nedelja, 10 septembar 2017 00:00

Vodokanal preuzeo i mrežu u Kljajićevu

Gradsko veće Sombora usvojilo je predlog odluke o kućnom redu u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama, o čemu će se izjasniti i odbornici Skupštine grada.

Veće je prihvatilo informaciju o preuzimanju vodovoda u Kljajićevu i prihvatilo odluku o ceni vode, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i naknade za održavanje vodovodnog priključka koje JKP „Vodokanal“, u zavisnosti od kategorije potrošača, primenjuje.

Članovi veća izglasali su Pravilnik o pružanju socijalno-edukativnih usluga. Socijalno-edukativne usluge utvrđene su Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti iz nadležnosti grada Sombora, a podrazumevaju pomoć pojedincima i porodicama radi prevazilaženja kriznih situacija, sticanja veština za samostalan i produktivan život u zajednici. Gradsko veće je ovlastilo gradonačelnicu Dušanku Golubović da sa Centrom za socijalni rad u Somboru potpiše aneks ugovora o finansiranju pružanja socijalno-edukativnih usluga u 2017. godini.

Na istoj sednici utvrđen je tekst javnog poziva i kriterijumi za raspoređivanje sredstava za realizaciju Lokalnog akcionog plana namenjenog Romima.

Izvor: dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 08 septembar 2017 00:00

Osmi "Dani vesele mašine" u Kljajićevu

Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“ i ove godine, po 8.put, organizuje tradicionalnu manifestaciju "DANI VESELE MAŠINE" - takmičenje u pečenju rakije šljivovice, koja će se održati 10.septembra (nedelja) 2017. godine sa početkom u 09.30 časova u Kljajićevu.

U okviru ove manifestacije se održava i V ZLATNI DESTILAT KLJAJIĆEVA-rakije šljivovice - godina 2016. i ranije.

Više informacija zainteresovani mogu dobiti na broj telefona 063/562839 – Branko Šoštarić Šole, predsednik udruženja “Visovi”.

Objavljeno u Somborske vesti

Velika Gospojina je seoska slava Stapara, Kljajićeva i Rastine. Slava se obeležava kako i dolikuje, uz poštovanje tradicije i običaja i uz veliki broj gostiju.

Proslava Velike Gospojine u Staparu počela je 13. avgusta večernjim bogosluženjem u tamošnjoj crkvi Presvete Bogorodice i takmičenjem u kuvanju ovčijeg paprikaša. U danima do 28. avgusta organizovane su raznolike izložbe – starih traktora, slika, rukotvorina, organizovano je i književno veče, veče za poljoprivrednike. Svoj dan su imala deca, ljubitelji folklora i ćilima, a održan je i VIII memorijalni turnir u stonom tenisu „Jeftimije – Jeca Stokanov“.

Svečanoj liturgiji, 28. avgusta 2017. godine u crkvi „Vodica Uspenja Bogorodice“, prisustvovala je i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima.

Gradonačelnica je na sam dan slave, 28. avgusta, boravila i u Kljajićevu u kojem je proslava počela „Dečjim danom“ – 26. avgusta, 27. avgust je bio posvećen fudbalu, tradicionalnim poslasticama u okviru kojih je Udruženje žena „Rubac“ pripremalo i služilo Kljajićevčane i goste uštipcima, a večernji sati bili su namenjeni za ljubitelje rok muzike.

Na sam dan Velike Gospojine održana je sveta liturgija, tradicionalna zaprega konja je defilovala kroz selo, održano je takmičenje u kuvanju palente i ribljeg paprikaša, a na centralnoj bini smenjivali su se Izvorna grupa „Petrova Gora“ i KUD „Đurđevak“…

I u Rastini je slava obeležena onako kako nalaže tradicija, uz bogosluženje u crkvi Uspenja presvete Bogorodice, a u kulturno-umetničkom delu programa predstavili su se članovi KUD „Rastinsko kolo“.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom trodnevne manifestacije Velikogospojinskih večeri, koje se tradicionalno obeležavaju u Kljajićevu, održano je jedinstveno takmičenje u kuvanju najbolje palente na otvorenom.

Udruženje žena "Rubac" iz Kljajićeva priredilo je posebnu atrakciju za goste i meštane poslednjeg dana seoske slave Velike Gospojine. I ove godine je organizovano takmičenje u spremanju najbolje palente, a u ovom kulinarskom umeću nadmetalo se oko dvadesetak učesnica iz somborske opštine.

Domaćice su u centar sela donele svoje "smederevce", založile vatru i kuvale palentu.

