subota, 21 april 2018 00:00

Niko neće u majstore

Na tržištu rada u Srbiji u poslednje vreme tesari, stolari, armirači i drugi vrsni majstori građevinske struke zlata su vredni, poslodavci bi dali poslednji dinar da uposle kvalitetnog majstora, ali to je teško jer ih sve manje ima.

 

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na Sajmu zapošljavanja koji je zakazan za petak, 20. april u Sportskom centru “Soko” u Somboru od 11 do 13 časova, do sada je svoje učešće prijavilo 40 poslodavaca sa ponudom od preko 300 radnih mesta.

sokolski-centar-1Ponuda poslova je veoma raznovrsna, a najviše su traženi radnici u proizvodnim delatnostima, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Svi oni koji dođu na Sajam zapošljavanja u potrazi za poslom imaće priliku konkurisati za pozicije: higijeničara, sanitarnih i poljoprivrednih tehničara, saradnika prodaje na terenu, traktorista, mašinskog i elektro inženjera, tehnologa mehatronike, ličnog pratioca dece, radnika u administraciji, pica majstora, kuvara, konobara, obućarskih radnika.

Poslodavci su iskazali potrebu i za angažovanjem radnika na poslovima šivača, operatera u proizvodnji, vozača, menadžera prodaje, menadžera nabavke, informatičara, savetnika prodaje, diplomiranog farmaceuta, farmaceutskih tehničara, magacionera, viljuškarista, bravara, varioca, stolara, molera, električara, vaspitača, pedagoga, psihologa, defektologa, profesora razredne nastave, reglera, brusača-glačara i radnika drugih profila.

Iz NSZ pozivaju sve tražioce zaposlenja da posete Sajam zapošljavanja i da iskoriste mogućnost ostvarivanja neposrednog kontakta sa velikim brojem poslodavaca. Na sajam obavezno treba poneti nekoliko primeraka odštampanih radnih biografija.

Prijave za Sajam zapošljavanja mogu se preuzeti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje ili na ulazu u sajam.

Objavljeno u Somborske vesti

Komisija za izbor popisivača na terenu, u okviru projekta „Reforma poreza na imovinu“, raspisala je Javni poziv za izbor 17 saradnika (popisivača).

Građani koji žele da u svojstvu saradnika /popisivača učestvuju u popisu imovine potrebno je da se u periodu od 10. do 13. aprila 2018. godine prijave Komisiji za izbor saradnika na terenu.

Prijave se podnose u zatvorenoj koverti na šalter 10, 11, ili 12 u Gradskom uslužnom centru (prizemlje Županije), Trg cara Uroša 1, Sombor, ili redovnom poštom na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, sa naznakom „Javni poziv za izbor saradnika (popisivača) u projektu „Reforma poreza na imovinu“.

Kandidat koji želi da bude angažovan u svojstvu popisivača potrebno je da ispunjava nekoliko uslova: da je nezaposleno lice prijavljeno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, da je državljanin Republike Srbije, da je punoletno lice, da ima prebivalište na teritoriji grada Sombora, da ima (minimum) srednju stručnu spremu i druge uslove.

Javni poziv dostupan je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 24 mart 2018 00:00

Sajam zapošljavanja u Somboru

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor 20. aprila 2018. godine organizuje još jedan Sajam zapošljavanja i to u Somboru u zgradi Sportskog centra „Soko“ ulica Venac Petra Bojovića u periodu od 11 do 13 časova.

Pozivaju se svi poslodavci koji imaju potrebe za zapošljavanjem da prijave svoje učešće na sajmu. Sve usluge su potpuno besplatne i za poslodavce i za tražioce zaposlenja. Prijave za sajam se mogu dostaviti do 17.04.2018.

Osobe za kontakt su savetnice za zapošljavanje Gordana Strilić Stjelja tel. 025/464-024 i Gordana Predojević tel.025/464-022 ili 064-8028479

Preporuka za nezaposlena lica je da se pre dolaska na sajam uključe u radionice za aktivno traženje posla kako bi se što bolje predstavili poslodavcima.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Somborske vesti

Povrtarski proizvod kornišon kod nas je malo zastupljen, a veoma tražen i solidno plaćen, naročito kada je plasman, uglavnom na strano tržište, zagarantovan, a uloženi novac se trostruko vrati.

Proizvodnja industrijskih krastavčića u Srbiji je doskora bila nesiguran posao zbog varljive cene i nestabilnog tržišta, pa je njihov uzgoj u Srbiji zanemarljiv. U poslednjih par godina, ipak, stvari se menjaju zahvaljujući kompanijama iz Nemačke, koje u Srbiji traže sirovinu. Jedna takva, "Karl Kuehne", koja je u Kozarskoj Dubici pre četiri godine počela otkup, a prošle godine i u Sremskoj Mitrovici, traži u užičkom kraju poljoprivrednike koji bi proizvodili kornišone za njene potrebe i u slučaju da nađe potreban broj kooperanata, najavljeno je, u Užicu će otvoriti i otkupni centar. S istim planom ova kompanija se predstavila i u Crvenki, Pančevu i Čačku.

Nemci u Užicu traže bazu proizvođača koji će zbirno imati najmanje dva hektara pod kornišonima, a za sve što se proizvede otkup je zagarantovan.

- Cela proizvodnja bi se slala u Nemačku, gde se radi konzerviranje, a zatim ide u prodaju širom Evrope. Zavisno od podneblja, rasađivanje kreće od 15. maja, kao što je u Sremskoj Mitrovici, a do kraja maja je, na primer, u Zlatiborskom okrugu. Za mesec dana ubiraju se prvi kornišoni - kaže Ljubodrag Pantelić, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice.

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

- Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra. Cena je već ugovorena, i to za prvu klasu 65 evrocenti, za drugu 25, a za treću 7,5. PH vrednost zemljišta trebalo bi da bude od 5,8 do 7 – pojašnjava Pantelić.

Naruku ide i činjenica da zapadnjaci insistiraju na holandskoj sorti "kibrian rickvan", koja važi za jednu od boljih i koja je najzastupljenija kod nas.

Dobra okolnost za početnike u ovom poslu je što Nemci afirmišu takozvanu vertikalnu proizvodnju po sistemu špalira sličnom malini, koji ne zahteva dodatno angažovanje radne snage, već samo porodice, kojoj prihod od kornišona može biti solidna dopuna kućnog budžeta.

- Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća - objašnjava Milenko Jovanović, jedan od najvećih proizvođača u šabačkom kraju za "Blic".

Masovnija proizvodnja u okolini Šapca počela je pre dve godine i trenutno se 50-ak gazdinstava bavi ovim.

- Potrebe za kornišonima su ogromne i sve što se proizvede se proda posrednicima koji rade za strane kompanije. Berba traje svakodnevno od polovine aprila do prvih jesenjih hladnih dana, potreban je svakodnevni rad, a po jednom dužnom metru špalira se proizvede do 18 kilograma. Kornišoni se raspoređuju u sedam klasa od koje su prve četiri profitabilne. U prvu, najprofitabilniju klasu spadaju krastavčići dužine šest centimetara i zato je veoma bitno brati ih dok su te veličine i ne dozvoliti da prerastu - objašnjava Jovanović, ističući da kornišoni traže samo iole propustljivo zemljište.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Konkurs za 1000 prodavaca u Somboru i još 17 gradova širom zemlje, koji je početkom marta raspisala kompanija Lidl Srbija, još uvek je otvoren. Ovaj prvi savremeni diskontni lanac u našoj zemlji, osim na puno, zapošljavaće radnike i na nepuno radno vreme.

