Studija koja je trajala 40 godina, otkrila je koja je "nepoželjna" dječja osobina pokazatelj da će uspeti kasnije u životu.

Zamislite da vas pitaju da uđete u šesti razred osnovne škole i pokušate da predvidite koji će učenici imati najveće prihode kao odrasli. Koju decu biste izabrali? Onu koja vole da uče i imaju najbolje ocjene? Oni koji su poslušni i uvek žele da idu "niz dlaku" učitelju? Atletsku decu koja aktivno treniraju? Ako biste izabrali jednu od ovih grupa, pogrešili biste.

Prkosna deca, koja krše pravila, bila bi najbolji izbor, prema studiji koja je trajala čak 40 godina i objavljena je u Developmental Psychology.

Godine 1968. istraživači su počeli da proučavaju 12-godišnje učenike koji su tada bili u šestom razredu. Gledali su njihovu inteligenciju, karakter, ponašanje i socioekonomski status njihovih roditelja. Zatim, 40 godina kasnije, ponovno su ih pronašli. Nije iznenađujuće, učenici koje su učitelji opisali kao "studiozne i vredne", imali su veće izglede za prestižne poslove. Međutim, oni nisu najviše zarađivali kao odrasli.

Najviši dohodak imala su "nestašna deca". Deca koja su kršila pravila i prkosila roditeljskom autoritetu, zarađivala su najviše kao odrasli. Autori misle da je jedan od razloga, zbog kojeg su takva deca postala odrasli ljudi s najvećim dohotkom, leži u činjenici što se nisu plašili da pregovaraju o višim platama ili povišicama.

Autori sugerišu još jedan mogući razlog - to što oni cene takmičenje. Umesto da se brinu o tome hoće li se slagati s drugima, oni su više zainteresovani u napredovanju u svojim ciljevima. Autori nisu mogli isključiti ni činjenicu da su neki od onih s visokim dohotkom mogli neetički da zarađuju za život. Međutim, studija nije pronašla nikakve dokaze da su učesnici bili uključeni u ovu vrstu ponašanja, prenosi RTL.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Proizvodnim radnicima u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija upravo su, shodno dogovoru Sindikata i menadžmenta fabrike nakon prošlogodišnjeg štrajka, plate povećane za šest odsto.

Zarade proizvodnih radnika kojima je ovo peto povećanje od početka proizvodnje „fijata 500L“, u julu 2012, sada iznose oko 42.500 dinara.

Nevolja je, međutim, što plate u Fijatu, kako navode u fabričkom ogranku Sindikata „Nezavisnost“, rastu samo proizvodnim radnicima, ali ne i njihovim neposrednim rukovodiocima i zaposlenima u (ne)proizvodnoj režiji. Tako se, tvrde u „Nezavisnosti“, došlo u apsurdnu situaciju da fakultetski obrazovan rukovodilac, koji rukovodi grupom 30 do 40 zaposlenih u proizvodnji, ima manju platu od svojih radnika koji obavljaju najprostije poslove. Otuda i ne čudi, ističu, što proizvodni rukovodioci masovno napuštaju našeg najvećeg izvoznika i odlaze u novootvorene firme, mahom po Vojvodini, gde dobijaju i po tri puta veće plate.

– Ovo ipak ne znači da su radnici u Fijatu dobro plaćeni. Naprotiv, povećanja plata su uvek dolazila posle povećanja minimalne cene rada i uvek su bila za dvadesetak procenata iznad zakonom zagarantovane zarade, jer je Fijat kao i svi ostali korisnici državnih subvencija, ukoliko posluje pozitivno, dužan da za najprostiji rad isplaćuje plate za 20 odsto veće od minimalne zagarantovane, kaže za naš list poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u FCA Srbija Zoran Stanić.

Traže isplatu bonusa

U Fijatu je u toku potpisivanje peticije kojom se od poslovodstva traži isplata bonusa za prošlu godinu. Peticiju je do sada, saznaje naš list, potpisalo oko 400 zaposlenih. Isplata bonusa tražena je, podsetimo, i tokom prošlogodišnjeg štrajka.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.

Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.

Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, kao i zaposleni u MUP-u i Vojsci Srbije koji nisu bili prethodno obuhvaćeni.

Prema novoj metodologiji prosečna plata u prošloj godini iznosila je 46.600 dinara što je za 1.293 dinara manje nego što je obračunato prema prethodnoj metodologiji.

