Grad Sombor je jedna od 44 lokalne samouprave koja učestvuje u programu Opštinski ekonomski razvoj u Srbiji faza 2 – „Reforma poreza na imovinu“ koji finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvom finansija i Stalnom konferencijom gradova i opština, a sprovodi International Management Group ( IMG ).

Program teži da unapredi kvalitet života, usluga i upravljanja za što veći broj građana. Poseban akcenat se stavlja na jačanje odgovornosti između lokalne vlasti i građana kao poreskih obveznika na način da se kroz programske aktivnosti podstiče poboljšanje dijaloga sa građanima, a radi donošenja odluka o korišćenju prihoda od poreza na imovinu koje odgovaraju potrebama građana.

Kao jedna od programskih aktivnosti je izrada Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu, a čiji je osnovni cilj unapređenje procesa konsultovanja i učešća građana u procesu popisa, naplate i trošenje sredstava prikupljenih kroz porez na imovinu.
Odbornici Skupštine grada Sombora su na 27. sednici Skupštine održanoj dana 03.08.2018.godine usvojili Predlog Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu 2018 -2021 godine.

Akcioni plan se sastoji iz tri dela:
Deo 1: Aktivnosti koje lokalna samouprava sprovodi kako bi konsultovala i uključila građane u procese donošenja odluka.
Deo 2: Participacija građana – jedan od stubova razvijene lokalne zajednice.
Deo 3: Plan aktivnosti na sprovođenju specifičnih ciljeva sa definisan aktivnostima, nosiocima aktivnosti, partnerima, vremenskim okvirom, izvorom finansiranja i indikatorom učinka.

Vizija Akcionog plana je savremena, profesionalna administracija koja uživa poverenje građana i koja, na principima ravnopravnosti, stoji na raspolaganju svima koji njene usluge koriste, a organizacijama civilnog društva i građanima pruža mogućnost aktivnog učešća u kreiranju, donošenju i sprovođenju najznačajnijih odluka.
Za realizaciju Akcionog plana biće zadužena, posebno obrazovana i imenovana Radna grupa, dok će praćenje i evaluaciju realizacije plana vršiti Načelnica Gradske uprave grada Sombora.

Uvid u tekst Akcionog plana možete izvršiti na zvaničnoj internet prezentaciji grada Sombora www.sombor.rs u rubrici Dokumenti-Lokalni akcioni planovi.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradska uprava grada Sombora, Odeljenje lokalne poreske administracije podseća građane, preduzetnike i pravna lica, da rok za uplatu poreza na imovinu, takse za isticanje firmi i naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za treći kvartal 2018. godine ističe 14. avgusta 2018. godine.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem javnih prihoda, obveznici izbegavaju obračun i naplatu zakonom propisane kamate zbog kašnjenja u plaćanju, poručuju iz Odeljenja lokalne poreske administracije.

Za sve potrebne informacije možete se obratiti ovom odeljenju, lično šalter br. 3 u Uslužnom centru ( zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-158 i 025/468-198.

Objavljeno u Somborske vesti

Od naredne godine država će smanjiti porez na zarade i skratiće rokove za povraćaj PDV-a, najavio je prekjuče novi ministar finansija Siniša Mali tako ponavljajući dugogodišnje obećanje mnogih prethodnih vlada o smanjenju opterećenja na rad.

 

Ipak svima je jasno da se sadašnji porez na zarade koji iznosi 10 odsto i među najmanjima je u Evropi ne može puno smanjivati, što znači i da značajnijeg rezanja troškova za poslodavce ne može biti. Ono jedino može doći od smanjenja doprinosa koji čine gro nameta na rad.

To pokazuje i fiskalno opterećenje prosečne neto plate koje je oko 65 odsto, dok je porez na zarade svega 10 odsto. U 2017. godini ukupni prihodi države od poreza na zarade iznosili su 123 milijarde dinara, dok su prihodi od doprinosa (za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti) iznosili 567,4 milijarde dinara.

Prema podacima Ministarstva finansija za prva četiri meseca ove godine prihodi od poreza na zarade iznose 2,8 odsto BDP-a, dok doprinosi čine čak 12,7 odsto BDP-a.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe još jedan razlog zašto treba smanjiti doprinose, a ne porez na zarade.

„Ako će se već smanjivati opterećenja na rad, onda treba smanjivati doprinose, a ne porez na zarade koji je jedan od retkih poreza koji u sebi nosi progresivnost, dok su doprinosi proporcionalni. Inače, bilo kakvo smanjenje poreza mora se uskladiti sa celokupnom ekonomskom politikom. Mora se videti koliko će rasti rashodi za plate, koliko će se trošiti za investicije, bilo je govora o smanjenju akciza na dizel, smanjenju ili ukidanju parafiskalnih nameta. To sve treba uklopiti tako da fiskalni deficit u sledećoj godini ne pređe jedan odsto BDP-a“, objašnjava Arsić. On dodaje i da je neko veće smanjenje opterećenja na rad nemoguće bez povećanja PDV-a.

Poslednju deceniju ili više svako malo imamo zahteve ili najave smanjenja nameta na plate.

Toplica Spasojević, vlasnik kompanije ITM i član izvršnog odbora Udruženja korporativnih direktora Srbije, napominje da privreda traži smanjenje poreza već više 15 godina kako bi bili što konkurentniji.

„Zagovaramo da se smanje nameti kako bi firme bile što konkurentnije, ali i kako bi mogli da povećamo plate radnicima. U Srbiji nema dovoljno radne snage i na taj način bi mogli da zadržimo radnike“, objašnjava Spasojević. On pozdravlja ovu najavu ministra jer se Srbija na taj način približava modernim poreskim sistemima u kojima se više oporezuje dobit nego rad.

„Ne znam koliko će biti smanjenje poreza, ali u svakom slučaju ovo je dobra stvar jer idemo u pravcu manjih poreza na rad, kao što je na Zapadu gde se više oporezuje dobit. Teže je kada u startu, na ulazu plaćate više, pa je onda teško i doći do dobiti. Mnogi bi radije pristali da plate veći porez na dobit samo da ga ostvare. Na ovaj način bi kompanije bolje stajale i kod banaka“, objašnjava Spasojević.

Nebojša Atanacković, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije, podseća da poslodavci to čekaju godinama, ali da se nada da će se ovog puta stvarno i desiti.

„Smanjenje poreza na zarade trebalo bi da smanji rad na crno, potencijalno i dovesti do povećanja zarada. Ipak svesni smo da samo smanjenje poreza na zarade neće mnogo značiti zato što je on već nizak. Bilo je nekih predloga da se taj porez drastično smanji, čak i ukine za minimalnu zaradu“, kaže Atanacković.

Smanjenje poreza na zarade koliko god bilo imaće za posledicu smanjenje prihoda lokalnih samouprava s obzirom da po zakonu gradovima pripada 77 odsto, odnosno gradu Beogradu 66 odsto od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog. Recimo u prva četiri meseca ove godine od ovog poreza republički budžet je prihodovao 10,1 milijardu, a lokalni budžeti 30 milijardi dinara. Problem je u tome što su lokalne javne finansije već u ozbiljnom problemu mada nominalno godinama iskazuju suficit. Prema prošlogodišnjoj analizi Fiskalnog saveta zajedno sa svojim preduzećima gradovi i opštine imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra. Tome treba dodati i godišnji nedostatak javnih investicija lokalne samouprave od oko 250 miliona evra. Ukoliko bi recimo porez na zarade bio smanjen sa 10 na osam odsto, prihodi lokalnih samouprava bili bi smanjeni za oko 18 milijardi dinara.

Ekonomista Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i član SDS-a, ističe da je u toj situaciji ministru finansija lako da se odrekne tih prihoda kada ne idu u republičku kasu.