"Nakon Drugog svetskog rata meštani Kljajićeva su kolonizovani ovde iz Like, Banije i Korduna, a njihovo tradicionalno jelo bilo je palenta i kačamak, odnosno sva jela koja su se mogla spremati od kukuruznog brašna. Ovom manifestacijom negujemo sve ono što nas veže za naše pretke i tradiciju. Sa koleginicom Danom organizujemo mnogo toga što je vezano za stare zanate i običaje, a u našem udruženju je stalno angažovano oko dvadesetak žena", rekla je Dušanka Hajdin, Udruženje žena "Rubac"Kljajićevo.

Žiri je imao težak zadatak da odluči koja je palenta najbolja, jer su prelivi od kajmaka, čvaraka, pa do paprike na masti, pavlake i upržene slanine davali poseban ukus svakoj pojedinačnoj skuvanoj palenti.

Ove godine najbolju palentu skuvala je baka Nada Lončar iz Kljajićeva, dok je druga bila Branka Kartalija iz Sombora, a trećeplasirana Goca Cvetićanin iz Kljajićeva.

"U mom domaćinstvu se decenijama zna kako se sprema palenta, a tajna kuvanja je u razmeru vode i kukurznog brašna. Takođe, treba znati kada preko kuvane palente preliti pečenu papriku sa slaninom na masti, a da se pojača miris hrane. Godinama ne menjam recept koji sam naučila od moje bake i drago mi je da se svideo žiriju", rekla je Nada Lončar iz Kljajićeva.

"Nije mi žao što nisam osvojila ni jedno mesto, jer važno je učestvovati i da se mi žene družimo na ovakvim manifestacijama. Ovo takmičenje daje notu sećanju kako se nekada živelo i bilo srećno sa veoma malo. Ono što se imalo, to se podjednako raspoređivalo. Palentu uvek kuvam sa kajmakom, pa je tako bilo i ovog puta", objasnila je Miščević Slavica iz Kljajićeva.

Poslednjeg dana Velikogospojinskih večeri, pored besplatne palente i kolača, organizatori seoske slave su gostima i meštanima delili besplatne pljeskavice i osvežavajuća pića.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Mesna zajednica „Kljajićevo“ pripremila je trodnevni program radi proslave seoske slave Kljajićeva, Velike Gospojine. Za vreme održavanja „Velikogospojinskih večeri Kljajićeva“, MZ „Kljajićevo“ je dobila saglasnost Odeljenja za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove da izvrši zauzeće kolovoza i postavi privremenu saobraćajnu signalizaciju kojom se obustavlja saobraćaj za sva vozila u centru sela u ulici Ive Lole Ribara od kućnog broja 48 do broja 53 i u ulici Kralja Petra Prvog – od ulice Moše Pijade do kućnog broja 38 i to:
– 26. avgusta 2017. godine u periodu od 15.00 do 22.00 časova;
– 27. avgusta 2017. godine u periodu od 16.00 do 22.00 časova i
– 28. avgusta 2017. godine u periodu od 8.00 do 22.00 časova.

Za vreme održavanja programa „Velikogospojinskih večeri“ saobraćaj će se odvijati prema projektu koji je izradila novosadska agencija „ADOMNE“.
Mesna zajednica „Kljajićevo“, kao organizator programa ima obavezu da radi bezbednosti učesnika, publike i bezbednog odvijanja saobraćaja za vreme manifestacije obezbedi prisustvo saobraćajne policije.

Objavljeno u Somborske vesti

U ponedeljak, 7. avgusta završen je turnir u basketu „Kljajićevo 2017“, na kom je trijumfovala ekipa „Dalmatinski podrum“ za koji su igrali Dušan Pujin, Aleksa Čabrilo, Dragan Ilić i Dejan Ilić. Oni su u velikom finalu, pred više od 300 gledalaca pobedili Restoran Ninu. Treće mesto zauzela je ekipa Gard obezbeđenje, koji su u borbi za postolje pobedili Majkane.

Najbolja ekipa turnira, osim pehara i novčane nagrade, zahvaljujući Sportskom savezu Grada Sombora, kvalifikovala se za Otvoreno prvenstvo Sombora u streetball-u.

Titula najboljeg igrača turnira, sasvim zasluženo, pripala je Aleksi Čabrilu iz pobedničke ekipe, dok je u takmičenju u šutiranju trojki najprecizniji bio Stefan Gagić iz Gard obezbeđenja.

Za sedam dana trajanja turnira, preko 1400 gledalaca imalo je priliku da vidi 11 ekipa iz Subotice, Sombora, Čonoplje, Prigrevice, Sivca i naravno Kljajićeva. Viđen je zaista kvalitetan basket na 33 odigrane utakmice, pregršt lepih poteza, a pozitivne reakcije publike i igrača obećavaju odličan turnir i naredne godine.