Najveće razlike su u januaru i decembru. Tako je prema novom obračunu januarska plata za 12,4 odsto veća, dok je decembarska za 10,3 odsto manja. To je posledica toga što poslodavci u velikoj meri isplaćuju delove januarske plate u decembru zbog praznika, pa je dosadašnje izveštavanje o isplaćenoj zaradi išlo u korist veće decembarske, a manje januarske plate.

Ono što nije rešeno dobijanjem podataka od Poreske uprave je pojava da neki poslodavci izmire obaveze prema državi po osnovu plata, a onda zaposlenima isplaćuju zarade sa zakašnjenjem, umanjene ili u nekim slučajevima nikako.

Po sadašnjoj metodologiji oni će ući u obračun kao da su primili plate. U RZS ističu da zavise od podataka koje dobiju od Poreske uprave, a opet Poreska uprava je zadužena za naplatu javnih prihoda, a ne za odnos između poslodavca i zaposlenog. S druge strane, u praksi postoji i suprotna pojava, da poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a na ruke isplaćuju veće iznose.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 16 decembar 2017 00:00

Smanjen porez na zaradu

Vlada Srbije saopštila je danas da je izmenama Zakona o porezu na dohodak povećan neoporezivi deo zarada na 15.000 dinara, a najveći efekat te promene odraziće se na oko 350.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu.

 

Neoporezivi deo zarade radnika umesto dosadašnjih 11.790 dinara od 1. januara 2018. godine biće povećan za više od 3.000 dinara, na 15.000 dinara, saopštila je danas Vlada Srbije.

Ta poreska olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara, čime se stvara prostor za novo zapošljavanje u privatnom sektoru, sa namerom da bude pravi motor razvoja srpske privrede.

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak, podseća Vlada Srbije, set poreskih zakona koji će omogućiti bolje poslovno okruženje, manje namete za privredu i bolje uslove za veće zapošljavanje.

Uvođenje podsticaja za početnike u poslovanju ključna je novina i jedna od najvažnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Ona se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Usvajanjem izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje oni koji započinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti dobiće dodatni podsticaj, jer će biti oslobođeni plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini.

Prema rešenju koje je izradila radna grupa Ministarstva finansija, Poreske uprave i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED, ta novina odnosi se na zaradu osnivača preduzetničke radnje i zarade do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ.

Primena mere počinje u oktobru 2018. i važiće za preduzetnike u režimu isplate lične zarade.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je realizovao NALED, pokazuje da uštede koje će po ovom osnovu ostvariti preduzetnici idu i do 250.000 dinara godišnje po osobi kod isplate minimalne zarade, dodaje se u saopštenju.

U nastavku borbe za smanjenje nezaposlenosti olakšice za zapošljavanje novih radnika ostaće na snazi do kraja 2019. godine i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65 odsto do 75 odsto.

Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, što će omogućiti veću finansijsku disciplinu, transparentnost i uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako kod privrednih subjekata, tako i u javnom sektoru.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 11 septembar 2017 00:00

Povišice onima koji su najavili štrajkove

* Penzionerima se još uvek oduzima "solidarni dinar", pa se ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto neće približiti penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne * Crnobrnja: Odluka o dizanju plata politički motivisana pred beogradske izbore * Veće plate mogu doprineti rastu potrošnje i posledično BDP-u

Iako ni Ministarstvo finansija, ni MMF ni Fiskalni savet još nisu izašli sa gotovim računicama o stanju u državnoj kasi, niti je izvesno koliko će nakon pada proizvodnje u poljoprivredi i energetici biti smanjena procena rasta bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini...

... i Vlada i ministri uveliko najavljuju da većina zaposlenih u javnom sektoru može da računa na veće plate u narednoj godini. To bi, objašnjavaju, trebalo da podstakne potrošnju koja je uz izvoz jedna od poluga za rast BDP-a. Ono što ne objašnjavaju, jeste da su povišice, ako se izuzmu najstariji sugrađani, obećane uglavnom onima čiji su sindikati za početak jeseni najavili štrajkove.

