Ekološka učionica Baračka kod Bezdana je mesto u netaknutoj prirodi koju je pre dvadeset godina osmislio Somborac Ivan Kovač. Od tada to je i njegov drugi dom. ...
Sakrivena od pogleda uljuljkana u tišini, Ekološka učionica "Baračka" već dve decenije ugošćava putnike namernike, pecaroše i pre svih decu željnu boravka u prirodi. Samo dvadesetak kilometara od Sombora nedaleko od graničnog prelaza sa Hrvatskom na putu ka Batini, kao da je na idealnom mestu da bude privremeno utočište svima koji žele da zaborave gužvu i stres. Tako je ovde došao i Ivan Kovač Kice, čovek koji je sve osmislio i koji je već dvadeset godina domaćin u ovoj oazi, gde se mnogima čini da je vreme stalo.

"Imamo tu malo nekih radionica, blizu je lep je prostor. Interesantno je da tu decu najviše zanima ribolob, sportski ribolov. Tako da su najčešća pitanja, koje ribe ima, kako se lovi, dok već odrasle zanima kako se to sprema, koja vrsta ribe u koje godišnje doba", kaže Ivan Kovač-Kice.

"Ja sam ovde na odmoru. Malo došao na odmor. Saznao sam od mojih prijatelja, poznanika, došao sam u Baračku uzeo vikendicu, izjamio je jeftino. Lepo, dobro mesto, idem na pecanje, uživam u prirodi i tako", priča Subotićanin Jakov Milojković.

"Gledam da dodjem bar jedanput nedeljno, da kažem tri puta mesečno. Kad mogućnosti dozvole. Privlači me kao prvo Kice, mi smo prijatelji, vek smo zajedno proveli, a u blizini imam i vikendicu, a i sam priroda je ovde prelepa", kaže Somborac, Aleksandar Vukmanov.

Kice je posebno ponosan na tri knjige recepata koje je sa suprugom objavio kao i na i seriju emisija koju je snimio za Kičen TV. Za decu i goste to najčešće i priprema.

"Pravimo te razne čorbe, pravimo burek, pravimo punjene palačinke, pravimo fašire i te neke stvari gde nema kostiju i gde deca najčešće mogu komotno da jedu i i to bude jeftino", kaže Kice.

Ovi tereni najviše ipak privlače ribolovce i oni su svakodnevni gosti. Ulov zna da bude bogat, kao ovaj što smo snimili, ali da ne bismo kvarili ribolovačku sreću, nismo želeli da pitamo da li je tako u Barački svakog dana. To ribolovac mora sam da otkrije.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić raspisao je izbore za članove Saveta u tri seoske i jednoj gradskoj mesnoj zajednici.

Izbori za članove Saveta MZ održaće se u sledećim mesnim zajednicama: „Bački Breg“ u Bačkom Bregu, „Bezdan“ u Bezdanu, „Crvenka“ u Somboru i „Kolut“ u Kolutu.

Izbori u navedenim mesnim zajednicama održaće se 29. jula 2018. godine, a rokovi za izvršenje izbornih radnji teku od danas.

Izbore za članove Saveta u navedenim mesnim zajednicama sprovešće izborne komisije koje će imenovati Saveti navedenih MZ.

Izbori su raspisani zbog isteka mandata članovima Saveta MZ.

Objavljeno u Somborske vesti

Somborska policija uhapsila je Z. V. (63), iz Bezdana nadomak Sombora, zbog postojanja sumnje da je izvršio krivična dela teške krađe

SOMBORSKA policija uhapsila je Z. V. (63), iz Bezdana nadomak Sombora, zbog postojanja sumnje da je izvršio krivična dela teške krađe. On se tereti da je provalio u četiri kuće u ovom mestu iz kojih je ukrao bušilice, motornu i ručne testere, kosilicu i drugi alat, čija se vrednost procenjuje na 220.000 dinara.

Policija je deo ukradenih predmeta pronašla i vratila vlasnicima, a Z. V. je, kako se sumnja, ostali alat prodao sakupljačima sekundarnih sirovina.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

U četvrtak, 10. maja, u Osnovnoj školi „Bratstvo - jedinstvo“ Bezdan, održana je radionica za učenike četvrtog razreda.

Deca su kroz interaktivnu radionicu saznala, a neka i utvrdila svoja znanja o Specijalnom Rezervatu Prirode „Gornje Podunavlje“, UNESCO Rezervatu Biosfere „Bačko Podunavlje“ i o osnovama reciklaže. Radionicu su vodile Biljana Latić – referent zaštite prirode u JP „Vojvodinašume“, Šumsko gazdinstvo Sombor i Zdenka Mitić – UG „Podunav“ Bački Monoštor. Podeljene su i interesantne edukativne knjižice za decu – Vodiči za ljubitelje prirode, kao i nalepnice i bedževi.

Ova aktivnost deo je projekta „Zelenimo od malena“, koga realizuje UG „Bodrog“ iz Bačkog Monoštora, podržanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Objavljeno u Somborske vesti

U Bezdanu, kraj Sombora, radi poslednja tkačnica svilenog damasta u Evropi. Razboji u tkačnici otvorenoj pre 140 godina su, kao kulturno dobro, pod zaštitom države, a ono što se tu proizvede kupuju elitni svetski hoteli i restorani. Najteže je, kažu, pronaći i obučiti radnike i održati kvalitet proizvoda.

