Muzej Batinske bitke depandansa Gradskog muzeja Sombor se uključuje u nacionalnu manifestaciju „Muzeji za 10” 2018. godine raznovrsnim sadržajima prilagođenim učenicima četvrtih razreda svih osnovnih škola sa područja grada Sombora. Ovaj program će se nastaviti nakon manifestacije i trajaće do 1. juna 2018.

Organizatori jednodnevne ekskurzije za osnovce su Gradski muzej Sombor (Muzej Batinske bitke) i Rezervat prirode „Gornje Podunavlje” uz finansijsku i organizacionu podršku Odeljenja za obrazovanje i Odeljenja za poljoprivredu gradske uprave Grada Sombora.

Osnovni cilj predviđenih aktivnosti je upoznavanje učenika sa jednim od poslednjih očuvanih močvarnih rezervata „Gornje Podunavlјe”, u čijim se granicama nalazi i nedavno obnovljen Muzej Batinske bitke, posvećen jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata na području Jugoslavije.

Učenici će se na kreativan način, kroz igru i edukativnu radionicu, upoznati sa ekologijom, industrijskim nasleđem Gornjeg Podunavlja i istorijom Batinske bitke.

Muzej Batinske bitke se uključuje u evropsku „Noć muzeja” i biće otvoren za posetioce 19. maja 2018. od 17 do 1 sat iza ponoći. Ulaz u muzej je besplatan.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 01 maj 2018 00:00

Ko je Malvina Hofman?

U Gradskom muzeju Sombor u četvrtak, 10. maja 2018. godine u 18 časova biće otvorena izložba „Ko je Malvina Hofman?” autora Vladimira Čeha, publiciste i osnivača Instituta za istoriju oglašavanja u Beogradu. Izložba je posvećena jednoj od najpoznatijih američkih vajarki dvadesetog veka i njenim delima za pomoć Srbiji.

Malvina Hofman i plakat
Fotografija umirućeg srpskog vojnika na ostrvu Vido ratnog srpskog reportera Miloja Igrutinovića inspirisala je Malvinu Hofman za čuveni plakat „Serbia needs your help”. Isti motiv koristila je za razglednice koja su prodavane u SAD za prikupljanje pomoći srpskoj vojsci kao i za skulpturu Sv. Franje, koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru.

Skulptura i 3D štampa
Na izložbi su prvi put javno prikazani crteži koje je gospođa Hofman uradila putujući sa ekipom Crvenog krsta po Srbiji 1919. godine, kao i istoriografski fakti u vezi sa njenim aktivnostima za pomoć Srbiji u Velikom ratu, pronađeni u Geti institutu u Los Anđelesu. U virtuelnoj realnosti predstavljena je skulptura Sv. Franje i na temelju nje urađena bista uz pomoć 3D štampača.

Izložba je do sada bila postavljena u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, a biće prikazana u drugim gradovima u Srbiji. Izložbu su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ambasada SAD u Beogradu. Posetioci mogu pogledati ovu veoma zanimljivu izložbu do 23. maja.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradski muzej Sombor ostvariće učešće u okviru interdisciplinarnog projekta „The social impact of metallurgy in the western Balkans: resources, settlements and social transformations in the Late Bronze Age — RESET” (Socijalni uticaj metalurgije na zapadnom Balkanu: resursi, naselja i društvene transformacije u kasnom bronzanom dobu — RESET).

Projekat je planiran i iniciran od strane dr Marija Gavranovića sa Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju — OREA Austrijske akademije nauka, (Austrian Academy of Sciences, Institute for Oriental and European Archaeology) i dr Matijasa Mehofera (dr Mathias Mehofer) iz Arheološkog instituta u Beču (VIAS — Vienna Institute for Archeological Science).

Cilj budućih naučnih istraživanja usmeren je na hronološko–tipološke i hemijsko–fizičke analize metalnih predmeta iz kasnog bronzanog doba. Član projektnog tima ispred Gradskog muzeja Sombor je Anđelka Putica, viši kustos arheolog. Rezultati naučnog rada biće objavljeni u zajedničkim publikacijama učesnika u projektu.

Objavljeno u Somborske vesti

Zbirku uskršnjih šarenih jaja u Gradskom muzeju u Somboru započeo Rediger Lajoš, prvi kustos muzeja 1901. godine. Čuveni somborski slikar Milan Konjović, kao direktor Muzeja, donosi 1966. odluku da se izradi drvena podloga za uskršnja jaja te da se na nju prenese ornamentika i boja sa originala, te je na ovaj način sačuvana je bogata ornamentika i simbolika, kao svedočanstva narodne umitnosti, kreativnosti, mašte i simbolike u kojima leži prava snaga naroda. Brojne eksponati su otkupljeni ali je i veliki broj šarenih jaja stigao u zbirku kao poklon prijatelja muzeja i građana Sombora.

