petak, 12 januar 2018 00:00

Višak četvrtina radnika u EPS-u

Češki ČEZ, koji je duplo produktivniji i radi u više država, ima 26.000 zaposlenih, a EPS 29.000 * Nepotrebni radnici nagomilani u administraciji, dok u proizvodnom delu skoro da i nema viškova

Ove i naredne godine iz EPS-a će otići oko 5.000 ljudi, ali ta vest koju je iznela uprava ovog preduzeća kod sindikata je izazvala revolt, jer kako tamo smatraju, u Elektroprivredi Srbije viškova nema.

 

Ipak, kada se EPS uporedi sa modernim evropskim konkurentima, jasno je da da viškova i te kako ima, čak verovatno i više od broja obuhvaćenog sporazumom sa MMF-om. Kako za Danas tvrdi sagovornik koji je decenijama u ovoj branši i dobro je upućen u zbivanja u EPS-u, od 29.000 zaposlenih višak je - jedna četvrtina.

- To znači da bi EPS trebalo da smanji broj zaposlenih u preduzeću za oko 7.500 da bi imao optimalan broj radnika sa kojim bi mogao da obavlja sve svoje radne zadatke. Primera radi, jedna od najuspešnijih elektroenergetskih kompanija, češki ČEZ, ima oko 26.000 zaposlenih, iako je duplo produktivniji od EPS-a. Takođe, ČEZ zapošljava ljude u više zemalja (u kojima ta kompanija posluje) dok EPS zapošljava ljude samo u Srbiji i opet ima više radnika nego ČEZ. To je potpuno nelogično i jedan je od najilustrativnijih pokazatelja zašto u EPS-u postoje viškovi. Ti viškovi su očito veći nego što EPS želi da prizna - smatra naš sagovornik.

On dodaje da je očigledno da je po liniji partijskog zapošljavanja višak najprisutniji u administraciji i da je upravo to segment na kome se može raditi na racionalizaciji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da proizvodnja struje u Srbiji nije naročito velika, s obzirom na daleko manji obim industrijske aktivnosti nego što je slučaj u ekonomski razvijenim državama, da bi se moglo reći da u EPS nema viškova zaposlenih.

- Situacija je takva da viškovi postoje, a racionalizacija zaposlenih je jedan od preduslova, uz niz drugih mera koje se primenjuju u fazi restrukturiranja, kako bi to preduzeće stalo na noge. Ono što je apsolutno tačno je da EPS iz godine u godinu kuburi sa radnicima u proizvodnji. Razlog je i taj što ima sve manje stručnih škola za poslove tog tipa, a i interesovanje učenika za te profesije je manje nego ranije. Stoga bi svakako bilo loše insistirati da uz otpremnine iz preduzeća idu isključivo proizvodni radnici. Viškove treba tražiti na drugoj strani, među onima koji su zaposleni u administraciji. Tu zaista ima više ljudi nego što je potrebno i u tom segmentu je moguće napraviti racionalizaciju, a samim tim i potrebne uštede - navodi naš sagovornik.

On smatra da razlog za nastavak politike smanjenja broja zaposlenih u EPS-u nije želja nadležnih da se EPS privatizuje s obzirom da takva ideja ne bi bila uperena samo protiv interesa zaposlenih i građana već i same države.

- Vlast u Srbiji je svesna koliko je značajna partijska kontrola javnih preduzeća. Drugim rečima privatizacija EPS-a će biti poslednja stvar na koju će se vlast odlučiti. Lično smatram da ne treba ići na tu opciju koja ne bi bila dobar potez ni za potrošače, ali ni za državu - navodi naš sagovornik.

S druge strane, Savić razume protivljenje sindikalaca u EPS-u pokretanju novog paketa koji predviđa odlaske iz preduzeća uz otpremnine.

- Zadatak sindikata i jeste da se bori za prava radnika, između ostalog i za pravo da zadrže svoja radna mesta. Smatram da će u naredne dve godine doći do dodatnog otpuštanja radnika, ali će vlada i menadžment EPS-a oko toga voditi naporne pregovore sa sindikatima. Naime, sindikalci u EPS-u imaju tu moć da mogu da pozovu u učinkovit štrajk i time stave nadležne pred svršen čin. Sindikalci u tom preduzeću spadaju u red najorganizovanijih kao što je inače slučaj i u drugim javnim preduzećima - naglašava Savić.

Finansijski konsultant Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je sistem odlaska viška zaposlenih uz otpremnine veoma loš i da favorizuje negativnu selekciju.

- Kada se ponude otpremnine u preduzeću poput EPS-a, njih među prvima uzmu oni koji su i dalje potrebni kompaniji, za koje je teško naći zamenu i što je najvažnije koji su radni i sposobni i mogu lako da nađu drugi posao. Kada se tako postave stvari, onda je jasno da sistem otpremnina podstiče odlazak dobrih radnika, a u firmi ostavlja loše. Konkretno, smatram da viškova među zaposlenima u proizvodnji u EPS-u nema te da viškovi mogu da budu zastupljeni samo u sektoru administracije - objašnjava Bušatlija.

