016 00:00

U okrugu najviše i dalje zarađuju Apatinci

Prema saopštenju Regionalne privredne komore Sombor nema promena kada je reč o visini isplaćenih zarada bez poreza i doprinosa u Zapadnobačkom okrugu. Na listi isplaćenih zarada za septembar vodi opština Apatin sa prosečnom platom od 42.475 dinara.

Na drugom mestu je opština Odžaci sa prosečnom zaradom od 39.970 dinara, sledi opština Kula sa isplaćenih 39.357 dinara. Na začelju je i dalje Sombor gde je prosečna septembarska zarada iznosila 37.992 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je postignut dogovor s MMF da plate budu veće 5 do 7 odsto, i da se dodeli jednokratna pomoć penzionerima.

Nastavnicima i učiteljima plate će trajno biti povećane izemeđu pet i sedam odsto, lekarima i medicinskom osoblju pet odsto, koliko će plate biti povećane i zaposlenima u kulturi, u vojsci, policiji, institucijama socijalne zaštite i pravosuđu.

Penzioneri će dobiti do 6 000 dinara više.

"Za tri, četiri nedelje po pet, šest hiljada linearno deliće se jednokratna pomoć penzionerima, a od 1. janura biće i povećanje penzija", rekao je Vučić.

Povećanje penzija trajno će uslediti od nove godine, a takođe radnici zaposleni u pravosuđu treba da se opredele da li žele povećanje od pet doasto ili jednokratnu pomoć, poručio je premijer.

Vučić obraća se javnosti iz pres sale Vlade, prvi put nakon bezbednosne pretnje u Jajincima i razgovora sa MMF-om u subotu.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 28 septembar 2016 00:00

Vujović: O povećanju plata krajem oktobra

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović rekao je danas da je za povećanje plata i penzija potreban ekonomski rast, a ne samo fiskalni rezultat i da će se tačan procenat povećanja znati krajem oktobra, kada misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dođe na zvanične pregovore.

 

Vujović je za RTS rekao da u ovom trenutku Srbija ima suficit budžeta, ali da će na kraju godine zabeležiti blagi deficit od oko dva odsto, a da se u narednoj godini očekuje mnogo manji deficit od 1,5 do 1,7 odsto bruto domaćeg proizvod (BDP), prenosi FoNet.

Mi smo ovu godinu započeli sa projekcijama rasta od 1,2 odsto, to je podignuto na 1,8 odsto, a na osnovu većih investicija i svih drugih performansi to smo dodatno podigli na oko 2,5-2,6 odsto, što se sada ostvaruje i možemo to čak i da premašimo, objasnio je Vujović.

Takvi rezultati nam, rekao je Vujović, daju osnov da verujemo da možemo da ostvarimo trajni prostor za povećanje plata i penzija.

Krajem oktobra, kada misija MMF dođe na zvanične pregovore, Srbija će imati rezultate za tri kvartala i znaće se preciznije za koliki će procenat biti povećane plate i penzije, rekao je Vujović.

Gostujući na RTS Vujović je istakao da je za Srbiju važno donošenje jednostavnog poreskog sistema gde će dažbine biti proporcionalne ekonomskoj moći zemlje.

On je najavio formiranje radne grupe, u koju će biti uključeni Poreska uprava i sektor Ministarstva finansija koji se bavi razrezivanjem stopa poreza, kao i MUP i svi drugi nadležni sektori, prenosi B92.

"Želimo da rezultat bude slično ukupno poreske opterećenje, tako da oni koji imaju automobile sa većom kubikažom a manje vrednosti, ne budu preopterećeni kao danas", naveo je Vujović.

On je objasnio da će ljudi koji imaju automobil vredan 300 evra i dalje plaćati porez, ali da će poreska stopa biti realna i proporcionalna vrednosti automobila. Isto tako, poreska stopa će biti viša za automobile veće vrednosti.

Ističući da je procedura već pokrenuta, ministar je rekao da očekuje da će ona biti završena u narednih mesec-dva i da će se od 1. januara novi propis naći u primeni.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 26 septembar 2016 00:00

Prosečne zarade u okrugu nepromenje

U Zapadnobačkom okrugu situacija što se tiče zarada je nepromenjena u odnosu na prošli mesec. Apatin sa prosečnom zaradom koja je isplaćena u avgustu od 55.475 dinara i dalje je na prvom mestu što se tiče isplate.