„Smanjenje poreza na zarade bi naškodilo lokalnim samoupravama, a koristilo bi malom broju kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi pa im je to velika stavka u budžetima. Praksa je pokazala i da se ta smanjenja, jedno smo već imali 2013. sa 12 na 10 odsto, ne odražavaju na povećanja plata zaposlenih s obzirom da poslodavci sa zaposlenima imaju ugovore o neto plati. Najveći deo nameta čine doprinosi i to za penziono i zdravstveno osiguranje. Ako se želi smanjiti opterećenje na rad, onda treba smanjiti doprinose za zdravstvo, a samo finansiranje zdravstva reformisati. Međutim, to je komplikovano i to niko ne želi da uradi. Sada su doprinosi pretvoreni u poreze“, smatra Radosavljević.

Juče do zatvaranja broja iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovore na pitanja u vezi s ovom temom.

Brži povraćaj PDV-a dobra vest

Najava o skraćenju roka za povraćaj PDV-a sa 45 dana koliko je sada svi pozdravljaju ističući da je sadašnja praksa sa kašnjenjem povraćaja bio problem za privredu. Spasojević ističe da bi to ubrzalo novčane tokove i privredu.

„Do sada se neopravdano kasnilo sa povraćajem PDV-a posebno poslednje dve- tri godine kako je budžet u dobroj situaciji. To bi svakako doprinelo boljem poslovanju kompanija“, kaže ovaj biznismen.

Radosavljević s druge strane ocenjuje da i sada imamo propis da se pretežnim izvoznicima PDV vraća do 15 dana, a „ne znam nikog da je u tom roku dobio povraćaj. Mogu oni da propišu i 30 dana za povraćaj, ali šta vredi kada u praksi to bude nekoliko meseci. Zato treba reformisati i Poresku upravu“, smatra Radosavljević.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Obuka za PDV evidencije, pregled obračuna PDV-a i popunajvanje obrazaca PPPDV će biti održana u Regionalnoj privrednoj komori Sombor u četvrtak, 05. jula, od 10 do 15:15 časova

Teme koje će biti obrađene su:

• oblik, sadržina i način vođenja evidencije o PDV

• oblik i sadržina preglada obračuna PDV (Obrazac POPDV)

• iskazivanja podataka po vrstama poslovnih promena u skladu sa Pravilnikom

• primena Korisničkog uputstva Poreske uprave prilikom iskazivanja podataka u Obrascu PPPDV na osnovu poslovnih promena u poreskom periodu i iskazivanje podataka u Obrascu PP PDV.

Obuka je namenjena direktorima, zaposlenima u pravnom i finansijkom sektoru, preduzetnicima i fizickim licima koja su poreski obveznici.

Zainteresovani mogu da se prijave na seminar i putem linka:

http://www.pks.rs/Aplikacije.aspx?aplikacija=edukacija

Takođe, dežuran telefon za sve informacije: 025/420-780 ili mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 29 jun 2018 00:00

Skoro pola godine radimo za državu

Građani Srbije su do 6. juna radili za državu, a od tada do kraja godine radiće za sebe. Ovaj dan se zove Dan poreskih sloboda i dobija se kada se uporedi sve što kao društvo stvorimo u godini (BDP) i ono što država potroši.

 

U Srbiji prema Fiskalnoj strategiji javna potrošnja u ovoj godini iznosiće oko 42 odsto BDP-a, pa je i Dan poreskih sloboda na 42 odsto godine. Po ovome recimo Srbija se nalazi u sličnoj poziciji kao Norveška. Međutim ako se pogledaju evropske zemlje, manja poreska opterećenja imaju Rumunija (čiji je Dan poreskih sloboda 3. maja), Bugarska, Litvanija, Irska, Poljska, Slovačka, Španija. S druge strane, veće poresko opterećenje imaju razvijene zemlje Belgija, Francuska, ostale skandinavske zemlje čiji dan poreskih sloboda pada u julu, a apsolutni lider je Luksemburg čiji građani rade do 28. septembra za državu.

Ekonomista LJubomir Madžar ukazuje na pravilnost da je procenat poreza u BDP-u veći što je razvijenija zemlja.

„Kao siromašna zemlja mi sebi ne možemo dozvoliti veliko poresko opterećenje. Kada se razvijemo onda ćemo moći i da imamo veću javnu potrošnju. Ona je sada previsoka za naš nivo razvoja i našu privredu. Mnogi se pozivaju na Švedsku kako ima velike poreze i socijalna davanja, ali kada je Švedska bila na našem nivou standarda, mnogo su više štedeli, više radili i imali manju državnu potrošnju“, objašnjava Madžar.

Ono što je karakteristično za Srbiju je da su porezi „sakriveni“ od građana, pa velika većina uvek podržava državne programe pošto ne vidi da ih oni plaćaju. Mihailo Gajić, programski direktor Libeka objašnjava da su najveći poreski prihodi države, takozvani indirektni porezi. Tako na primer građani dobijaju neto platu i ne znaju koliko još poslodavac plaća za poreze i doprinose. U Srbiji je taj poreski klin oko 63 odsto, odnosno 63 odsto prosečne plate uplaćuje se na ime poreza na dohodak i zdravstvenih i penzijskih doprinosa.

„Kada bi ljudi dobijali bruto platu, pa onda sami uplaćivali poreze i doprinose videli bi koliko ih košta država. Recimo samo za porez na dohodak od 10 odsto, na prosečnu mesečnu platu od oko 44.000 dinara plati se mesečno oko 4.500 dinara. Na godišnjem nivou to je skoro 54.000 dinara, više od jedne prosečne plate. Kada bi morali jednom godišnje da podnesu poresku prijavu i plate ovu sumu drugačije bi gledali na poreze“, objašnjava Gajić.

Slična situacija je i sa najizdašnijim porezom, PDV-om. Svaki dan u prodavnici platimo 10 ili 20 odsto poreza na ono što kupimo. To stoji na računu, ali kada bi sabrali sav plaćen PDV sa računa u jednoj godini dobili bi ogroman iznos.

„Zato bi trebalo poreski sistem pomeriti više ka direktnim porezima. Recimo pre nekoliko godina promenjena je osnovica i stopa poreza na imovinu. Mnogo se pisalo po medijima i javnost se uzrujala zbog povećanja poreza koji nije bio tako veliki. S druge strane niko ne primećuje kada se povećavaju indirektni porezi koji mnogo više koštaju građane.

Da ne bi priča o porezima ostala samo apstrakcija evo nekoliko poreskih opterećenja koja građani redovno plaćaju mada možda toga nisu ni svesni. Recimo, prosečna plata isplaćena u aprilu prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 49.117 dinara. Radi se o neto plati. Bruto plata iznosila je 67.901 dinara. Ovih 18.784 dinara se odnosi na porez na dohodak i doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje na teret zaposlenog. Na teret poslodavca pada još nešto više od 12.000 dinara. Tako se dolazi do toga da na neto platu od oko 49.000 dinara država uzme oko 31.000 dinara.

Značajan poreski prihod države su pored PDV-a koji je apsolutno najizdašniji državni prihod i akcize. Recimo na paklu cigareta koje koštaju 240 dinara država na ime akciza i PDV-a uzme 187 dinara. Poslednjih nedelja je posebno aktuelna cena benzina koja raste zahvaljujući rastu cene nafte u svetu, ali je i među najvišim u regionu zahvaljujući državnim zahvatanjima. Recimo u litru bezolovnog benzina koji na benzinskoj pumpi košta u proseku 153 dinara, državna zahvatanja kroz akcize, PDV i naknade iznosi 83,05 dinara. Kod evrodizela u ceni jedne litre od 162,7 dinara u državnu kasu sliva se 86,22 dinara. I kod plaćanja struje država uzima svoj deo. Na mesečnom računu od oko 7.500 dinara plaća značajne stavke su akciza od 7,5 odsto, odnosno 434 dinara i PDV od 1.240 dinara. Preciznije, više od 22 odsto računa za struju ide državi.