On dodaje da glavnu reč u preduzećima suočenim sa viškovima zaposlenih, pa tako i u EPS-u, o tome ko će biti prekobrojan treba da ima sindikat.

- Sindikati su ti koji znaju ko je radnik, a ko neradnik, ko je potreban preduzeću, a ko ne, tako da bi oni trebalo da kreiraju politiku otpuštanja u situacijama kada se to ne može izbeći - navodi Bušatlija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Socijalno-ekonomski savet grada Sombora (SES), održao je 9. sednicu na kojoj se najviše raspravljalo o isplati solidarne pomoći zaposlenima u somborskim javnim komunalnim preduzećima za 2017. godinu, a u skladu sa zaključkom SES-a utvrđenom na 5. sednici, održanoj 15. maja 2017. godine.

Konstatovano je da zaključak utvrđen na petoj sednici, u kojem se direktorima JKP-ća prelaže da sa stručnim službama preduzmu sve potrebne aktivnosti radi isplate solidarne pomoći zaposlenima, nije realizovan, te se konstatuje da solidarna pomoć zaposlenima u javnim komunalnim preduzećima za 2017. godinu neće biti isplaćena.

Na 9. sednici SES-a, održanoj 26. decembra 2017. godine bilo je reči i o novom dogovoru Vlade i Sindikata u vezi isplate solidarne pomoći za 2018. godinu, regulisanim Aneksom II Posebnog kolektivnog ugovora za JKP na teritoriji Republike Srbije. U članu 1. Aneksa se navodi: „Poslodavac je dužan da planira i zaposlenom isplati solidarnu pomoć radi ublažavanja nepovoljnog materijalnog položaja, pod uslovom da za to ima obezbeđena finansijska sredstva“. U Aneksu II Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnim delatnostima potpisanom 18. decembra 2017. godine, navodi se i da „visina solidarne pomoći po zaposlenom na godišnjem nivou iznosi 41.800,00 dinara bez poreza i doprinosa“.

U skladu sa novpostignutim dogovorom Vlade i Sindikata, SES grada Sombora preporučuje nadležnima u JKP-ma da u programe poslovanja za 2018. godinu uključe i isplatu solidarne pomoći zaposlenima u 2018. godini i iste dostave nadzornim odborima, a potom Gradskom veću i Skupštini grada na dalje odlučivanje.

Na 9. sednici Socijalno-ekonomski savet grada Sombora je usvojio i program rada za 2018. godinu.

Sednici SES-a, osim redovnih članova, prisustvovali su i direktori i predstavnici sindikata somborskih javnih komunalnih preduzeća.

Objavljeno u Somborske vesti

Informacija o aneksu Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije, bila je jedina tačka dnevnog reda o kojoj je bilo reči na 5. sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora.

Prema rečima mr Milana Grujića, predsednika Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije suština izmena Posebnog kolektivnog ugovora odnosi se na definisanje isplate solidarne pomoći radnicima zaposlenim u javnom komunalnom sektoru Grada Sombora.

Sindikat je, prema Grujićevim rečima, 14 meseci intenzivno pregovarao sa Vladom RS i na sastancima navodio izuzetno teško stanje u kojem se nalaze zaposleni u komunalnoj delatnosti.

„Na sastanku sa Vladom smo izložili da je ovaj sektor izuzetno ugrožen, da više od 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu i da je prosečna plata za 19 odsto manja od republičkog proseka. Tražio se način da se taj loš položaj predupredi, a da se ne uruši ceo ekonomski koncept“, kazao je mr Grujić i objasnio da se komunalni sektor ne finansira iz sredstava budžeta, već iz vlastitih sredstava. Prema rečima mr Grujića, komunalna preduzeća su svrstana u indirektne budžetske korisnike isključivo zbog toga što u sastavu Nadzornog odbora većinu imaju predstavnici osnivača.

„Komunalni sektor prihod ostvaruje prodajom proizvoda i vršenjem usluga, ali je ipak podlegao umanjenju zarada od deset posto, što nije pravedno. Kao najlakši način da se pomogne zaposlenima u ovom sektoru Vlada i premijer su predložili izmene Posebnog kolektivnog ugovora, koji omogućuje isplatu solidarne pomoći u visini iznosa minimalne zarade za 2017. godinu, odnosno u iznosu od 22.620,00 dinara. Da bi se navedeno realizovalo potrebno je da preduzeća izvrše rebalans plana za tekuću godinu i planiraju sredstva za isplatu pomoći, a navedene izmene bi trebalo da verifikuju lokalne samouprave“, naveo je mr Grujić.
U raspravi koja je usledila, član SES-a ispred lokalne samouprave Sava Dojić, ukazao je na razlike koje postoje među somborskim JKP-ma u pogledu visine zarade koju ostvaruju zaposleni.

U raspravi su učestvovali i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, Zoran Purić i Dušan Ćuruvija, članovi SES-a ispred gradske organizacije Samostalnog sindikata, Tomislav Bošnjak, predstavnik poslodavaca, Mirjana Videkanić, član gradskog Odbora Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti, te predsedavajući Radoslav Prokić.