Da bi se dobio jedan centimetar damasta potrebno je oko tridesetak ovakvih pokreta, a godišnje naprave i do hiljadu kvadratnih metara svilenog damasta. Nije lako, ali, se nauči. Ponosni su što rade ono što niko drugi na svetu ne ume. Potrebni su - strpljenje i dobra koncentracija.

"Ja volim ovo, volim ovaj posao i zato sam ovde. Vuče me ovo. Toliko godina sam ovde. Volim ovu smirenost. Mene to odmara. Zamislim se u to tkanje i odmorim, kako kažu", kaže Biserka Martinović.

Već sada ih je kažu, upola manje, nego razboja. Rade u jednoj smeni. Samo u slučaju neke veće porudžbine ostanu duže.

"Svaki razboj ima svoju normu. Najmanji je dva metra i dvadeset centimetara, a najveći tri metra i šezdeset centimetara. Najveći stoljnjak napravimo za oko otprilike sedam sati", objašnjava Katica Krušković, tkač.

Unutrašnjost možda, podseća na muzej, ali ono što se ovde napravi kupuju najelitniji hoteli i restorani u zemlji i svetu. Trude se da održe kvalitet, pa pamuk i svilu uvoze. Raspolažu sa preko stotinu boja i dezena.

Razboji kao i sam proces proizvodnje, 2005. godine proglašeni su kulturnim dobrom. Ova tkačnica, jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija u Somboru.

Izvor: rts.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Na 94. sednici Gradskog veća grada Sombora, održanoj u sredu, 13. decembra, članovi Veća su odlučili da se Predlog odluke o budžetu grada Sombora za 2018. godinu, u skladu sa predlozima iznetim na javnoj raspravi o ovom dokumentu, izmeni u delu koji se odnosi na sredstva namenjena MZ „Bezdan“

Sredstva Mesne zajednice „Bezdan“ se uvećavaju za 1.370.000,00 dinara, a umanjuju se sredstva namenjena za funkcionisanje Odeljenja i službi Gradske uprave, konto usluge po ugovoru. O predlogu budžeta grada za narednu godinu izjasniće se odbornici Skupštine grada Sombora.

Gradsko veće je dalo saglasnost na programe poslovanja i posebne programe o korišćenju sredstava iz budžeta grada somborskih javnih komunalnih preduzeća i to: JKP „Vodokanal“, JKP „Čistoća“, JKP „Zelenilo“, JKP „Energana“, JKP „Parking servis Sombor“, JKP „Prostor“ i JKP „Vodovod“ u Bezdanu, a konačnu odluku doneće Skupština grada.

Veće je dalo saglasnost i na program rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti i uputilo ih na konačno razmatranje i usvajanje odbornicima Skupštine grada Sombora.

Gradsko veće je prihvatilo predlog nadležne komisije i Skupštini na dalje odlučivanje uputilo predlog da se za direktora JKP „Parking servis Sombor“ imenuje Gordana Vulović, a za direktora JKP „Vodovod“, Bezdan – Dejan Kubatov.

Na 94. sednici, a na osnovu okončanog konkursa, Gradsko veće je utvrdilo predlog rešenja da se za pravobranioca u Pravobranilaštvu grada Sombora postavi Irina Burka Parčetić, a za zamenike pravobranioca Snežana Milanković i Svetlana Knežević, o čemu će konačnu odluku doneti odbornici Skupštine grada Sombora.

Gradsko veće je prihvatilo predlog raspodele sredstava po javnom pozivu za dodelu sredstava za sufinansiranje programa projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih zajednica u 2017. godini i odlučilo o javnom pozivu za dodelu sredstava za finansiranje projekata udruženja građana koja neguju identitet nacionalnih zajednica za 2018. godinu.

Veće je utvrdilo predlog konačne rang liste za članstvo u Lokalnom antikorupcijskom forumu grada Sombora koji je na odlučivanje uputilo odbornicima Skupštine grada Sombora.

Odlučeno je i o imovinsko-pravnim, finansijskim i drugim pitanjima iz delokruga rada Veća.

Objavljeno u Somborske vesti

Od dva ugovora koje je Vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ovih dana potpisalo u okviru Intereg IPA programa prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, jedan se odnosi i na rekonstrukciju dela sistema Dunav–Tisa–Dunav na području Sombora.

Sa 3,5 miliona evra obezbeđenih od strane Evropske unije za ovaj deo projekta, konačno će se naći dovoljno novca i za rekonstrukciju prevodnice na Dunavu kod Bezdana.

Radovi koji će početi sledeće godine odnosiće se i na obnovu hidročvora Šebešfok, što će dovesti do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće se rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja – Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije u Gornjem Podunavlju, poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu. Radovi bi, kako se predviđa, mogli potrajati sve do 2020. godine

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava, ali Somborce su najave radova najviše obradovale zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja, koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu. Možda upravo zbog toga, prevodnica u Bezdanu koja će se renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Naime, prevodnica u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći. Prevodnica, koja se ne koristi od 1995 godine, imala je kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava.
Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen - ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst na ploči koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josifa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

Mihalik zadivio Evropu
Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme, pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili inženjeri iz cele Evrope, među kojima su se isticali engleski stručnjaci, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 13 oktobar 2017 00:00

U Bezdanu dva čoveka izgorela u požaru

U požaru u Bezdanu, nadomak Sombora, stradali Zoran Tomić i Janoš Selig. Dva ugljenisana tela odvezena su na obdukciju u Zavod u Novom Sadu

ZORAN Tomić (57) i Janoš Selig (54) iz Bezdana stradali su u požaru koji je u četvrtak uveče, oko 23 sata, izbio u Tomićevoj kući u Novoj ulici broj 10, u ovom mestu nadomak Sombora.