Iza Apatina su Odžaci sa prosečnom zaradom od 54.962 dinara, dok su u Somboru i Kuli isplaćene najniže isplaćene zarade 49.258 i 51.863 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Zapadnobačkom okrugu u Apatinu iznosi 40.027 din, Kula 37.527 din, Odžaci 39.557 dinara i Sombor 35.663 dinara.

 

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 19 septembar 2016 00:00

Sekulić: Nema povišica u Opštinskoj upravi

Predsednik opštine Apatin, Radivoj Sekulić, izjavio je u emisiji “Direktno“, da je vest o navodnim povišicama u Opštinskoj upravi objavljena kako bi se javnost obmanula i skrenula sa prave istine.

On je odgovarajući na pitanja građana rekao da je Opštinska uprava podnela zahtev Ministarstvu finansija za povećanje planirane mase sredstava za zarade, ali da se on nije odnosio na eventulane povišice kako je plasirano u javnosti nego za isplatu ličnih dohodaka bivših funkcionera i dela zaposlenih u Turističkoj organizaciji i Mesnoj zajednici.

,,Opštinska uprava je podnela zahtev Ministarstvu finansija za povećanje mase sredstava za lične dohotke, međutim tu se uopšte ne radi o nekakvom povećanju plata. U budžetu je strogo definisana suma koja se isplaćuje za lične dohotke u tekućem mesecu i mi smo imali veliki problem, jer je nekoliko lica koji su bili funkcioneri u prethodnoj vlasti i posle prekinutog radnog odnosa nastavilo da prima lične dohotke'', rekao je Sekulić.

,,Dodatna sredstva smo tražili za isplatu bivšeg pomoćnika predsednika opštine, Dragana Hrnjaka, i sekretara Damira Rastovića, a koji su 3 meseca nakon prestanka funkcije nastavili primati lične dohotke. Pored njih, tu su i Živorad Smiljanić i Miodrag Bakić, koji narednih 6 meseci imaju pravo na lične dohotke i na godišnje odmore koje nisu koristili.
On je dodao da su sumom od oko 3 miliona dinara obuhvaćena i 4 zaposlena u MZ Apatin i 3 u Turističkoj organizaciji prema kojima bi se ovim sredstvima isplatile obaveze narednih 5 meseci.

Sekulić je rekao da će Opštinska uprava ovu informaciju objaviti na svom sajtu, te da će se svako koga to bude interesovalo moći i lično uveriti.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Ukoliko prosvetnim radnicima ne budu isplaćene sve zakinute zarade do 20. septembra, tri reprezentativna sindikata obrazovanja krajem tog meseca stupiće u jednodnevni štrajk upozorenja, neodražavanjem prvog časa u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni.

Ovo su na današnjoj konferenciji za novinare najavili predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) i GSPRS “Nezavisnost”.

Predsednik SRPS Slobodan Brajković kaže da je Ministarstvo prosvete zbog nezakonitog obračuna zarada tokom godišnjeg odmora u 2013. i 2014. godini zakinulo prosvetnim radnicima po 3.500 dinara i još 5.500 prošle godine i da, iako su priznali grešku, oduzeti novac nisu vratili prosvetarima. Na pitanje Danasa da li će sindikati odustati od štrajka ako vlada isplati samo novac koji im duguje za 2015. godinu, što je najavljeno, Brajković je odgovorio da u ovom trenutku ne zna hoće li time prosvetni radnici biti zadovoljni, te da je odluka o protestu na rukovodećim organima. On je podsetio da je prosečna plata u obrazovanju 17 odsto niža od proseka Republike i najavio da će od vlade i resornog ministra tražiti da se budžetom za narednu godinu one izjednače. Brajković je precizirao da je prosečna zarada u Srbiji u prethodnom mesecu iznosila 46.280 dinara, a u obrazovanju 39.500, uprkos činjenici da je u tom sektoru oko 80 odsto zaposlenih sa visokom stručnom spremom. Sindikati traže i da im se isplati nagrada, predviđena posebnim kolektivnim ugovorom i sporazumom, koji su potpisali sa vladom posle prošlogodišnjeg petomesečnog štrajka.