Nakon rasprave SES je doneo zaključak u kojem se navodi da se prihvata informacija i daje puna podrška za isplatu solidarne pomoći zaposlenima u javnim komunalnim preduzećima na teritoriji Grada Sombora.

Donet je i zaključak kojim SES predlaže direktorima JKP-ća da sa stručnim službama preduzmu sve potrebne radnje radi realizacije aneksa Posebnog kolektivnog ugovora, kao i Gradskom veću i Skupštini grada da daju saglasnost na realizaciju odredbi aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za JKP na teritoriji Grada Sombora.
Predsedavajući SES-a, Radoslav Prokić je naveo da je navedeno rešenje pozitivno, ne samo za 650 zaposlenih u komunalnoj delatnosti, već i za lokalnu samoupravu.

Objavljeno u Somborske vesti

 Po našim podacima, samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate
Država Srbija će ove godine kroz subvencije privatnim poslodavcima izdvojiti 2,8 milijardi dinara, plus dodatnih 550 miliona za osobe sa invaliditetom, kako bi finansirala otvaranje novih 20.200 radnih mesta, rečeno je Danasu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

 

Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti, sindikalci i stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja bacanje para jer izuzetno mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Kako bi blagovremeno počeli realizaciju aktivnih mera zapošljavanja u 2017. godini, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako se ističe, još jedan doprinos razvoju preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo osnovna zamerka koju upućuju sindikati.

- Mi smo generalno nezadovoljni sistemom subvencija koje država daje poslodavcima jer one ne prestavljaju nikakve garancije da će biti postignuti adekvatni rezultati. Po nama, to predstavlja najobičnije arčenje novca poreskih obveznika. U prilog tome ide podatak do koga smo došli da samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate i uliva finansijske injekcije u ta privatna preduzeća - kaže za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema njenim rečima, jedini cilj subvencija je da omoguće kratkoročnu propagandu vlastodršcima da tvrde da je smanjena stopa nezaposlenosti.

- Jedno kraće vreme političari mogu da se hvale da su povećali broj zaposlenih, ali gledano na duge staze subvencijama se ništa ne postiže i od njih korist imaju samo poslodavci jer radna mesta posle njihovog prestanka uglavnom ne opstaju. Tipičan primer za to su subvencije koje dobijaju strani poslodavci u Srbiji koje im povećavaju profit, a država i privremeno zaposleni faktički od toga nemaju nikakvu korist. Umesto toga, Srbija bi taj novac trebalo da ulaže u privredu, naročito u mala i srednja preduzeća. Ako bi se to ostvarilo, ta preduzeća bi dobro poslovala i imala bi potrebu za novom radnom snagom, što bi se i realno odrazilo na smanjenje nezaposlenosti u Srbiji - ističe Ranka Savić.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik sindikata, kaže za Danas da subvencije ne samo da ne doprinose smanjenju nezaposlenosti već imaju zadatak da stvaraju neizvesnost među zaposlenima.

- To je osnovni cilj tih mera, pored toga što predstavlja bacanje državnog novca u bunar. Takav način zapošljavanja sugeriše zaposlenima da im niko ne garantuje stalni posao, da treba da budu srećni što uopšte rade pa makar na određeno i da prihvate surovu činjenicu da se njihova radnička prava stalno smanjuju i krše. Na taj način dolazimo u situaciju koja odgovara poslodavcima, a to je da radnici ne smeju da se pobune protiv nehumanih uslova rada i malih nadnica jer zbog generalne nesigurnosti kada je reč o zaposlenju bivaju zadovoljni samom činjenicom što uopšte rade - zaključuje Pavlović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 23 novembar 2016 00:00

Održana 33. sednica Gradskog veća

Na 33. sednici, održanoj 22. novembra, Gradsko veće je utvrdilo Predlog odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora Grada Sombora za 2015. godinu.

U odnosu na prvobitnu odluku broj zaposlenih u sistemu javnog sektora Grada se ne menja, odnosno iznosi 1133 zaposlena. Predložene izmene i dopune Odluke odnose se na broj zaposlenih u okviru broja zaposlenih u organima grada, mesnim zajednicama i javnim ustanovama koji bi prema predlogu odluke trebalo da iznosi 605, a u javnim preduzećima 528 zaposlenih.

Razlozi izmena su pokrenuti postupci likvidacije JP „Direkcija za izgradnju grada Sombora“ i JP „Urbanizam“ i potrebe da Gradska uprava preuzme deo poslova iz njihove nadležnosti formiranjem nove organizacione jedinice, za koje je potrebno preuzeti i radnike u skladu sa važećim propisima. Osim toga, predložene su i izmene broja zaposlenih u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“, gde bi se broj radnika povećao za 11, a stekli su se uslovi da Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ čijih je pet zaposlenih bilo u sistemu javnog sektora Grada, to više ne bude.