Zoranova komšinica, koja nije želela da joj se pominje ime, prva je primetila da dim kulja iz kuće i pozvala je policiju. Ubrzo su stigli vatrogasci, koji su u kuću pod plamenom mogli da uđu samo kroz prozor, a vatra i dim su se tek tad razbuktali. Tomiću i Seligu spasa nije bilo, a njihova ugljenisana tela prevezena su na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Šta je uzrok ove nesreće utvrdiće istraga. Danas pre podne ekipa forenzičara iz Novog Sada, somborska policija i javni tužilac ispitivali su ceo slučaj, pa je novinarima bio zabranjen prilaz kući u kojoj se dogodila tragedija.

- Zoran je bio dobar, miran i povučen čovek. Živeo je sam u kući, jer su mu roditelji umrli. Imao je težak život i radio je razne poslove da bi se prehranio. Dolazio je kod nas da pomogne u poslu. Ništa mu nije bilo teško da radi i bio je baš vredan - priča nam komšija Juhas Đula.

I za Janoša Seliga komšije kažu da je imao težak život i da je svakom želeo da pomogne. Oni pričaju da su se njih dvojica često družili i da su umeli da potegnu pokoju čašicu više. Nije imao svoju kuću i često je svraćao kod Zorana.

Komšije pretpostavljaju da su se ovi nesrećnici, najverovatnije, ugušili u dimu, i da bi neugašena cigareta mogla da bude uzrok požara. Jer, kako kažu, Zoran nije ložio vatru u kući, a struja mu je bila isključena zbog duga, pa većina veruje da su cigarete izazvale požar dok su oni spavali.

ISTRAGA

PORTPAROL Policijske uprave u Somboru Mirjana Cvijanović nam je rekla da je istraga oko ove tragedije u toku i da će uzroci požara biti poznati uskoro, čim istražitelji završe posao.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Udruženje građana Volonter je u tokom prošle nedelje organizvao Volontersko-ekološki projekat „Ekološko ćoše“, koji je za cilj imao da decu, uzrasta do 14 godina, upozna sa osnovnim principima ekologije i zaštite životne sredine.

Učenici Osnovne škole „Bratsvo-jedinstvo“ u Bezdanu su kroz edukatvne i volonterske aktivnosti prošli niz tema kao što su: upravljanje otpadom, obnovljivi izvori energije i reciklaža,a nakon edukativnog dela organizovana je volonterska akcija čišćenja okoline Velikog bačkog kanala, a u sklopu biciklističkog kampa „Bezdan“, gde su bile organizovane i same edukativne aktivnosti. Sav otpad koji se prikpuio u ovoj akciji je sortiran i odnet u gradski reciklažni centar.

U sklopu projektnih aktivnosti ovog projekta, biće organizovana i akcije sadnje drva u okolini bezdanskog kampa, čim budu idealni uslovi za vremenski sadnju.

Projekat „Ekološko ćoše“ finansira Minitarstvo omladine i sporta u okviru programa „Mladi su zakon“, a u saradlji sa Somborskim edukativnim centrom koji je resurs centar za ovaj program.

Objavljeno u Somborske vesti

Zamenik gradonačelnika Sombora, Antonio Ratković i Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine potpisali su danas u Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, Ugovor o dodeli novčanih sredstava na osnovu Konkursa za sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije. Po ugovoru, za sufinansiranje troškova izrade Idejnog rešenja za izgradnju vodovoda Bezdan – Carina, Pokrajinski sekretarijat je izdvojio ukupno 750 hiljada dinara.

Istovremeno, potpisan je i ugovor o dodeli novčanih sredstava za sufinansiranje troškova izrade Izmene i dopune Plana generalne regulacije naseljenog mesta Svetozar Miletić, za čega je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 400 hiljada dinara. Pored predstavnika grada Sombora, potpisivanju ugovora prisustvovali su i predstavnici 22 lokalne samouprave iz Vojvodine.

Objavljeno u Somborske vesti

U sredu, 26. jula 2017. godine vršiće se tretman protiv komaraca iz vazduha na području grada Sombora i to u zaštitnim zonama naselja Bački Breg, Kolut, Bezdan, Bački Monoštor i zaštitne zone oko samog grada Sombora. Tretman sprovodi preduzeće „Oris“ doo Sombor u saradnji sa „Ciklonizacijom“ doo i Veterinarskom stanicom Sombor.

Tretman će se sprovesti preparatom na bazi lambda – cihalotrina. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih naselja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Bliže informacije o tretmanu građani mogu dobiti na internet stranici preduzeća „Oris“ doo i putem telefona: 025 515 50 55.

Objavljeno u Somborske vesti

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor otpočeli su danas (petak 14.07.) aktivnosti na uređenju prostora oko Muzeja batinske bitke kod Bezdana. Somborski komunalci čiste i uređuju plato i širi prostor oko Muzeja, iskrčuje se šiblje, podrast, kose se travnate površine. Na taj način će staze koje vode oko Muzeja, sve do obale Dunava, biti očišćene od korova, zelena površina uređena, a biće očišćene i površine koje se koriste kao parking.

Inače, već po tradiciji, jubilej Batinske bitke biće i ove godine obeležen u novembru, a gradnja muzeja sačinjenog od stakla, drveta, betona i kamena, autora Milorada Berbakova, započeta je 1975. godine. Muzej je otvoren 1981. godine, a usled dugogodišnje nebrige, danas je u veoma zapuštenom stanju.