Debljim novčanicima moći će da se nadaju prosvetari, ali je neizvesno da li će biti razmatran njihov zahtev da povećanje iznosi 20 odsto. Za deset odsto mogle bi da porastu zarade u vojsci, policiji i bezbednosnim službama, u zdravstvu se nadaju najvećoj povišici u ovoj raspodeli, a i ovoga puta najmanje će, verovatno, dobiti penzioneri. Njima se još uvek oduzima "solidarni dinar" pa ni sa najavljenim povećanjem od dva odsto svi oni čija primanja prelaze 25.000 dinara neće moći da se približe penziji koju su zaradili pre nego što su postali glavni štit državne blagajne. NJih bi trebalo da uteši jednokratna pomoć od 6.000 dinara, najavljena uz novembarsku isplatu.

Ono što je takođe u najavi, može da zabrine poslodavce u privatnom sektoru, jer je predviđen i rast minimalne zarade, za šta oni tvrde da nemaju prostora. Ali da bi i njih odobrovoljili, iz Vlade diskretno nagoveštavaju da će biti reči o podizanju osnovice neoporezivog dela plate. Prema rečima Milana Kneževića, vlasnika konfekcije Modus, takve najave su nastavak ekonomske politike vođene pre stabilizacije.

- To očito ide na uštrb rešavanja izuzetno teških uslova poslovanja i velikih zahvatanja iz privrede, pa će zaposlenima u javnim službama nakon povećanja plata krenuti bolje, a onima u realnom sektoru lošije - ističe Knežević i dodaje da će biti uvećan jaz u platama za isti rad u državnim službama i u privredi.

O kojim se iznosima povišica priča i da li su ostvarivi, konačnu reč daće misija MMF-a. Tehnički razgovori o tome počeće već naredne nedelje, a odluka se očekuje nakon redovne revizije predviđene za oktobar. Do tada bi i Fiskalni savet i Ministarstvo finansija već mogli da imaju svoju računicu, pa su ekonomisti za sada krajnje uzdržani u komentarisanju najavljenih poteza.

- Jedino što pouzdano mogu da kažem, jeste da je takav potez opasan za fiskalnu stabilnost. Sadašnji suficit u budžetu nije trajno stanje i mislim da zato najavljena povećanja nisu mudra odluka u ovom trenutku - kaže za Danas profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i profesor emeritus Mihailo Crnobrnja kaže da je odluka o povećanju zarada politički motivisana, pred beogradske izbore i uoči dolaska misije MMF-a, što je vidljivo i iz najava koje je, bez procenta i iznosa, dala premijerka.

- Veće zarade ne moraju biti samo populistički potez vlasti, jer je činjenica da je povećanje potrošnje jedan od modela za rast BDP-a. To ne mora da ugrozi ni budžetsku stabilnost, jer je sve stvar prioriteta. Na primer, mi smo jedna od retkih zemalja koja zakonom propisuje da javni dug ne sme biti iznad 45 odsto. Kod nas je bio i 74 i ako se kao cilj postavi smanjenje zaduženosti, onda ne samo da povećanje plata ugrožava budžet, nego bi se mogli očekivati i novi udari na zarade i penzije. Ali, deficit je sada saniran, MMF više ne vrši takav pritisak na konsolidaciju državne kase, nivo javnih investicija je takođe smanjen, pa je odluku o podsticaju potrošnje bilo moguće doneti. Tome u prilog ide i bolja fiskalna naplata, što je dobar osnov za ovakav potez - kaže za Danas Crnobrnja.

Veći minimalac puni budžet
- Sindikati i poslodavci nikada nisu uspeli da se dogovore oko povećanja minimalne cene rada, što vlast koristi i sama je birokratski propiše. Ali, pri tom, ne menja osnovicu neoporezivog dela od 11.400 dinara, pa svaki rast minimalca puni državnu kasu. Tako privreda ima znatno veće troškove, a nakon poslednje povišice oni su bili uvećani za 17 odsto. Druga bi priča bila kad bi naša država sledila primer većine drugih, pa minimalac potpuno izuzela iz sistema poreza i doprinosa - kaže Milan Knežević i podseća da je upravo zbog teških uslova privređivanja 46.000 firmi u blokadi, i one ne mogu da isplaćuju nikakve zarade.