Preko četiri stotine šarenih uskršnjih jaja čine jedinstvu zbirku ove vrste u Gradskom muzeju u Somboru. Najbrojnija su najstarija jaja koja su sačuvana putem drvenih kopija ali zbirka se stalno dopunjuje i obnavlja.

Slamarski učitelj Stipan Budimčević je, povodom predstojećih uskršnjih praznika, poklonio unikatna uskršnja jaja rađena tradicionalnom bunjevčkom, slamarskom tehnikom.

"Izduvana su jaja, dakle reč je ljusci jaja koju sam obojio, a potom ukrasio slamarskom tehnikom. Za izradu ornamenata u tehnici slame, da bi se valjano odradilo, potrebno je i do dva dana jer je reč o sitnim i preciznim detaljima za koje je potrebna i pinceta i preciznost." objasnio je Stipan Budimčević.

Posebno vredna su šarena jaja koja su rađena tzv batik tehnikom kojom u Indoneziji dobijaju šare i motive na tekstilu, a kod nas je preneta na jaja. Reč je o tehnici šaranja jaja voskom.

O ovoj tehnici, etnolog Ljubica Bačić je ispričala „Rastopljenim voskom se, uz pomoć pisaljke koja na sebi ima parče lima sa levkom, šara po jajetu i potom se to jaje odlaže u već pripremljnu farbu. Kada se boja primi, obično se sa toplijom vodom ili sa krpicom skida višak voska i tako praktično ostaje šara na jajetu."

Najčešće korišteni motivi na jajima su motivi tzv. floralne ornamentike –cvetovi: ruže, lale, daninoći iz neposrednog pripodnog okruženja.

"Postoje i veoma lepa jaja sa zoomorfnom ornamentikom, najčešće je reč o paunima kao simbolima života, potom postoje i geometrijske različite šaše koje se koriste i kombinuju sa drugim motivima, i naravno, jaja sa ispisanim željama i čestitkama za Uskrs" podsetila je Ljubica Bačić, kustos etnolog u Gradskom muzeju u Somboru.

Šarena jaja kao simbol ljubavi i radosti života poklanjaju se tokom uskršnjih praznika.

Kod pravoslavnih hrišćana za uskršnji ponedeljak šarena jaja se nose na groblje. Šokice bogato izrađuju tzv vitana jaja i poklanjaju momcima koji im na Petrovdan kupuju licidersko srce, a kod Bunjevaca šarenim jajima se, uz pomorandže, na vodeni ponedeljak, darivaju momci – polivači.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 20 februar 2018 00:00

Sombor na starim razglednicama

"Sombor na starim razglednicama", Revijalna izložba upriličena u Gradskom muzeju u Somboru, pokazala je najkarakterističnije prizore gradske arhitekture prve polovine 20. veka sa ilustrovanih dopisnih karata. Uz printove, predstavljene su i originalne razglednice, s pratećim izložbenim materijalom koji dopunjuje vizuelnu prezentaciju.

Sombor je u prvoj polovini 20. veka imao formirano i danas prepoznatljivo gradsko jezgro, velelepne građevine, verske objekte, parkove ali i spomenike koji se pamte i sačuvani su samo na razglednicama i fotografijama kao ideološki otisci svog vremena.

"Vidimo Rakocijev spomenik kog je radio Đula Janković, Švajdla je radio Matrai, a Avgustinčić je radio Kralja Aleksandra. Reč je vrhunskim vajarima svog doba, a to što su radili naprosto nije izdržalo ideološki ispit vremena", ispričao je Čedomir Janičić, jedan od autora izložbe, muzejski savetnik i istoričar umetnosti u Gradskom muzeju u Somboru.

Razglednice su građanima poklonile i više od starog štimunga - kako je grad nekada izgledao, kako su se njegovi sugrađani potpisivali, kome su pisali, kako su se oblačili...

"Nas je samo zanimala prednja strana razglednica i način na koji su neki ljudi pravili reprezentativne vizuelne otiske grada i šta je to što je kao reprezentativni vizuelni otisak grada odlazilo u svet", istakao je Janičić.