Batinska bitka u kojoj je, u redovima Narodnooslobodilačke vojske, učestvovalo i 800 Somboraca vođena je od 11. do 19. novembra 1944. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Tretmani protiv komaraca, sa zemlje i avio tretmani, u Bačkom Bregu, Bezdanu, Kolutu, Bačkom Monoštoru, vikend zoni i zaštitnoj zoni uz Dunav, vršiće se u periodu od 13. do 23. juna 2017. godine.

Komarci će biti zaprašivani preparatima koji su toksični za pčele i čije dejstvo traje tri dana, te se pčelari upozoravaju da košnice zatvore ili ih udalje najmanje pet kilometara od mesta na kojima će tretmani biti izvedeni.

Tretmane sprovode preduzeća „Oris“, „Ciklonizacija“ i Veterinarska stanica „Sombor“.

Tačno vreme tretmana zavisiće od vremenskih uslova, a dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona br.: 025 /515 5 055.

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 04 jun 2017 00:00

Slavska trpeza naših baka

Manifestacija će biti održana 10. juna 2017.godine sa početkom u 12 časova u dvorištu DOO ’’Agrobezdan’’, Somborski put bb u Bezdanu.

Cilj manifestacije je promocija tradicionalnih poslastica koje predstavljaju osnovu očuvanja i negovanja kulture i tradicije ovog regiona.

Informacije: TU ’’Vikend’’ Bezdan, tel. 064/6407508

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 06 april 2017 00:00

Kenđija: Život na granici

Pitanje državne granice između Srbije i Hrvatske državno je pitanje koje će rešavati dve države. Do tada na teriroriji koja se katastarski vodi u jednoj, a trenutno je u drugoj državi teče svakidašnji život ljudi koji žive na tom području. Jedno od takvih je Kenđija, kraj Bezdana.

Šandor Perželt na Kenđiji živi decenijama. Bavi se poljoprivredom, njegovo gazdinstvo registrovano je u Hrvatskoj jer zemlja katastarski pripada Hrvatskoj. Ali sir koji proizvede njegova porodica ne može na pijacu u susednu Batinu, jer je između granica.

"Ne možemo sir nositi sa druge strane granice da prodajemo i zato idemo na pijacu u Bezdan. U Srbiji prodajemo i soju, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode. Stoka nam je takođe registrovana u Srbiji, jer kako bi veterinar iz Hrvatske, preko granice, dolazio da leči stoku?", kaže Perželt.

Ne može da prodaje u poljoprivredne proizvode u Hrvatskoj, ali zato iz Hrvatske dobija subvencije za poljoprivrednu proizvodnju.

"U Hrvatskoj je registrovano gazdinstvo i tamo dobijamo subvencije. Jedino ne dobijamo dizel za poljoprivrednike, jer ne možemo ga preneti preko granice", kaže ovaj poljoprivrednik.

I poljoprivredno gazdinstvo Stevana Šote takođe je registrovano u drugoj državi, jer zemlja katastarski takođe pripada Hrvatskoj.

"Lične karte su nam hrvatske, penzije primamo tamo i adrese su nam hrvatske", kaže Šota.

Šota se seća vremena kada je na Kenđiji bilo 90 salaša, danas ih je samo četiri.

U kojoj državi žive ovi ljudi ne znaju. Imaju hrvatske lične karte, penzije primaju u Hrvatskoj, adresa im je Hrvatska, a s druge strane su granice.

"Meni je dobro tu gde sam. Dobro bi bilo znati čija je zemlja, ali to se još ne zna niti ćemo mi o tome odlučivati", kaže Perželt.

Pitanje granice između Srbije i Hrvatske na Dunavu još nije rešeno, a trenutno je granica sredina toka Dunava. Sporno je oko 11.000 hektara zemlje, 10.000 na srpskoj i 1.000 hektara na hrvatskoj strani Dunava.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 30 mart 2017 00:00

Ribokradicima mreže pune, kontrola slaba

U Dunavu od Bezdana do Bogojeva ribe je sve manje. Ribolovci kažu da su za to krive ribokradice, ali i slaba kontrola.

Svakog jutra ribolovci iz Bogojeva odlaze na dobro poznata mesta, ali uglavnom se vraćaju praznih šaka.

Apatinska Staklara, Kulsko odmaralište, Dunavac, to su mesta gde je nekada ulov bio garantovan, ali toga više nema.

Ribolovci tvrde da je krađa ribe toliko uzela maha da se plaše da će na ovom delu Dunava riblji fond nestati.

"Ribe nema sigurno kao nekada što je bilo. Nekad se lovilo baš dobro, a sad treba da se pomučim ceo dan da uhvatim jednog soma od 2-3 kile. Desi se nekada da uhvatim i dva tri komada, al to je u 10 pecanja jedanput ako se desi", priča Toma Ćirić, ribolovac.

"Pre 10-12 godina imalo je više, a pre toga još više. Sad ima puno ribokradice što grabuljaju, ja ne kažem nikom ništa, jer to ne radim, a ako ga uhvate nisam ja kriv", dodaje njegov kolega Tibor Galamboš.

Pecaroši kažu da je puno profesionalnih ribara i da bi trebalo ograničiti izdavanje dozvola za privredni ribolov, kao što je u Hrvatskoj.

"Na području Dunava od Bezdana do Bogojeva uz 2016. godini je prodato sedam dozvola za privredni ribolov za sve alate i jedna dozvola za bućku. Područje pokriva ribočuvarska služba Šumskog gazdinstva Sombor koja pozicionirana na dve šumnske uprave u Bački Monoštor i Apatin", kaže Miljan Velojić, koordinator za sertifikaciju šume i životnu sredinu.