Sindikati su rekli da očekuju pozov ministra za sutrašnji sastanak, ali nisu precizirali o čemu će razgovarati. Na pitanje da li će učestvovati u protestu koji je za 31. avgust najavila Unija sindikata prosvetnih radnika, Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, je rekla da ih dosad niko nije zvao da se pridruže, ali da će, ako dobiju poziv, podržati protest “jer imaju istu ideju”.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Zapadnobačkom okrugu situacija što se tiče zarada je nepromenjena, Apatin sa prosečnom zaradom koja je isplaćena u julu od 77.783 dinara i dalje na prvom mestu što se tiče isplate, iza Apatina je Kula sa prosečnom zaradom od 52.561 dinar, dok su u Somboru i Odžacima isplaćene najniže isplaćene zarade 49.686 i 47.928 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Zapadnobačkom okrugu u Apatinu iznosi 56.358 din, Kula 38.106 din, Odžaci 34.752 din, i Sombor 36.001 dinara.

U Srbiji, prosečna zarada isplaćena u julu 2016. godine iznosi 63.699 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2016. godine, nominalno je manja za 0,5% i realno je manja za 0,4%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2016. godine iznosi 46.280 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 24 jul 2016 00:00

Povećanje plata vojsci i policiji

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija imati 1.500 najobučenijih vojnika, pripadnika Specijalne brigade, jer će povećati broj vojnika koji će biti primljen u tu jedinicu sa 200 na 300.

On je najavio do kraja godine skromno, ali koliko se može, biti poboljšan materijalni položaj vojnika i
policajaca.

Videli ste u Nemačkoj da država ne može da spreči svaki teroristički napad. Čestitam nemačkim policajacima na brzoj i dobro organizovanoj akciji, rekao je Vučić novinarima pošto je obišao u pančevačkoj kasarni Specijalnu brigadu Vojske Srbije.

Ponosan sam na našu vojsku, policiju, na odličnu saradnju koju imaju i spremni su da rade na odbijanju svakog napada na našu zemlju, rekao je Vučić. Vučić je, uz povećanje plata vojnicima, najavio da će pripadnici Specijalne brigade imati najbolju opremu i oružje.

Očekujemo nastavak saradnje sa zapadnim zemljama, Ruskom Federacijom, kineskim prijateljima, rekao je Vučić i najavio kupovinu još dva helikoptera nemačko-francuske proizvodnje, kao i naoružavanje bespilotnih letelica.

Svet se kreće u čudnom smeru i mi ćemo pokušati da zaštitimo svoju zemlju, rekao je Vučić koji je posetio Specijalnu brigadu Vojske Srbije u kasarni "Rastko Nemanjić", zajedno sa ministrima Zoranom Đorđevićem, Nebojšom Stefanovićem i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije LJubišom Dikovićem.

Vučić je najavio da će ministar odbrane Zoran Đorđević tokom večeri obići jedinice vojske i policije koje rade na sprečavanju ilegalnih migracija. Imamo nekontrolisani priliv ljudi iz Avganistana i Pakistana, uglavnom ekonomskih migranata, predočio je Vučić i poručio građanima da ne treba da brinu jer će Srbija znati da reši taj problem.

Srbija je u najtežoj situaciji otkad migrantska kriza postoji, pokazali smo dobro lice Srbije, ali kriminalne, ilegalne prelaske, krijumčarenje ljudi nećemo da dopustimo, naglasio je Vučić.

Vučić, kao lider Srpske napredne stranke, nije želeo danas detaljnije da govori o izložbi koju je organizovala njegova stranka, jer će to učiniti u ponedeljak ili utorak, ali je ukazao da je "nekima zasmetalo što je neko postavio ogledalo u kom su se videli".

Tu je postavljeno sve što je objavljeno meni, mojoj prodici, stranci koju vodim, ti ljudi se valjda time ponose. Šta im je zasmetalo? Lice im ne izgleda tako lepo kao što su mislili, naglasio je Vučić. Nisam uplašen, niti fasciniran njihovom mržnjom, rekao je Vučić.

Uspeli su kroz pojedine medije da naprave neverovatne stvari da se sprdaju sa marljivošću ljudi - "e idi Vučiću na more", dodao je on. Srbija neće više da bude poslednja i na dnu evropske lestvice po rastu sa minus 3,6 odsto, a sada ćemo da imamo plus 3,2 odsto, rekao je Vučić koji je ponovio da će pokušati da formira novu Vladu u prvoj polovini avgusta.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Statistika je pokazala da oni koji su u aprilu bili na vrhu po zaradama, sada su na dnu. Tako je majska plata u Apatinu svega 22.772 .

Aprilske prosečne plate u Srbiju jesu bile prešle 400 evra, ali su već prošlog meseca nominalno bile manje za 10,8 odsto, a realno za 10,9 odsto.

Tako je majska prosečna plata u Srbiji bila 43.951 , dok je ona u aprilu iznosila 49.246 dinara. Razlika od 6.298 dinara nije zanemarljiva, s obzirom da je to četvrtina minimalca koji dobija veliki broj zaposlenih u Srbiji. 