Maštoviti autor s početka 20. veka futuristički je video Sombor sa tramvajem i cepelinom u centru grada. Iako je tramvaj ostao nedosanjani san većine Somboraca, fijakeri su dobili bitku sa brzim tempom savremenog života. Ne priznaju vreme i dalje lutaju ulicama Sombora.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 15 februar 2018 00:00

Sombor na starim razglednicama

Revijalna izložba povodom Dana grada koja prikazuje najkarakterističnije prizore gradske arhitekture prve polovine 20. veka sa ilustrovanih dopisnih karata otvara se 17. februara u 19 časova u Gradskom muzeju Sombor.

Izložba se sastoji od trideset foto–printova s prizorima (aversima — prednjim stranama) tzv. topografskih razglednica (urbani javni prostor: panorame grada, reprezentativne građevine, trgovi, ulice, verski i vojni objekti, železnička stanica, parkovi i sl). Uz printove predstavljeno je trideset originalnih razglednica iz zbirke Gradskog muzeja Sombor, s pratećim izložbenim materijalom koji dopunjuje vizuelnu prezentaciju.

Uz kraći informativni tekst, upriličena je jedna igra/poziv na slanje vintidž–selfija za Dan grada. Grad pravi svoj selfi tako što ga „slikamo”, retuširamo po želji i šaljemo putem društvenih mreža ili na druge načine dostupne digitalnom tehnologijom kao razglednicu ovog vremena.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 11 januar 2018 00:00

Dopuna legata Zorna Stošića Vranjskog

U utorak, 16. januara u 12 časova u Gradskom muzeju Sombor biće održana svečana primopredaja slike i crteža — poklona Zorana Stošića Vranjskog u okviru redovne dopune legata.

Poklon čine:

Slika Kosmička varijanta, ulje na platnu, 55×45 cm, 2011.
Crtež Kosmički sonet, lavirani tuš, 80×70 cm
Crtež Kosmički sonet, lavirani tuš, 85×65 cm, 2014.

Zoran Stošić Vranjski je 1992. godine sklopio ugovor o poklonu sa somborskim Gradskim muzejom, kojim se obavezuje da će svake godine ostaviti po tri svoja rada Likovnom odeljenju.

Legat sadrži slike, crteže, kataloge, plakate, kompletnu dokumentaciju o slikaru i drugi materijal vezan za ličnost i delo ovog umetnika.

Objavljeno u Somborske vesti

Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, počela je na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, a završava se 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava.

Ova globalna svetska kampanja obeležava se u više od 100 država sveta i 1700 organizacija, sa ciljem da se podigne svest o prisutnosti nasilja i da se preduzmu akcije za suzbijanje nasilja nad ženama.

Zvanična boja kampanje je narandžasta, kao simbol svetle i optimističke budućnosti oslobođene od nasilja nad ženama i devojčicama.

U skladu sa bojom kampanje u Somboru je osvetljena zgrada Galerije savremene umetnosti Gradskog muzeja.

Rasvetna tela za osvetljenje galerije, gradu Somboru, je ustupila je beogradska firma ZG Lighting doo.

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe poznatog kolekcionara dr Slobodana Mijatovića "Značke planinarskog društva" biće upriličena 28. septembra sa početkom u 18 časova.

Izložba planinarstva obuhvata period od 1874. godine do danas, koju prate značke, knjige, amblemi i dokumenta.

Dr Slobodan Mijatović je aktivni član "Društva kolekcionara u Subotici", doživotni član "Srpskog numizmatičkog društva", član društva kolekcionara u: Subotici, Temišvaru, Osjeku, Belom Manastiru, Pitsburgu (USA), ACIR u Bukureštu i Torontu. Učestvovao je na domaćim i međunarodnim izložbama.

Objavljeno u Somborske vesti

U Gradskom muzeju u Somboru čuva se jedinstvena zbirka od pedesetak ikona crtanih na staklu, koje su od sredine XVIII pa do početak XX veka slikali sveštenici i meštani Stapara. Ovakvu zbirku nema ni jedan muzej.

Vredna zbirka staparskih ikona na staklu počela je da se formira još 1883. godine kada je osnovano Istorijsko društvo Bačko- bodroške županije, jer se već tada znalo koliko su one vredne, retke i izuzetne po tome što su ih oslikavali samouki Staparci uz sveće.

"Sa izuzetnom preciznošću crtali su ti Staparci ikone nakon napornih dnevnih poslova. Radili su bojama koje su postojane sve do danas i na način na koji se vrlo teško stvara jedno umetničko delo, a to je slikanje odnazad kao u ogledalu, polazeći od najsitnijih detalja kao što je dužica oka", kaže Milka Ljuboja kustos-istoričar Gradskog muzeja Sombor.