Nepuno radno vreme podrazumeva sve situacije u kojima zaposleni radi manje od 36 sati nedeljno.U slučaju Lidla Srbija, postojaće nekoliko opcija za zaposlenje na nepuno radno vreme, raspoređenih u radnu nedelju koja traje 5 dana. Ugovorom na nepuno radno vreme, zaposleni ostvaruje iste benefite kao i kolege na istim pozicijama čija je radna nedelja puna, od 40 sati. Tako, ovi zaposleni imaju jednak broj dana godišnjeg odmora, godina rada donosi punu godinu staža, prijavljeni su na ugovoren iznos plate za koji se uplaćuju srazmerni doprinosi i osiguranja.

Zainteresovani kandidati koji žele da rade u navedenim gradovima, mogu se prijaviti isključivo putem sajta karijera.lidl.rs.Potrebno je da imajuminimum srednju stručnu spremu, dok je iskustvo u radu sa kupcima prednost, ali ne i obavezujući uslov. U skladu saLidlovim jedinstvenim modelom poslovanja,zadaci zaposlenih u prodavnicise ne razdvajaju prema pozicijama, pa prodavciimaju različita zaduženja, od rada na kasi, preko rada u pekari i usluživanja kupaca, do poslova slaganja robe. U sklopu temeljnih priprema za uspešno obavljanje radnih zadataka, Lidl će svim budućim zaposlenima organizovati sveobuhvatnu plaćenu obuku, koja ima za cilj uvođenje u posao i osposobljavanje zaposlenih za rad.

 

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom predstojećeg Sajma zapošljavanja u Kuli, Nacionalnoj službi za zapošljavanje su se u prethodnom periodu javljali poslodavci koji imaju potrebe za radnicima.

Poslodavci koji su do sada potvrdili svoje učešće na Sajmu zapošljavanja, iskazali su potrebu za oko 150 radnih mesta. U ponudi je veliki broj slobodnih radnih mesta u tekstilnoj industriji, obućarski radnici, vozači svih kategorija, ekonomisti, pravnici, radnici iz oblasti osiguranja, prodavci u kiosku, varioci, bravari, magacioneri, pomoćni radnici u magacinu, komercijalisti, radnici u proizvodnji i slično.

Sajam će se održati 22. marta u sali Mađarskog kulturnog centra „Nepker“ od 11:00 do 13:00 časova, a besplatan prevoz nezaposlenih lica na dan sajma vršiće prevoznik „Putokaz“ iz Crvenke. Sva nezaposlena lica iz Sivca, Crvenke, Kruščića, Lipara i Ruskog Krstura uz ličnu kartu i evidencioni karton imaće besplatan prevoz u dolasku i povratku sa sajma.

Objavljeno u Kula
sreda, 14 mart 2018 00:00

Za dva dana 580 prijava rada na crno

Telefonski broj za prijavu rada na crno, koji je aktiviran pre samo dva dana, već je dao dobre rezultate, rečeno je danas na sastanku ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića sa inspektorima iz cele Srbije.

Kako je istaknuto na sastanku, preko telefonskog broja 0800 300 307 koji je otvoren kako bi građani mogli besplatno da prijave rad na crno, u ponedeljak i utorak primljeno je preko 580 poziva, što znači da je medijska kampanja koja prati ovu akciju pokazala prve rezultate. Od 110 obrađenih poziva, za 47 ima osnova da inspekcija rada izađe na teren i utvrdi pravo stanje, a u samo dve beogradske opštine u jednom danu, tokom 375 nadzora, inspektori rada zatekli su 137 radnika koja su radili na crno.

– Građani postaju svesni šta dobijaju boreći se protiv rada na crno, što i jeste cilj Ministarstva. Projekat „Reci NE radu na crno“ veoma je bitan za državu i njene građane, ali pokazuje i veliku odgovornost prema Kraljevini Norveškoj, koja je pomogla u samoj realizaciji ovog projekta. Ukoliko ga dobro uradimo, siguran sam da će nam se otvoriti i mnoge druge opcije za saradnju – rekao je Đorđević i najavio nastavak saradnje sa skandinavskim zemljama na raznim projektima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kompanija Lidl Srbija sutra raspisuje konkurs za zapošljavanje više od 1000 prodavaca u velikom broju gradova širom Srbije. Ovaj prvi savremeni diskontni lanac u našoj zemlji, operativno poslovanje će započeti tokom 2018. godine, istovremenim otvaranjem između 10 i 20 prodavnica.

U sklopu velikog talasa zapošljavanja, Lidl će otvoriti konkurs za radna mesta i u Somboru, gde planira da zaposli više od 40 prodavaca. Kompanija Lidl Srbija je potvrdila da je kupila jednu lokaciju u Somboru u Ulici Josifa Pančića. Iz Lidla napominju da će, bez obzira na raspisan konkurs i status gradnje, naknadno biti saopšteno koje će prodavnice biti otvorene u prvom talasu.

Lidl Srbija će budućim kolegama ponuditi konkurentne radne uslove, u pogledu naknade, benefita i radnog okruženja. Prodavci u Lidlu imaće petodnevnu radnu nedelju, a elektronska evidencija radnog vremena omogućava plaćanje prekovremenog rada po sistemu „svaki minut se plaća“. Kompanija Lidl, koja je zbog fer odnosa prema zaposlenima u više zemalja nagrađivana kao najpoželjniji poslodavac, će i u Srbiji zaposlenima pružati mogućnost profesionalnog razvoja i napretka.

Zainteresovani kandidati koji žele da rade, mogu se prijaviti putem sajta karijera.lidl.rs. Potrebno je da imaju minimum srednju stručnu spremu, dok je iskustvo u radu sa kupcima prednost, ali ne i obavezujući uslov. U skladu sa Lidlovim jedinstvenim modelom poslovanja, zadaci zaposlenih u prodavnici se ne razdvajaju prema pozicijama, pa prodavci imaju različita zaduženja, od rada na kasi, preko rada u pekari i usluživanja kupaca, do poslova slaganja robe. U sklopu temeljnih priprema za uspešno obavljanje radnih zadataka, Lidl će svim budućim zaposlenima organizovati sveobuhvatnu plaćenu obuku, koja ima za cilj uvođenje u posao i osposobljavanje zaposlenih za rad.

Objavljeno u Somborske vesti

Mladi se često pitaju može li se živeti od ideja. Ako su ideje povezane ljubavlju i igrom onda primer mladih Somboraca potvrđuje da dobre ideje imaju kupca.
Katarina i Veljko Šimunović odlučili su da napuste svoje stalne poslove i oprobaju se u izradi zidnih satova. Na tu ideju Veljko je došao kada je svom sinu napravio prvi zidni sat i to od lego kockica.

Danas u izradi satova koriste kaširani karton, foreks penu i pvc nalepnice digitalne štampe. Mehanizam je klizni kvarcni i nečujan, a za moderan dizajn su se sami pobrinuli.

"Tražili smo taj neki moderan look, minimalan. Skinuli smo trial verziju programa koja je trajala par nedelja i polako smo učili. Kako nam je sam program javljao ostalo vam je još 5 dana, još 4 dana, još 3 dana, mi smo polako privodili kraju taj prvi sat", izjavio je Veljko Šimunović.

Katarina kaže da su se oni tu igrali i maštali, pravili su svoj prvi sat kako bi to bio njihov podsetnik za vreme da ga ne troše uzalud.

"I onda, kada pravite nešto što proizilazi iz igre i mašte, onda prosto taj problem dobija neku drugu definiciju. Više postaje neki izazov nego problem. Igrate se, pa šta ćemo sada napraviti, pa kako ćemo to... Prosto uživate u čitavom procesu", rekla je Katarina Šimunović.