Gradsko veće je utvrdilo predloge odluka o razrešenju vršilaca dužnosti direktkora u JP „Direkcija za izgradnju grada Sombora“ i JP „Urbanizam“, Branka Rilkea i Borisa Đurkovića, te predložilo da se za likvidacionog upravnika u ovim preduzećima imenuje Milorad Veljović.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 25 maj 2016 03:58

Sledi seča po ustanovama

 

U skladu sa politikom Vlade Srbije i u Somboru su donesene odgovarajuće odluke povodom racionalizacije javnog sektora, a kako stvari stoje, ceo posao je negde na pola puta.

Prema svojevremeno usvojenoj strategiji koju je proklamovala Skupština grada, Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora u somborskom javnom sektoru ima mesta za 1.133 zaposlena, od kojih organima gradske uprave, mesnih zajednica i javnih ustanova pripada 577 radnika, dok bi javna preduzeća kojima je osnivač i vlasnik sam Grad Sombor mogla da računaju na 556 radnika.

Na osnovu izveštaja podastrtog Gradskom veću, koje se do formiranja novih lokalnih vlasti nalazi u takozvanom tehničkom mandatu, do 10. maja, kada je izveštaj i razmatran na sednici Veća, jedino je Direkcija za izgradnju Grada u potpunosti izvršila sve svoje obaveze poistekle iz odluke o racionalizaciji javnog sektora. Kako je bilo i predviđeno doneta su rešenja o prestanku radnog odnosa za dva prekobrojna radnika, obezbeđena su i već isplaćena sredstva namenjena za otpremnine u slučaju proglašenja tehnološkog viška, čime je DIGS ostao na svega 17 stalno zaposlenih radnika.

Što se tiče preostalih preduzeća čiji je osnivač grad, u sigurnoj zoni su bila javna komunalna preduzeća „Vodokanal“ i „Čistoća“, kao i Razvojna agencija Sombora, koji po planu racionalizacije nisu morali da otpuštaju nijednog radnika, dok su preostala javna preduzeća otpustila višak zaposlenih, ali nemaju sredstva za isplatu otpremnina, pa se sledstveno tome posao ne može smatrati do kraja obavljenim.

Od ukupno 29 prekobrojnoih radnika u javnim preduzećima, najviše njih, čak 12, moralo je dobiti otkaz u „Poslovnom prostoru“, šestoro ih se smatra sada već bivšim radnicima JKP „Zelenilo“, dok ih je petoro dobilo otkaze u JKP „Parking servis“. Dva radnika su bila prekobrojna u „Vodovodu“ u Bezdanu, dok je bez po jednog radnika ostao JP „Urbanizam“ i JKP „Energana“, odnosno somborska toplana.

Kao što se i očekivalo, proces racionalizacije je zapeo kada su u pitanju javne ustanove kao što su Galerija „Milan Konjović“, Kulturni centar „Laza Kostić“ i Sportski centar „Soko“, koji su tek doneli pravilnike o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ali ga, kako se tvrdi, za razliku o kolega iz komunalnog sektora, nisu počeli primenjivati upravo zbog nedostatka sredstava za neophodne isplate radnicima koji ostaju bez posla.

Od poštovanja skupštinske odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru su još dalje gradske mesne zajednice kao i one seoske u Gakovu, Kljajićevu i Stanišiću, te Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, Turistička organizacija Sombora i Narodno pozorište, koji nisu preduzeli nijednu radnju kojima bi se racionalizacioja uopšte i započela. Najviše radnika bi trebala otpustiti varoška biblioteka, čak njih devetoro.

Već sada je jasno da će najviše problema biti sa ovdašnjim teatrom, čiji je čelni čovek Mihajlo Nestorović, svojevremeno uputio otvoreno pismo javnosti i upozorio da sam kolektiv nije konsultovan prilikom odluke da može imati maksimalno 45 zaposlenih, te da u tom slučaju dolazi u pitanje funkcionisanje ove proslavljene ustanove kulture. Kako je pismo vremenski koincidiralo sa periodom predizborne kampanje, u rešavanju ovog problema se, utisak je, „stalo na loptu“, pa će po svemu sudeći ovo biti jedan od prvih zadataka novih vlasti, koje još uvek nisu formirane u Somboru.

Upravi manjka ćata

Dok su retke ustanove i preduzeća koja se ne moraju suočiti sa otpuštanjima prekobrojnih, ima i onih kojima je dato zeleno svetlo za prijem novih radnika. Tako će, pored postojećih 178 radnika na neodređeno vreme, sama Gradska uprava imati pravo da zaposli čak 23 nova službenika. Poznavaoci prilika u ovdašnjoj administraciji ipak tvrde da se zapravo radi o konačnom rešavanju problema već zaposlenih ćata, koji su godinama unazad umesto ugovora o radu na neodređeno vreme dobijali samo rešenja „oročena“ na godinu dana ili šest meseci.

Izvor: Dnevnik (M. Miljenović)

Objavljeno u Somborske vesti

Članovi Gradskog veća na 104. sednici, održanoj 10. maja 2016. godine usvojili su izveštaj o radu Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“, te izveštaj o sprovođenju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora grada Sombora za 2015. godinu, za period februar – april 2016. godine.  