Naravno pitanje da li su u nekoj državi porezi previsoki ili ne neodvojivo je od pitanja šta se za te poreze dobija od države. Ukoliko su usluge države kvalitetne i adekvatne ljudi, kao u Skandinaviji, neće se na njih žaliti iako su visoki. S druge strane, u zemljama u kojima država slabo ili nikako ne obavlja ni osnovne funkcije i nešto niži porezi su previsoki.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 07 maj 2018 00:00

Sombor: Nekretnine prolaze kroz rešeto

Mada su poznati, za srpske prilike, kao izuzetno uredne platiše kada su u pitanju svi komunalni računi i poreske obaveze po osnovu posedovanja nekretnina, Somborci od prvih dana maja imaju priliku da u svojim domovima „ugoste“ popisivače gradske poreske administracije.

Naime, ulazeći u program „Reforma poreza na imovinu“ koji se u našoj zemlji provodi u 45 lokalnih samouprava, ovdašnja varoška poreska administracija je rešila da u potpunosti uvede red u svoje registre, odnosno da postojeću bazu podataka „ukrsti“ sa stvarnim stanjem na terenu.

Cilj programa, kako tvrde poreznici, je da se u narednih šest meseci koliko traje projekat evidentiraju svi obveznici, odnosno da svi plaćaju porez na imovinu kojom stvarno raspolažu. Time bi se pre svega uveo red u evidenciju poreskih obaveza građana, ali bi se postiglo i ravnomerno opterećenje poreskih obveznika, umiruju ovdašnju javnost iz lokalne poreske administracije.

Naglašava se da će u prvoj fazi implementacije projekta 17 popisivača otpočeti popis nepokretnosti na teritoriji Grada Sombora, tako da građani mogu očekivati u narednom periodu njihovu posetu. Kako poručuju iz gradske uprave popisivači će imati i odgovarajuće legitimacije za obavljanje ovog posla.

„Molimo građane da popisivačima izađu u susret, da im pruže sve neophodne podatke, odnosno popune odgovarajuću poresku prijavu i ispune zakonsku obavezu. Sredstva prikupljena po osnovu naplate poreza na imovinu koriste se za održavanje i građenje ulica, puteva, vodovodne i kanalizacione mreže, škola, vrtića i drugih objekata. Redovnim plaćanjem poreza značajno utičemo na kvalitet života u našoj sredini i dajemo doprinos razvoju našeg mesta”, stoji u dopisu Odeljenja lokalne poreske administracije GU Sombora.

Ceo program „Reforma poreza na imovinu“ finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, a Vlada Švajcarske je za pet najuspešnijih opština, odnosno gradova obezbedila nagradni fond u iznosu od milion franaka. Sombor, koji je inače u samom vrhu srpskih lokalnih samouprava kada je u pitanju proces digitalizacije izdavanja građevinskih dozvola, stvaranje povoljne poslovne klime... za sprovođenje ovog programa koji bi trebao da uvede dodatni red u poreske „libre“ izabran je među 92 lokalne samouprave koliko ih se prijavilo za učešće u projektu.

Više reda i u adresama
Do kraja ove godine više reda bi trebalo da se uvede i u varoški adresni registar, čime će svaka ulica dobiti svoje ime, a žitelji adresu sa tačnom kućnom „numerom“ na kojoj žive. Završetkom ovog posla konačno će odzvoniti situaciji da su adrese velikog broja zgrada u naselju Nova Selenča obeležene slovima pa brojem ( npr. T-4), da čak stotinak novoformiranih ulica nemaju adekvatan naziv nego su urbanistički i katastarski nelogično „priključene“ postojećim, ali i da velikom broju građana u ličnim dokumentima umesto kućnog broja piše „bb“, (odnosno bez broja).

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Odeljenje lokalne poreske administracije izdalo je rešenja za porez na imovinu fizičkih lica za 2018. godinu, koja će građanima uručiti ovlašćeni dostavljači.
Osim poreskih rešenja, dostavljači će građanima uručiti i četiri uplatnice.

Na prvoj uplatnici biće stanje na računu sa 15. 05. 2018. i uplatama izvršenim do 26. marta tekuće godine, na drugoj uplatnici iznos treće, a na trećoj četvrte rate poreza na imovinu za 2018. godinu. Na četvrtoj uplatnici biće iznos akontacije prve rate poreza na imovinu za 2019. godinu.

Građani kojima je odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga na rate, dobiće rešenje o utvrđenoj obavezi plaćanja poreza na imovinu za 2018. godinu, a za stanje dugovanja i uplatnice mogu se obratiti na šalter tri Gradskog uslužnog centra u prizemlju zgrade Županije ili Odeljenju lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora, u sobama br. 263 do 265, na drugom spratu u zgradi Županije.

Potrebne informacije mogu se dobiti i putem telefona 025/468-158, 025/468-149 i 025/468-198.

Objavljeno u Somborske vesti

Registar svih neporeskih nameta (izuzev sudskih taksi) koje u Srbiji plaćaju fizička i pravna lica, kao i preduzetnici, prvi put će se naći pred očima javnosti.

 

Utvrđeno je da ima ukupno 1.037 neporeskih nameta od čega je 668 taksi i republičkih administrativnih taksi, naknada ima 124, a ostalih nameta (porezi, obavezna osiguranja, obavezne članarine…) 245. Činjenica je, takođe, da je ova oblast regulisana kroz 120 zakona i 270 podzakonskih akata, dok su ukupni prihodi, ostvareni po tom osnovu (oni koje je moguće pratiti kroz trezor pošto značajan broj ide i kroz poslovne banke i nije ih moguće pratiti), u 2016. godini premašili 140 milijardi dinara. Registar je deo Projekta podrške regulaciji parafiskalnih nameta, koji je oročen na period od januara 2017. do januara 2019. godine, a realizuje se uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Ovim potezom se, zapravo, izlazi u susret zahtevima privrede i obveznika da se na jednom mestu sistematizuju sve naknade, takse, parafiskalni nameti, plaćanja, obavezne članarine, i svi drugi nameti.

Uočeno je, naime, da sistem neporeskih nameta u Srbiji ima ozbiljne nedostatke koji se ogledaju u tome što se omogućava uvođenje parafiskalnih nameta – de facto poreza ali pod drugim imenom, kao i neporeskih nameta koji su znatno viši od ponuđene usluge, ili javnog dobra. Osim toga, veoma je netransparentan i stvara troškove privredi i građanima jer visina neporeskih nameta nije utvrđena zakonom i relativno lako se može menjati. Sada je, prvi put u Srbiji, napravljen jedinstveni registar svih neporeskih nameta koji će privedi i građanima omogućiti da se na jednostavan način informišu o svim obavezama koje treba da izmire. Registar je dostupan na internet stranici www.parafiskali.rs i nalazi se u rubrici Registar neporeskih nameta. Svaki neporeski namet je detaljno predstavljen kroz 17 različitih parametara koji opisuju stvarnu prirodu nameta, zakonski okvir, iznose koji se plaćaju, nadležne organe, raspodelu prihoda, obveznike pa sve do uplatnih računa.

Planirano je da se do kraja projekta, ponudi i portal, preciznije rečeno internet registar sa softverskom aplikacijom, koji bi trebalo da preuzme Ministarstvo finansija. Procenjuje se da će ovaj registar pomoći pre svega privredi u unapređenju transparentnosti sistema neporeskih nameta u Srbiji, i njihovom usklađivanju sa zakonskom regulativom u toj oblasti.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na zvaničnoj internet stranici opštine Kula www.kula.rs postavljena je WEB aplikacija pomoću koje poreski obveznici mogu da se informišu o stanju poreskih obaveza i poreskih prijava za poreske oblike za koje je nadležna lokalna samouprava.