Zidni satovi su tu da nam pokažu tačno vreme, ali mogu da budu i dekoracija za dom. Važno je da su tu, da nas podsete da vreme prolazi.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Studija koja je trajala 40 godina, otkrila je koja je "nepoželjna" dječja osobina pokazatelj da će uspeti kasnije u životu.

Zamislite da vas pitaju da uđete u šesti razred osnovne škole i pokušate da predvidite koji će učenici imati najveće prihode kao odrasli. Koju decu biste izabrali? Onu koja vole da uče i imaju najbolje ocjene? Oni koji su poslušni i uvek žele da idu "niz dlaku" učitelju? Atletsku decu koja aktivno treniraju? Ako biste izabrali jednu od ovih grupa, pogrešili biste.

Prkosna deca, koja krše pravila, bila bi najbolji izbor, prema studiji koja je trajala čak 40 godina i objavljena je u Developmental Psychology.

Godine 1968. istraživači su počeli da proučavaju 12-godišnje učenike koji su tada bili u šestom razredu. Gledali su njihovu inteligenciju, karakter, ponašanje i socioekonomski status njihovih roditelja. Zatim, 40 godina kasnije, ponovno su ih pronašli. Nije iznenađujuće, učenici koje su učitelji opisali kao "studiozne i vredne", imali su veće izglede za prestižne poslove. Međutim, oni nisu najviše zarađivali kao odrasli.

Najviši dohodak imala su "nestašna deca". Deca koja su kršila pravila i prkosila roditeljskom autoritetu, zarađivala su najviše kao odrasli. Autori misle da je jedan od razloga, zbog kojeg su takva deca postala odrasli ljudi s najvećim dohotkom, leži u činjenici što se nisu plašili da pregovaraju o višim platama ili povišicama.

Autori sugerišu još jedan mogući razlog - to što oni cene takmičenje. Umesto da se brinu o tome hoće li se slagati s drugima, oni su više zainteresovani u napredovanju u svojim ciljevima. Autori nisu mogli isključiti ni činjenicu da su neki od onih s visokim dohotkom mogli neetički da zarađuju za život. Međutim, studija nije pronašla nikakve dokaze da su učesnici bili uključeni u ovu vrstu ponašanja, prenosi RTL.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Proizvodnim radnicima u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija upravo su, shodno dogovoru Sindikata i menadžmenta fabrike nakon prošlogodišnjeg štrajka, plate povećane za šest odsto.

Zarade proizvodnih radnika kojima je ovo peto povećanje od početka proizvodnje „fijata 500L“, u julu 2012, sada iznose oko 42.500 dinara.

Nevolja je, međutim, što plate u Fijatu, kako navode u fabričkom ogranku Sindikata „Nezavisnost“, rastu samo proizvodnim radnicima, ali ne i njihovim neposrednim rukovodiocima i zaposlenima u (ne)proizvodnoj režiji. Tako se, tvrde u „Nezavisnosti“, došlo u apsurdnu situaciju da fakultetski obrazovan rukovodilac, koji rukovodi grupom 30 do 40 zaposlenih u proizvodnji, ima manju platu od svojih radnika koji obavljaju najprostije poslove. Otuda i ne čudi, ističu, što proizvodni rukovodioci masovno napuštaju našeg najvećeg izvoznika i odlaze u novootvorene firme, mahom po Vojvodini, gde dobijaju i po tri puta veće plate.

– Ovo ipak ne znači da su radnici u Fijatu dobro plaćeni. Naprotiv, povećanja plata su uvek dolazila posle povećanja minimalne cene rada i uvek su bila za dvadesetak procenata iznad zakonom zagarantovane zarade, jer je Fijat kao i svi ostali korisnici državnih subvencija, ukoliko posluje pozitivno, dužan da za najprostiji rad isplaćuje plate za 20 odsto veće od minimalne zagarantovane, kaže za naš list poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u FCA Srbija Zoran Stanić.

Traže isplatu bonusa

U Fijatu je u toku potpisivanje peticije kojom se od poslovodstva traži isplata bonusa za prošlu godinu. Peticiju je do sada, saznaje naš list, potpisalo oko 400 zaposlenih. Isplata bonusa tražena je, podsetimo, i tokom prošlogodišnjeg štrajka.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor 22. marta u Kuli, u sali “Nepker”, organizuje Sajam zapošljavanja koji će se održati u periodu od 11 do 13 časova.

nszNSZ poziva poslodavce koji imaju potrebe za zapošljavanjem da se jave najbližoj organizacionoj jedinici te službe i prijave svoje učešće na sajmu.

Preporuka za sve one koji će sajam posetiti u cilju zapošljavanja je da se pre dolaska na sajam uključe u radionice za aktivno traženje posla kako bi se što bolje pripremili za sajam i na što bolji način se predstavili poslodavcima.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Kula

Zakonska obaveza svakog poslodavca u Srbiji koji ima 20 i više zaposlenih je da srazmerno broju radnika zapošljava i osobe sa invaliditetom. Druga mogućnost je da umesto zapošljavanja po svakoj nezaposlenoj osobi sa invaliditetom mesečno uplaćuju 50 odsto bruto zarade u budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju.
Prema podacima Poreske uprave Srbije, koji su dostavljeni RTV–u u 2017. godini zakonsku obavezu ispunilo je skoro 9.000 poslodavaca. Više od 5.400 zaposlilo je osobe sa invaliditetom, dok je oko 4.400 sredstva uplatilo u budžetski fond.

Više od 15.000 nezaposlenih u Zapadnobačkom okrugu pokušava putem Nacionalne službe za zapošljavanje da nađe posao. Među njima je i skoro 1.000 osoba sa invaliditetom koja spadaju u teže zapošljivu kategoriju i zato su osobe sa invaliditetom uključene u aktivne mere zapošljavanja, a među njima su javni radovi. Na tim poslovima prošle godine bilo je angažovano 67 osoba sa invaliditetom

Poslodavci koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom mogu računati i na subvencije.

„Ta subvencija je 75 posto od ukupnih troškova koje poslodavac ima za tog radnika. Preostalih 25 posto pada na teret poslodavca. Međutim, mi imamo poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom, a da i ne traže bilo kakve olakšice", kaže Radomirka Žiža načelnica u somborskoj filijali NSZ.

Zakon poslodavcima ostavlja dve mogućnost - plaćanje kaznenih penala ili zapošljavanje osoba sa inavliditetom. Gradska uprava odlučila se za drugu mogućnost.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

I danas mnogi žive od rada u sivoj zoni. Statistika je u toj oblasti gotovo poražavajuća, jer i dalje veliki broj radnika radi "na crno", bez osnovnih radnih prava. Da bi se sa problemom izborila, Vlada je osmislila niz - kako kažu - novih, radikalnijih mera. Za ekonomiste je, ipak, otvoreno pitanje kakvi će biti rezultati.

U Srbiji svaki treći radnik radi "na crno". Bez socijalnih beneficija, plaćenog bolovanja, godišnjeg odmora. Samo u 2017. godini, inspekcija je zbog utvrđenih nepravilnosti kaznila poslodavce sa više od 230 miliona dinara.

Radnici koji se najčešće nalaze na raskršću - rad "na crno" ili nezaposlenost, pred kamere ne žele. Ipak, o problemima sa kojima se suočavaju - stranice brojnih foruma pune hiljade anonimnih komentara.

Na pitanje da li je neko od njih prijavio poslodavca inspekciji i imao bar neku pomoć od njih, jdan odgovor je: "Planiram da u ponedeljak prijavim svog poslodavca, godinu dana me ne plaća ni dinara mi nije dao, a uz to sam neprijavljena šest godina".