Gradsko veće je naložilo Odeljenju za finansije da u Odluci o prvoj izmeni i dopuni Odluke o budžetu grada Sombora za 2016. godinu opredeli odgovarajuća sredstva radi isplate otpremnina za sve budžetske korisnike koji imaju višak zaposlenih.

Veće je naložilo načelniku Gradske uprave da u saradnji sa nadležnim Odeljenjima,  preduzme aktivnosti u  javnim ustanovama i mesnim zajednicama koje nisu započele, odnosno okončali radnje u sprovođenju postupka racionalizacije u skladu sa odredbma Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora grada Sombora za 2015. godinu.

Gradsko veće je uvažilo molbu OŠ „Nikola Vukićević“ da grad podrži projekat  nabavke školske opreme i  odobrilo 100.000,00 dinara. Projekat je sa  100.800,00 dinara podržao i Pokrajinski sekretarijat  za obrazovanje,  propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svoga rada.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Na petoj redovnoj konferenciji za javnost „Patriotskog bloka Sombora“, javnosti su se obratili Rajko Miranović ispred UG Bolji Sombor, Jelena Dizdar ispred Narodnog pokreta „Dinara-Drina-Dunav“, Branislav Šoškić predstavnik Demokratske stranke Srbije i Jelena Božić, poverenik Srpskog pokreta Dveri.

Jelena Dizdar izjavila je da na izborima Narodni pokret DDD želi da pokaže vrednosti za koje se zalažu, a to su jedinstvo srpskog roda i naroda, izgradnja urušenog sistema vrednosti i jaka i stabilna porodica.

Rajko Miranović je naveo je da je odluka o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru doneta na način da realne potrebe organizacionih oblika u sistemu javnog sektora nisu ispoštovane, kao ni redosled aktivnosti, naime, skupština je prvo morala imati odluke saveta MZ. Zaključio je da bi u ovom momentu najmanja šteta za grad bila da se postojeća odluka poništi i donese nova koja bi uvažavala zakonsku proceduru. Odbornici Boljeg Sombora neće podržati ovaj predlog odluke o maksimalnom broju zaposlenih jer je loš, i predstavlja nameru da se sačuvaju političke privilegije i fiktivna radna mesta koja su godinama izmišljana za članove političkih stranaka. Istakao je da je racionalizaciju trebalo započeti od političkih parazita – političara.

Branislav Šoškić ispred Demokratske stranke Srbije je nadovezujući se na reči Rajka Miranović rekao da bi nova odluka o racionalizaciji trebalo da istu sprovede po jasnim, javnim i unapred utvrđenim kriterijumima, poput realne potrebe za nekim radnim mestom u sistematizaciji, dužini radnog staža, socijalnom statusu itd. U tom slučaju teret racionalizacije ne bi pao na leđa običnih radnika koji u ogromnoj većini i rade poslove koji su neophodni, već bi se smanjivao broj partijskih kadrova. Kao drastičan primer povećavanja broja „izmišljenih“ radnih mesta naveo je da u 4 preduzeća nastala od nekada jedinstvenog sistema (Čistoća, Zelenilo, Prostor i Parking servis) sada umesto jednog direktora ima čak 13 rukovodilaca i njihovih sekretarica.

Jelena Božić je u ime Srpskog pokreta Dveri izrazila zadovoljstvo što je poništena presuda gakovačkim poljoprivrednicima, braniocima časti svih zemljoradnika, i što se oni sada vraćaju svojim porodicama i njivama. Ona je podsetila prisutne na strašne posledice NATO bombardovanja, umesto čega mi danas razgovaramo o racionalizaciji i otpuštanju. Zato je po njenim rečima, svejedno da li su na vlasti jedni ili drugi, treba izbegavati nametnute teme i vratiti se stvarnim problemima, a tu spadaju u svakom slučaju zaštita zdravlja, života, porodice, mladih, zaštita prava radnika i zdrava logika umesto nametnutih tema i lažnih dilema koje nam svakodnevno serviraju. Ona je zaključila da među svim dosadašnjim partijama na vlasti nije bilo nikakve razlike i da nema dileme da oni neće rešiti nijedan od pomenutih problema. Neka se „iracionalnom racionalizacijom“ bave oni koji su i stvorili takav problem, i neka odgovaraju na izborima za to.

U subotu, 2. marta ova Koalicija imaće čast da ponovo ugosti svoje rukovodstvo – Boška Obradovića i Sandu Rašković Ivić koji će posetiti somborska sela i grad Sombor, o čemu će građani dodatno biti obavešteni.

Objavljeno u Politika

 

Pred odbornicima Skupštine grada u petak će se naći odluka o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora, što je iznuđeno svojevremeno donetim Zakonom i odlukom Vlade Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015., a koja je stupila na snagu 9. decembra prošle godine. Ukoliko odbornici somborskog parlamenta u petak usvoje predlog koji je već prihvatilo Gradsko veće, bez posla će ostati 54 radnika koji su trenutno zaposleni na neodređeno vreme u somborskom javnom sektoru.