Organizatori se zahvaljuju O.Š. „Nikola Tesla“ na svesrdnoj pomoći i razumevanju u organizaciji turnira u basketu.

Objavljeno u Somborske vesti

"Znam samo da mi je mama pričala da su jednog dana došli, ne znam ni ko ni zašto, izbacili nas iz naše kuće i tako peške, celu familiju, oterali u logor u Gakovu", ispričala je Radiju Slobodna Evropa Katarina Gertner, Nemica rođena u Kljajićevu pored Sombora.

Ona je stekla pravo na obeštećenje koje država Nemačka uplaćuje za one Nemce koji su upravo zbog svoje nacionalne pripadnosti tokom i nakon Drugog svetskog rata (od 1939. do 1956. godine) bili zatvarani u logore, a mnogi među njima tamo i umrli. Rok za prijavljivanje za ovu vrstu nadohnade ističe krajem ove godine.

"Imala sam tek godinu i po tako da se faktički skoro ničeg ne sećam. Iz logora se vratio samo deo porodice – moja baba i deda, prababa, pradeda. Dosta rođaka je umrlo tamo. Oni su sahranjeni u neku od masovnih grobnica. Ni dan-danas ne znam gde je njihov grob. Kada su nas pustili iz logora, nismo se imale gde vratiti, jer su nam oduzeli i kuću i salaš i vinograd, što nam nikada nije vraćeno", seća se Katarina Gerner.

Ona smatra da je ova odluka lep gest nemačke države, ali da je stigla isuviše kasno, i da ju je trebalo mnogo ranije doneti.

Rok za podnošenje zahteva za odštetu koju će Nemačka jednokratno isplatiti građanima nemačke nacionalnosti van matične zemlje ističe krajem godine. Reč je o odšteti koju Nemačka uplaćuje. Podaci govore da je u nekoliko desetina sabirnih logora u Vojvodini živote izgubilo oko 20.000 tadašnjih podunavskih Švaba.

Nemačka je ovu odluku donela 2015. godine u nameri da bar simbolično obešteti nemačke civilne žrtve rata, dedeljujući im jednokratnu materijalnu pomoć od 2.500 eura.

Međutim, pitanje je koliko će njih zaista i moći da dobije obeštećenje, jer odštetni zahtev mogu podneti preživeli logoraši ili njihovi potomci, ali samo ako su oštećeni bili u životu barem do avgusta 2015. godine.

Predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs kaže da je tako postavljena životna granica nerealna.

"To znači da je dete koje je 1945. godine imalo deset godina, 2015. bio starac od 80 godina, dok je onaj koji je u logoru imao 30, morao doživeti sto godina da stekne pravo na ovu pomoć. Mi se pitamo, zar u Nemčkoj zaista imaju toliko visoko mišljenje o našem biološkom potencijalu. A šta pokazuje statistika? Do juna ove godine predato je samo oko 6.000 zahteva po ovom osnovu", kaže Vajs.

Uz to navodi da se mnogi ipak nadaju reviziji ove odluke, pa zahteve predaju i potomci logoraša koji nisu doživeli postavljenu vremensku granicu i isključivo o civilnim žrtvama rata.

"Reč je o civilima koji su bez svoje krivice kažnjeni za nešto što je učinila nemačka vojska. Na tu vrstu pomoći nemaju pravo pripadnici nikakvih vojnih formacija, što je Nemačka sasvim kategorično istakla. Jer, zbog čega i koga su stradali podunavski Nemci ovde u Vojvodini? Znate, nisu narodi tadašnje Kraljevine Jugoslavije otišli u Berlin i izazvali Drugi svetski rat, nego su nemačke nacističke jedinice došle ovde i napravile rusvaj. Kao posledica tog rusvaja ovde je stradalo na hiljade nemačkih građana, bez ikakve krivice. Zbog toga Nemačka i ima veliku odgovornost, što se i pominje u ovoj odluci o obeštećenju civilnih žrtava – upravo zbog istorijske odgovornosti Nemačke", navodi Rudolf Vajs.

Majka Nevene Majstorović, takođe Nemica, bila je u logoru šest godina. Kako je ona, međutim, umrla 2013. godine u svojoj 91 godini, njeni potomci nemaju pravo na obeštećenje.