Odeljenje Lokalne poreske administracije je pozvalo građane opštine Kula da iskoriste mogućnost uvida u svoje poreske obaveze, a da pritom ne moraju da dolaze u Opštinsku upravu.

WEB aplikacija se nalazi u okviru menija E UPRAVA, podmeni MOJ POREZ na kom se nalazi uputstvo za dobijanje korisničkog naloga i lozinke.

Nakon podnošenja prijave, zahtev se obrađuje u toku naredna dva dana i šifra se preuzima lično u opštini o čemu se stranka obaveštava putem mail-a ili telefonski.

Za sva pitanja građani/poreski obveznici se mogu informisati na tel 025/751-163 ili lično u Opštinskoj upravi Kula – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu izvornih prihoda opštine, Uslužni centar, šalter br. 6 i 7.

Objavljeno u Kula

Odeljenje lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora podseća i poziva obveznike koji vode poslovne knjige da su dužni da do 31. marta svake poreske godine podnesu poresku prijavu (PPI1) sa utvrđenim porezom za tu godinu.

Za imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine ili na drugi način nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik poreza na imovinu – pravno ili fizičko lice, podnosi poresku prijavu u roku od 30 dana od dana nastanka bilo koje od navedenih promena.

Obveznik komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, kao i obveznik takse za držanje sredstava za igru dužan je da nadležnom organu (Odeljenje lokalne poreske administracije), u roku od 15 dana od dana početka korišćenja prava, predmeta i usluga, podnese prijavu za utvrđivanje takse.

Obavezu da podnesu prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine imaju imaoci prava na nepokretnosti, odnosno zakupci, za poslovni prostor koji koriste za obavljanje privredne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata. Rok za podnošenje prijava za utvrđivanje naknade je 15 dana od dana nastanka obaveze za utvrđivanje naknade.

Originalno obaveštenje Odeljenja lokalne poreske administracije dostupno je ovde, a potrebni obrasci ovde.

Obrasci se mogu preuzeti i popunjeni predati i na šalteru tri (3) Gradskog uslužnog centra u prizemlju zgrade „Županije“.

Objavljeno u Somborske vesti

Na zvaničnoj internet stranici opštine Kula www.kula.rs postavljena je WEB aplikacija pomoću koje poreski obveznici mogu da se informišu o stanju poreskih obaveza i poreskih prijava za poreske oblike za koje je nadležna lokalna samouprava.

WEB aplikacija se nalazi u okviru menija E UPRAVA, podmeni LOKALNA PORESKA ADMINISTRACIJA na kom se nalazi uputstvo za dobijanje korisničkog naloga i lozinke.

Za sva pitanja građani/poreski obveznici se mogu informisati na tel 025/751-163 ili lično u Opštinskoj upravi Kula – Odeljenje za utvrđivanje i naplatu izvornih prihoda opštine, Uslužni centar, šalter br. 6 i 7.

Objavljeno u Kula
subota, 20 januar 2018 00:00

Za smanjenje poreza u 2018. kasno

Prostor za smanjenje poreza u ovoj godini iskorišćen prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta
Dobra praksa nalaže da se promene u poreskim stopama obično pripremaju tokom godine i uvode za narednu godinu.

 

Povećanjem plata i penzija iskorišten je prostor za eventualno smanjenje poreza u 2018. mada je moguće da se boljom realizacijom budžeta od planirane može pojaviti određeni prostor - kaže za Danas Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, komentarišući najave ministra finansija Dušana Vujovića da postoji mogućnost da se porezi smanje tokom 2018, a da "sigurno razmatramo mogućnost za narednu godinu".

Altiparmakov podseća da je država povećanjem neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara i najavom o oslobađanju poreza i doprinosa početnika u poslu u ovoj godini izdvojila oko 10 milijardi dinara.

"Smanjenje velikih poreza nije lako ni jednostavno i zato se obično priprema u toku godine i uvodi od naredne godine. Tu je i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarada koje je lako izvesti, ali to uglavnom pogađa budžete lokalnih samouprava", objašnjava Altiparmakov. Inače prema proceni Fiskalnog saveta povećanje neoporezivog dela zarade na 15.000 dinara smanjiće prihode lokalnih budžeta za oko pet milijardi dinara s obzirom da 70 odsto poreza na zarade ide u kase lokalnih samouprava.

Inače Fiskalni savet je u septembru prošle godine napravio analizu po kojoj bi država ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa u odnosu na neto platu sa 64 na 62 odsto. Ukoliko bi pak izdvojila 25 milijardi za podršku privredi na ovaj način namet na neto platu bi se mogao smanjiti na 60,5 odsto. Ova projekcija važila je za slučaj manjeg rasta plata u javnom sektoru od onog što je država sprovela budžetom za 2018. godinu. S obzirom na povećanje plata u javnom sektoru za pet do 10 odsto ovaj prostor je iskorišćen, što je posredno potvrdio i ministar Vujović u izjavi Danasu u Beču na dodeli Juromani nagrada rečima "mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili".

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković podseća da je povećanje neoporezivog dela plate kompenzacija za pristanak poslodavaca na povećanje minimalne zarade.

"I ranije vlade su obećavale smanjenje nameta na rad, neke čak i na 50 odsto plate. Raduje nas što je ministar Vujović to najavio, a i što je potvrdio ono što govorimo da smanjenje poreza ne bi obavezno dovelo do smanjenje prihoda u budžetu. Mi smo dobili obećanje i da će biti usvojen zakon o naknadama kojim bi se uredili parafiskalni nameti", kaže Atanacković dodajući da je privredniku svejedno koji deo države će ga oglobiti, da li republika, opština ili neka agencija.

On objašnjava da je smanjenje poreza za opšte dobro jer samo iz rasta profita može doći rast domaćih investicija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 16 decembar 2017 00:00

Smanjen porez na zaradu

Vlada Srbije saopštila je danas da je izmenama Zakona o porezu na dohodak povećan neoporezivi deo zarada na 15.000 dinara, a najveći efekat te promene odraziće se na oko 350.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu.

 

Neoporezivi deo zarade radnika umesto dosadašnjih 11.790 dinara od 1. januara 2018. godine biće povećan za više od 3.000 dinara, na 15.000 dinara, saopštila je danas Vlada Srbije.

Ta poreska olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara, čime se stvara prostor za novo zapošljavanje u privatnom sektoru, sa namerom da bude pravi motor razvoja srpske privrede.

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak, podseća Vlada Srbije, set poreskih zakona koji će omogućiti bolje poslovno okruženje, manje namete za privredu i bolje uslove za veće zapošljavanje.

Uvođenje podsticaja za početnike u poslovanju ključna je novina i jedna od najvažnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Ona se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Usvajanjem izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje oni koji započinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti dobiće dodatni podsticaj, jer će biti oslobođeni plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini.

Prema rešenju koje je izradila radna grupa Ministarstva finansija, Poreske uprave i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED, ta novina odnosi se na zaradu osnivača preduzetničke radnje i zarade do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ.

Primena mere počinje u oktobru 2018. i važiće za preduzetnike u režimu isplate lične zarade.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je realizovao NALED, pokazuje da uštede koje će po ovom osnovu ostvariti preduzetnici idu i do 250.000 dinara godišnje po osobi kod isplate minimalne zarade, dodaje se u saopštenju.

U nastavku borbe za smanjenje nezaposlenosti olakšice za zapošljavanje novih radnika ostaće na snazi do kraja 2019. godine i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65 odsto do 75 odsto.

Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, što će omogućiti veću finansijsku disciplinu, transparentnost i uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako kod privrednih subjekata, tako i u javnom sektoru.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gradsko veće je, na 92. sednici, utvrdilo Predlog odluke o prvim izmenama i dopunama odluke o pripremi i distribuciji vode za piće, odvođenju i prečišćavanju upotrebljenih voda i odvođenju atmosferskih voda na području grada Sombora i proslediće je na razmatranje i usvajanje odbornicima Skupštine grada Sombora

Veće je donelo rešenje o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu. Za određivanje poreza na imovinu na teritoriji grada Sombora određeno je pet zona, jedinstveno za grad i sela. Zone su određene prema komunalnoj opremljenosti, opremljenosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima grada i drugim sadržajima u gradu, odnosno selima. Najopremljenija je prva zona i u ovoj zoni, primera radi, prosečna cena kvadratnog metra kuća za stanovanje iznosi 45.189,00, a u petoj zoni 15.185,00 dinara. Cena kvadratnog metra građevinskog zemljišta u prvoj zoni iznosi 1.500,00, u četvrtoj 460,00, a u petoj zoni 160,00 dinara. Cena kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta u trećoj i četvrtoj zoni iznosi 110,00, te u petoj 76,00 dinara (u prvoj i drugoj zoni nema poljoprivrednog zemljišta).

Rešenje o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Gradsko veće je na 92. sednici, održanoj u sredu 28. novembra, prihvatilo informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Skupština grada Sombora. Informacijom je obuhvaćen period od 1. januara do 30. septembra 2017. godine, a Veće je preduzećima kod kojih je utvrđena neusklađenost naložilo da, prilikom izrade programa poslovanja za 2018. godinu pažljivije planiraju ekonomske parametre kod kojih je neusklađenost konstatovana.

Odlučeno je i da se sa Poljoprivrednom stručnom službom Sombor, Kazneno-popravnim zavodom u Somboru, Srednjom poljoprivredno-prehrambenom školom i OŠ „Branko Radičević“ u Staparu, zaključi ugovor o korišćenju zemljišta u javnoj svojini grada Sombora koje nije privedeno nameni, a koristi se kao poljoprivredno zemljište. Ugovor će biti zaključen za proizvodnu 2017/2018. godinu.

Na 92. sednici utvrđeni su i kriterijumi i tekstovi javnih poziva – „LAP za mlade 2018.“ i „PROGRAMI za decu u 2018.“.

Veće je dalo saglasnost na programski sadržaj i finansijski okvir manifestacije „Zimske čarolije“ koja će biti organizovana u periodu 22. decembar 2017. – 7. januar 2018. godine i odlučilo o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Objavljeno u Somborske vesti

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je povodom sastavljanja "crne liste" EU o "poreskim rajevima" da NBS čini sve da spreči izbegavanje plaćanja poreza i skrivanje profita preduzeća.

"NBS će učiniti sve što je u njenoj nadležnosti da spreči sve vrste kreativnog tumačenja propisa, u kojima bi država, budžet, građani i privreda, bili oštećeni zbog olakog kretanja kapitala ili nerealno prikazanih profita", izjavila je Tabaković na pitanje novinara šta će Srbija preduzeti do 5. decembra kada EU treba da donese odluku o tome koje će zemlje biti na "crnoj listi".

Kako je prenela agencija Blumberg, Srbija je među 36 zemalja koje bi mogle da dođu na "crnu listu poreskih rajeva" koju razmatra Evropska unija.

Na preliminarnoj listi su i Turska, Jermenija, Kukova ostrva, Maršalska osttva, Panama i Tunis.

Konačnu listu moraju da potvrde predstavnici svih 28 članica EU, a očekuje se da ona bude objavljena 5. decembra.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učešće doprinosa u prihodima preduzetnika ovde je 40 odsto, a u Nemačkoj 21

Ukoliko predlog Naleda zaživi, a pre dva dana je dobio zeleno svetlo iz Ministarstva finansija, tek svršeni diplomci i srednjoškolci koji se osmele da pokrenu sopstveni posao mogli bi da budu oslobođeni plaćanja poreza na godinu dana.

Ideja je za sada na nivou predloga, a naredni korak je izmena zakona i formiranje radne grupe koja bi planirala sredstva u budžetu za ovu meru. Ukoliko sve bude išlo po planu, u Naledu očekuju da ova mera zaživi tokom 2018. Predlog da se deo mladih oslobodi plaćanja poreza rezultat je i opšte poznate situacije u Srbiji u kojoj je gotovo trećina mladih nezaposlena, a manje od osam odsto je onih koji su se odlučili na pokretanje biznisa.

- Na primeru jednog preduzetnika i jednog društva sa ograničenom odgovornošću izračunato je da preduzetnik u proseku mora da izdvoji od 12.245 dinara do 32.892 dinara, a društvo sa ograničenom odgovornošću 14.813 dinara mesečno kako bi platili poreze i doprinose - kaže za Danas istraživačica Naleda Irena Đorđević.

U analizi koju je ova organizacija uradila zajedno sa Fakultetom političkih nauka ističe se da preduzetnici-početnici tokom prve godine moraju da plate od 151.550 do 426.314 dinara, a privredna društva od 188.126 do 235.126 dinara za troškove osnivanja i poreze i doprinose. Ove cifre moraju da se plate čak iako ne ostvaruju nikakve prihode.

Pokazalo se, napominje Đorđević, da visoko poresko opterećenje predstavlja jedan od najvećih problema među mladima koji žele da započnu biznis, naročito porez na dohodak i porezi na obavezno socijalno osiguranje.

- Poresko opterećenje u ukupnom prihodu u Srbiji je u proseku kada se radi o preduzetniku 44 odsto, troškovi za doprinose društvo koštaju nekih 30 odsto od prihoda, dok je u Nemačkoj, na primer, učešće doprinosa za preduzetnike duplo manje nego kod nas 21 odsto - ističe Đorđević.

Oslobađanje poreza, kako kaže, odnosilo bi se na sve mlade koji su završili srednju školu ili fakultet u poslednjih šest meseci, ali i za sve one koji se na evidenciji NSZ nalaze duže od šest meseci. Mera je ograničena na ovaj način dok se, kako kaže naša sagovornica, ne vidi kako će zaživeti.

- Postoje i određena druga ograničenja, na primer, ova mera će moći da se koristi samo jednom, ako se i desi da neko želi da otvori više firmi moći će da bude oslobođen poreza samo za jednu. Osim toga, ovo se isključivo odnosi na mikro privredne subjekte, koji imaju do devet zaposlenih - napominje Đorđević.

Ona naglašava da neće biti oslobađanja od PDV-a, kao i da će maksimalan iznos godišnjeg prihoda biti ograničen na osam miliona dinara.

Mladima koji se odluče na korišćenje ove mere neće biti uplaćivan staž za penziju kao ni naknada u slučaju nezaposlenosti, dok će im zdravstveno osiguranje biti pokriveno u svakom slučaju.

- Procena je da će u prvoj godini biti nekih 8.000 korisnika ove mere i da bi za to trebalo u budžetu izdvojiti od 1,4 do 1,9 milijardi dinara. To nije skupo, jer je 2016. za razne podsticajne mere izdvojeno 16 milijardi dinara. Ovo bi imalo mnogo veće efekte, i mislim da je uvođenje sasvim opravdano - napominje Irena Đorđević.

Ona kaže da je bilo raznih zanimljivih predloga koji će u budućnosti svakako biti razmatrani poput onog da se period oslobađanja plaćanja produži na dve godine do toga da se odnosi na sve koji prvi put započinju posao.

Ukoliko zaživi, Srbija neće biti prva zemlja koja je sprovela ovakvu meru jer slično već postoji u Albaniji, Indiji, Irskoj, Kini, Letoniji i Singapuru.