Nikola Demiter je na Dunavu kod Bogojeva od 1951. godine i kaže da kontrola privrednih ribara nikada nije bila lošija i da je to razlog što ribe ima sve manje.

"Oni žive od tog posla, na žalost ne poštuju nikakvu zabranu, kontole nema. Kontrola apatinska je nama ostavila broj telefona, ako vidimo nepravilnost da ih nazovemo. U početku dok se nismo uverili da je to sve laž, mi smo ih zvali, ali su odgovarali da nemaju benzina, ili čamaca, uvek neki izgovor", kaže Demiter.

Prema nezvaničnim podacima godišnje se na toku Dunava od Bezdana do Bogojeva izvadi oko 100 tona bele ribe, tako da grabljivicama ostaje malo hrane.

Ograničenje dozvola za privredni ribolov i rigorozna kontrola su jedini način da se obnovi riblji fond, tvrde pecaroši.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Iz brodogradilišta u Apatinu, Bačkom Monoštoru i Bezdanu nekada su put zapadne Evrope kretali novi brodovi. Danas radi samo brodogradilište u Bačkom Monoštoru.

Nekada su se u brodogradilištu u Bačkom Monoštoru gradili brodovi namenjeni stalnim kupcima u Holandiju.

Novi brodovi odavno se ne prave i danas se ovde rade drugi poslovi. Remontuju se brodovi, rade remonti za industriju i izrađuju mašinske konstrukcije.

"Od 2008. godine situacija je takva da gradnje novih brodova u ovom delu Evrope uopšte nema. Kreditne linije nisu isplative bankama i brodogradnja se preselila na daleki istok. Mi uspevamo da opstanemo, ali sve je vrlo teško", kaže Srđan Čanković, Vip Group Brodoremont.

Brodogradilište u Apatinu menjalo je od 2003. godine vlasnike, otišlo je zatim u stečaj, a trenutno nema ni jednog radnika, niti radi. Izdato je u zakup i poslove koji se u njemu rade organizovali su zakupci.

"Još uvek brodogradilište raspolaže opremom koju bi novi vlasnik mogao da iskoristi za nastavak proizvodnje brodova. Danas je završen tender za prodaju, ali ne zna se ni da li je bilo zainteresovanih kupaca. Uglavnom menadžment iz Bugarske na koji je vlasništvo prebacila Vojvođanska banka traži 326.000 evra za kupovinu apatinskog brodogradilišta", kaže Sofija Pualić Špero, novinarka Apatina.

Borodogradilište "Dunav" u Bezdanu ne radi od 2005. godine. Prodato je iz stečaja 2012. godine, ali i dalje ne radi.

Ivan Pašić u brodogradnji je 40 godina i kaže da su brodogradilišta dobro radila do početak 90-tih godina.

"Radila su naša brodogradilišta punim kapacitetom do početka 90-tih. Radilo se za Holandiju, Austriju. Saradnja se nastavila i posle rata, ali uglavnom su to bili kooperantski poslovi i nešto malo gradnje novih brodova za Holandiju", kaže Pašić.

Od Bezdana, preko Monoštora do Apatina na razdaljini od 30 kilometara tri brodogradilišta koja su nekada imala oko 1.000 radnika i gradili brodove za kupce iz zapadne Evrope. Danas radi tek četrdesetak radnika i to samo u brodogradilištu u Bačkom Monoštoru, koje je jedino opstalo iako je najmanje od ova tri brodogradilišta.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 14 mart 2017 00:00

Superiorni bezdanski zmajevi

Kao što je kolevka mnogih, danas daleko popularnijih, sportova, Sombor uz okolinu, prepoznatljiv je i po svojim veslačima, pre svega onima iz olimpijskog sela Bezdan i tamošnjeg Kajakaškog kluba „Dunav“. Olimpijske igre su svakako vrhunac karijere svakog sportiste, pa tako i kajakašica i kajakaša iz Bezdana, ali ni oni, kao ni komšije iz Bačkog Monoštora ne beže od prilike da se ogledaju i u neolimpijskim, ali izuzetno atraktivnim disciplinama, poput veslanja na neretvljanskim lađama, ili „Bačkog dvoboja zmajeva“ u kojem su i ove godine dominirali veslači ponikli upravo u Bezdanu.

Na četvrtom po redu „Bačkom dvoboju zmajeva“ održanom u mađarskoj Baji, koja je grad-pobratim Somboru, bezdanske atlete su u žestokoj konkurenciji od više od 200 učesnika okupljenih u 27 ekipa pokazali superiornost, koja im je i prethodnih godina krčila put do dresova reprezentacije Srbije. Ovo takmičenje, koje je u suštini disciplina preveslavanja u kojem su sučeljene dve šestočlane ekipe u istom plovilu, specifično je i po tome što svaka od ekipa mora da ima i najmanje dve ženske članice. To je Bezdancima bez svake sumnje prijalo iz jednostavnog razloga što je upravo ženska veslačka škola ovog kluba nadaleko priznata kao rasadnik učesnica OI.

Tako su se na samom otvaranju ove sezone predstavile dve bezdanske ekipe u konkurenciji osnovnih škola (pioniri), seniori, kao i Zoltan Ham u Dragon ergonometru, a Bezdanci su imali i članove u kombinovanoj veteranskoj posadi sa bajskim „Spartakusom“. Veslači iz Bezdana, koji je u proteklim decenijama stekao naslov sela koje je dalo najviše olimpijaca u Srbiji, bili su ubedljivi u seniorskoj konkurenciji, pošto su trijumfovali u svih šest nastupa, a ovu superiornu posadu su pored Tibora Leventea, Dejana Kufnera, Atile Horvata i Zoltana Hama, činile i Eleonora Kolar i Eržebet Kiš.