A država godinama među strateške ciljeve ubraja borbu protiv sive ekonomije i rada na "crnom tržištu", zbog kog su - kako kažu - svi na gubitku. Zato resorni ministar u okviru nove kampanje "Reci ne radu na crno" poručuje: uvodimo vanredne inspekcijske kontrole 365 dana, 24 sata dnevno.

"Mi se nalazimo negde na gubicima kada je u pitanju siva ekonomija i rad na crno negde malo manje od 30 odsto BDP-a, Neka procena je da je to oko osam miliona evra dnevno grubo za celu državu ako govorimo o sivoj ekonomiji. Od nelegalnog rada štetu ima, ne samo država, već i radnici koji gube socijalne beneficije, nemaju plaćeno bolovanje, godišnji odmor i ne mogu da podignu kredit", kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ali, u borbu protiv ilegalnog rada do sada je išlo tek 260 inspektora na teritoriji cele zemlje. Iz Inspekcije rada - uvereni su - dovoljno da se pokuca na vrata svim poslodavcima.

"Možemo da odgovorima svim ovim obavezama, ne u onoj meri u potpunosti što je i nemoguće, jer mi da imamo čak i dva puta više inspektora opet bi se pojavila pojava da treba još!", kaže Stevan Đurović, v.d. direktora Inspekcije rada.

"Dugogodišnji i ukorenjen problem, za koji su mnoge Vlade obećavale rešenje" - tim rečima za N1 objašnjava aktuelnu situaciju na "crnom" tržištu rada analitičarka Tanja Jakobi. Upitno je - dodaje - kakve će rezultate dati pomenute mere.

"Veliki broj ljudi nema druge mogućnosti da radi, nego da radi na crno da radi kod poslodavaca za bilo koju platu, pod bilo kojim uslovima. Ja se bojim da će se cela priča završiti na tome da se jedan mali deo radne snage koja radi ilegalno i jedan mali deo problema, na nekakav privremeni način reši, a da ozbiljnijeg pomaka neće biti", kaže Jakobi.

A za to je potrebno - zaključuje Jakobi - daleko više od jedne medijske kampanje: popraviti celokupni privredni ambijent, stvoriti prostor za veće prosečne plate i ojačati prava svih radnika u zemlji.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U proteklih nekoliko godina više istraživanja se bavilo temom osmočasovnog radnog vremena, za koje se ispostavilo da jednostavno ne funkcioniše.

Rezultati svih ovih istraživanja su pokazali da dužina trajanja radnog vremena nema nikakve veze s tim koliko ste efikasni i produktivni. Pa, odakle je došla ideja o osmočasovnom radnom vremenu?

Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmsilio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine, više od jednog veka kasnije, kompanija Ford motors postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih.

Danas, osmočasovno radno vreme je definitivno zastareo koncept.

Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni cikuls odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto događa tokom dana, zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni.

Idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao, pišu Nezavisne.

Objavljeno u Planeta

Nacionalna služba za zapošljavanje oragnizuje obuku za samozapošljavanje pod nazivom „Put za uspešno preduzetništvo“. Obuka će se održati 27. i 28. februara u Maloj sali Skupštine opštine Kula, sa početkom u 9 časova.

Dvodnevna obuka ima za cilj da polaznicima omogući uvid u opravdanost svoje poslovne ideje, sagledavanje prednosti i rizike preduzetništva, spoznaju svoje preduzetničke sklonosti, kao i informacije o postupku registracije i aktuelnim zakonskim propisima.

Nezaposleni, koji nakon uspešno završene dvodnevne obuke odluče da realizuju svoju poslovnu ideju, mogu da konkurišu za subvenciju za samozapošljavanje.

Objavljeno u Kula
sreda, 14 februar 2018 00:00

Da li će Srbija uvoziti radnu snagu?

Da li je u Srbiji teško pronaći posao ili je teže naći radnika, zbog čega ćemo morati da uvozimo radnu snagu?

Šta nam donosi dualno obrazovanje: iskustvo razvijene Nemačke, ili stvaranje novih radničkih robova? Zašto forsiramo Employment Branding – kao prolaznu modu, ili kao neophodnost da se privuku kvalitetni zaposleni? Ovo su neke teme koje će pokrenuti HRM 2018. kongres (Human Resources Management) zakazan za 23. februar u hotelu Zira u Beogradu, saopštio je organizator.

Najavljen kao centralni događaj u oblasti upravljanja kadrovima u Srbiji, HRM kongres će okupiti top 20 HR direktora u našoj zemlji i 200 vrhunskih HR profesionalaca. Uz najavljene govornike iz HR sektora vodećih kompanija, HRM kongres će imati i četiri panela, posvećena odnosu sindikata i poslodavca, tržištu radne snage, Employment Brandingu i dualnom obrazovanju.

„HRM kongres će bez uvijanja otvoriti goruće teme u oblasti HR-a“, najavljuje Bojan Šćepanović, direktor Menadžment centra Beograd, koji je organizator Kongresa.

„Zbog toga očekujem da dobijemo realan odgovor da li će Srbija već 2019. morati da uvozi radnike i da li je dualno obrazovanje spas za srpskog radnika ili stvaranje njegove još veće zavisnosti. U Srbiji je dešava paradoks oko radne snage; imamo visoku opštu nezaposlenost od 10 odsto do 15 odsto, a s druge strane na mikro-lokacijama kao što su Ruma, Subotica, Inđija i slično, nezaposlenost je nula odsto. Vi u tim sredinama ne možete da pronađete nijednog običnog radnika-operatera za mašinom. Kompanija iz Subotice dovozi autobusom svaki dan radnike iz Sombora koji je 50 kilometara udaljen“, navodi Šćepanović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Savet za zapošljavanje grada Sombora, na trećoj sednici održanoj 31. januara 2018. godine, usvojio je Poslovnik o radu Saveta i Lokalni akcioni plan (LAP) za zapošljavanje za 2018. godinu.

Lokalnim akcionim planom za zapošljavanje Savet je utvrdio prioritete i mere aktivne politike zapošljavanja na teritoriji grada Sombora, kao i programe za realizaciju LAP-a za zapošljavanje radi povećanja zaposlenosti.

LAP-om za 2018. godinu planirani su sledeći programi: javni radovi u seoskim područjima u trajanju do četiri meseca, samozapošljavanje nezaposlenih lica dodelom subvencija radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, programi subvencionisanja nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih lica i program stručne prakse radi stručnog osposobljavanja nezaposlenih lica za samostalan rad u struci.

Za sprovođenje navedenih programa i mera aktivne politike zapošljavanja u budžetu grada Sombora za 2018. godinu planiran je iznos od 17.800.000,00 dinara, a grad će konkurisati i za dodatna sredstva kod nadležnog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata.

Nacionalna služba za zapošljavanje – filijala Sombor, obavestila je članove Saveta da je pokrenut postupak za povraćaj sredstava od firme „DARFUR BORELI“ doo Sombor, Sombor. Ova firma nije ispoštovala obaveze regulisane ugovorom o dodeli sredstava na ime subvencije poslodavcima radi zapošljavanja nezaposlenih lica, iz kategorije teže zapošljivih, na novootvorenim radnim mestima. Sredstva za navedene namene izdvojena su iz budžeta grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 03 februar 2018 00:00

Stajanje na poslu zdravije od sedenja?

Svi oni koji prosečno dnevno u kancelarijama sede oko šest sati, a želeli bi da izgube višak kilograma trebalo bi da niske radne stolove zameniti visokim, rezultati su studije objavljeni u stručnom časopisu European Journal of Preventive Cardiology.