Pad zarada isplaćenih u maju u odnosu na april nadležni obrazlažu dinamikom isplata, jer su krajem aprila zbog uskršnjih i prvomajskih praznika, isplaćene i zarade koje bi inače bile isplaćene početkom maja. Pored toga, u aprilu su isplaćeni i bonusi za prvi kvartal ove godine, što je takođe uticalo na veće aprilske zarade u odnosu na majske. 

Bilo kako bilo, statistika je pokazala da oni koji su u aprilu bili na vrhu po zaradama, sada su na samom dnu. Tako je prosečna aprilska plata u Apatinu bila čak 79.801, a majska je svega 22.772 dinara, odnosno iznosi 29,7 odsto iznosa koji su zaposleni dobili u aprilu. Sa prosečnom majskom platom od 22.772 dinara zaposleni u Apatinu su na samom začelju u Vojvodini. Veliki pad prosečne zarade u maju beleži se i u Oyacima. U aprilu je prosečna zarada zaposlenih u ovoj opštini bila 56.624, a sada je samo 25.865 dinara, ili 45,7 odsto aprilskog proseka. Znatan pad doživala je i prosečna zarada u beočinskoj opštini, tako da sada zaposleni primaju 58,5 odsto aprilske plate. Naime, prosečna majska zarada u ovoj opštini iznosi 46.262 dinara, a samo mesec dana ranije prosek je bio 79.130 dinara. 

Pad majskih zarada beleži se i drugim vojvođanskim opštinama. Zaposleni u Kovinu prošlog meseca imali su prosečnu platu od 29.242 dinara i ona je bila tek 53,6 odsto onoga što su primili u aprilu. Jer, zaposleni su u Kovinu u aprilu primili prosečnu zaradu od 54.577 dinara, a u maju je u koveti prosečno bilo svega 29.242 dinara. Prosečna majska plata manja je i u Novom Sadu i iznosi 68,8 odsto aprilske, zatim u Bačkoj Palanci , gde je sada 89,1 odsto aprilske, Bečeju – 83 odsto, Inđiji – 79,8 osto, Rumi – 83,7 odsto i Šidu – 72,6 odsto aprilskih primanja zaposlenih. 

Ukoliko se posmatra cela Vojvodini , samo dve oblasti – južnobanatska i južnobačka imaju prosek veći od republičkog odnosno više od 43.951 dinara, dok tri opštine imaju prosečnu zaradu prošlog meseca veću od vojvođanskog proseka koji je u maju bio 41.378 dinara. Inače, prosek zarada u Vojvodini manji je za 2.573 dinara u odnosu na ostatak republike. Tako je u južnobanatskoj oblasti majska prosečna plata iznosila 44.795, dok je u južnobačkoj ona bila 44.422 dinara. U severnobačkoj oblasti prosečna majska plata je 41.553 dinara. Ostale četiri vojvođanske oblasti beleže zarade manje od 40.000 dinara. Tako je prosečna majska plata u severnobanatskoj oblasti 38.828, srednjobanatskoj 38.731, sremskoj 37.743 i zapadnobačkoj 33.362 dinara. 

Najveću majsku prosečnu zaradu beleži opština Vršac – 51.042 dinara, zatim Pančevo – 49.928, Novi Sad – 47.020, Beočin – 46.262, Bačka Palanka – 44.679, Pećinci – 45.908, Kanjiža – 43.127, Subotica 42.920 i Sremska Mitrovica – 41.749 dinara. Ako se izuzmu izuzetno male plate u Apatinu ,Oyacima i Kovinu koje su doživeli veliki majski pad, i dalje je u Vojvodini najmanja zarada u Kovačici – svega 29.242 dinara, zatim u Alibunaru 28.559, Sečnju 29.507 dinara. Tako je prosečna majska zarada zaposlenih u vršačkoj opštini za čak 21.800 dinara veća od one koju su primili radnici u Kovačici. No, u Kovačici je mala prosečna plata “trend”, jer je to opština koja pored Alibunara , već mesecima beleži najnižu zaradu u Vojvodini. U ove dve vojvođanske opštine majska prosečna plata manja je za svega nekoliko procenata u odnosu za aprilisku, jer su i tog meseca bili među najmanje plaćenim radnicima.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Apatin

Novi zakon o funkcionerima, koji je u planu, obezbediće povećanje plata funkcionerima u izvršnoj vlasti, kao što su ministri i državni sekretari.