"Smatram da je ova odluka na izvestan način nepravedna, trebalo je da to obeštećenje dobiju svi koji su boravili u logorima ili njihovi potomci. Ja mogu reći da smo i mi kao deca imali traume od tog njenog teškog iskustva. U stvari, vrlo mali procenat danas može ostvariti to pravo. Mislim da je sve moralo biti ranije urađeno i pružila šansa svima da dobiju obeštećenje. To bi bilo mnogo pravednije rešenje nego ovo jer sada zaista veoma mali procenat može ostvariti ovo pravo", kaže Nevena Majstorović.

Za namenu obeštećenja nemačkih žrtava rata iz nemačkog budžeta izdvojeno je 50 miliona eura.

Izvor: Slobodna Evropa

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 21 jul 2017 00:00

Turnir u basketu u Kljajićevu

U Kljajićevu će se od 31. jula do 6. avgusta održati turnir u basketu. Zainteresovane ekipe mogu se prijaviti do subote, 29. jula na sledeće brojeve telefona: 060/ 385 39 63 i 065/ 22 64 334. Kotizacija iznosi 4 hiljade dinara, a sva sredstva od kotizacija biće deo nagradnog fonda, koji će zavisiti od broja prijavljenih ekipa. Svaka ekipa treba da ima 3+1 člana. Turnir će se održati na terenu Osnovne škole „Nikola Tesla“. Sve dodatne informacije možete dobiti na pomenute brojeve telefona.

Turnir je podržao i Sportski savez Grada Sombora, pa će pobednik turnira u Kljajićevu steći pravo učešća na Otvorenom prvenstvu Sombora u basketu, koje počinje 9. avgusta.

Objavljeno u Somborske vesti

„Ovde smo da zajedno rešavamo probleme i sredstva budžeta Grada su funkciji rešavanja komunalnih problema, vodosnabdevanja i drugih. Navedite koji su to problemi, jer ne sme se ponoviti situacija koju smo imali kod priključenja vodovoda. Stvoreni su svi preduslovi da se vodovodna mreža u Kljajićevu priključi na izvorište „Jaroš“, a to nije urađeno. Građani imaju pravo da koriste ispravnu vodu za piće i nijedan razlog ne može biti iznad toga. Sve ostalo možemo rešiti dogovorom i zbog toga navedite sve probleme koje uočavate, ali i sve ono što vidite kao razvojnu šansu sela“, kazala je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, prilikom posete Kljajićevu.

Na sastanku u prostorijama Mesne zajednice „Kljajićevo“ bili su i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, članovi Gradskog veća: Miroslav Kovačić, za oblast komunalne delatnosti i investicija, Darko Radulović, za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine i Antonija Nađ Kosanović, za oblast sporta, dece i omladine. Sastanku su prisustvovali i direktori javnih komunalnih preduzeća, a ispred Saveta MZ, predsednik Vladimir Basara, te članovi Nikola Žiža, Bogdan Jančić, radnici JKP „Prostor“, poljočuvari i drugi.
Govoreći o mesnom vodovodu, za koji su se i gosti i domaćini saglasili da se mora prioritetno rešavati, Basara je naveo da je poslednji sastanak održan pre šest meseci i da je tada Savet MZ zahtevao da cena vode iznosi 30din/m3, a JKP „Vodokanal“ je zahtevao dokumentaciju. Dokumentacija je prema rečima predstavnika Kljajićeva predata i na tome se stalo. Dogovoreno je da se na sastanku predstavnika Saveta MZ i JKP „Vodokanal“, zakazanom za ponedeljak, 13. mart 2017. godine, dogovore način i dinamika priključenja mesnog vodovoda u Kljajićevu na centralni gradski vodovod.

Članove Saveta je interesovalo i na koji način se planira uređenje javnih površina, šta se može uraditi u oblasti održavanja atmosferskih kanala, šta je sa projektom kanalizacije, da li će se i šta raditi na uređenju trotoara, kako sprečiti izdavanje izlicitiranog državnog zemljišta u podzakup, kako razrešiti pojedina pitanja u oblasti sporta, obnova rekvizita na dečjim igralištima, kako zadržati i zaposliti mlade na selu…

Goran Nonković, direktor JKP „Prostor“ je naveo da će se javne površine u selima, pa tako i u Kljajićevu, od ove godine uređivati generalno dva puta godišnje. Prema Nonkovićevim rečima, prvo detaljno uređenje biće na proleće, a drugo tokom jeseni. On je još naveo da se javne površine između navedenih generalki uređuju prema zahtevima MZ.

Bilo je reči i o uređenju groblja, atmosferskim kanalima za koje je rečeno da je najkritičnija Kordunaška ulica, te da će se za ovu ulici morati raditi poseban projekat.

Predstavnici Saveta MZ su zahtevali i da se meštani koji fekalije odvode u kanal 300 kažnjavaju, jer su do sada podnošene samo prijave i stanje na terenu je isto.

