Na današnji dan

18. jul - Dogodilo se na današnji dan

64. U požaru koji je prema legendi podmetnuo car Klaudije Cezar Avgust Germanik Neron, sto istorijski izvori ne potvrdjuju, Rim izgoreo gotovo do temelja. Neron za požar optužio hrišćane i podvrgao ih surovim represalijama.

1374. Umro italijanski pisac Francesko Petrarka, najznačajniji preteča renesanse. Snažno uticao na italijansku i svetsku književnost, uključujući pesnike u Dubrovniku u 15. i 16. veku. Bavio se i istorijom i filozofijom.

1536. Odlukom Parlamenta, u Engleskoj ponistena vlast pape.

1610. Umro italijanski slikar Mikelandjelo Merizi da Karavadjo. Znatno uticao na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka.

1635. Rodjen engleski fizicar Robert Huk, sekretar Kraljevskog drustva u Londonu, koji je usavrsio barometar, teleskop i mikroskop i otkrio celijsku strukturu biljaka. Dokazao okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela, autor zakona o istezanju elasticnih tela, "Hukov zakon".

1721. Umro francuski slikar Zan Antoan Vato, tipican predstavnik rokokoa.

1811. Rodjen engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, ostar kriticar drustva, posebno obozavanja novca i polozaja.

1817. Umrla engleska knjizevnica Dzejn Ostin, koja je u romanima realisticki slikala svakodnevni zivot provincijske Engleske.

1868. Postavljen kamen-temeljac zgrade Narodnog pozorista u Beogradu, cemu je presudno doprinelo gostovanje glumaca iz Novog Sada. 1867, Odusevljen predstavom "Gospodje i gusari", knez Srbije Mihailo Obrenovic obecao da ce o svom trosku podici zgradu i osnovati stalno pozoriste. Narodno pozoriste svecano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom "Posmrtna slava kneza Mihaila".

1870. Vatikanski koncil proglasio dogmu o papskoj nepogresivosti o pitanju vere i morala rimokatolickog svestenstva i vernika.

1872. Umro meksicki drzavnik Benito Pablo Uares, nazvan "Vasington Meksika", koji je kao predsednik od 1858. do 1865. i od 1867. do 1872. odvojio crkvu od drzave i sproveo niz mera znacajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje.

1877. Rodjen srpski vizantolog i prevodilac Dragutin Anastasijevic, sjajan znalac grckog jezika i paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, clan Srpske akademije nauka i umetnosti.

1883. Rodjen ruski revolucionar jevrejskog porekla Lav Borisovic Rozenfeld, jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. U staljinistickim cistkama uhapsen 1935. i na montiranom procesu osudjen na 5 godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt pod optuzbom da je kao neprijatelj naroda kovao zaveru protiv Staljina. Posthumno rehabilitovan.

1887. Rodjen vodja norveskih fasista Vidkun Kvisling, premijer marionetske vlade u Drugom svetskom ratu od 1942. do 1945, cije je ime postalo sinonim izdajstva i saradnje s nemackim nacistickim okupatorima. Osudjen na smrt i streljan u oktobru 1945.

1909. Rodjen ruski politicar Andrej Andrejevic Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U vreme Drugog svetskog rata bio sovjetski ambasador u SAD, zatim u UN.

1918. Rodjen juznoafricki pravnik i drzavnik Nelson Rolihlahija Mandela, predsednik Juzne Afrike i vodja Africkog nacionalnog kongresa i borbe protiv Aparthejda. Rasisticki rezim Juzne Afrike ga 1962. osudio na 5 godina, a 1964. na dozivotnu robiju. Iz zatvora, posle ogromnog pritiska svetskog javnog mnjenja i javnosti Juzne Afrike, pusten 1990, a sef drzave postao 1994.

1921. Rodjen prvi americki astronaut Dzon Glen, koji je u kosmickom brodu "Merkjuri-Atlas 6" 20. februara 1962. tri puta obleteo Zemlju.

1933. Rodjen ruski pisac Jevgenij Aleksandrovic Jevtusenko, predvodnik pesnicke generacije u poststaljinistickoj eri.

1936. Pobunom trupa generala Fransiska Franka u Melilji u Spanskom Maroku protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje, pobednika izbora u februaru 1936, poceo gradjanski rat u Spaniji u kom je poginulo oko milion ljudi. U pomoc Republici priskocili dobrovoljci iz celog svijeta i formirane internacionalne brigade u kojima je bilo i vise od 1.500 Jugoslovena. Franko pobedio u prolece 1939, najvise zahvaljujuci direktnoj vojnoj intervenciji Nemacke i Italije, posle cega je zaveo fasisticku diktaturu.

1942. Posle 38 dana borbi Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli planinu Kozaru u severozapadnoj Bosni, na kojoj je 3.500 boraca Drugog krajiskog partizanskog odreda branilo zbeg sa oko 80.000 civila pred ofanzivom 40.000 vojnika.

1942. SAD u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Madjarskoj i Rumuniji, satelitima Nemačke.

1951. Američki bokser afričkog porekla Džersi Džo Volkot u 37. godini osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji, postavši najstariji bokser kom je to uspelo.

1971. Šest emirata u Persijskom zalivu, Abu Dabi, Dubai, Sardza, Adzman, Um al Kajvajn i Fudzajra, sklopilo sporazum o osnivanju federacije Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras al Kajma.

1972. Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser zatražio da SSSR povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optušivši Moskvu da nije poslala obećano oružje, što je označilo početak zaoštravanja odnosa dve zemlje i približavanje Kaira Vašingtonu.

1991. Predsednistvo SFRJ objavilo odluku o povlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije.

1992. Ratni brodovi NATO uplovili u Jadran radi kontrole sankcija UN protiv Jugoslavije.

1994. U eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu, koju su podmetnuli islamski teroristi, poginulo 96 ljudi.

2000. EU donela odluku da ukine sankcije Beogradu ukoliko opozicija pobedi na izborima. Ministri inostranih poslova EU pozvali birace da glasaju protiv Slobodana Miloševića.

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top