U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kažu da bi se tako smanjila mogućnost korupcije.

“Ispod su samo prosvetni radnici i rudari”, citat je jedne epizode Nadrealista, u kojoj se govorilo o siromaštvu. Kada bi se danas govorilo o platama srpskih ministara, u regionu oni su na samom začelju 

Ekonomista Mahmut Bušatlija potvrđuje da su plate ministara male, ali ističe i da je srpska ekonomija slaba. 

“Ja sam apsolutno za to da ministri imaju veće, velike plate, ali pod dva uslova. Prvi uslov je da ti isti koji zagovaraju povećanje svojih plata do kraja dovrše sve te reforme koje su godinama obecavali”, kaže on. 

Bušatlija je dodao i da bi “ta plata bi trebalo da bude proizvod rada gospode ministara”. 

U srpskoj vladi, najviša primanja imaju ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bosković sa 163 hiljade i ministar policije Nebojsa Stefanovic sa 145 hiljada, dok su na dnu lestvice ministri energetike i prosvete Aleksandar Antić i Srđan Verbić sa po 89.000 dinara. 

Zagovornici povećanja plata državnim funkcionerima ističu da bi se tako smanjila mogućnost korupcije. Bušatlija, međutim, kaže da velike plate nigde nisu sprečile koruptivne radnje. 

“Ako postoji način, i da kazemo prilika da se nešto koruptivno završi - to će se završiti tako. Jedina brana tome jeste jedan pravosudni sistem i organi gonjenja koji to mogu da utvrde vrlo brzo i efikasno”, ističe Bušatlija. 

Da li će biti povećane plate ministrima u Ministarstvu za državnu upravi i lokalnu samoupravu i pored više poziva, B92 nije uspeo da sazna, jer niko nije hteo pred kamere nase televizije. 

Očigledno da tema povećanja plata državnim funkcionerima u predizbornoj kampanji nije najpoželjnija tema.

Prosečne plate ministara u državama regiona:

1. Slovenija - 2900 evra

2. Hrvatska - 2509 evra

3. BiH - Federacija BiH 1510 evra, Republika Srpska 1350 evra

4. Makedonija - 1100 evra

5. Crna Gora - 971 evro

6. Srbija - 948 evra

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 03 mart 2016 04:35

"Plate i penzije zamrznute još tri godine"

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da se fiskalna konsolidacija i reforme zaustavljaju a još nisu ostvareni ciljevi za ozdravljenje ekonomije.

 

“Učinjen je samo polovičan učinak. Jedino se značajno smanjio deficit i to je veliki uspeh vlade. Ali 3,7 odsto je još uvek veliki deficit i ne obezbeđuje ozdravljenje”, kazao je Petrović na konferenciji za novinare.

Ističe da u trogodišnjem planu vlade ne postoje kredibilne mere kojim bi se ovaj deficit smanjio kako bi se i javni dug smanjio. 

“Kada je reč od otpuštanju 75.000 ljudi za tri godine - to je nerealna mera, što se već pokazuje po onom što je do sada urađeno, tako da ta mera neće doneti uspeh”, naveo je on. 

Takođe, kako je kazao, potrebno je da se plate i penzije drže pod kontrolom, odnosno da ostanu zamrznute kako bi se išlo ka ozdravljenju ekonomije u naredne tri godine, jer to je sada jedina konkretna mera štednje. 

Petrović navodi da tokom 2015. jedva da su počele reforme kod javnih preduzeća, jedino se nešto radilo kod Železnica. “EPS i Srbijagas i dalje su u problemu”. 

“Kada je reč o preduzećima u restrukturiranju ,tek je rešena trećina problema, prema našoj oceni”, kaže on. 

Petrović je kazao da se prvo moraju rešiti problem EPS-a i Srbijagasa, navodeći da se moramo suočiti s tim problemima i početi da ih rešavamo. 

Što se tiče privatizacije, Petrović smatra da nema razloga za odlaganje rešenja za preduzeća kao što je Železara. 

“55.000 ima zaposlenih u tim problematičnim preduzećima, odlaganje tih problema stvara deficit u nekim drugim sredstvima. Možda može da se reši sudbina 35.000 od ovih 55.000 u ovoj godini”, smatra prvi čovek Fiskalnog saveta. 

Petrović ne smatra da će se ove godine naći rešenje za Železaru i RTB Bor, ali navodi da u slučaju Srbijagasa čak nije urađeno ni ono što je najbezbolnije. 