Brnabić: 10 odsto za MUP samo predlog
Beograd - Ne bih da licitiram koliko će kome biti povećana plata, izjavila je juče premijerka Srbije Ana Brnabić i objasnila da vest o tome da će bezbednosnom sektoru plata biti povećana za 10 odsto nije gotova stvar, već da je to samo predlog koji su predstavnici tog sektora uputili Ministarstvu finansija, prenosi Fonet. Brnabić je rekla da je juče o tom zahtevu predstavnika bezbednosnog sektora razgovarala sa ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

"Nemamo konačan predlog budžeta za narednu godinu", napomenula je Brnabić i najavila da će predlog bezbednosnog sektora za povećanje plata za deset odsto biti razmotren.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kolika će biti minimalna cena rada u Srbiji u sledećoj godini trebalo bi da saznamo do 15. septembra. Minimalac sada iznosi 21.000 dinara, što je manje od 200 evra. Anketa Unije poslodavaca Srbije pokazala je da dve trećine poslodavaca smatra da se nisu stekli uslovi za rast minimalne cene rada, jer nisu dobili nikakvo finansijsko rasterećenje.

Kako preživeti sa manje od 200 evra mesečno. To je pitanje koje sebi postavlja više stotina hiljada građana Srbije.

Prošle godine minimalna cena rada povećana je sa tadašnjih 121 dinar na 130 po satu, a sada postoji zahtev sindkata da se poveća do 15 odsto. Prema rečima predsednika sindikata Nezavisnost Zorana Ristića, sadašnji minimalac nije dovoljan ni za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe.

"Vremenom smo postali država u kojoj poslodavci očekuju da zaposleni budu srećni što primaju taj minimalac koji nije na nivou ni mnimalne potrošačke korpe, čak nije na nivou ni 70 procenata te minimalne porošačke korpe. To je izuzetno loše i na neki način oslikava realnost u Srbiji", kaže Ristić.

Poslodavci, pak, ne dele isto mišljenje. Čak dve trećine poslodavaca smatra da uslovi za povećanje minimalne zarade još ne postoje.

"Mora se pratiti rast BDP-a, pa onda u nekom takvom procentu povećati. Treba pratiti inflaciju koja je predviđena za narednu godinu. U svakom slučaju, to ne može da bude tako dato da bude novi namet za poslodavce u narednoj godini", kaže predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

Vlada je ta koja na kraju donese konačnu odluku, tvrdi novinar dnevnog lista Danas Aleksandar Milošević. Sindkati su za povećanje, poslodavci‚ skoro uvek protiv pa do sporazuma retko kad dođe.

"Uslovi se svakako jesu stekli. Mi imamo privredni rast ove godine, evo sada izgleda da će biti dva i po odsto, nije to veliki rast. Imamo inflaciju koja će biti oko tri i po odsto, tako da za neki taj iznos inflacije i BDP-a može da se poveća plata", objašnjava Milošević.

Ukoliko se plata ne podigne, upozorava novinar Danasa, radnici gube životni standard jer inflacija ide, a plata im ostaje ista. Standard građana lošiji je nego 2012. godine, kada je minimalna zarada pokrivala 65 odsto potrošačke korpe. Sada pokriva 63.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna junska neto zarada na teritoriji grada Sombor bila je 40.024 dinara, u opštini Apatin 43.088 dinara, u opštini Odžaci 40.769 dinara i u opštini Kula 39.461 dinar.

Na nivou Zapadnobačkog okruga prosečna zarada u prošlom mesecu bila je 40.445 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa koja je isplaćena u Republici Srbiji u junu 2017. godine iznosi 49.238 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 4,5 odsto i realno za 4,3 odsto, saopštio je danas RZS.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2015. godine iznosi 60.767 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,4% i realno je veća za 0,6%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2015. godine iznosi 44.124 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,5% i realno je veća za 0,7%

Prosečna zarada isplaćena u oktobru 2015. godine nominalno je manja za 1,9% i realno je manja za 3,3% od prosečne zarade isplaćene u oktobru 2014. godine. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2015. godine nominalno je manja za 1,8% i realno je manja za 3,2% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u oktobru 2014. godine.

Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–oktobar 2015. godine, u poređenju sa  prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–oktobar 2014. godine, nominalno je manja za 0,9%, a realno je manja za 2,3%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–oktobar 2015. godine, nominalno je manja za 0,6 i realno je manja za 2,0% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar-oktobar 2014. godine.

U ZBUO prosečno isplaćena zarada za oktobar je najniža u Somboru i iznosi 48.367 dinara, dok je naviše isplaćena zarada bila u Apatinu i iznosi 58.521 dinara. U Kuli prosečno isplaćena zarada iznosi 50.744 dinara, a u Odžacima 51.462 dinara.