Dugotrajno sedenje povezuje se sa epidemijom gojaznosti, kardiovaskularnim bolestima i razvojem dijabetesa.

Evropljani sede prosečno i do sedam sati dnevno, a čak i fizički aktivna grupa ljudi neretko provede veći deo dana sedeći.

Istraživanjem se želelo da sazna sagoreva li se stajanjem više kalorija nego dok se sedi i, ako da, koliko.

Naučnici su analizirali rezultate ukupno 46 studija sprovedenih na ukupno 1.184 ispitanika.

Učesnici ankete su u proseku imali 33 godine, među njima je bilo 60 posto muškaraca, a prosečan indeks telesne mase bio je nešto veći od preporučenog.

Američki kardiolozi su ranije ustanovili da se stajanjem po minuti sagorevaju 54 kilokalorija više nego u sedećem položaju.

Izračunali su da bi osoba teška 65 kilograma koja bi za vreme radnog vremena šest sati dnevno stajala za visokim radnim stolom godišnje izgubila dva i po kilograma, uz jednak dnevni unos kalorija.

Za četiri godine to bi iznosilo deset kilograma.

Jedan od autora studije, profesor Francisko Lopes-Himenez, vođa Odeljenja kardiologije u Klinici Majo u Ročesteru je kazao: "Stajanjem ne samo da se sagoreva više kalorija, već je pojačan rad mišića, što povezujemo s manjim brojem obolelih od srčanih bolesti, od moždanog udara i dijabetesa, pa je dobrobit vidljiva i kod onih koji nisu fokusirani samo na gubitak kilograma".

Korak dalje otišlo bi se kad bi ljudi dok stoje radili sitne pokrete, koje ne treba podcenjivati, kaže Lopes-Himenez.

"Dok stoji, većina ljudi spontano čini manje pokrete, naprimer, premešta se s noge na nogu ili pravi manje korake napred-nazad, a to ne treba podcenjivati.

U svakom slučaju, važno je izbeći dugotrajno sedenje", upozorava profesor.

Studija sprovedena 2015. godine upućuje na to da su zaposleni koji su za vreme posla u kancelarijama stajali za visokim stolovima bili radno učinkovitiji.

Ali nemački lekari opciju stajanja za radnim stolom u kancelarijama ne smatraju dugoročno dobrim rešenjem za zdravlje.

Mišljenja su da bi ono moglo rezultirati problemima mišićno-koštanog sistem, pa savetuju umerenost.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
utorak, 30 januar 2018 00:00

Mesari traženi gotovo kao i programeri

Za prodaju i marketing po raspisanom konkursu stiglo je 8,5 prijava, dok je za zanatske poslove bilo "jedan na jedan"


Uprkos tome što je u trećem kvartalu 2017. stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila 12,9 odsto, sudeći prema podacima aplikacije Poslonaut, koja omogućava da poslodavci i oni koji traže zaposlenje lakše pronađu jedni druge, ukazuju na to da ima i onih poslova za koje je teško pronaći odgovarajuću radnu snagu.

 

Ilustracije radi, dok je za angažman na promoterskim poslovima, za jedno mesto konkurisalo čak desetak kandidata, u oblasti nege i lepote stiglo je manje prijava od broja ponuđenih oglasa. Preciznije rečeno, za prodaju i marketing po raspisanom konkursu stiglo je 8,5 prijava, dok je za zanatske poslove bilo "jedan na jedan". Podaci dalje govore da je na 300 oglašenih pozicija u kategoriji nega i lepota konkurisalo 204 kandidata, dok se za radno mesto u kategoriji priprema hrane (kuvari, roštiljdžije, mesari...) na 130 oglasa javilo 227 kandidata.

- Činjenica je da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do frizera i drugih zanimanja iz oblasti nege lepote. Zanimljivo je, takođe, da se mesari, koji su traženi gotovo kao i programeri, teško pronalaze, a problem sa pronalaženjem radnika imaju i poslodavci koji nude radno mesto zanatlijama - kaže Nemanja Stefanović, osnivač aplikacije Poslonaut koja se razvija u saradnji sa Infostudom.

Najviše poslova, oko 1.200, ponuđeno je u proizvodnji, a konkurisalo je čak četiri puta više kandidata. Znatno manje ponuda bilo je za poslove iz oblasti građevinarstva, promotivnih aktivnosti ili administrativne delatnosti. U tom "trojcu", koji je na začelju liste objavljenih oglasa, u oči pada ogromna razlika u zainteresovanosti potencijalnih kandidata za posao. Tako je, recimo, najveća "navala", uz već pomenute promotere, vladala za administrativne pozicije, gde je registrovano 8,3 prijave po oglasu, dok ih je za građevinske poslove stiglo tek 1,7. Ubedljivo najviše prijava, više od 6.000, stiglo je za konobarisanje. Kada se taj podatak upari sa brojem ponuđenih radnih mesta, a njih je bilo oko 800, onda se može videti da je za mesto konobara, po jednom oglasu, stiglo 7,5 aplikacija. Istovremeno, za gotovo isti broj oglašenih radnih mesta u maloprodaji, stiglo je dvostruko manje prijava, odnosno 3,8 po oglasu.

Da oni koji traže posao, ipak, umeju da budu probirljivi pokazuju uporedni podaci za pozicije telefonskih operatera i vozača, odnosno kurira, za koje je u 2017. ponuđen gotovo isti broj oglasa. Dok je za telefonske operatere bilo sedam prijava po ponudi, za vozače i kurire na jedno ponuđeno mestu javljala su se četiri kandidata.

Kad posao traži zaposlenog
- Od oglasa za posao, objavljenih u aplikaciji Poslonaut, konobarisanje je i dalje najpopularniji privremeni posao. I za različite vrste promocija lako se pronađu kandidati. Slična je situacija i sa oglasima za poslove koji nisu tako uobičajeni, kao što su pakovanje paketića, ili radnik u internet kafeu... na koje se kandidati, na zadovoljstvo poslodavaca, odazivaju u većem broju od potrebnog. Moglo bi se zaključiti da ne muče muku samo oni koji traže posao. Naprotiv, i neki poslovi teže od ostalih pronalaze zaposlene - kaže Nemanja Stefanović, osnivač aplikacije Poslonaut.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo je konkurs za upis polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku za potrebe policijske uprave u Somboru. Pored PU Sombor konkurs je raspisan i za potrebe policijskih uprava u Nišu, Pančevu, Subotici, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Kikindi, Užicu, Kragujevcu, Kruševcu, Jagodini, Zrenjaninu, Čačku, Zaječaru, Valjevu i Novom Sadu.

Prijava na konkurs podnosi se u roku od 30 dana od dana objavljivanja konkursa, policijskoj upravi /stanici po mestu prebivališta kandidata.

Stručno osposobljavanje polaznika za obavljanje policijskih poslova traje 12 meseci i sprovodiće se sukcesivno po klasama.

Polaznik koji uspešno završi osnovnu policijsku obuku dobija uverenje i stiče mogućnost zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova u svojstvu pripravnika za policijskog službenika - navodi se u Blicu.

Objavljeno u Somborske vesti

Veliki broj nezaposlenih napunilo je juče hodnik Službe za zapošljavanje u Kuli. Tako veliko interesovanje je izazvao poziv za prijavljivanje za rad u italijanskoj kompaniji donjeg veša „Fijorano” koja na leto planira da otpočne proizvodnju u Kulu sa tri stotine zaposlenih.