“Železnica je nešto svetlija tačka. Jeste veliki problem, ali je napravljen profesionalno dobar plan i kreće se u njegovu realizaciju”, kaže šef Fiskalnog saveta. 

Što se tiče smanjivanja subvencija, on je rekao da ta mera nije dobro pripremljena. “Kao što su subvencije za javni servis za koje se na primer ne zna da li će biti dovoljne”, naveo je on.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Članovi Socijalno ekonomskog saveta postigli su dogovor o do sada spornim članovima u Nacrtu zakona o platama, na današnjem sastanku.

Kako je najavljeno, očekuje se da će predlog zakona do kraja naredne nedelje biti pred poslanicima.

Prava zaposlenih u javnom sektoru, kako je rečeno na konferenciji, nisu umanjena ovim zakonom, već su u nekim segmentima i uvećana, rečeno je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije nakon sastanka SES-a. 

Potpredsednica vlade Kori Udovički rekla je, da bi vlada trebalo da usvoji Nacrt na prvoj narednoj sednici, a odmah nakon toga, verovatno već sledeće nedelje, Predlog zakona će biti upućen u Skupštinu Srbije. 

"Danas je veliki dan za dijalog u Srbiji. Dogovorili smo se o načinu kako ćemo u narednom periodu, a najviše u narednoj godini da uredimo odnos zarada u javnom sektoru koji pokriva oko 500.000 zaposlenih u državnoj upravi, javnim službama i drugim organima, ali bez javnih preduzeća. To nije bio mali zadatak", rekla je Udovički, koja je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave. 

Prema njenim rečima, dijalog je u prethodnim nedeljama pre svega bio razjašnjavannje, kako bi se obezbedila veća pravednost. 

"To ne važi samo za plate, već mora da se uvodi red i u statusu zaposlenih i definiciji javnih službi", navela je Udovički dodajući da su današnjim dijalogom otklonjene dileme u formulacijama u četiri člana zakona. 

"Dva člana su menjana samo u nijansama, više je reč o formulacijama, dok se suština se nije menjala", rekla je ona. 

Kada je reč o regresu i toplom obroku, dogovoreno je, kazala je, da se oni iskazuju posebno a ne u koeficijentu, sa mogućnostima bužeta u budućnosti. 

"Lokalne samouprave će i ubuduće morati da dogovaraju svoje budžete i da uređuju osnovice za plate, i tako se otklanja neustavnost sadasnsje situacije gde su koeficijenti drugačije određeni. Pred nama je veliki posao, ali posao koji obećava jer uvodimo red na način koji obećava", rekla je Udovički. 

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta kojoj je prisustvovao i premijer Vučić počela je danas oko 11:30, a jedina tačka dnevnog reda bio je Nacrt zakona o sistemu plata u javnom sektoru. 

Na sednici osim članova Kolegijuma Saveta, učestvovali i ministri Kori Udovički, Aleksandar Vulin, Dušan Vujović, Željko Sertić, Zlatibor Lončar, Srđan Verbić, Ivan Tasovac i Nikola Selaković.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 27 januar 2016 07:13

Somborci i dalje sa najnižom zaradom

 

U Zapadnobačkom upravnom okrugu najveća isplaćena zarada sa porezima i doprinosima je u Odžacima i iznosi 83.534 dinara, a najmanje je isplaćeno u Somboru 56.021 dinara, dok je u Kuli isplaćeno 61.286, a u Apatinu 75.748 dinara. Zarada bez poreza i doprinosa  najveća isplata je bila u  u Odzacima (60.560) , za njima sledi Apatin (55.109), Kula (44.854) i najmanje isplaćena zarada bez poreza i doprinosa je Somboru i iznosi svega 40.607 dinara.

Prosečna zarada isplaćena u decembru 2015. godine u Srbiji iznosi 70.763 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u novembru 2015. godine, nominalno je veća za 16,2% i realno je veća za 16,4%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2015. godine iznosi 51.485 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u novembru 2015. godine, nominalno je veća za 16,6% i realno je veća za 16,8%.

Prosečna zarada isplaćena u decembru 2015. godine nominalno je veća za 2,9% i realno je veća za 1,4% od prosečne zarade isplaćene u decembru 2014. godine. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru 2015. godine nominalno je veća za 3,0% i realno je veća za 1,5% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u decembru 2014. godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–decembar 2015. godine, u poređenju sa  prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–decembar 2014. godine, nominalno je manja za 0,5%, a realno je manja za 2,4%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–decembar 2015. godine, nominalno je manja za 0,2 i realno je manja za 2,1% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-decembar 2014. godine.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 29 decembar 2015 05:10

Somborci imaju najniže plate u okrugu

 

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u novembru 2015. godine iznosi 44.166 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u oktobru 2015. godine, nominalno je veća za 0,1% i realno je veća za 0,2%.