Da ova ideja nije novost u Srbiji za Danas tvrdi vlasnik Modusa Milan Knežević. Takvi predlozi, napominje, postoje već pet godina, ideja je dobra i normalna u razvijenom svetu.

- To nije neka novost, ta ideja postoji odavno, ali pogledajte primer SAD, tamo te puste da radiš do 30.000 dolara, i tek onda ih država oporezuje. Najveći interes države jeste da poslodavac opstane, da se angažuje, da radi, da zaradi za svoju porodicu. Ovde imamo situaciju da se toliko opterete poslodavci da to malo ko može da izdrži, tek svaki šesti poslodavac opstane - ističe Knežević. Nije normalno, kako kaže, da ti država da stimulaciju, a onda ti za godinu sve to uzme kroz poreze.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković za naš list, takođe ističe da je ideja dobra, ali da je kratak period na koji se mladi oslobađaju poreza.

- Godinu dana je neki minimum, da li je to dovoljno da oni koji se samozapošljavaju počnu i da zarađuju. Za početak je dobro, ali mislim da bi trebalo sve projektno usmeriti, naročito tamo gde ta kategorija ima određene komparativne prednosti, u oblasti zelene ekonomije, digitalizacije - ističe Zoran Stojiljković.

Danas je od Ministarstva finansija zatražio odgovore u vezi ovog plana sa kojim se ministar Dušan Vujović zvanično saglasio, ali do zaključenja ovog broja iz Ministarstva nije stigao nikakav komentar.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 24 oktobar 2017 00:00

Vujović: Osloboditi početnike poreza

Ministar finansija Dušan Vujović podržao je danas predlog NALED da početnici u poslovanju najmanje godinu dana budu oslobođeni plaćanja poreskih obaveza.

On je na sednici Stručne grupe Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije istakao da je potrebno što pre formirati radnu grupu za pripremu regulative, kako bi ta mera zaživela u 2018.

Podržavam inicijativu, jer je veoma važno da povećamo šanse da se više mladih ohrabri i odluči da pokrene biznis. Poresko oslobođenje ne bi predstavljalo veliki trošak za budžet, a poslalo bi snažnu poruku podrške početnicima u poslovanju i otvarilo vrata za rad u legalnim tokovima, rekao je Vujović na skupu na kojem je resornim institucijama predstavljena Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED.

Vujović je istakao da je posebno važno da meru prate i propisi koji će neutralisati mogućnost da početnike u poslovanju nakon poreskog oslobođenja dočeka povećanje nameta na lokalu.

Predsedavajući Saveza NALED za fer konkurenciju Goran Pitić podsetio je da je uvođenje podsticaja jedna od ključnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i ocenio da bi to imalo niz pozitivnih efekata.

On je sugerisao da bi olakšavanje poslovanja u digitalnom svetu dodatno podstaklo preduzetništvo, otvorilo nove izvore finansiranja i omogućilo Srbiji da preskoči nekoliko koraka u razvoju.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov naglasio je da je nova mera dobrodošla kako bi Srbija pokušala da menja model privrednog razvoja i radi u korist preduzetništva.

Predlog za poresko oslobođenje je transparentniji i pravičniji u odnosu na mnoge vrste podsticaja koje sada imamo i trebalo bi ga učiniti dostupnim što širem krugu ljudi, rekao je Altiparmakov.

Učesnici skupa su se saglasili da je podrška razvoju preduzetništva hitna, jer je, prema podacima Agencije za privredne registre, u poslednjih deset godina za gotovo trećinu opao prosečan broj novoosnovanih preduzetničkih radnji - sa 45.500 na 33.000 godišnje.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da li će i privrednici ostati kratkih rukava u vezi sa očekivanjima da se smanje porezi. Pre svega oni na zarade, za koje mnogi kažu da ih najviše tište. Za sada je najavljeno da bi neoporezivi deo zarade mogao da se poveća. Da li je to dovoljan podsticaj preduzetnicima?

Dragan Stojanović je vlasnik firme "Eurošped" iz Zemuna, koja se bavi specijalnim prevozom, po celoj Evropi i zapošljava više od 30 radnika. Firmu je otvorio pre 27 godina, kaže, u najtežem trenutku za pokretanje biznisa. Ni danas nema mnogo prostora za nove investicije i zapošljavanja. Visoki porezi na zarade, na vrhu su njegove liste problema.

"Znamo da je procenat zahvata od 68 odsto ubedljivo najveći u okolini, u našem okruženju. Sa pedeset posto bismo mogli biti svi zadovoljni i država da zadrži sadašnji nivo novca koji dobija, a i privrednici koji plaćaju realno bi mogli da povećaju platu svojim zaposlenima, da ne bude uvek baš baš minimalna plata", kaže vlasnik Eurošpeda.

Smanjenju poreza na plate, trebalo bi da prethode promene u budžetskoj politici, upozoravaju ekonomisti. Kao najvažnije izdvajaju - povećanje državnih ulaganja, manje prebacivanja dobiti javnih preduzeća u državnu kasu, umereno povećanje plata i penzija.

"Ne možemo istovremeno da povećamo mnogo i plate i penzije i da smanjimo poreze i da povećamo mnogo investicije. Ako bismo pokušali da sve to uradimo, onda bi se ponovio scenario iz perioda 2006. i 2008. godine kada smo posle relativno dobrog fiskalnog rezultata u 2005. u kasnijim godinama pokvarili taj rezultat i na kraju je stvoren takozvani strukturni deficit", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Čak i da privredni rast bude veći od očekivanog, razlika bi trebalo da se usmeri na povećanje javnih investicija, kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović. Dodaje - Srbiji je hitno potrebna poreska reforma.

"Ta reforma bi trebalo da obuhvati preraspodelu poreskog opterećenja sa rada na potrošnju, odnosno da bi fiskalno rasterećenje rada bilo osetnije, bilo bi neophodno sa druge strane povećati neke druge poreze, kao što su porezi na potrošnju", kaže Saša Ranđelović.

Iz Vlade se neretko čuje da je to težak - reformski korak. I to zato što država ostvaruje visoke prihode po osnovu oporezivanja zarada. Ekonomska računica pokazuje: smanjenje poreza i doprinosa na plate za samo jedan procentni poen dovelo do pada prihoda budžeta za oko 100 miliona evra godišnje.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Odeljenje lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora, podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da je 15. avgust 2017. godine rok za uplatu treće rate obaveza po osnovu lokalnih javnih prihoda na teritoriji grada Sombora za 2017. godinu.
U obaveštenju Odeljenja navodi se da se na neuplaćene obaveze obračunava kamata i objašnjava dalji postupak naplate neizmerenih obaveza.

Obaveštenje Odeljenja lokalne poreske administracije dostupno je ovde.

Potrebne informacije obveznici mogu dobiti u Gradskom uslužnom centru, šalter tri (Sombor, Trg cara Uroša 1, prizemlje zgrade „Županije“), kao i putem telefona broj: 025/468 158 i 025/468 198.

Objavljeno u Somborske vesti

Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet, kaže Dragovan Milićević.

Subvencije stranim investitorima već dugo, od samog uvođenja, predstavljaju predmet osporavanja domaćih ekonomista i to sudeći prema podacima o plaćenom porezu ne bez razloga.

Ekonomista Dragovan Milićević je na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija došao do zanimljivih podataka po kojima najveći državni projekti, Fijat i Er Srbija plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama od strane države.

Tako je prema bilansima iz 2015. godine, s obzirom na to da još nisu objavljeni finansijski izveštaji za 2016, Fijat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio 173,7 miliona dinara javnih prihoda u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije. Drugi veliki državni projekat, Er Srbija je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01 odsto u slučaju Er Srbije i 0,02 odsto u slučaju Fijata.

Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.

"Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fijatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora", ističe Milićević.

Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.