Ista firma još od 2007. privređuje i u Somboru, gde na platnom spisku ima 1.700 radnika.„Fijorano” pripada grupi „Kalcedonija” sa 4.000 prodavnica širom sveta, a njihov proizvodi program se u Srbiji može kupiti u radnjama u Beogradu i u Novom Sadu. Sve što se sašije u somborskoj fabrici ne ide u ove radnje, već pravo u Italiju i onda „Fijorano” donji veš šalje po svetu.

Na glavnom ulazu u prostorije Službe za zapošljavanje u Kuli i na ulici zatekli smo juče više desetina zainteresovanih za posao. Predstavnici „Fijorana” uzimali su juče podatke potencijalnih radnika, radnu biografiju, iz koje će praviti selekciju za obuku u fabrici u Somboru, i za to obezbediti prevoz od Kule do Sombora i nazad.

Rukovodilac kadrovske službe „Fijorana” u Somboru Dušica Ergić Živanović kazala je da im trebaju šivači, ali da ne gledaju strogo na to da li kandidati za obuku imaju baš krojački smer, već da na posao mogu da računaju pođednako svi, i oni sa osnovnom školom i sa fakultetskim obrazovanjem.

„Već smo uradili jednu selekciju pa 50 nezaposlenih odlazi da uči da kroji i sastavlja delove donjeg veša u Sombor“, kazala je Dušica Ergić -Živanović.

Da italijanski poslodavac nije strog u odabiru radne snage, već da sve zavisi od nezaposlenih, njihove spremnosti da prihvate uslove rada, potvrdila nam je Gordana Predojević iz Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala u Somboru. „U somborskoj fabrici radi se u dve smene, po osam sati i po normama, ne radi se za vreme državnih i verskih praznika ni vikendom. Tokom godine kolektivno se odlazi na letnji i zimski godišnji odmor, i može se zaraditi između 30.000 i 40.000 dinara“, navela je Predojević ističući da su u Filijali zadovoljni sa italijanskim preduzetnikom jer ceni stručan i profesionalan odnos prema poslu i prepušta filijali da organizuje pozive nezaposlenih.

Sajam zapošljavanja u martu
Filijala u Somboru i Služba za zapošljavanje u Kuli organizuju 23. marta u Kuli Sajam zapošljavanja, kada će nezaposleni, kojih je na području Opštine Kula oko 4.000 imati direktan kontakt sa poslodavcima, najavila je Gordana Predojević iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Somboru.„U industrijsku zonu u Kuli dolaze dve kompanije, jedna se bavi proizvodnjom obuće, a druga sadnim materijalom, i trebaće im ukupno pet stotina radnika, pa će nezaposleni na licu mesta moći da predaju radne biografije i da razgovaraju sa predstavnicima kompanija“, izjavila je Gordana Predojević.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Kula

Jedna od nekoliko budućih fabrika u industrijskoj zoni u Kuli, italijanski „Fiorano“ , u saradnji sa Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj, organizuje razgovor i prijavljivanje za posao.

Razgovor i prijavljivanje za posao u fabrici „Fiorano“ održaće se u utorak, 23. januara u 10.30 časova u prostorijama Nacionalne službe za zapošljavanje u Kuli. Fiorano“ se bavi proizvodnjom i prodajom na veliko tekstilnog materijala i proizvoda, a u industrijskoj zoni u Kuli kupila je dva hektara zemljišta.

Prema poslovnim planovima ove firme predviđeno je da se zaposli oko 300 radnika.

Objavljeno u Kula
petak, 19 januar 2018 00:00

Rad na iznajmljivanje

Kada je u julu 2014. godine donet kontroverzni Zakon o radu, na koji su zamerke imale sve sindikalne organizacije u Srbiji, u okviru njega je definisana mogućnost angažovanja radnika preko agencija za privremeno zapošljavanje, ali je ostavljeno da se čitava ova oblast reguliše posebnim zakonom koji je od tada još uvek u procesu pripreme.

Ovakav oblik zaposlenja, koji se često naziva i "rad na lizing", podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija koje ih onda "ustupaju" poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima, što se najčešće definiše kao nestandardni oblik zaposlenja. Radnici u takvim situacijama ne potpisuju bilo kakav ugovor sa poslodavcem kod kog rade, već isključivo sa agencijom, njihov položaj je krajnje nesiguran, a prava su im izuzetno ograničena, što je posebno slučaj u Srbiji, jer još uvek ne postoji zakon koji uređuje ovu oblast. "Rad na lizing" regulisan je samo podzakonskim aktima koji propisuju vrlo labava pravila osnivanja agencija, bez ikakve zaštite radnika. Iako se ovakva vrsta zapošljavanja odvija u nekoj vrsti zakonskog vakuuma, tokom poslednjih sedam godina broj agencija konstatno raste, kao i broj radnika koji su zaposleni na ovaj način. Procenjuje se da je u Srbiji gotovo 100.000 ljudi zaposleno preko agencija za privremeno zapošljavanje.

U Evropskoj uniji udeo agencijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih iznosi u proseku 1,6%, dok u Nemačkoj čak 2,2% zaposlenih čine radnici koji rade preko agencija, a u Velikoj Britaniji čitavih 3,8%. Međunarodna organicija rada i druge radničke organizacije su decenijama odbijale da priznaju legitimnost ovakve vrste zapošljavanja, ali kako je tokom poslednjih decenija dvadesetog veka položaj radnika na globalnom nivou postajao sve lošiji, bile su prinuđene da prihvate postojanje agencija za privremeno zapošljavanje i da zahtevaju da se koliko je moguće zakonski zaštite prava radnika koji se angažuju na ovaj način. Evropska unija je 2008. godine donela Direktivu o radu preko preduzeća za privremeno zapošljavanje, kojom je definisano da radnici koji se angažuju preko agencija moraju imati jednaku platu i iste uslove rada kao i redovno zaposleni kod poslodavca kom su ustupljeni. U Srbiji je, međutim, ostavljena mogućnost da se radnici zapošljavaju na ovaj način a da nije precizirano koja su njihova prava, niti koje su obaveze agancija preko kojih su angažovani i poslodavaca koji koriste usluge agencije, što je situacija koja ostavlja veliki prostor za zloupotrebe.

Kompanija NIS je, na primer, ubrzo nakon privatizacije otpustila 900 radnika iz maloprodaje, nakon čega im je ponudila da rade isti posao preko agencije za duplo manju platu i sa znatno smanjenim ostalim pravima, tako da u NIS-u trenutno radi 4.000 stalno zaposlenih, dok 4.500 ljudi radi "na lizing". Još više zabrinjava da slična praksa postoji i u velikom broju preduzeća iz javnog sektora, kao na primer u Pošti Srbije, koja je u novembru 2017. godine donela odluku o dodeli ugovora vrednog gotovo četiri milijarde dinara za agencijsko angažovanje radne snage, pri čemu poštari zaposleni preko agencija, ili omladinskih, odnosno studentskih zadruga imaju dosta niže plate i manje prava nego njihove stalno zaposlene kolege. Pošta nije izolovan primer, slična situacija postoji i u drugim preduzećima kao što su EPS, Telekom, Srbijagas, JP Gradska čistoća, Aerodrom Nikola Tesla... Neophodno je, međutim, istaći da preduzeća iz javnog sektora ne angažuju radnike preko agencija samo zato što žele da uštede na izdacima za radnu snagu i ostvare veći profit, ili da bi držali radnike u stalnoj neizvesnosti, već i zato što su već četiri godine na snazi mere zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koje je donela vlada, a koje će biti primenjivane i u 2018. godini. Zato su javna preduzeća često primorana da na sistematizovanim radnim mestima angažuju radnike „na lizing“, kako bi obezbedila elementarno funkcionisanje dok je zabrana zapošljavanja na snazi. Ova zabrana je uvedena pod uticajem međunarodnih finansijskih institucija (pre svega Međunarodnog monetarnog fonda), u sklopu širih sistemskih pritisaka za sprovođenje mera štednje, koje se koriste za "disciplinovanje" kako zemalja u razvoju, tako i razvijenih zemalja. Cilj mera štednje jeste smanjivanje budžetskog deficita na nacionalnom nivou, ali ono što je praksa pokazala jeste da štednja najviše pogađa najranjivije delove društva, zato što dolazi do smanjenja socijalnih izdataka, penzija, plata u javnom sektoru, izdataka za obrazovanje i zdravstvo, kao i do eskalacije "rada na lizing" i drugih oblika prekarnog rada.