Petpostavka je da su Staparci ovu jedinstvenu umetnost oslikavanja ikona doneli sa sobom iz svoje postojbine sela Bokčinovci.

"Ovde kod nas su izložene uglavnom ikone koje su radili otac i sin sveštenici Popović, jer su one i najstarije, pa mi tako povezujući te dve činjenice smatramo da su se oni time bavili u svojoj postojbini odnosno selu Bokčinovci", kaže Ljuboja.

Slikanje ikona na staklu nastavljeno je i krajem XIX veka i prvih decenija XX veka.

"To su bila braća Jovan i Milan Savčin koji su se pojavili u samom sumraku ove tehnike. Radili su tri decenije i iza sebe su ostavili stotinak ikona urađenih, a u muzeju je ikona crne Bogorodice", kaže Dejan Milić iz Stapara.

U Staparu je danas malo sačuvanih ikona na staklu, a nekada su ih imale mnoge porodice.

"Stare porodice koje su izumrle prenosile su ih sa kolena na koleno, dok se porodice nisu ugasile. Kada se porodica ugasila neke su ikone donete u crkvu, ali neke su i izlupane. Ima danas dosta mladih ljudi koji znaju za ikone na staklu, njihovu vrednost i čuvaju po svojim kućama", kaže Dejan Milić.

Iz muzejske zbirke izdvajaju se ikona crne Bogorodice, koja je retkost u zapadnoj umetnosti, i najstarija ikona Bogorodice sa malim Hristom i Jovanom Pretečom iz sredine XVIII veka pronađena u crkvi na staparskoj vodici.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 26 avgust 2017 00:00

Musica Viva: Koncert za kraj leta

Vokalni ansambl „Musica Viva” priređuje „Koncert za kraj leta” u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja u Somboru, u utorak, 29. avgusta u 19 časova. Na programu su svetovna dela a cappella, world music i pop obrade.

Ulaz je slobodan. Na koncertu će se prikupljati dobrovoljni prilozi za nabavku klarineta za člana ansambla Nebojšu Đurića.

Objavljeno u Somborske vesti

U Gradskom muzeju je 14. avgusta 2017. godine potpisan ugovor o poklonu između Marije Brankov i direktora somborskog muzeja Branimira Mašulovića. Marija Brankov poklanja muzeju deo umetničke zaostavštine svog pokojnog supruga, somborskog umetnika Branislava Brankova: osamdeset crteža, u olovci, tušu, ugljenu i drugim crtačkim tehnikama (od najranijih skica preko čitavog puta umetničkog razvoja do poslednjih radova), trideset radova u pastelu, jednu gipsanu skulpturu (portret Pavla Velenrajtera, arheologa i bivšeg kustosa somborskog muzeja), kao i prateću dokumentaciju (katalozi izložbi, fotografije, novinski i drugi članci i napisi).

Premda bez formalnog obrazovanja, Brankov je već pedesetih godina primećen od strane Milana Konjovića kao darovit umetnik–početnik koji će svoju primarnu vokaciju vajara zameniti čudesnom sudbinom jednog od najzanimljivijih umetnika crteža. Od prvih skica rađenih pod maestrovim uticajem (ali i tada samosvojnih, sa gotovo usađenim odnosom prema formi i njenoj transformaciji u voluminozno), preko apstraktnih, asocijativnih, figuralno–fantastičnih motiva, Brankov brižljivo gradi svoj crtački opus razrađujući svoj rukopis grupisanjem, razlaganjem, oslobađanjem forme: bilo snažnim, ekspresivnim potezima koje napadaju format sa svih strana dok iz njega upravo ne „isklešu” skulptorski oblik ili kakvu sličnu plastičku činjenicu, bilo nežnim, strpljivim modelacijama šrafurama koje se iz centralnog plana, sasvim lirski, gube u izmaglicama sfumata ili crticama koje izvan organizacije šrafure ostaju kao poseban, neuhvatljiv gest nedorečenosti, likovne „tri tačke” iza poruke prepuštene kao intimno, usamljeno žarište fiksiranog prizora.

Kolorizam Brankov neguje kroz „žensku”, lirsku tehniku pastela mnogo uverljivije nego na klasičnim slikama u ulјu gde se počesto gubi u dekorativnosti i šematizovanim rešenjima. Pasteli pokazuju njegov solidno razvijen koloristički nerv ali i posebnu pažnju u kompozicionoj organizaciji koju prati hrabra crtačka izvedba ali koja i dopušta časove odahnuća u igri, jednoj pomalo hipijevskoj atmosferi jarkih i veselih boja, u dinamičnim, melodijskim formama koje relaksiraju njegov inače veoma pesimističan i sumoran opšti ton.