Prosečna zarada isplaćena u novembru 2015. godine nominalno je manja za 0,1% i realno je manja za 1,4% od prosečne zarade isplaćene u novembru 2014. godine. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u novembru 2015. godine nominalno je manja za 0,1% i realno je manja za 1,4% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u novembru 2014. godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–novembar 2015. godine, u poređenju sa  prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–novembar 2014. godine, nominalno je manja za 0,8%, a realno je manja za 2,2%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–novembar 2015. godine, nominalno je manja za 0,5% i realno je manja za 1,9% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-novembar 2014. godine.

U Zapadnobačkom upravnom okrugu najveća isplaćena zarada sa porezima i doprinosima je u Apatinu i iznosi 64.825 dinara, a najmanje je isplaćeno u Somboru 49.578 dinara, dok je u Kuli isplaćeno 56.111, a u Odžacima 54.276 dinara. Zarada bez poreza i doprinosa  najveća isplata je u Apatinu i iznosi 46.847,pa u Kuli 40.689 , u Odžacima39.238 i u Somboru najmanje isplaćena zarada je 35.857.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 27 novembar 2015 06:07

Kula: Vanredno ročište za minimalce

Štofari, nezadovoljni odgovorima na zahteve, najavili protest u Privrednom sudu. Iz ministarstva poručeno da nema mogućnosti za socijalni program uz otpremnine

Nezadovoljni odgovorima na zahteve, bivši radnici fabrike "Kulski štofovi" u Kuli doneli su odluku da 2. decembra organizovano posete Privredni sud u Somboru i insistiraju da se zakaže vanredno ročište kako bi im se priznala osporena potraživanja. Na protestu ispred zgrade SO Kula 9. novembra, radnici su predstavnicima vlasti dali rok od 15 dana da objasne zašto u kulskoj štofari, koja je otišla u stečaj 2010, nije sproveden socijalni program sa otpremninama, zašto im nije isplaćeno 12 zajemčenih minimalnih plata i šta je sa imovinom preduzeća.

Jedini u roku odgovorio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković, koji je istakao da "nije predviđena mogućnost da novac iz republičkog budžeta za rešavanje viška zaposlenih mogu koristiti privredna društva nad kojima je otvoren stečaj".

Negovanović je potvrdio da radnicima sleduju plate za 12 meseci pre odlaska preduzeća u stečaj, ali je to pravo, samo za devet meseci, ostvarilo 130 radnika, a 82 nisu dobila ni dinar iz Fonda solidarnosti Srbije, sa obrazloženjem da nisu blagovremeno prijavili potraživanje Privrednom sudu u Somboru.

ODGOVOR

- DA su mi se radnici obratili pre pet godina, pomogla bih i tada, kao i sada. Ne ističem svoju političku pripadnost, nego zastupam sve ljude iz svoje opštine - odgovara Papuga.

Državni sekretar je predočio da su mašine i ostala pokretna imovina "Kulskih štofova" prodate, a da se slobodni poslovni prostor i magacin izdaju u zakup Šećerani u Crvenki i "Žito Mediji" u Kuli. Na sumnju radnika da se fabrički prostor izdaje u zakup na 99 godina, Negovanović je odgovorio da bi to bilo u suprotnosti sa načelom hitnosti stečajnog postupka i nanelo štetu poveriocima. Predstavništvo kulske štofare u Bečeju, pojasnio je državni sekretar, predstavlja "novonađenu imovinu", ostvarenu posle parničnog postupka sa firmama "Novitet" u Novom Sadu i "Telekom MTS" u Beogradu, "koji je sada i zakupac, do unovčenja imovine".

Zatražili su da im se saopšti ko upravlja Rekreacionim centrom i kome će biti prodat.

- Rekreacioni centar je prodat pre stečaja u izvršnom postupku, koji je pokrenut po zahtevu poverioca, tadašnje Metals banke, sada Razvojne banke u stečaju - odgovorio je Negovanović.

Radnici štofare su se ove sedmice ponovo okupili na protestu ispred opštinske zgrade, ali im se opet nije obratio niko od predstavnika lokalne vlasti.