Regulisati, ili zabraniti?

Mnoge sindikalne organizacije, kao na primer Savez samostalnih sindikata Srbije, isticale su da je agencijski rad samo još jedan vid eksploatacije radnika i da bi trebalo da bude zabranjen. Udruženi sindikati Srbije Sloga pokrenuli su postupak ocene ustavnosti propisa kojima je u našoj zemlji uveden rad na lizing, a sindikati Pošte Srbije su među zahteve svojih štrajkova tokom 2017. godine između ostalog uvrstili i ukidanje Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, angažovanje potrebnog broja izvršilaca i sredstava za rad na tehnološkim radnim mestima, i rešavanje statusa radnika koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova i visine cene rada za radnike koji su radno angažovani po ovom osnovu.

Na drugoj strani bi se mogao izneti argument da u određenim sektorima privrede postoji legitimna potreba za privremenim i povremenim angažovanjem radnika, odnosno za agencijama koje poslodavcima pružaju uslugu angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima. Tako na primer delovanje agencija može biti opravdano u slučaju sezonskih poslova, kao što su na primer neki poslovi u sektoru turizma ili poljoprivrede, ili u slučajevima kada poslovi za koje se traže radnici nisu deo osnovne delatnosti poslodavca, a jesu stvarno privremeni i povremeni, pa je legitimna i potreba za agencijama koje mogu brzo da obezbede adekvatne kadrove za kraće angažovanje. Takođe bi se moglo reći da privremeni i povremeni poslovi mogu da odgovaraju nekim segmentima stanovništva kao što su studenti, umetnici ili radnici u kreativnoj industriji koji traže honorarne poslove i projekte, roditelji koji zbog porodičnih i drugih obaveza ne žele stalno zaposlenje i druge slične kategorije.

Međutim, uprkos raznim argumentima za postojanje agencija za privremeno zapošljavanje, one se u stvarnosti ne koriste samo u slučajevima kada je to praktično, jednostavno i obostrano povoljno za poslodavce i radnike, već se skoro isključivo zloupotrebljavaju radi simulacije iza koje se krije trajni radni odnos. Ovakvi postupci poslodavcima donose ogromnu korist, jer im sistem omogućava da radnike angažovane preko agencije manje plaćaju, da ne preuzimaju nikakve obaveze prema njima u slučaju raskida ugovora i da im uskraćuju pravo na godišnje odmore, bolovanje i slobodne dane koje regularno zaposleni imaju zagarantovane. Na agencijske radnike je, zbog njihovog neizvesnog statusa, lakše izvršiti pritisak da pristanu na lošije uslove rada, da rade prekovremeno bez dodatne naknade i sl. Zloupotrebom loše i labave regulative poslodavci ne ugrožavaju samo radnike angažovane preko agencija, već dovode do erozije prava svih svojih zaposlenih i do opšteg urušavanja radničkih prava.

Povećanje nesigurnosti zaposlenja predstavlja globalni fenomen, a zapošljavanje preko agencija samo dodatno pogoršava ovu situaciju, zato što dovodi do stalnog smanjivanja prava radnika i snižavanja cene rada, jedne vrste surove trke do dna. Radnici koji su zaposleni preko agencija ne samo da najčešće imaju loše uslove rada, već nemaju gotovo nikakvu sigurnost u pogledu svoje budućnosti, što dovodi do toga da teško mogu da podižu kredite, prave dugoročne planove ili rešavaju svoje stambeno pitanje. Iz svega ovoga može se lako zaključiti da rad preko agencije za privremeno zapošljavanje zasigurno predstavlja nepovoljno rešenje za najveći deo radnika, ali ukoliko ovakve agencije i ovakvi oblici zaposlenja već predstavljaju deo postojeće situacije, najmanje što bi moralo da se učini da se popravi dramatično loš položaj velikog broja radnika koji su danas primorani da rade preko agencija jeste da se donese adekvatan zakon kojim bi se regulisala ova oblast i koji bi što je više moguće zaštitio prava radnika, definisao obaveze poslodavaca i onemogućio različite vrste zloupotreba. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja već nekoliko godina radi na nacrtu zakona o agencijskom radu, ali se za sada u javnosti pojavljuje jako malo naznaka o tome kakva rešenja bi mogla biti deo tog novog zakona.

Analiziranjem problema koji trenutno postoje u ovoj oblasti u Srbiji, kao i zakonskih propisa u različitim evropskim zemljama, može se doći do određenih smernica koje bi definisale šta zakon o zapošljavanju preko agencija mora da sadrži.

Radnik angažovan preko agencije morao bi da ima iste uslove rada i istu zaradu kao i tzv. "uporedni radnik", odnosno radnik zaposlen na određeno ili neodređeno vreme kod istog poslodavca koji ima istu stručnu spremu i obavlja slične poslove.

Za radnike angažovane preko agencije morali bi da važe odgovarajući kolektivni ugovori koji su već na snazi kod poslodavca ili u grani u kojoj se angažuju, a ovi radnici bi trebalo da imaju pravo da se sindikalno organizuju i kod poslodavca za kog rade, i na nivou agencije sa kojom sklapaju ugovor. Na ovaj način bi se štitilo njihovo ustavno pravo na štrajk i ostavila bi im se veća mogućnost da se efikasno organizuju u sindikalna udruženja koja bi štitila njihova prava. Radnici "na lizing", zbog samog karaktera svog radnog odnosa, kraće vreme provode na istom radnom mestu, češće menjaju poslodavce i ne stižu da izgrade odnose poverenja sa kolegama neophodne za sindikalno organizovanje, a sa druge strane su podložniji pritiscima poslodavaca, baš kao i svi zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, zato što stalno zavise od potpuno jednostrane odluke poslodavca da li će im ugovori biti produženi, ili prekinuti bez ikakvog obrazloženja i prava žalbe, pa samim tim imaju praktično nikakav prostor da jasno artikulišu svoje zahteve i zajednički se bore za svoja prava. Zato im je neophodna zaštita sindikata, koji moraju imati pravo da ih štite bez obzira na to da li su članovi sindikata.

Radi sprečavanja različitih vrsta prevara, a pre svih neisplaćivanja zarade zaposlenima od strane agencije, svaka agencija bi u postupku registrovanja i dobijanja licence morala da ostavi depozit u banci kojim bi garantovala isplatu zarada svim radnicima čak i u slučaju svoje nelikvidnosti. Ovakva garancija postoji u brojnim evropskim zemljama, a nivo depozita varira od zemlje do zemlje, i iznosi, na primer, u Sloveniji 30.000 evra, a u Italiji čak do 350.000 evra. Ova mera je dovela do velikog spora među članovima radne grupe za izradu nacrta zakona, jer predstavnici malih agencija smatraju da bi uvođenje depozita njih dovelo u neravnopravan položaj u odnosu na velike agencije. Čak i da je njihova bojazan opravdana, eventualna ugroženost malih agencija se mora rešavati na neki drugi način. Potpuno je neprihvatljivo da se položaj malih agencija štiti izostavljanjem mere koja agencijskim radnicima pruža minimalnu zaštitu od prevare.