Napokon, tu je sjajni portret Pavla Velenrajtera, čuvenog somborskog arheologa. Radi se o jednom besprekornom vajarskom delu, preciznom poput posmrtne maske, izražajnom i prijateljski osećajnom, svedokom prijateljstva ta dva neobična i darovita čoveka. Najzad, to je i jedno od najprijatnijih iznenađenja za somborski muzej koji će imati priliku da na svojoj stalnoj postavci, osim svedočanstava „zvanične” prošlosti, predstavi i svog zaslužnog radnika kao deo svog intimnog nasleđa.

Biografija

Branislav Brankov (Sombor, 1929—2007). Rano ostao bez oca koga su posle Drugog svetskog rata likvidirali predstavnici nove vlasti. Sa mlađim bratom Borislavom posvetio se umetnosti. Otkrio ga je Milan Konjović koji ga ohrabruje na istraživanje i izlagačku praksu. Izlagao na nevelikom broju samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama ULUV–a, Trijenalima savremenog jugoslovenskog crteža u okviru somborske Likovne jeseni i dr. Boravio u dva navrata u Parizu, u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti. Njegov prebogat opus nalazi se kod njegovih naslednika, a pokušaj podsećanja na njegov značaj učinjen je na posthumnim izložbama u Somboru i Novom Sadu 2007. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Univerzitetski profesor u penziji dr Nada Todorov, autor monografije, predstavila je 2. juna na promociji u Gradskom muzeju jednu od najstarijih somborskih porodica — porodicu Vuić.

Hronika ugledne somborske porodice započinje od sredine XVIII veka i traje kroz njihove potomke do današnjih dana. Sudbina članova porodice Vuić isprepletena je sa životom Sombora. Brižljivo sačuvana uspomena na svoje pretke i korene, monografija „Somborska porodica Vuić”, svedočanstvo je jednog vremena i potvrda jednog trajanja.

Na promociji su o monografiji još govorili prof. dr Borjanka Trajković i prof. dr Boris Kršev. Publiku su zabavili učenici Srednje muzičke škole „Petar Konjović”, svirajući bećarce koje su Vuići napisali.

Objavljeno u Somborske vesti

U petak, 2. juna, u Gradskom muzeju Sombor održaće se promocija monografije „Somborska porodica Vuić”, autorke prof. dr Nade Todorov

Uvodna reč će dati Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja Sombor, dok će o monografiji govoriti: Vladimir Jerković, direktor biblioteke „Karlo Bijelicki”, prof. dr Borjanka Trajković i prof. dr Boris Kršev, recenzenti i prof. dr. Nada Todorov, autorka.

Vuići su danas skoro nepoznati, a nekada su bili jedna od najčuvenijih i najimućnijih srpskih građanskih porodica u Somboru. Dve ličnosti iz ove porodice nalaze se u Srpskom biografskim rečniku (Jovan i Nikola Vuić); kralj Petar I Karađorđević odlikovao je, istog dana, tri rođene sestre Ordenom krsta milosrđa (Ana, Katarina, Jelena Vuić); Nikola Vuić je odlikovan Medaljom rada; suprug Katarine Vuić Ordenom Svetog Save IV stepena; sina Ane Vuić je odlikovala Kraljevina Bugarska Ordenom za građanske zasluge V stepena.

Vuići su bili osnivači najznačajnijih somborskih institucija. Prvi dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu potiče iz ove porodice, sekretar poslanstva Kraljevine SHS u Sofiji i Budimpešti bio je sin Ane Vuić itd. Vuići su bili zadužbinari, donatori, poliglote, sjajni muzičari, skromni i radni. U monografiji se prati razvoj ove porodice od sredine osamnaestog veka, do današnjih dana. Objavljene su stare fotografije iz porodičnog albuma i drugih izvora, korišćeni mnogi podaci iz periodike i stručnih publikacija.

Za sve dodatne informacije i reč više obratite se prof.dr. Nadi Todorov na kontakt telefon 063/258-239.

Premijerno izvođenje

Somborski bend „Kulturica”, čiji su članovi: Nikola Gradinac, Miloš Repić, Marko Mastilović, Ignjat Bećir, Arsenije Stojanović i David Rončević, premijerno će izvesti deo sačuvanog bećarca posvećenog Lazi Kostiću.