„Mladi zmajevi” Dunava su na Bačkom dvoboju podelili treće mesto, a u dva nastupa su zabeležili polovičan učinak. Članovi ekipa su bili Emilia Horvat, Boglarka Eđed, Norbert Sloboda, Levente Kevago, Viktoria Tibor, Daniel Kufner i rezerva Kornel Brunjai, odnosno Jenifer Bošnjak, Mihajlo Dadić, Nikolas Andrić, Eleonora Nađ, Arnold Barta, Kristijan Kiš, dok je rezerva bio Žofi Horvat.

Udruženi veteranski tim bajskog i bezdanskog kluba, koji su u ovoj disciplini reprezentovali Šandor Kevago i Atila Nađ, stao je nadomak titule, pošto su posle pet borbi morali da se zadovolje drugim mestom, a nakon završenih trka u dvobojima održan je „Dragon ergometar“, u kome je Bezdanac Zoltan Ham, u kategoriji seniora, zauzeo četvrto mesto.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Kako je nedavno saopštila Pokrajinska vlada, među pet odobrenih projekata u okviru prekogranične saradnje Mađarska - Srbija nalazi se i rekonstrukcija i sanacija prevodnice Bezdan i ustave Šebešfok.

Za projekat „Kompleksno unapređivanje vodoprivrednih područja kanala Baja–Bezdan“ odobreno je preko sedam miliona evra, a glavne aktivnosti u ovom projektu usmerene su na rekonstrukciju i sanaciju prevodnice Bezdan i ustave Šebešfok.

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava. Somborce su najavljeni radovi obradovali prevashodno zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu.

Prevodnica koja će se uskoro renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove, kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Prevodnica, koja se ne koristi od 1995. godine, imala je u 19. veku kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava. Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen-ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst spomen ploče, koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josefa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili stručnjaci iz cele Evrope, među kojima su se isticali Englezi, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala se tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Prvo podvodno betoniranje
Gradnja prevodnice u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi na kojem je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 09 januar 2017 00:00

Zabranjena plovidba Dunavom od Bezdana

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture proglasilo je danas obustavu plovidbe na Dunavu od Bezdana do Prahova, izjavio je pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević.

Obustava važi za sva plovila, odnosno za teretne i putničke brodove i čamce.

Obustava je progšanena u 14 časova i biće na snazi do daljeg, precizirao je Kovačević.

Kako je objasnio, plovidba je od Bezdana do Prahova obustavljena zbog pojave leda, a od Golupca do Prahova zbog jakih udara vetra.

Kovačević je rekao da je na beogradskom sektoru Dunava angažovan brod "Topola" koji je do sada imao dve intervencije - kod mosta "Mihajlo Pupin", gde su četiri barže bile zarobljene ledom, i kod hotela "Jugoslavija".

On je podsetio da je na Tisi, na kanalu Dunav - Tisa - Dunav, saobraćaj obustavljen pre dva dana i ta odluka je još na snazi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nakon višegodišnjeg sudskog procesa, zgrada bezdanskog pozorišta pripala je na kraju privatniku koji ju je dobio tokom kupovine tamošnjeg poljoprivrednog preduzeća u procesu privatizacije, ali se meštani i dalje nadaju da će ona jednog dana biti vraćena selu.

Grad Sombor središte je Zapadnobačkog okruga u kom živi oko 90.000 stanovnika, polovina njih živi u samom gradu, a polovina u 15 sela koja su u sastavu opštine.

U tim selima nekada su postojali domovi kulture, bioskopi, bazeni, a većina njih građena je sredstvima samodoprinosa. Gradili su ih zajedno meštani sela uz pomoć poljoprivrednih kombinata i zadruga koje su postojale u svakom selu.

A kako je nekada sve bilo društvena svojina nije bilo važno i nije se vodilo računa o tome na koga je uknjiženo sve ono što je građeno za opšte dobro. A onda se desila privatizacija i onda to jeste bio problem, jer su kupci, paradoks je, sa preduzećima kupovali i bezene, pozorišta, pa čak i jedan dvorac.

Meštani Bezdana se i dalje nadaju da će povratiti svoje pozorište

Bezdanci su ostali bez pozorišta jer je malo kome palo na pamet da je zgrada uknjižena na Poljoprivredne preduzeće "Bezdan", što u vreme društvene svojine nije bilo neobično. Kada je u vreme privatizacije društveno-poljoprivredno preduzeće prešlo u akcionarsko društvo, u sastav te imovine ušla je i zgrada pozorišta, pa je kupac većinskog paketa akcija kupio i zgradu od nekoliko hiljada kvadratnih metara.

U međuvremenu pokrenut je sudski spor. U sudskom sporu Bezdanci su pokušavali da dokažu da je zgrada pozorišta bila formalno vlasništvo poljoprivrednog preduzeća, da su meštani zemlju dobili od Skupštine grada, a u gradnji su učestvovali stanovnici sela. Ipak taj spor je na kraju izgubljen i zgrada je pripala kupcu - Petru Matijeviću.

Ištvan Foki, predsednik Kulturno-umetničkog društva "Petefi Šandor" iz Bezdana kaže da je zgrada novog pozorišta otvorena početkom 80-tih godina prošlog veka, i podseća da je nakon požara novo pozorište gradilo celo selo.