Savet MZ je interesovalo i ko je nadležan za rešavanje pitanja u oblasti poljoprivrede u delu licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno njegovog izdavanja u podzakup posle sprovedene licitacije, što je protivzakonito. Rečeno je da lokalna samouprava u tom delu nema ingerencije, ali da može – i to će i učiniti, apelovati na nadležne republičke organe da vrše kontrolu korišćenja zemljišta posle sprovedenog postupka licitacije.

Otvoreno i konstruktivno razgovarano je i o drugim temama od interesa za žitelje Kljajićeva. Nakon sastanka u Mesnoj zajednici, održanog 08. marta, gradonačelnica je sa saradnicima obišla Osnovnu školu „Nikola Tesla“, vrtić, te seosku ambulantu.

Objavljeno u Somborske vesti

Nova fabrika vode "Jaroš" u Somboru zdravom pijaćom vodom snabdeva građane Sombora i selo Čonoplja, dok se preostalih devet sela somborske opštine, zbog zdravstvene neispravnosti - povećane koncentracije arsena, i dalje, zdravom pijaćom vodom snabdevaju iz cisterne.

Meštani Kljajićeva su u leto 2015. godine u vrelim danima pijaću vodu dobijali samo iz cisterne jer je seoska voda puna arsena.

Mira Đukić iz Kljajićeva svakodnevno dolazi po zdravu pijaću vodu do centra sela gde se nalazi cisterna.

"Snalazimo se... cisterna je tu. Blizu stanujem i na drugi dan donosim i eto tako, kako moramo", kaže on.

I danas, posle dve godine , cisterna sa vodom za piće odlazi u devet sela somborske opštine koja nemaju ispravnu vodu.

Jovan Petručić je vozač u JKP "Vodokanal", koji svakodnevno doprema cisterne vode po somborskim selima.

"Sela u koja nosimo vodu su Doroslovo, Stapar, Kolut, Bački Monoštor, Gakovo, Rastina, Riđica, Aleksa Šantić i Kljajićevo", navodi on.

Jedna od najmodernijih fabrika za prečišćavanje vode završena je pre više od godinu dana, ali od naseljenih mesta ovu vodu koriste samo grad Sombor i selo Čonoplja.

Kapacitet je udvostručen, ali investicija stoji. Nedavno su dobijena sredstva za nastavak radova.

"Sredstva koja smo sada dobili za buster stanicu omogućiće da priključimo Svetozar Miletić, a vrlo značajno je to što će ta buster stanica omogućiti da se priključe i naseljena mesta Aleksa Šantić i Stanišić, nakon toga i Riđica", izjavila je Jasmina Bobić, direktorka JKP "Vodokanal" iz Sombora.

Kako ističe direktorka "Vodokanala", završetak radova se planira za 2019. godinu.

Cilj je da se što pre stigne do svih naseljenih mesta, ali osnovni preduslov je vreme i novac koji treba obezbediti.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

S prvim danima januara stručne službe „Infrastruktura železnica Srbije“ a.d. zatvorile su železničku stanicu Kljajićevo i demontirale polubranike na državnom putu Sombor - Kula - Vrbas, koji ima status državnog puta prvog B reda -15. Bez polubranika, u narodu popularnijih rampi, ostali su i pružni prelazi u blizini železničke stanice Bukovački salaši na državnom putu drugog A reda- 107 na relaciji Sombor - Apatin, kao i na otvorenoj pruzi Svetozar Miletić - Aleksa Šantić.

Pored toga što je ukidanje pojedinih stanica i najava redukcije saobraćaja, pa čak i ukidanja pojedinih linija, uznemirila pogotovo seosko stanovništvo koje koristi železnički saobraćaj, u svojevrsnoj opasnosti su se našli i motorizovani putnici, pošto je sigurnost prelaska ovih pružnih prelaza znatno smanjena uklanjanjem rampi, pa su i iz somborske Policijske uprave pozvali građane na oprez zbog uklonjenih rampi na pojedinim ukrštanjima kolovoza sa prugom.

- Pošto je došlo do promena u režimu saobraćaja na pružnim prelazima u nivou sa drumskim saobraćajem, odnosno da su pružni prelazi koji su imali branike ili polubranike sada pružni prelazi bez branika i polubranika, upravljač puta je postavio adekvatnu saobraćajnu signalizaciju koju su svi učesnici u saobraćaju dužni da poštuju - kazao Milan Glumac načelnik Saobraćajne policije PU Sombor.