Promocija monografije o porodici Vuić održaće se u dvorištu Gradskog muzeja Sombor, a u slučaju lošeg vremena u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

 

 

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 18 maj 2017 00:00

Lični "muzeji" Somboraca

U okviru manifestacije "Muzeji Srbije - Deset dana od deset do deset“, u Gradskom muzeju u Somboru predstavljen je program "Muzej u mom domu“. Ulogu kustosa preuzeli su građani predstavljajući deo svojih malih muzejskih zbirki.

Prepoznajući vrednost predmeta, dokumenata i fotografija svedočanstvene vrednosti za prošlost svojih porodica, u komunikaciji sa sećanjima i argumentovanim tumačenjima, građani Sombora su se potvrdili kao pravi kustosi.

"Ovaj predmet se zove obramica, inače je korišten u svrhu prenosa tereta. Uglavnom su ga koristile žene. Kažu da je jedna žena na obremici mogla da prenese teret od 50 kg od kuće do pijace. Predmet je simbioza rada stolara i kovača“, rekao je Antun Petrović predstavljajući samo deo predmeta sačuvanih iz porodične stolarske radionice.

"Venčavalo se sa punoletstvom, u to vreme sa 21 godinu, u divnoj haljini sa 9 seferina i velikim zlatnim lancem. To je bunjevačka nošnja, jedna od svečanih, zato što je bilo više svečanih – jedna za venčanje, jedna za proštenje… Zavisilo je od imanja i bogatstva familije, a bili su imućni!“ objasnila je Marina Uzelac pokazajući lepu zbirku venčanih fotografija bunjevačke familije Beretić iz Čonoplje.

Melodije sa usne harmonike Vladimira Nedeljkovića, kozačkog porekla, ovekovečene su filmom "Balkan Ekspres“ a prikazani predmeti i fotografije, deo su zbirke sina Aleksandra: "Tu je kofer sa kojim je moj otac putovao u posetu svom ocu na dva impresivna broda u to doba – Queen Mary i Queen Elizabet. A tu su i usne harmonike - prva i poslednja koju je otac kupio“

Nevena Živadinović Kusonić, vodič — animator kulturnih programa i PR muzeja u Somboru naglasila je: "Značaj ove manifestacije, unutar same manifestacije „Muzej u mom domu“ jeste u tome što građani izlažu svoje predmete lične i pokazuju da svako od nas može biti baštinik te ukazuju na sam značaj predmeta koji građani poseduju.“

Bila je ovo prilika za prikaz brojnih predmeta iz kućnih zaostavština sa emotivnim značajem predstavljenih na atraktivan muzeološki način i potvrda da se kulturna baština ne tiče se samo ustanova već svakog od nas.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 14 maj 2017 00:00

Muzej u mom domu

U sredu,17. maja, između 10 i 13 časova, u dvorištu Gradskog muzeja Sombor, biće predstavljen program Muzej u mom domu, u okviru manifestacije Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10.

Program ima cilj da pokaže da svaki čovek može biti baštinik i da može svoju baštinu, koju ima u svom domu, na kustoski/muzeološki način prepoznati, opisati, predstaviti, interpretirati i publikovati.
Svaki potencijalni baštinik bi trebalo da sam ili uz pomoć svoje porodice, prijatelja i samih stručnjaka muzeja prepozna predmet kao verodostojan, da ume da ga tačno opiše i stavi u odgovarajući kulturnoistorijski kontekst, da mu obezbedi dodatu vrednost ličnim odnosom i intimnim, emotivnim značajem i da ga, napokon, predstavi na atraktivan muzeološki način.

Program uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem. Veoma je važno naglasiti: nije svaka stara stvar muzealija! Građanin-kustos ima zadatak da svoje predmete učini komunikativnim prema znatiželjnicima koji bi trebalo da prepoznaju vrednost tih predmeta i da se sami odvaže za kustoski posao u svom domu.

Kulturna baština ne tiče se samo ustanova ili nadležnog ministarstva već svakog od nas.

Učestvuju građani-kustosi: dr Ankica Vučković, Lana Lazić, Aleksandar Nedeljković i drugi.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradski muzej Sombor i ove godine učestvuje u manifestaciji „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10”. Tema ovogodišnje manifestacije je „Muzej u gostima”. U skladu sa temom Gradski muzej Sombor je priredio program koji traje od 11. maja i završava se sa „Noći muzeja” 20. maja.

Ulaz na manifestaciju je besplatan. Radno vreme tokom manifestacije je od 10 do 22 časa, a za „Noć muzeja” 20. maja od 17 do 1 čas posle ponoći.