Mada se svojevremeno kalkulisalo da u organima uprave i javnim ustanovama i preduzećima kojima je osnivač Grad preko 130 zaposlenih predstavlja nepotreban višak, usvojeni zakonski i podzakonski akti su nametnuli rešenje po kome u ovom sektoru može biti zaposleno najviše 1.133 radnika, pa je očigledno da se njih 54, od trenutno zaposlenih 1.187, mora spremiti za vrlo skori prelazak na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje ili kod nekog drugog poslodavca. Kako je situacija u somborskoj privredi nevesela, verovatnije da će u odgovarajućoj proceduri višak radnika biti klijenti NSZ, u iščekivanju investicionih ulaganja čije su najave sve brojnije proteklih sedmica.

Mada su svi subjekti javnog sektora bili u obavezi da dostave svoje „lične karte“, nemoguće je doći do zvanične objedinjene liste o trenutnom broju zaposlenih, ali je već sada izvesno da će otpuštanja biti u gotovo svim segmentima. Kako su gradski većnici zaključili da, na primer, JKP „Prostor“ može imati svega 108 radnika, jasno je da će u ovom preduzeću biti i najmasovnijih otpuštanja, pošto ih, prema nezvaničnim podacima, trenutno ima 128.

U Razvojnoj agenciji Grada Sombora u kojoj je sada zaposleno 11 radnika, ostaće samo njih četvoro. U ništa boljoj situaciji neće se naći ni dvocifren broj zaposlenih u gradskoj Turističkoj organizaciji, pošto će ih nakon ovih rezova ostati samo petoro.

Ako je suditi po dostupnim, prilično neažurnim, podacima sa sajtova preduzeća i ustanova otpuštanja će biti i u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“, gde će devet od trenutno angažovanih 189 radnika biti proglašeno viškom, dok je predlogom odluke Gradskog veća predviđeno da somborsko Narodno pozorište umesto aktuelnih 57 ima samo 45 stalno zaposlenih radnika. Bolni rezovi su i pred Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ koja će umesto trenutna 43 moći da ima svega 30 zaposlenih, JKP „Energana“ će morati da otpusti četiri, a JKP „Parking servis“ pet radnika kako bi sišao „na kotu“ od 27 zaposlenih na neodređeno vreme. Broj radnika u samoj Gradskoj upravi je limitiran na 178, a smanjenje broja zaposlenih će osetiti i kancelarije gotovo svih, a pogotovo seoskih mesnih zajednica.

Donošenjem ove odluke, Skupština grada će ujedno obavezati sve ustanove da u zakonskom roku od 60 dana usklade svoja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, rukovodeći se načelima funkcionalnosti, racionalnosti, efikasnosti i odgovornog fiskalnog upravljanja kao i merama predviđenim Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Zvanična predviđanja su da će, ukoliko se ove mere sprovedu na način i u obimu koji je predviđen, biti smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za tri odsto, što bi trebalo da donese uštedu od 21 milion dinara u masi zarada koje se finansiraju sredstvima gradskog budžeta.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Na 90. sednici Gradskog veća, održanoj 29. januara, utvrđen je predlog Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora u gradu Somboru. Prema predlogu Odluke  u javnom sektoru u Somboru maksimalno može biti zaposleno 1133. Od tog broja  u organima grada, mesnim zajednicama i javnim ustanovama može biti zaposleno 577 radnika, a  u javnim preduzećima maksimalan broj zaposlenih je 556.

U Gradskoj upravi maksimalan broj zaposlenih prema predlogu Odluke je 178, u Narodnom pozorištu 45, Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ 180, Turističkoj organizaciji pet radnika, a u Centru za socijalni rad 11 radnika. Maksimalan broj zaposlenih u JKP "Vodokanal“ 93, JKP  „Energana“ 35, a u JKP „Čistoća“ 147 radnika. Prema predlogu Gradskog veća u JKP „Prostor“  može biti zaposleno najviše 108, a u Razvojnoj agenciji grada Sombora četiri radnika.  Predlog Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru u gradu Somboru biće razmatran na sednici Skupštine grada.

Članovi Gradskog veća utvrdili su i predlog Odluke o finansijskoj podršci porodicama sa decom kojom je „predviđena jenokratna novčana pomoć za porodilje zaključno sa trećim živorođenim detetom, roditeljski dodatak za prvorođeno dete i pravo na poklon za prvorođenu bebu u kalendarskoj godini čiji roditelji imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora“. I o ovoj Odluci odlučiće odbornici na sednici  Skupštine grada.

Gradsko veće je usvojilo i Lokalni akcioni plan zapošljavanja u 2016. godini prema kojem će se, sprovodeći aktivne mere politike zapošljavanja, u tekućoj godini zaposliti 116 lica.