"Pokušavao sam da dođem do podataka o subvencijama države Fijatu i ništa zvanično nisam uspeo da dobijem. Ali očigledno je da taj posao sa Fijatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fijat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende", objašnjava Savić. Međutim, da se milijardu evra uložilo domaću kompaniju iz prehrambene industrije, smatra Savić, efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80 odsto inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.

"Do sada nisam video neku analizu efekata subvencija od strane države", ističe on.

Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.

Recimo Svislajon je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05 odsto poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92 odsto poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4 odsto poslovnih prihoda na račune države.

državne kompanije kao što su Telekom i EPS takođe predstavljaju značajne kontributore državnoj kasi. Tako je Telekom u 2015. uplatio 10,7 milijardi dinara, odnosno 8,9 odsto svojih poslovnih prihoda, dok je Elektroprivreda (zajedno sa zavisnim preduzećima) uplatila skoro 39 milijardi dinara, što je iznosilo 17,3 odsto poslovnih prihoda.

Milijarde od akciza
Posebnu ulogu u punjenju državnog budžeta imaju kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom akciznih proizvoda. Tako je kompanija koja je ubedljivo najviše uplatila na račun države u 2015. bila Naftna industrija Srbije sa 165 milijardi dinara, zahvaljujući visokim iznosima akciza na gorivo, kao i PDV-a. To je činilo čak 82,4 odsto poslovnih prihoda ove kompanije. Među velikim platišama su i duvanske kompanije. Tako je Filip Moris uplatio 41,4 milijarde dinara ili 139 odsto poslovnih prihoda, zatim je BAT uplatio 16 milijardi dinara što je pet puta više od poslovnih prihoda kompanije, dok je JTI sa 24,1 milijarde dinara uplatio 236 odsto poslovnih prihoda na račun države. Inače, samo je Filip Moris uplatio nešto na ime poreza na dobit pošto su JTI i BAT imale gubitke i u 2015. i u 2014. godini. Veliki deo poslovnih prihoda uplaćuju i pivare, od 30 odsto poslovnih prihoda Karlsberga do 54 odsto prihoda Hajnekena.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Po rezultatima istraživanja o stavovima privrednika u sivoj zoni, koje je sproveo Ipsos strategic marketing, većina privrednika u Srbiji, oko 68 odsto, smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana i uvereni su da 29 odsto firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni.

Takođe, većina predstavnika preduzeća ističe da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji loši ili osrednji.

Prema oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika.

U istraživanju se navodi i da tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije.

Ocenjeno je i da nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi - 61 odsto ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju, smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Željko Ožegović istakao je da kampanja protiv sive ekonomije i nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" već daju efekte.

Dodao je da je procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa u februaru ove godine smanjen je sa 40 odsto na 32 odsto, u odnosu na isti mesec prošle, a čak 26,6 odsto skočio je procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa.

Rekao je da je do sada poslato 2,8 miliona koverata, što je oko 28 miliona računa, što je doprinelo budžetu Srbije sa 2,5 miliona evra.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić izjavila je da je mogućnost slanja kartičnih slipova u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" važan segment u promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju transparentnosti transakcija u maloprodaji, i da je nagradnu igru podržala ta kompanija.

Ona je predstavila istraživanje stavova građana Srbije prema sivoj ekonomiji i navela da čak 95 odsto njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

"Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82 odsto građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problem", rekla je Ristić.

Takođe, kako je navela, čak 90 odsto smatra da uticaj na smanjenje sive ekonomije ima samo Vlada Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 06 februar 2017 00:00

Do kada morate da platite prvu ratu poreza

Na ovogodišnjoj prvoj uplatnici poreza na imovinu iznos je isti kao lane. Zbog Dana državnosti, rok plaćanja pomeren sa 15. na 17. februar

 

SLEDEĆEG petka, 17. februara, ističe rok za uplatu prve rate poreza na imovinu u ovoj godini. Iako ova obaveza, po zakonu, mora da se plati do 15. februaru, rokovi su pomereni na 17. zbog praznovanja Dana državnosti. Na uplatnicama, kao i uvek za prvu ratu, treba da se upiše iznos jednak poslednjoj uplati sa lanjskog rešenja.

Porez na imovinu prihod je opština i gradova, pa i rešenja na kućne adrese stižu u različito doba, već u zavisnosti od brzine i ažurnosti lokalnih uprava prihoda. Iako je ovo namet čija se prva rata državi plaća unapred, dešava se da prođe i majski rok za drugu ratu, a da zvaničan papir sa razrezanim iznosom još nije stigao.

Kakva će biti računica opštinskih vlasti tek ćemo videti. Neke su, poput Grada Beograda, već najavile koliki rast poreza mogu da očekuju građani na novim rešenjima.

- Porez na imovinu za 2017. godinu za obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti, može biti utvrđen u iznosu koji je do dva odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu tog obveznika za 2016. godinu - stoji u Odluci o visini stope poreza na imovinu Uprave javnih prihoda Grada Beograda.

Kašnjenje u plaćanju kvartalnih iznosa poreza na imovinu u roku, povlači sigurnu zateznu kamatu, ali i moguću kaznu od 5.000 dinara po svakoj zakasneloj rati. Ranije je ova kazna išla i do 50.000 dinara, ali među građanima nije bilo onih kojima je naplaćena za kašnjenje u namirivanju rata.

Ukoliko se dogodi, što je čest slučaj, da je novim rešenjem razrezan veći porez nego što je plaćena rata po starom obračunu, razlika mora da se uplati u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja.

KVARTALNO

POREZ na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Tako rate padaju uglavnom 15. u mesecu: februaru (pomereno na 17. zbog Dana državnosti), maju, avgustu i novembru. Ukoliko 15. u mesecu "padne" na praznik ili vikend, rok se pomera na sledeći radni dan.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Fiskalni računi nekome bi mogli doneti i sreću u nagradnoj igri Uzmi račun i pobedi, pod uslovom da ih trgovci kupcima i daju.

"Uvek dobijem račun, čak i kada samo kupim hleb u pekari ili litar mleka u samousluzi", kaže jedna Sombraka.

Iako Somborci redovno uzimaju fiskalne račune uglavnom nisu zainteresovani za nagradnu igri Uzmi račun i pobedi. Neki čak nisu ni čuli za to.

" Ko veruje u nagradne igre neka igra", kaže jedan Somborac.

U Udruženju preduzetnika u Somboru slažu se da je izdavanje fisklanih računa jedan od načina da se poslovanje uvede u legalne tokove, ali problem neće rešiti nagradna igra.

"Najbolji način je oživljavanje privrede kada oni koji rade u sivoj zoni neće imati potrebu da rizikuju visoke kazne. Drugi način je povećanje morala u društvu. Teško ćete vi nekome ko radi u sivoj zoni objasniti da treba pređe u legalne tokove kada on vidi da neki veliki ne plaćaju milione i milione poreza i da im to prolazi", kaže Zlatko Štrangar, sekretar Opšteg udruženja preduzetnika Sombor.

Nagradna igra Uzmi račun i pobedi treba da podstakne građane da uzimaju fiskalne račune i na taj način se uključe u borbu protiv sive ekonomije.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Dug poljoprivrednika za doprinose za obavezno socijalno osiguranje dostigao je skoro 90, 8 milijardi dinara, bez kamata.

Poreska uprava je zbog toga u toku 2016. godine donela 31 rešenje o prinudnoj naplati poreza iz nepokretnosti (zemljišta).

U postupcima prinudne naplate poreza iz nepokretnosti doneto je jedno rešenje o prodaji i još jedno o prenosu nepokretnosti (zemljišta) u svojinu Republike Srbije, kažu u Poreskoj upravi.

Predmeti prinudne naplate kod poljoprivrednika mogu biti pokretne stvari, nepokretnosti, novčana potraživanja, zarada, odnosno penzija i gotov novac.