Prosečno isplaćena zarada bez poreza i doprinosa u Apatinu 42.180; Sombor 35.012; Kula  36.763; Odžaci 36.935 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti

Kancelarija za mlade opštine Apatin, u saradnji sa Edukativnim centrom za poslovanje na berzi "Forex-Berza-Edukacija", organizovaće 18. septembra besplatno predavanje profesionalnog berzanskog investitora i edukatora za poslovanje na berzi Karolja Kunoša pod nazivom "Kako da zaradim na berzi?".

U sklopu praktičnog predavanja, koje će se održati u Omladinskom centru, čije se prostorije nalaze na Trgu Nikole Tesle, pored Šah kluba, govoriće se o tome zašto je berza najbolja poslovna mogućnost današnjice.

Zainteresovani građani se mogu prijaviti do 14. septembra putem e-mail adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Facebook stranice Kancelarije za mlade opštine Apatin. U prijavi navesti ime i prezime i kontakt telefon.

Trgovanje na berzi pruža odlične mogućnosti za sve ljude koji traže nove mogućnosti za zaradu, kao i za one koji svoj kapital žele da investiraju na odgovarajuće profitabilan način. Ovaj vid poslovanja omogućava mladima u Srbiji da svoju zaradu stiču na udaljenim tržištima bez potrebe da napuste svoju zemlju, dok u isto vreme na njihove poslovne rezultate ne utiču lokalne ekonomske, političke i druge prilike. Trgovanje na svetskim berzama može da se obavlja i uz postojeći posao.

Objavljeno u Apatin

Egzistencijalni minimum, meren potrošačkom korpom koja sadrži samo troškove tročlane porodice za hranu i bezalkoholna pića, u Somboru je u septembru iznosio 16.460,96 dinara. U istom periodu prosečna potrošačka korpa  „težila“ je  26.217,40 dinara.

Ukoliko se analizira sadržaj, minimalne i prosečne korpe, vidi se da je najviše novca izdvojeno za kupovinu svežeg i prerađenog mesa. U minimalnoj korpi,  troškovi za meso iznose 23 odsto od ukupne vrednosti korpe, odnosno za kupovinu mesa izdvojeno je 3.806,56 dinara. Troškovi za kupovinu mesa u prosečnoj potrošačkoj korpi iznose 29,6 odsto ukupne vrednosti korpe, odnosno 7.772,22  dinara. Druga veća razlika, kada je sadržaj korpe u pitanju, odnosi se na izdvajanja za mleko i prerađevine od mleka. U minimalnoj potrošačkoj korpi za kupovinu mleka i mlečnih proizvoda izdvojeno je 2.857,38, a u prosečnoj 4.401,87 dinara.  

Poređenja radi, minimalna zarada u septembru 2014. godine iznosila je 20.240,00 dinara, dok su Somborci u septembru prosečno zaradili 34.484,00 dinara, izračunali su statističari.

Prema podacima Odseka za planiranje i statistiku,  penzionersko domaćinstvo u Somboru - sa dva člana  i jednom primljenom penzijom - za minimalnu penzionersku potrošačku korpu u septembru 2014. godine izdvojilo je 10.973,96, a za prosečnu korpu 17.478,27 dinara.

U septembru, prosečna penzija je iznosila 24.775,80 dinara. U Somboru penzije prima 17.730 lica, a od tog broja 60 odsto penzionera prima prosečnu ili penziju veću od prosečne.

Preuzmite dokument: Potrošačka korpa

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 26 avgust 2014 09:58

Prosečna zarada u okrugu 54.712 dinara

Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine iznosi 62.380 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2014. godini, nominalno je veća za 0,6% i realno je veća za 0,7%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2014. godine iznosi 45.216 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u junu 2014. godine, nominalno je veća za 0,7% i realno je veća za 0,8%.

Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine nominalno je veća za 2,4% i realno je veća za 0,3% od prosečne zarade isplaćene u julu 2013. godine. Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine u Zapadnobačkom okrugu  iznosi 54.712 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena julu 2014. godine nominalno je veća za 2,3% i realno je veća za 0,2% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2013. godine.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2014. godine u Zapadnobačkom okrugu iznosi 39.543 dinara. Najniža zarada isplaćena je u opštini Sombor, a najviša u opštini Apatin.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 29 jul 2014 04:49

U Somboru najniža prosečna zarada

Prosečna zarada isplaćena u junu 2014. godine u Repulici Srbiji  iznosi 61.992 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u maju 2014. godini, nominalno je veća za 1,7% i realno je veća za 1,6%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u junu 2014. godine u Republici Srbiji  iznosi 44.883 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u maju 2014. godine, nominalno je veća za 1,6% i realno je veća za 1,5%.