- Niko nije vodio računa da se ta imovina upiše kao vlasništvo mesne zejdnice, jer niko nije razmišljao u ono vreme o tome da će se desiti privatizacija. Posle privatitacije tužili su novog vlasnika, ali na poslednjem sporu nije se pojavila ni jedna strana i pozorište je dobio vlasnik kombinata. Mi se ipak nadamo da će to biti vraćeno selu. Tvrdimo da je to naše - kaže Foki.

Ištvan Foki dodaje da im novi vlasnik dozvoljava da koriste pozorište, ali je problem što se zgrada ne održava, što nema grejanja. Kulturno-umetničko društvo, pošto nije formalni vlasnik, ne može na konkursima da obzebedi nikakva sredstva ni za tekuće ni investiciono održavanje zgrade.

- Ništa konkretno nije preduzeto, niko nije sa tim čovekom seo da razgovara. Pozorišne aktivnosti se obično završe u oktobru i do aprila ne možemo ništa da radimo, a zgrada pozorišta stoji neiskorišćena i propada - kaže Foki.

Propada i čuveni Fernbahov dvorac

Slična situacija desila se i u Aleksa Šantiću. I u tom selu tamošnje poljoprivredno preduzeće bilo je formalni vlasnik nekoliko objekata koje je zapravo koristilo celo selo. To su dva bunara i bazen. I oni su u toku privatizacije postali privatno vlasništvo. I ne samo to, u privatne ruke otišao je i nekadašnji Fernbahov dvorac. Novi vlasnik stavio je ovu imovinu pod hipoteku.

Decenijama je Poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić" bilo vlasnik rekreacionog centra sa bazenom i dva seoska bunara. Kada se približila privatizacija, postalo je jasno da će kupac kombinata dobiti i tu imovinu. Da bi se to izbeglo pokrenuta je procedura za njeno izuzimanje.

Iako je to u slučaju "Alekse Šantića" urađeno četiri godine pre privatizacije, za tromu upravu preduzeća i državnu administraciju bio je to kratak rok. Doduše, Agencija za privatizaciju dala je saglasnost za prenos vlasništva sa poljoprivrednog preduzeća na državu, ali privatizacija je došla pre nego što je urađen prenos vlasništva u katastru.

Na akuciji je tako uz silose, mehanizaciju i zemlju prodato i ono što bi trebalo da koristi celo selo - bazen i bunari i pride dvorac pod zaštitom države. Dalji sled događaja bio je poznat - novi vlasnik stavlja svu imovinu pod hipoteku.

Sekretar Mesne zajednice "Aleksa Šantić" Milan Tomić kaže da hipoteke i dalje nisu skinute.

- Hipoteke su na bazenu i zbog toga ništa nismo mogli da uradimo da bi vlasništvo preneli na mesnu zajednicu. Što se tiče dvorca dolazili su razni, ali se ništa nije uradilo - kaže Tomić.

Fernbehov dvorac spomenik je kulture pod zaštitom, ali kako njegov status nije razrešen može se destiti da on ponovo bude prodat, jer je mogući sled događaja stečaj poljoprivrednog preduzeća, koje je sada u vlasništvu države. To bi značilo prodaju imovine iz stečaja, pa i bazena i dvorca.

Ovo su somborski primeri kako je u jeku sveopšte privatizacije u privatne ruke zakonski prelazilo i ono što se koristilo kao opšte dobro. I ne bi se tu mogli kriviti oni koji su tu imovinu kupili, već oni koji se je prodavali.

Prodavalo se po svaku cenu ne vodeći se pre toga računa da se pre prodaje ipak mora odvojiti imovina koja je u fukciji zadovoljavanja nekih opštih potreba. Tim pre što su svoj novac i rad u to ulagali i stanovnici tih sela.

Piše: Zlata Vasiljević, Autor: Mreža 21

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 07 decembar 2016 00:00

Prevodnica zaštita od poplava

"Vode Vojvodine" podnele prijavu za projekat rekonstrukcije kanala Baja - Bezdan. Zajednički posao Srbije i Mađarske počinje 2017. i trajaće tri godine.

JVP "Vode Vojvodine" u saradnji sa mađarskom direkcijom za vode i Fondom "Evropski poslovi" AP Vojvodine, podnelo je prijavu za projekat "Kompleksno uređenje vodoprivrede područja kanala Baja - Bezdan", a budžet kojim raspolaže srpska strana projekta je gotovo 3,5 miliona evra.

Radovi bi trebalo da počnu krajem 2017. godine, a ako sve bude teklo po planu, posao će biti okončan za tri godine. Planirani radovi na prevodnici Bezdan biće u funkciji njenog ponovnog osposobljavanja, kao jednog od ključnih objekata za plovni put Vrbas - Bezdan i njene značajne uloge u odbrani od visokih vodostaja reke Dunav.

Inače, prevodnica Bezdan nije u funkciji više od četvrt veka. Skladište na Šebešfoku biće nadograđeno u cilju izgradnje novog komandno-kontrolnog centra, a nakon završetka radova u planu je nabavka jedne plovne kosačice za potrebe košenja korenske ili plutajuće vegetacije u kanalu Baja - Bezdan. Na obe lokacije u predviđenom periodu biće rekonstruisani i sanirani građevinski deo, hidromašinska oprema i postojeće električne instalacije.

Radovi na sanaciji ustave i prevodnice Šebešfok, dovešće do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja - Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije, u Gornjem Ponunavlju poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu.