11. maj

10:00 Projekcija promotivnog filma „Muzej u gostima”
10:00 Izložba „Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora 1749” u Kljajićevu

12. maj

10:00 „Muzej u koferu” — muzej u gostima u vrtiću
10:00 Radionica „Pečat” — muzej u gostima u Čonoplјi

13. maj

10:00 — 22:00 Stručno vođenje kroz postavku na svakih sat vremena

14. maj

17:00 „Čajanka sa prijateljima” — dan prijatelja muzeja

15. maj

17:00 Predstava „Vremenska kapija” OŠ „Avram Mrazović” — škola u gostima

17. maj

10:00 — 13:00 „Muzej u mom domu” — baština privatnog doma u gostima muzeja

18. maj

18:00 „Ritam spirale” — otvaranje izložbe povodom Međunarodnog dana muzeja

19. maj

10:00 Izložba „Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora 1749” u Bačkom Monoštoru

20. maj

17:00 — 19:00 Muzejska igra „Potraga za muzejskim blagom”
22:00 Koncert Miloša Momčilovića — Nanija

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Međunarodnog dana muzeja, 18. maja sa početkom u 18 sati, a u okviru programa nacionalne manifestacije pod nazivom Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, otvara se izložba arheološkog odeljenja Gradskog muzeja Sombor pod nazivom Ritam spirale.

Rekonstrukcija kostima i nakita srednjeg bronzanog doba (kultura grobnih humki, XV-XIV vek p.n.e.). Ovo je priča ispričana kroz arheološku prizmu i deo je drevne prošlosti, koja je opet veoma blisko povezana sa kulturma i civilizacijom Evrope. Na izložbi će biti predstavljen nakit kulturnog komleksa poznatog kao Hügelgräber, odnosno Kultura grobnih humki, srednjeg bronzanog doba koji se u okviru regionalnih varijanti izdvaja u izradi metalnih predmeta i proizvodnji keramike.
Ritam spirale su zadala dvadeset i dva fragmenta bronzanog lima, na kojima je urađen konzervatorski tretman sa ciljem prvobitne rekonstrukcije izgleda predmeta - nanogvice.

Posebno izdavjamo 3D model idealnog izgleda nanogvice (fotografija u prilogu), i rekonstrukciju muškog i ženskog kostima iz perioda srednjeg bronzanog doba.

Nošenje nakita, njegov sjaj i forme, rasporedi po telu i odeći, zamišljeni zvuk metala u pokretu vlasnika, boje i refleksije bronze, svakako su predstavljali vid socijalne prezentacije, lične i polne promocije kao i predstavu moći.

Autor izložbe: Anđelka Putica, viši kustos arheolog, Gradski muzej Sombor.

Konzervacija, rekonstrukcija i 3D model: Danijela Jovanović, konzervator i Marko Aleksić, arhitekta, saradnici Centralnog Instituta za konzervaciju, Beograd.

Dizajn kostima: Olivera Damjanović, inženjer dizajna za tekstil i odeću.
Izrada kopija nakita: Dimitrije Ćelić, akademski umetnik.
Tehnička podrška i promcija: Pavle Karabasil, viši konzervator, i Viktorija Uzelac, kustos arheolog, Gradski muzej Sombor.

Zahvalnost se upućuje kolegama iz Muzeja Vojvodine, Gradskog muzeja Subotice i Gradskog muzeja Senta koji su ustupili deo materijala za potrebe izlaganja.

Izložba će biti otvorena od 18. maja do 7. juna 2017.

Objavljeno u Somborske vesti

Ambasada Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Grad Sombor i Udruženje Nemaca „Gerhard“ organizovali su izložbu posvećenu obeležavanju 500 godina reformacije u Nemačkoj. Izložba, pod nazivom „Martin Luter, reformacija i njene posledice“, postavljena je u Gradskom muzeju, a ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, NJ.E. Aksel Ditman (Axel Dittmann), izložbu je otvorio 25. aprila 2017. godine.

Obraćajući se NJ.E. ambasadoru Ditmanu i prisutnima gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što je Sombor prvi grad u Srbiji u kojem je organizovana ovakva izložba.

„Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što je u Somboru priređena izložba posvećena Martinu Luteru, reformaciji, i njegovom ukupnom stvaralačkom doprinosu kako za zemlju u kojoj je živeo i stvarao, tako i generalno za razvoj društva“, kazala je Golubović i zahvalila se ambasadoru Ditmanu i UN „Gerhard“ koji su doprineli realizaciji izložbe.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradski muzej Sombor je uspostavio saradnju sa Historijskim muzejom Bosne i Hercegovine koje je rezultiralo gostovanjem izložbe "Kutija sećanja - Život jevrejske porodice Drelih iz Sombora".