Na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava obvezniku, pa i poljoprivredniku, koji, u celosti ili delimično, nije platio porez, šalje opomenu o vrsti i iznosu poreza, kojom mu nalaže da dospeli porez plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, navode u toj instituciji.

"Opomena sadrži pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sva sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza dospelog za naplatu", navodi se u pisanom odgovoru iz Poreske uprave.

Inače, Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza, ako poreski obveznik, pa i poljoprivrednik, nije platio porez u roku iz opomene, shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

U Poreskoj upravi naglašavaju da prema poljoprivrednicima nemaju drugačiji tretman u odnosu na druge kategorije poreskih obveznika, kada je u pitanju prinudna naplata poreza.

U Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (RF PIO) ističu da u skladu sa Zakonom o PIO, osiguranik koji sam plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ako nisu uplaćeni svi dospeli iznosi doprinosa - prava iz PIO ostvaruje i koristi srazmerno periodima osiguranja za koje su uplaćeni doprinosi.

Fond obustavlja trećinu mesečnog iznosa penzije, sve dok se na taj ili drugi način ne namire neuplaćeni dospeli iznosi doprinosa. Po namirenju neuplaćenih dospelih iznosa doprinosa, prava iz PIO se ostvaruju na osnovu ukupnog staža, počev od dana sticanja prava.

Inače, osiguranici iz kategorije poljoprivrednika ostvaruju pravo na penziju po istim uslovima kao i svi ostali osiguranici, što znači da im je u 2017. godini potrebno minimalno 15 godina staža osiguranja za koji su plaćeni doprinosi, kao i 65 godina života za muškarce, odnosno 61 godina i šest meseci za žene, da bi ostvarili pravo na starosnu penziju.

Uslov za prevremenu starosnu penziju u 2017. godini za muškarce je 40 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života, a za žene 37 godina i šest meseci staža osiguranja i 55 godina i osam meseci života.

Prema podacima zaključno sa 30. novembrom protekle godine, u Srbiji ima 194.107 poljoprivrednih penzionera i oni čine čine 11,2 odsto od ukupnog broja penzionera.

Prošečna poljoprivredna penzija za njih iznosi 10.485 dinara. Kolika ce biti penzija zemljoradnika zavisi od dužine ulaganja i visine osnovice na koju su plaćeni doprinosi.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisana je osnovica na koju oni plaćaju doprinos, a najveći broj osiguranika poljoprivrednika mora doprinos da plaća na najnižu osnovicu koja je propisana tim zakonom.

Najniža osnovica za 2016. godinu iznosila je 22.449 dinara.

Inače, na problem neredovnog plaćanja doprinosa nedavno je ukazao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović prilikom predstavljanja izmena zakona iz oblasti poljoprivrede u Skupštini Srbije.

On je tada rekao da će biti reformisan sistem doprinosa za poljoprivrednike i da će se doprinosi plaćati na osnovu prihoda. Naveo je da veliki broj poljoprivrednih gazdinstava ima velike dugove po osnovu doprinosa za penzijsko osiguranje.

Nedimović je naglasio i da je teško razumeti kako su obavezu uplate iste visine doprinosa za penzijsko osiguranje do sada imali vlasnici pola hektara zemlje i oni sa 100 hektara.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 02 januar 2017 00:00

Subvencije za one koji već imaju mnogo

Premijer najavio smanjenje nameta na visoke plate, iako Srbija ima jedan od najmanje progresivnih poreskih sistema u Evropi, a minimalci su oporezovani iznad proseka

"Smatram da ne bi trebalo smanjivati porez na minimalnu zaradu. Hoćemo da stimulišemo one koji daju veće plate od minimalne, one od 70.000 dinara, a ne one koji daju minimalnu platu od 23.000 dinara i pritom na ruke isplaćuju još 20.000 ili 30.000", izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je ovo rekao na zatvaranju konferencije o sivoj ekonomiji u prošli petak.

Samo nekoliko sati pre toga, na istoj konferenciji, državni sekretar u ministarstvu finansija Nenad Mijailović istakao je da priču o smanjenju poreza i doprinosa na zarade treba ostaviti za 2018. godinu i da ono dolazi u obzir samo ako se finansira iz ušteda, a ne iz povećanja nekog drugog poreza. On je takođe na toj konferenciji rekao da je u Srbiji u odnosu na druge zemlje opterećenje veće za niže plate, "pa se postavlja pitanje da li je progresivnost poreza na rad adekvatna".

Ovo je nešto sa čim se većina ekonomista slaže, a što pokazuju i brojna istraživanja. Srbija je zaista na nivou proseka opterećenja prosečne zarade u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope sa 64 odsto poreza i doprinosa na neto platu. Prosečna plata u Srbiji, kao i plata dvostruko veća od prosečne su nešto ispod prosečnog opterećenja u CIE, dok je minimalna plata opterećena nešto više. Na primer, studija Svetske banke o reformi poreskog opterećenja za niže iznose zarada pokazuje da Srbija ima najnižu progresivnost u Evropi kod niskih zarada.

Na nivou trećine prosečne plate porezi i doprinosi u Srbiji iznose oko 37 odsto i veći su od većine evropskih zemalja osim Mađarske, Rumunije i Švedske. Ali zato po progresivnosti, samo se Bugarska (sa nulom) nalazi iza Srbije. Zanimljivo je da najveću progresiju u oporezivanju zarada imaju najbogatije zemlje Belgija, Francuska, Švajcarska, Nemačka...

I dok struka kaže da bi u Srbiji eventualno imalo smisla povećavati progresivnost poreskog opterećenja zarada, ako ništa bar povećanjem neoporezivog cenzusa koji sada iznosi 11.604 dinara, premijer najavljuje obračun sa minimalcima i stimulisanje visokih plata.

Ekonomista Milan Kovačević podseća i da su sada najmanji nameti na one koji imaju zarade iznad petostruke prosečne plate.

"Da se našalim, malo je i sebično tako nešto predlagati pošto i sami predlagači upadaju u tu grupu plata. U zbilji trend u svetu je obratan, da se uvodi veća progresija. Inače u Srbiji su najmanje oporezovani najbogatiji, s obzirom da u godišnji porez na dohodak, koji uvodi neku progresiju, ne ulaze prihodi od kapitala, a to su glavni prihodi bogatih", napominje Kovačević dodajući da bi možda imalo smisla smanjiti porez na zarade, a povećati poreze na potrošnju samo je pitanje u kojoj meri. On ističe i da ćemo se teg svačega naslušati pred izbore.

Danijel Cvjetićanin, profesor na Singidunumu ističe da mu se čini da je ideja da se poslodavci stimulišu da daju veće plate.

"Ako je ideja da oni koji su isplaćivali deo plate na crno dobiju podsticaj da na celu platu plaćaju porez onda bi to možda i moglo da da pozitivan efekat. Ipak porez na zarade u Srbiji je mali, 10 odsto i to ne bi moglo da ima puno efekta. Ako je premijer mislio na doprinose, pre svega penzijske, onda je to potpuno druga priča. Mada u Srbiji i visina penzije zavisi od političke odluke", ocenjuje Cvjetićanin.

Saša Đogović, saradnik IZIT, pozdravlja izjave o smanjenje nameta na rad, ali ističe da u budžetu za sledeću godinu nije ostavljen prostor za bilo kakvo smanjenje.

"Zalažem se za smanjenje nameta na rad, a s druge strane da se u toj meri smanje i subvencije za privlačenje investicija koje ne daju rezultata. U reformi javnog sektora parafiskalni nameti i nameti na rad još nisu ni dotaknuti", kaže Đogović dodajući da bi glavna pomoć države domaćim malim i srednjim preduzećima bila smanjenje nameta na rad.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top