Gradsko veće je i imenovalo Privredni savet  grada Sombora u sledećem sastavu:

            1. Panto Petrović, AMK „Magnet“ Sombor, direktor;

            2. Ljubica Prokić, „Fiorano“ doo, šef računovodstva;

            3. Dimitar Pavlevski, „Somboled“ doo, Sombor, direktor;

            4. Aleksandar Lalić, „Agricom company group“ doo, Sombor, direktor;

            5. Sava Dojić, član Gradskog veća za privredu i finansije;

            6. Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu delatnost;

            7. Milan Rakas, pomoćnik gradonačelnika za ekonomski razvoj;

            8. Ivan Kamerer, šef Odseka za planiranje i statistiku;

            9. Mihael Plac, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj.

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je zauzelo stav da se svim zaposlenima u javnom sektoru, koji ispunjavaju uslove za starosnu penziju ponudi sporazum o nastavku radnog odnosa, do donošenja akta kojim se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih.

Sa stavom tog resora upoznata su sva ministarstva.

Kako je saopšteno iz tog resora, zaposlenima treba ponuditi sporazum o nastavku radnog odnosa do donošenja akta kojim se utvrđuje maksimalan broj zaposlenih, odnosno za onaj vremenski period u kome će organizacioni oblik nakon donošenja ovog akta moći da sagleda potrebe obavljanja svih funkcija u novoj organizaciji.

Izuzetno, ako je i bez akta o maksimalnom broju, u skladu sa planiranom racionalizacijom moguće sagledati poslove koji će se izmenom sistematizacije ukinuti ili na njima smanjiti broj izvršilaca, može se raskinuti radni odnos zaposlenima koji rade na tim poslovima, a koji ispunjavaju uslove za penziju ako se time neće onemogućiti ili umanjiti izvršavanje poslova koje organizacioni oblik obavlja. 

Pri takvom postupanju naročito se mora voditi računa da se raskidom radnog odnosa postižu efekti racionalizacije broja zaposlenih i da se isti moraju odraziti u aktima o sistematizaciji koji će biti predmet provere i davanja saglasnosti u skladu sa zakonom.  

Ministarstvo se odlučilo za ovakav potez, jer Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru stupa na snagu 12. oktobra, a član 20. je propisao da zaposlenom prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju. 

Izuzetno, radni odnos zaposlenog neće prestati ako se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja a najduže do navršenja 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, radi obezbeđivanje stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika.

Stoga, iako Zakon izričito ne uslovljava primenu člana 20. prethodnim donošenjem odluke o maksimalnom broju zaposlenih, isti je nemoguće posmatrati van ciljeva Zakona i konteksta potrebne racionalizacije, odnosno sagledavanja potreba poslodavca za obavljanjem određenih poslova koji su neophodni za izvršavanje njegovih funkcija. 

Imajući u vidu ciljeve zakona i razloge za njegovo donošenje, ovo ministarstvo je u više pisanih i usmenih saopštenja davalo ciljno tumačenje člana 20. Zakona i ukazivalo na potrebno postupanje u sledećim, najčešće mogućim situacijama:

-Penzionisanje u slučajevima kada se organizacija posla ne menja, pa to upražnjeno mesto mora biti popunjeno prijemom novih zaposleni, nije u skladu sa ciljevima Zakona i potrebno je da se zaposlenima ponudi sporazum o nastavku radnog odnosa;

-Penzionisanje u slučajevima kada se organizacija posla ne menja, ali upražnjeno mesto može biti popunjeno raspoređivanjem postojećih zaposlenih a ukidanjem i smanjenjem izvršilaca na drugim poslovima, bila bi u skladu sa ciljevima zakona i opravdano je da se racionalizacija u ovakvim situacijama sprovodi kroz raskid radnog odnosa zaposlenih koji ispunjavaju uslove za penziju;

-Penzionisanje u slučajevima kada se organizacija posla menja i ukidaju se radna mesta ili smanjuje broj izvršilaca na poslovima na kojima rade zaposleni koji ispunjavaju uslove za starosnu penziju, jeste opravdana i razlog je da se racionalizacija sprovodi kroz raskid radnog odnosa zaposlenih koji ispunjavaju uslove za penziju, zaključuje se u saopštenju.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gradonačelnik Sombora Saša Todorović i Dušanka Golubović, vršilac dužnosti načelnika Gradske uprave, na sastanku sa direktorima javnih preduzeća i ustanova i predsednicima Saveta mesnih zajednica razgovarali su o primeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru

Na početku sastanka gradonačelnik Todorović je rekao da lokalna samouprava ovim sastankom pokazuje da ide u susret rešavanju pproblema, te da „niko ne želi ništa da seče, već da  na najjednostavniji način dovede do optimalnog broja zaposlenih“. Gradonačelnik je govorio i o dinamici koja se mora ispoštovati u primeni Zakona.

Načelnik Gradske uprave Dušanka Golubović je govorila o tome šta sve u smislu ovog zakona čini sistem  lokalne samouprave. Golubović je navela da su to organi jedinice  lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća, pravna lica osnovana od strane tih preduzeća, privredna društva i druge organizacije koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposlene čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave.direktori  

Rečeno je i da će se maksimalan broj zaposlenih odrediti uz primenu načela odgovornog fiskalnog upravljanja, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti kao i posebnih načela propisanih zakonom.