Svečano otvaranje izložbe će biti 25.aprila kao deo programa regionalnog treninga za nastavnike istorije na temu Holokausta, u organizaciji Memorijala Shoah iz Pariza. Izložba će trajati do kraja maja.

Učesnici treninga i ostali posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa sudbinom somborskih Jevreja kroz prizmu porodičnih fotografija. Moše Musafija, sarajevski Sefard je spona izmedju dve porodice, balkanskih Sefarda i Askenaza i dva grada, Sarajeva i Sombora.

Izložba je priča o bezbrižnim somborskim danima porodice Drelih i strašnom stradanju deportovanih somborskih, i svih drugih, Jevreja u koncentracionim logorima nacističke Nemačke. Ovo je prica o životu, nadama, ljubavi i tradiciji. Ovo je priča o prijateljstvu koje sećanja čuva od zaborava.

Objavljeno u Somborske vesti

U utorak, 25. aprila 2017. godine u 18 časova u Gradskom muzeju Sombor biće upriličeno otvaranje izložbe Martin Luter, reformacija i njene posledice.

Izložbu Ambasade SR Nemačke će u Somboru otvoriti Njegova Ekselencija ambasador SR Nemačke, Aksel Ditman, sa gradonačelnicom Sombora, Dušankom Golubović.

Izložba je nastala povodom obeležavanja 500. jubileja reformacije u Nemačkoj. Martin Luter je nemački teološki i verski reformator, začetnik protestantske reformacije, koji je 31. oktobra 1517. prikucao svojih 95 teza na vrata dvorske crkve u Vitenbergu. Svojim tezama on kritikuje dotadašnju praksu opraštanja grehova vernika za novac. Taj datum se smatra početkom reformacije, a u Nemačkoj se ove godine obeležava njen 500. jubilej. Samo ove godine, u Nemačkoj će 31. oktobar biti neradan dan.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom „Dana ruske kulture”, u sredu, 12. aprila 2017. u 13 sati u Gradskom muzeju Sombor, biće otvorena izložba ruskih autora Valerija Aleksandroviča Ledneva i Alene Aleksandrovne Vasiljeve.

Objavljeno u Somborske vesti

U holu Osnovne škole „Miroslav Antić” u Čonoplji otvorena je u sredu, 5. aprila 2017. godine, izložba „Slobodan i kraljevski grad Sombor 1749”.

Izložbu su postavile i predstavile viši kustos Milka Ljuboja i Nevena Živadinović Kusonić iz Gradskog muzeja Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Dana grada, u petak, 17. februara, sa početkom u 11 sati, priređuje se otvaranje izložbe „Povelja slobodnog kraljevskoga grada Sombora”, u izložbenim prostorijama u prizemlju Muzeja.

Somborska Povelja — jedina sačuvana povelja slobodnog kraljevskog grada na našim prostorima. Čuva se u Istorijskom arhivu Sombor. Carica Marija Terezija 21. marta 1747. godine odlučuje da Somboru dodeli status slobodnog kraljevskog grada, uz uslov da grad uplati carskoj blagajni „naknadu” od 150.000 rajnskih forinti. Carica potpisuje 17. februara 1749. godine Povelju slobodnog kraljevskog grada Sombora, a prva gradska uprava — Magistrat slobodnog kraljevskog grada, izabrana je 25. aprila na osnovu Alternative iz 1748. godine.

Izložba je otvorena do 18. marta.

Objavljeno u Somborske vesti

Izložba fotografija autora Vuka Labana naziva „Ptice Sejšela, Islanda i Šri Lanke” otvara se u sredu, 1. februara, u 18 sati, u izložbenim prostorijama u prizemlju Gradskog muzeja. Izložba se realizuje u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Vuko Laban je odrastao i zavoleo ptice u Senti, pored Tise. Prve fotografije ptica snimio je pedesetih godina prošlog veka. Opčinjenost ornitologijom, kao hobijem i planiranom životnom profesijom, nastavlja se selidbom u Beograd i kratkotrajnom saradnjom sa čuvenim ornitologom, prof. dr Matvejevim. Neposredno pre upisa na fakultet, odlučuje da ornitologija ostane hobi, a da telekomunikacije postanu profesija. Radi u Evropi, Aziji i Africi kao ekspert za satelitske telekomunikacije. Projekti na Sejšelima, Islandu i Šri Lanki i lepota i raznolikost ptica tih ostrva, inspirisale su autora u stvaranju ove izložbe.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top