Novim ustrojstvom železničkih stanica i organizacijom poslova, doneto je rešenje da određeni pružni prelazi na području Zapadnobačkog okruga, odnosno na području grada Sombora, neće imati adekvatna tehnička sredstva i radnike koji su do sada regulisali železnički i drumski saobraćaj na tim pružnim prelazima.
- Na svim mestima izvršeno je skidanje polubranika odnosno branika da ne bi dodatno zbunjivali učesnike u saobraćaju, odnosno izvršeno je prekrivanje saobraćajne signalizacije koja je ukazivala učesnicima u saobraćaju nailazak na ovakvo mesto. Znači, na tim mestima sada više nema treptača i saobraćajnog znaka koji je bio na 240 metara od nailaska na pružni prelaz sa branicima i polubranicima, odnosno na tim mestima je sada postavljen saobraćajni znak koji obaveštava nailazak na neobezbeđen pružni prelaz, a neposredno na pružnom prelazu je postavljen Andrejin krst – pojasnio je Glumac naglašavajući da je od upravljača puta zahtevano da se smanji brzina kretanja, što znači da će nailaskom na ovo opasno mesto brzina kretanja biti smanjena na bezbednu meru.

Otežavajuća okolnost je što u oba slučaja unutar samih pružnih prelaza postoje građevinski objekti koji smanjuju preglednost i tu je potrebno da se vozači zaustave ispred pružnih prelaza i uvere se da li nailazi voz, da bi ga propustili, upozorava Glumac.

- Apelujemo na vozače da ne voze po navici. Da bismo izbegli saobraćaje nesrećne ili bilo koje neželjene situacije vozači putničkih vozila moraju da poštuju odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja i saobraćajnu signalizaciju koja se nalazi na tom mestu, i ustupe prvenstvo prolaza železničkom saobraćaju- apeluje na vozače Milan Glumac, načelnik saobraćajne policije PU Sombor.

Voz uvek ima prednost
Železnice Srbije su pravilnikom obavezale mašinovođe da u ovom periodu promene saobraćajne signalizacije zaustave voz ispred pružnog prelaza, da zvučnim signalom upozore sve učesnike u saobraćaju o nailasku voza i potom kada se uvere da je bezbedan prelazak nastave saobraćaj, a još uvek je neizvesno da li će ova mera biti trajna ili tek privremena. Kako bilo, Zakon o bezbednosti saobraćaja jasno i nedvosmisleno propisuje prednost železničkog saobraćaja, pa na vozačima ostaje da poštuju postavljenu saobraćajnu signalizaciju na ovim pružnim prelazima.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Stručne službe u okviru „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. zatvorile su železničku stanicu Kljajićevo i demontirale polubranike, a da o tome nisu u skladu sa Zakonom obavestile javnost, što je izazvalo negodovanje meštana Kljajićeva.

Tim povodom, Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Grada Sombora, organizovao je sastanak sa predstavnikom Sekcije za infrastrukturu čvora Subotica i predstavnicima nadležnih službi Gradske uprave Grada Sombora. Sastanku su prisustvovali Milan Glumac, načelnik Odeljenja saobraćajne policije Policijske uprave Sombor i Nada Mandić, poslanica u Skupštini AP Vojvodine i član Saveta Mesne zajednice u Kljajićevu.

Na sastanku je konstatovano da lokalna samouprava nije obaveštena kako o nameri, tako ni o razlozima zatvaranja stanice i demontaži polubranika. Nadležne gradske službe su, kao upravljači puta, odmah postavile odgovarajuću drumsku signalizaciju na putu Sombor – Kula – Vrbas, koji je državni put prvog B reda - 15.

U dopisu koji je Gradskoj upravi posle sastanka prosledila „Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. - Sekcija za infrastrukturu čvora Subotica, navedeno je da su stručne službe, osim u Kljajićevu, izvršile demontiranje polubranika i u stanici Bukovački salaši, na državnom putu drugog A reda – 107 (deonica Sombor – Apatin) kao i na otvorenoj pruzi Svetozar Miletić – Aleksa Šantić. Izvršeno je i zamračivanje svetlosnih saobraćajnih znakova.

Železnička stanica u Kljajićevu zatvorena je 5./6. januara, dok su branici na otvorenoj pruzi Svetozar Miletić – Aleksa Šantić, demontirani 16. januara 2017. godine.rdsnj

U dopisu je navedeno da je do zatvaranja stanica došlo zbog nedovoljnog broja radnika.

-Na svakom neobezbeđenom pružnom prelazu, prema saobraćajnom pravilniku, sprovodi se propisana procedura zaustavljanja svakog voza, a svaki učesnik u drumskom saobraćaju, takođe mora da poštuje propise koji se odnose na ukrštanje železničke pruge i puta, pešačke ili biciklističke staze - kažu nadležni Sekcije za infrastrukturu čvora Subotica.