Na sastanku, održanom 2. oktobra,  učesnicima su podeljeni upitnici koje ovlašćena lica imaju obavezu da popune u roku od sedam dana, te da popunjen upitnik  predaju na pisarnici Gradskog uslužnog centra.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je danas da je Vlada ostala pri stavu koji je dogovoren sa MMF-om, a to je da se troškovi za zaposlene u naredne tri i po godine smanjuju po pet odsto godišnje.

Ona je, međutim, u izjavi novinarima u Skupštini Srbije precizirala da to ne znači da će godišnje bez posla ostati pet odsto zaposlenih u javnoj upravi, jer bi to bilo oko 70.000 ljudi manje, a to je, kako je ocenila, previše.

"To bi bio preveliki broj. Biće pregovori sa MMF-om, budućnost ostaje malo neizvesna", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, to znači da će se za pet odsto smanjivati troškovi, a oni mogu da se smanje i boljom organizacijom posla, prirodnim odlivom...

U skladu sa tim, ministarka je rekla da ne može da precizira koliko će ljudi u javnom sektoru ostati bez posla u naredne tri i po godine. 

Govoreći o predlogu zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, Udovički je rekla da je on instrument i sredstvo da "obezbedimo da u naredne tri i po godine unapredimo rad uprave i strukturu zaposlenih i da smanjimo troškove".

"Moramo da smanjimo i broj zaposlenih tamo gde ima prostora za smanjivanje, gde su nepotrebni, gde je dupliranje, gde mogu da se spoje institucije ili gde može manji broj ljudi da završi posao", rekla je ministarka.

Udovički je dodala da je ovo prvi put da se racionalizacija radi tako da se obavezuju resorni ministri, a zatim korisnici javnih sredstava koji su nadležni, da vode računa o kriterijumima zapošljavanja, ali i oko izbora koji su poslovi suvišni.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sindikati javnog sektora na nivou Srbije najjoštrije su osudili odluku Vlade o smanjenju plata korisnika javnih sredstava, ocenivši da se tako sav teret krize svaljuje na leđa zaposlenih u javnom sektoru i penzionera i upozorili da će ta privremena mera umanjenja zarada trajati duže od tri godine. 

Kako navode, "sindikat nije protiv mera štednje, ali ne selektivno, već jednako za sve".

"Sav teret finansijske i ekonomske krize svaljuje se na leđa zaposlenih u javnom sektoru i penzionera. Istovremeno vrši se rebalans budžeta u kojem se političkim strankama dodatno izdvaja još 650 miliona dinara a drugima se umanjuju ionako niske plate i zarade", navodi se u saopštenju Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Samostalnog sindikata obrazovanja Srbije, Samostalnog sindikata uprave Srbije, Samostalnog sindikata kulture Srbije, Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije i Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije.

Sindikati javnog sektora smatraju da bi se mnogo veći efekti postigli kad bi država uvela sivu ekonomiju u legalne tokove, povecahala naplatu poreza i doprinosa, kada bi se smanjila izdvajanja za političke partije, smanjio broj nepotrebnih agencija, i kada bi se prestalo sa nekontrolisanim političkim zapošljavanjem u državnim organima i javnim službama.

"Sindikat nije protiv mera štednje, ali ne selektivno već jednako za sve. Pokrenuti štrajkovi policije i prosvete su samo početak talasa nezadovoljstva i štrajkova zaposlenih u javnom sektoru", navodi se u saopštenju.

izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Bojan Milić (26) iz Sombora optužuje vlasnika kafića „Maj vej“ Zlatana Adamovića da ga je napao i ugrizao za vrat kad mu je tražio platu.

Završio u bolnici

- Radio sam kod njega kao konobara sve do 22. avgusta, kada sam prestao zbog kašnjenja isplata. Kad sam došao u lokal da ga pitam za platu, uneo mi se u lice i rekao da mi nikad neće platiti, nasrnuo je na mene i ujeo me za vrat - rekao je Milić za Kurir i dodao da je potom otišao u bolnicu, gde su mu previli rane, dali vakcine i antibiotike, a zatim i u Zavod za javno zdravlje, gde je testiran i na sidu, hepatitis B i C i druge bolesti.

Adamović negira te optužbe i ističe kako „ne može da veruje da neko ovako vodi hajku“ protiv njega.

- Radio je duže vreme kod mene preko omladinske zadruge, ali stalno je krao. Kad sam našao manjak od 40.000 dinara i tražio da ga momci nadoknade ili popiju te pare, jedino je on bio bezobrazan i rekao da ga boli uvo. Potom je u petak od pazara sam uzeo 1.500 dinara - rekao je Adamović za Kurir.

Vređao mu ćerku

On je dodao da je Milić došao u lokal da vređa i njega i njegovu ćerkicu od 15 godina i traži pare.

- Rekao sam mu da će dobiti preko zadruge, na šta je on nastavio: „Noć je čudo, imaš lepo dete, čuvaj je“. Tad sam poludeo, skočio na njega i dvojica konobara su nas razdvojila. To je trajalo sekund i po, kakav crni ugriz! Je l‘ vidite šta je to na slici?! Pa nisam ja Drakula - rekao je Adamović.

I Milić i Adamović tvrde da su slučaj prijavili policiji.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Drugi pišu

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top