Projekat je deo Intereg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija i od strateške je važnosti za pogranični region između ove dve države. Cilj projekta je unapređenje funkcionalnosti samog kanala, a finansijer radova je EU.

NAJČISTIJI U SRBIJI

VELIKI bajski kanal dug je 44 kilometra, od čega su 33 km u Mađarskoj, a 11 u Srbiji. On protiče kroz sedam naselja u Mađarskoj i tri u Vojvodini - Bački Breg, Kolut i Bezdan. Uz njegove obale prostire se obilje lokvanja, koji pružaju sklonište skoro svim ribljim vrstama. Vode kanala nadaleko su poznate po ulovu šarana, amura i pastrmskog gregeča (basa). Ovaj vodotok slovi za najčistiji kanal u Srbiji.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 28 novembar 2016 00:00

Pumpa za gorivo na Dunavu kod Bezdana

Na graničnom delu Dunava kod Bezdana, ovih dana se postavlja prvi stacionarni tanker za snabdevanje teretnih brodova.

Od Budimpešte do Novog Sada do sada nije bilo prilike za brzo tankovanje dizel goriva u velikim količinama.

Tanker je kupljen u Mađaraskoj i treba da podigne nivo usluge pre svega stranim plovilima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 23 novembar 2016 00:00

Manifestacija Zimski običaji u Bezdanu

Turističko udruženje "Vikend" iz Bezdana po drugi put organizuje manifestaciju pod nazivom "Zimski običaji" - Svinjokolj, koja će se održati 26.novembra 2016.godine. Manifestacija će se održavati na otvorenom u prostoru "Agrobezdan" d.o.o. Somborski put bb. Bezdan sa početkom u 08:00 časova.

"Zimski običaji" je manifestacija koja nudi degustaciju i prodaju svežeg mesa, suhomesnatih i termički obrađenih proizvoda pripremljenih na tradicionalan način. Manifestacija će biti obogaćena učešćem ženskih lokalnih udruženja sa ponudom proizvoda iz domaće radinosti.
Tradicionalna večera ("Disznotoros bal") je predviđena za 19:00 časova u pomenutom objektu sa ponudom večere, žive muzike i tombole. Ulaznica za bal je 600 din, a na manifestaciju je besplatan ulaz.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 14 oktobar 2016 00:00

Priča o izgradnji Velikog bačkog kanala

Veliki bački kanal je deo sistema Dunav-Tisa-Dunav i povezuje Dunav kod Bezdana sa Tisom kod Bečeja, a prva zamisao o izgradnji kanala seže čak do 1768. godine.

Prvu zamisao o spajanju reke Mostonge kod Sombora sa Dunavom putem kanala, imao je somborski senator i gradonačelnik Josip Joza Marković još 1768. godine. Četvrt veka kasnije, početkom maja 1793. godine, po planovima i pod rukovodstvom inženjera Jožefa Kiša, počelo je iskopavanje budućeg kanala dužine 110 km, koji je spajao Dunav i Tisu, od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta (60 godina kasnije, nakon promene toka Dunava, ulaz u kanal je premešten na Dunav kod Bezdana, a u Tisu se ulivao kod Bečeja). Vodeni put time je bio skraćen za 158 kilometara, putovanje nizvodno je skraćeno za deset, a uzvodno za 20 dana.

Izgradnja kanala predstavljala je najveći graditeljski poduhvat svog vremena u Evropi, a na iskopu je stalno radilo između dve i četiri hiljade radnika. Prokopavanje je, posebno pored Sombora, naišlo na velike teškoće zbog podvodnog terena. Za deo trase kanala kraj Sombora korišćeno je i staro korito reke Mostonge, koje je bilo dubine od četiri do šest metara. Država je izgradnju i eksploataciju kanala prepustila privatnoj privilegovanoj akcionarskoj kompaniji. Troškovi izgradnje uskoro su znatno premašili prvobitne planove, pa je rukovodilac projekta inž. Kiš smenjen sa dužnosti 1797. godine (do kraja izgradnje iznosili su preko tri miliona forinti). Posle devet godina od početka izgradnje kanal je predat na upotrebu početkom maja 1802. godine, a austrijski car Franc I, čije ime je kanal nosio, obišao ga je pet godina kasnije (1807), ukrcavši se na okićenu lađu u Somboru, koja ga je kanalom prevezla do Vrbasa.

Sedamdesetih godina XIX veka Francov kanal je ustupljen, na period od 75 godina, londonskom akcionarskom društvu Wythes & Longridge, a 28% ukupne vrednosti akcija pripalo je austrijskim deoničarima. U narednih pet godina kanal je potpuno obnovljen (korito je produbljeno celim tokom), a izgrađen je i nov kanal za dovođenje vode, istih dimenzija, dužine 47 kilometara, od Baje do Bezdana, gde je spojen sa Francovim kanalom. Od Malog Stapara izgrađen je i krak Francovog kanala do Novog Sada, dužine 69 kilometara, koji je bio namenjen prvenstveno navodnjavanju velikih celina državnog zemljišta.

Prokopavanje kanala imalo je za celu Bačku nemerljiv značaj (isušivanje podvodnih terena, razvoj trgovine, nestanak malaričnih oboljenja). Prema podatku iz 1913. g. kanalom su tokom te godine plovile 4.184 lađe, kojima je prenesen teret od 432.196 tona razne robe. Kanal je posle I svetskog rata nosio ime kralja Petra I, a nakon II svetskog rata zvaničan naziv mu je Veliki bački kanal.

Autor: Milan Stepanović, Izvor: Nacionalna geografija

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top