Somborske vesti

U Zapadnobačkom okrugu požnjeveno svega 50 odsto zasejanih površina

Obilne padavine uticale su na to da u Zapadnobačkom okrugu do sada bude požnjeveno svega 50 odsto zasejanih površina. Kišu su dobro podnele povrtarske kulture, ali stručnjaci savetuju kontrolu povrtnjaka.

Na teritoriji Sombora, Apatin i Odžaka pod pšenicom je oko 33 hiljade hektara. I dok je ječam skinut sa većine od 4.110 hektara, žetva pšenice se odvija u etapama i kako ratari kažu na parče, obilne i česte padavine teraju kombajne iz njiva.

Robert Bujak iz Kupusine je sa svojim kombajnom je do sada više kod kuće nego na njivi.

"Ove godine možemo da kažemo da je jako lepo na vreme počela žetva i jako lepo dinamično išlo. Mislili smo da ćemo berzo završiti ovogodišnju žetvu. Međutim došlo je do toga da jako puno kiše smo dobili, što za sve ostale kulture bilo je jako dobro, za soju uza kukuruz i za suncokret isto je jako dobro došla kiša. Jedino za pšenicu za žito nije bilo dobro", kaže Bujak.

Prinosi od 8 do 10 tona po hektaru zabeleženi proteklih godina, u ovogodišnjoj žetvi neće biti ostvareni, jer je kiša pokvarila posao ratarima.

"Usevi su polegli na većini parcela, što znatno otežava žetvu. Došlo je kod useva koji su imali 13, 14 posto vlage, došlo je do povećanja vlage. Svaki naredni pokušaj žetve donosio je niži hektolitar. Dolazilo je do jednog ispiranja kvaliteta, sa svakom narednom žetvo, Isto tako na pojedinim parcelama već je prisutan i korov i sve ovo ukazuje da će prinos svakako biti niži od prošlogodišnjeg. A za sada na 50 odsto požnjevenih površina, prinos je na nivou od šest tona po hektaru", kaže Jelena Ivan.

Obilne padavine dobro su podnele povrtarske kulture, pa je na oglednim poljima Stručne službe u Somboru stanje izuzetno. Stručnjaci ipak upozoravaju da je važna primena agrotehnike kako bi na kraju ostvarili dobar rod.

"Ono što je sada proizvođačima važno u intenzivnom rastu i plodonošenju, jeste da usklade režim navodnjavanja, jer poslednjih dana imali smo značajne količine padavina, što svakako je dobro došlo biljkama. Režim navodnjavanja prilagoditi potrebama biljke, tipu zemljišta i ono što je u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji je redovna prihrana uz navodnjavanje. I tu apelujemo cele godine proizvođačima da je važno primenjivati đubrivo u prihrani isključivo na osnovu rezultata agrohemijske analize", kaže Olivera Sekulić.

Ono što osim kiše nije išlo na ruku ratarima je svakako i niska cena pšenice. Kažu o tome više ne vredi ni pričati, jer višegodišnja niska cena od 15 do 19 dinara ne pokriva ni troškove i obezbeđuje samo zaradu nakupcima. Ovde je naviše seju zbog stočne hrane i plodoreda.

Izvor: RTV

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top