Objavljeno u Somborske vesti

Sveto, koji je inače bio sklon alkoholu, napao je oca tražeći mu novac od penzije.

Stevan Pavlović (89) iz Kljajićeva kod Sombora, koji je u ponedeljak uveče štakama nasmrt pretukao sina Svetu (67), saslušan je juče u Višem javnom tužilaštvu u Somboru, nakon čega mu je određen pritvor do mesec dana.

Na pitanje kako se oseća, samo je kratko rekao: "Pa kako bih se osećao, ubio sam rođeno dete..."

Kako smo saznali od izvora iz istrage, starac je pred tužiocem priznao da je ubistvu prethodila svađa sa sinom.

- Sveto, koji je inače bio sklon alkoholu, napao je oca tražeći mu novac od penzije, koji mu ovaj nije hteo dati, uz obrazloženje da mu treba za hranu i lekove. Sveto je takođe vršio pritisak na oca da na njega prepiše kuću u kojoj su živeli - naveo je naš izvor.

U Stevanovoj trošnoj kući, u Kordunaškoj ulici u Kljajićevu, ostala je da živi njegova supruga Maca, Svetina majka, koja je već duže vreme nepokretna.

- Ubistvo se dogodilo u ponedeljak, oko 19 sati, kad je Sveto došao iz kafane i zapodenuo svađu sa ocem oko novca. Navodno mu je iz besa iščupao i kateter, koji starac nosi već izvesno vreme. Nemoćan da se drugačije odbrani, Stevan je uzeo štaku koja mu se našla pri ruci i njome izudarao sina po glavi - objasnio je naš sagovornik, dodajući da i starac ima vidljive povrede, najviše po rukama.

Pavlovići su, inače, izbegli sa Korduna 1995. godine i nastanili se u Kljajićevu. Sveto je ostao uz roditelje, dok se njegov brat sa svojom porodicom nastanio u Norveškoj, a sestra u Kuzminu. Iako je bio sklon alkoholu, u komšiluku kažu da je Sveto brinuo o teško bolesnim i starim roditeljima, donosio im lekove, išao u nabavku, a ponekad im je i kuvao.

Nije imao stalno zaposlenje, ali je povremeno radio kod privatnika. Bio je vredan i nije birao poslove.

Stevan je imao penziju iz Hrvatske, od koje su živeli, a pomagao im je i sin iz Norveške, koji im je plaćao račune i pomogao u kupovini kuće.

izvor: srbijadanas.com

Objavljeno u Somborske vesti

S.P. (90) iz Kljajićeva kod Sombora osumnjičen je da je na svirep način ubio svog sina S.P (67) u njihovoj porodičnoj kući.

Kako se nezvanično saznaje, otac i sin su se posvađali zbog nasledstva, nakon čega je S.P. navodno dohvatio štake i krvnički udarao sina po glavi sve dok nije preminuo.

Otac i sin koji su 1995. godine izbegli sa Korduna, već dugo su bili u lošim odnosima.

- S.P. je na veče ubistva došao u očevu kuću kako bi se raspravili oko nasledstva. Bio je ljut I prigovarao je ocu što je imanje ostavio drugom sinu. Posle pola sata razgovora izbila je žestoka svađa I pale su teške reči – kaže sagovornik.

Ocu se, kako navodi, u naletu besa toliko pomutio razum da je dohvatio štake koje su bile pored njega i počeo da udara sina po glavi.

- Udarao ga je krvnički iz sve snage. Udarci su bili toliko jaki da je njegovom sinu pukla lobanja. Od teških povreda koje je zaradio ubrzo je izgubio svest i umro – dodao je izvor.

Na lice mesta odmah je došla ekipa kriminalističke policije. Oni su uhapsili S.P. I obavili uviđaj. Pokrenuta je istraga, a nakn saslušanja biće poznato više detalja ovog jezivog zločina.

Izvor: srbijadanas.com

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 10 januar 2017 00:00

U Kljajićevu otac štakama ubio sina

U selu Kljajićevo kod Sombora, u porodičnoj kući u Kordunskoj ulici, otac je štakama pretukao sina. Sin je posle batina i većeg broja zadobijenih udaraca preminuo.

Prvi rezultati istrage ukazuju na bizaran motiv ubistva. Uviđaj je u toku.