"SOLIDARNOST": POLITIČKA POBUNA

PREDSEDNIK Udruženja bivših radnika fabrika u stečaju "Solidarnost" u Kuli Danilo Obradović rekao je da podržava zahteve kolega iz "Kulskih štofova", ali ne i njihov protest.

- To je politička pobuna, jer je predvodi narodna poslanica LSV iz Ruskog Krstura Olena Papuga. Gde je ona bila 2010. godine, da spreči odlazak kulskih fabrika u stečaj? I tada je bila poslanica, a njena stranka na vlasti - kazao je Obradović, koji je član SPS.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Kula

Finansijski rezultati javnih preduzeća iz 2014. pokazali su da su njihovi gubici veći od kapitala, a takvo preduzeće na tržištu ne vredi i nema budućnost, izjavio je danas glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk i poručio da je zato vreme da se spasi ono što može.

Ćulibrk je, sumirajući utiske s Regionalnom investicionog samita NIN Fokus gde je Tanjug medijski partner, rekao da su priče o otpuštanjima u javnom sektoru u tom kontekstu, ono što se odavno znalo.

"Sačekaćemo da se to i desi. Znamo svi da ima viška zaposlenih u javnom sektoru. U svim javnim preduzećima, koje god da uzmete pojedinačno. To se zna godinama i decenijama unazad", rekao je on u izjavi Tanjugu.

On je rekao da smo "očigledno doveli cara do duvara", što pokazuju rezultati javnih preduzeća za prošlu godinu.

"Ako pogledate finansijske rezultate javnih preduzeća prošle godine videćete da ona na tržištu normalnom ne vrede ništa, jer je njihov gubitak veći od imovine kojom raspolažu. Takvo preduzeće nema nikakvu budućnost. Zato je krajnje vreme da se nešto uradi i spase što se spasti može", rekao je on.

Ćulibrk je ukazao da je konačno prepoznato da se nešto mora uraditi, i izrazio nadu da neće "sve ostati na rečima kao ranijih godina"."I 2003. i 2004. se pričalo o tome, ali se ništa nije uradilo",  podseća on.

Problem je, dodaje, što su prošle godine gubici bili zaista veliki, što je i logično budući da smo prošlu godinu završili u recesiji.

"Finansijski izveštaji preduzeća su pokazali samo ono što smo znali. U godini u kojoj pada BDP,  proizvodnja, u kojoj se ne radi nedeljama i mesecima, nije ni bilo za očekivati ekstra bajnih rezultata", rekao je Ćulibrk.

Govoreći o rezultatima za 2015. on je rekao da se plaši da neka preduzeća neće bolje proći nego u 2014.

"A od toga će zavisti koliko će javna preduzeća uspeti da uplate u budžet iduće godine. To jeste jedan od ključnih izazova", poručio je Ćulibrk.

Ako ne budu imala dobit kakvu su imala u prethodnoj godini, ističe on, a pre svega navodi nekoliko velikih poput Telekoma i EPS-a, Ćulibrk navodi da će to značiti da će javne finansije biti u problemu.

"Ti prihodi su ove godine bili iznenađenje, a udvostručeni su u odnosu na prošlu godinu", rekao je on.

izvor: tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna zarada isplaćena u septembru 2015. godine iznosi 60.503 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u avgustu 2015. godine, nominalno je manja za 1,7% i realno je manja za 1,7%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2015. godine iznosi 43.925 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u avgustu  2015. godine, nominalno je manja za 1.6% i realno je manja za 1.6%. Prosečna zarada isplaćena u septembru 2015. godine nominalno je manja za 0.5% i realno je manja za 1.9% od prosečne zarade isplaćene u septembru 2014. godine. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u septembru 2015. godine nominalno je manja za 0,1% i realno je manja za 1.5% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u septembru 2014. godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–septembar 2015. godine, u poređenju sa  prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–septembar 2014. godine, nominalno je manja za 0,7%, a realno je manja za 2,1%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–septembar 2015. godine, nominalno je manja za 0,4 i realno je manja za 1,8% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-septembar 2014. godine.

U ZBUO prosečno isplaćena zarada za avgust je najniža u Somboru i iznosi 47.707 dinara, dok je naviše isplaćena zarada bila u Apatinu i iznosi 61.190 dinara. U Kuli prosečno isplaćena zarada iznosi 51.231 dinara, a u Odžacima 50.827 dinara.

Prosečno isplaćena zarada bez poreza i doprinosa u Apatinu 44.497; Sombor 34.534; Kula  37.244; Odžaci 36.859 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top