Prosečna zarada isplaćena u junu 2014. godine nominalno je veća za 1.0% i realno je manja za 0,3% od prosečne zarade isplaćene u junu 2013. godine. Prosečna zarada isplaćena u junu 2014. godine u Zapadnobačkom okrugu  iznosi 51.289 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u junu 2014. godine nominalno je veća za 1,1% i realno je manja za 0,2% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u junu 2013. godine u Republici Srbiji. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju 2014. godine u Zapadnobačkom okrugu iznosi 37.055 dinara. Najniža zarada isplaćena je u opštini Sombor, a najviša u opštini Apatin.

Objavljeno u Somborske vesti

Za životni minimum, izražen statističkim pokazateljima kroz minimalnu potrošačku korpu, Somborci su u maju mesecu minimalno izdvojili 16.512,26 dinara. Za nešto bogatiji sadržaj, tzv. prosečnu potrošačku korpu, bilo je potrebno izdvojiti 26.646,21 dinar, podatak je Odseka za planiranje i statistiku.

Bez obzira na to o kojoj korpi je reč, Somborci su najviše novca izdvojili za kupovinu svežeg i prerađenog mesa, potom za hleb i peciva, mleko i mlečne proizvode, kao i za sveže i prerađeno povrće.

Poređenja radi, prošlog meseca minimalna neto zarada iznosila je 20.240,00 dinara, a prosečna zarada  u Somboru je iznosila 34.436,00 dinara.

Penzionerska domaćinstva su za namirnice sadržane u minimalnoj potrošačkoj korpi u maju izdvojila 5.504,09, a za prosečnu penzionersku potrošačku korpu 8.812,79 dinara. U maju mesecu penzionerima je u proseku na ime penzije isplaćeno 24.777,10 dinara. Na teritoriji grada Sombora u maju je bilo 17.723 korisnika penzija, od kojih je najveći broj - 31,32 odsto, odnosno 5.552 penzionera primilo penziju u iznosu od 26.191,01 do 43.615,00 dinara.

Penzije koje su znatno ispod proseka, odnosno iznose do 13.221,90 dinara primilo je 1.592  (8,98 odsto) penzionera, dok je 2.168 (12,23 odsto) penzionera primilo penzije u iznosima od 13.221,91 do 15.827,11 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 28 jun 2014 03:52

Zarada u maju 2014.

Prosečna zarada isplaćena u maju 2014. godine iznosi 60.966 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u aprilu 2014. godini, nominalno je manja za 3,5% i realno je manja za 3,6%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju 2014. godine iznosi 44.184 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u aprilu 2014. godine, nominalno je manja za 3,6% i realno je manja za 3,7%. Prosečna zarada isplaćena u maju 2014. godine u Zapadnobačkom okrugu  iznosi 47.546 dinara.

Prosečna zarada isplaćena u maju 2014. godine nominalno je veća za 5,3% i realno je veća za 3,1% od prosečne zarade isplaćene u maju 2013. godine.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju 2014. godine nominalno je veća za 5,7% i realno je veća za 3,5% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u maju 2013. godine.Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju 2014. godine u Zapadnobačkom okrugu iznosi 34.418 dinara. Najniža zarada isplaćena je u opštini Apatin, a najviša u opštini Odžaci.

Objavljeno u Somborske vesti

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u aprilu iznosila je 45.847 dinara i nominalno je za 5,5 odsto bila veća nego u martu, a realno za 4,9 odsto, saopštio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.

U poredjenju sa aprilom 2013. godine prosečna zarada je bila manja za 1,5 odsto, a realno za 3,5 odsto.

Zajedno sa porezima i doprinosima prosečna zarada u isplaćena u martu ove godine iznosila je 63.167 dinara i nominalno je za 5,7 odsto bila veća nego prethodnog meseca, a realno za 5,1 odsto. Prosečna bruto zarada je za 1,7 odsto nominalno bila manja nego u martu 2013. godine, a realno za 3,7 odsto.

Prosečna neto zarada isplaćena za prva tri meseca ove godine nominalno je veća za 0,4 odsto nego u istom periodu 2013, a realno manja za dva odsto, dok je prosečna bruto zarada nominalno ista, a realno manja za 2,4 odsto.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top