Ukoliko se ne radi o poslovima izrazito sezonskog karaktera, moralo bi da postoji ograničenje u pogledu procenta radnika koji se smeju zaposliti preko agencija. Ovo rešenje je predstavljalo još jednu od velikih tačaka spoticanja u dosadašnjem radu grupe za izradu nacrta zakona, zato što predstavnici sindikata insistiraju na tome da bi trebalo ograničiti procenat zaposlenih preko agencija na 10% od ukupnog broja zaposlenih kod istog poslodavca, dok se drugi članovi radne grupe sa tim ne slažu. Ukoliko bi se ovo ograničenje uvelo, smanjila bi se mogućnost poslodavaca da preko agencija zapošljavaju radnike čak i za one pozicije za koje su im potrebni stalni radnici. U Norveškoj je zakonom određeno da ukoliko zaposleni preko agencije čine više od 10% ukupne radne snage određene komanije i ukoliko su angažovani na period duži od godinu dana, poslodavac mora da dobije odobrenje od predstavnika reprezentativnog sindikata za ovakvu vrstu angažovanja radnika.

Poslodavac koji koristi usluge agencije ne bi smeo da bude lice povezano sa tom agencijom, u skladu sa definicijom povezanog lica koja već postoji u Zakonu o privrednim društvima, čime bi se sprečilo da poslodavci osnivaju „ćerke firme“ preko kojih bi simulovano angažovali svoje radnike.

Zapošljavanje radnika preko agencija ne bi smelo da bude dozvoljeno kada poslodavac pokušava da zameni svoje radnike koji su u štrajku, kao ni onda kada je u toku prethodnih šest meseci došlo do otpuštanja zato što je poslodavac proglasio kolektivni višak radne snage. Ovakva ograničenja postoje u većini evropskih zemalja, a da bi ona zaista efikasno sprečavala malverzacije od strane poslodavaca neophodno je definisati adekvatno visoke kazne za sve one koji zabranu prekrše. U Nemačkoj, na primer, kazna u slučaju zamene radnika u štrajku radnicima preko agencije može da iznosi čak do 500.000 evra. Ukoliko kazne nisu dovoljno visoke ili se ne vrši adekvatna kontrola primene zakona, ovakve odredbe se mogu lako zaobići, na primer tako što se nakon proglašenja viška jednostavnom promenom pravilnika o sistematizaciji radnih mesta zapošljavaju novi radnici preko agencija, što se često dešavalo u Hrvatskoj.

Neophodno je vremenski ograničiti mogućnost angažovanja zaposlenih preko agencije. Hrvatski zakon definiše da maksimalno trajanje ovakvog radnog odnosa može iznositi tri godine, dok je u Nemačkoj on ograničen na osamnaest meseci. Međutim, i pored ovakvih zakonskih ograničenja, postojali su primeri da su ljudi bili zaposleni na ovaj način i po 10 godina. Da bi se to sprečilo potrebno je sistematski kontrolisati evidenciju i onemogućiti da se radnici samo rotiraju od poslodavca do poslodavca, ili od agencije do agencije.

Da bi efekat zakona o radu preko agencija bio potpun, njegovo usvajanje bi morala da prati izmena, ili donošenje propisa koji regulišu angažovane radnika preko studentskih ili omladinskih zadruga, položaj radnika zaposlenih na poslovima obezbeđenja i održavanja, kao i brojnih drugih žarišta prekarnog rada. U radnoj verziji zakona o agencijskom zapošljavanju u koju smo imali uvid, navedene kategorije su potpuno preskočene, a jedino se njihovim uključivanjem u sveobuhvatni sistem zaštite radničkih prava mogu sprečiti dalje zloupotrebe od strane poslodavaca. Drugim rečima, čak i ako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prihvati naše predloge, i ako Narodna skupština usvoji najbolji, odnosno najpodnošljiviji mogući zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje, ukoliko ta poboljšanja ostanu izolovana iz šireg pravnog okvira koji štiti radnike, lako bi se moglo desiti da veliki broj trenutno aktivnih agencija za privremeno zapošljavanje jednostavno promeni pravni oblik u zadruge i nastavi sa primenom praksi koje su izrazito štetne za radnike.

Jedino stalno zaposlenje može pružiti radnicima sigurnost i slobodu u radu i životu, i ono bi trebalo da predstavlja pravilo, a sve ostale vrste povremenog i nestandardnog zaposlenja bi morale da budu izuzetak, koji se koristi samo onda kad za njim postoji stvarna potreba i nedvosmisleni obostrani interes poslodavaca i radnika. Najdelotvorniji način da se poslodavci destimulišu od zloupotrebe agencijskog rada je da se propišu posebni nameti za ovu vrstu rada, kako bi se on učinio skupljim u odnosu na redovno zapošljavanje. Naime, povremeni i privremeni rad je izuzetna potreba poslodavca, privremeno i povremeno rešenje za vanredne situacije. Svaka vanredna situacija iziskuje dodatne obaveze u odnosu na redovne prilike, pa nema razloga da rad „na lizing“ za poslodavca bude jeftiniji od rada u redovnim uslovima. Ukoliko se uspostave ovakva pravila, i ukoliko se ona budu poštovala, poslodavci neće imati motiv da beskrajno simuliraju „lizing“ status radnika koji su u stvarnosti trajno angažovani.

Da bi se pravila poštovala neophodno je, naravno, da postoje institucije osposobljene da kontrolišu primenu zakona u stvarnosti. Inspekcija rada u stanju u kom je danas svakako nije osposobljena da kontroliše da li je radnik zaista angažovan za privremene i povremene poslove, ili radi za stalno simulirajući "rad na lizing#, tako da borba protiv zloupotreba u ovoj oblasti presudno zavisi od osnaživanja Inspekcija da se kompetentno bavi svojim poslom. Pored neizostavne uloge nadležne državne inspekcije, još jednom ističemo neophodnost da se sindikatima i drugima radničkim organizacijama omogući da vrše kontrolu primene određenih zakonskih odredbi i brinu se o zaštiti prava radnika "na lizing" bez obzira na to da li su članovi sindikata ili ne, budući da se radi o izuzetno ugroženoj kategoriji radnika, i da zloupotreba njihovog nesigurnog položaja ima dalekosežne posledice na nivo prava svih zaposlenih. Ali, da bi do bilo kakvih rezultata došlo, neophodan prvi korak je donošenje zakona koji će uvesti određeni red u ovu potpuno neuređenu oblast, u kojoj su zaposleni do sada bili potpuno obespravljeni i ostavljeni na milost i nemilost zakonu jačeg.

Tekst je nastao na osnovu serije razgovora pod zajedničkim nazivom Kako do podnošljivog zakona o "radu na lizing"? koji su vođeni tokom leta i jeseni 2017. godine u više gradova u Srbiji, u okviru projekta pravne pomoći koji realizuju Učitelj neznalica i organizacije bivših radnika i sindikalnih aktivista Jugoremedije, Trudbenika, Srboleka, Rekorda i Sporta. U razgovorima su učestvovali članovi Konfederacije slobodnih sindikata, Marks21, Levog samita Srbije, Ne da(vi)mo Beograd i Socijaldemokratske unije, kao i veliki broj pojedinaca neposredno zainteresovanih za zaštitu radnika "na lizing".

 Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 9

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top