Somborske vesti

Sve više opada broj žitelja Sombora i okoline

Mada niko glasno ne želi da kaže, ali Sombor i njegova administrativna okolina sve brže klizi ka broju stanovnika koliko ih je imao sredinom prošlog veka. Svojevremeni podaci sa popisa stanovništva su zaprepastili ovdašnju javnost, jer se te 2011. godine pokazalo da je ova varoš za samo jednu deceniju izgubila preko 10.000 stanovnika, odnosno 10 odsto populacije.

Trend se, po svemu sudeći ne zaustavlja, jer je po jednoj proceni Republičkog statističkog zavoda od poslednjeg popisa grad ostao „kraći“ za više od 5.000 svojih stanovnika, pa se potpuno opravdano sa strepnjom očekuje novi popis i njegovi, sasvim izvesno, neveseli rezultati.

Koliko je situacija ozbiljna svedoči i podatak da su gradski čelnici predvođeni gradonačelnicom Dušankom Golubović, u tradicionalnoj akciji darivanja prvorođene bebe u Novoj godini na dolazak na svet prvog malog Somborca čekali čak tri dana, ne bi li darovali njega i roditelje. Sumorni podaci iz porodilišta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u kojoj se porađaju trudnice Sombora i okolnih opština Apatin, Oyaci i Kula, govore da je prošla, 2017. godina bila već deseta godina za redom koja obara neslavne rekorde sve manjeg broja novorođenih beba.

Tako je u prošloj godini u ovoj zdravstvenoj ustanovi na svet došlo svega 965 devojčica i dečaka, što je za 30 beba manje nego njoj prethodne godine. U Opštoj bolnici ne propuštaju da naglase da se povećava broj mladih majki koje decu rađaju u Novom Sadu, pa i Subotici, jer kod njih postoje indikacije zbog kojih moraju da budu na odgovarajućoj klinici za održavanje trudnoće, pa se bebe u tim gradovima i prijavljuju. Jednako zabrinjava to što lane nije iskorišćeno onih milion dinara, namenjenih u varoškom buyetu za sufinansiranje veštačke oplodnje.

Lane nije iskorišćeno ni onih milion dinara, namenjenih u varoškom budžetu za sufinansiranje veštačke oplodnje

Mada mere koje preduzimaju država, odnosno Pokrajina i lokalna samouprava usmerene na povećanje nataliteta roditeljima trećeg deteta obezbeđuju u prve dve godine skoro 5.000 evra, ova nastojanja se pokazuju kao nedovoljna. Naime, prema javno objavljenim podacima u samom Somboru i svih 15 naseljenih mesta u prošloj godini svega 76 porodica je moglo da se pohvali trećom bebom. Ne treba biti demograf ili sociolog, pa zaključiti da na celokupnu situaciju demografskog urušavanja Sombora, utiče i nevesela ekonomska situacija.

Istina je da su se u Somboru poslednjih nekoliko godina stvorila nova radna mesta, ali kako se radi o investicijama niskog profila, zarade tako ostvarene su tek nešto više od zakonski propisanog minimalca, pa ovdašnja sredina i njena privreda prosto vapi za investitorima koji bi upošljavali visokoobrazovanu radnu snagu, koja bi bila i plaćena nešto više od neveselog srpskog i vojvođanskog proseka. Dok se to ne desi, ne treba nikoga da čudi pojava sada već prave bujice ženske radne snage usmerene ka razvijenim zemljama EU kao što su Nemačka, Italija, Austrija ili Švajcarska u kojima se za čuvanje starijih i nemoćnih osoba može za svega tri sedmice rada čisto zaraditi i preko 1.000-1.200 evra. Što je samo prvi korak ka bespovratnoj ekonomskoj emigraciji čitavih porodica.

Izvor: Dnevnik.rs

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top