Izvor: pink.rs

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 23 oktobar 2016 00:00

Daje golove i piše stihove

Bivši profesionalni rukometaš Borislav Kosanović iz Kljajićeva, nadomak Sombora, bavi se i književnošću. Njegov najpoznatiji roman je "Pod sjenkom bukove šume" o događajima iz Like

BORISLAV Kosanović (34) iz Kljajićeva, nadomak Sombora, pune 24 godine bavi se rukometom, a ponikao je u RK Kljajićevo. Od 1997. godine član je RK Apatin, a u narednih nekoliko godina igrao je još za RK Crvenka iz Crvenke i kratko u Turskoj za Taškeprispor iz Kastamona. Godine 2002. prekinuo je profesionalno bavljenje sportom i nastavio da igra u matičnom klubu na amaterskom nivou.

- Po završetku profesionalnog bavljenja rukometom, počeo sam sa pisanjem, prvo poezije, a kasnije i proze. Pesme nastale u prvim godinama pisanja objavljene su 2014. godine u zbirci pod nazivom "Kada se snovi sruše", u izdanju Izdavačke kuće "Arte", i ta zbirka je bila ulaznica u svet književnosti. Pored promocija u Somboru, Beogradu i Stanišiću, usledili su pozivi mnogobrojnih kolonija i festivala u zemlji i regionu na kojima sam promovisao svoju poeziju - kaže Kosanović.

Učestvovao je na "Poetsko-likovnoj koloniji - Krčedin", zatim na Peštanskom omnibusu u Budimpešti, u organizaciji Srpskog kulturnog centra, u okviru meseca srpske kulture, Svetosavskoj akademiji u Puli, umetničkoj koloniji "Riječ u kamenu" na Pagu, u organizaciji Hrvatskog književnog društva. U međuvremenu objavio je drugu zbirku poezije pod nazivom "Šapat letnjih noći".

- Februara 2012. godine počeo sam sa pisanjem romana "Pod sjenkom bukove šume" na kojem sam radio do juna 2014. godine, a posle saradnje sa urednikom rukopisa Predragom Jakšićem, kratko sam dorađivao rukopis koji je konačnu formu dobio početkom godine, da bi u junu bio odštampan u izdanju IK "Arte" iz Beograda - kaže naš sagovornik.

Roman će biti predstavljen na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, kao i u Narodnoj biblioteci u Apatinu, 2. novembra. Dobitnik je godišnje nagrade "Arte kuće" za najboljeg pesnika 2014. i 2015. godine.

- Roman "Pod sjenkom bukove šume" je priča, kako to volim da naglasim, pre svega o dobrim i lošim ljudima. Radnja romana je smeštena na području Like, odakle poreklo vuku moji preci, između 1939. i 1941. godine i formiranja NDH - kaže autor.

DOSPEO I DO FILMA

U BIOGRAFIJI imam upisan i rad na filmu "Povratak", za koji se uskoro očekuje premijera. Posle tog filma usledila je saradnja sa kanadskim glumcem srpskog porekla, Lazarom Rokvudom, na čijem nastavku biografije trenutno radim. Osim toga, upravo sam završio rukopis nove zbirke poezije, a početkom godine počeću da radim i na novom romanu - poručuje Kosanović.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Komisija za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini obaveštava zainteresovana fizička i pravna lica koja su se prijavila za učešće na javnim nadmetanjima u katastarskoj opštini (KO) Kljajićevo, da je odredila novi termin za održavanje licitacije.

Javna nadmetanja u KO Kljajićevo održaće se u ponedeljak, 03. oktobra 2016. godine, sa početkom u 9.00 časova, u zgradi lokalne samouprave, prvi sprat – soba 142 (Trg cara Uroša 1, Sombor).

Nadmetanje zakazano za 23. septembar 2016. godine nije sprovedeno zbog velikog broja prijavljenih lica i nedovoljnog vremena za sprovođenje licitacije.

Obaveštenje Komisije sa redosledom licitacija po šiframa navedenim u tabeli možete preuzeti ovde, kao i na sajtu grada, u rubrici info pult, u kategoriji oglasi, kao dodatno obaveštenje uz oglas o javnim nadmetanjima.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 24 septembar 2016 00:00

Puštena u rad emisiona stanica u Kljajićevu

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije, Danijel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj i Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora pustili su u rad digitalne predajnike novoizgrađene emisione stanice u Kljajićevu.

Puštanje u rad emisione stanice od izuzetnog je značaja za pokrivanje Srbije radio i televizijskim signalima.

Obraćajući se prisutnima Ministar Ljajić je istakao da je puštanje u rad emisione stanice veliki događaj u eri digitalizacije televizije u Srbiji.

- Na ovaj događaj se čekalo više od pola veka. Puštene su u rad dve emisione stanice kapitalnog značaja, jedna u Somboru, a druga u Kikindi. Njihova izgradnja bila je planirana još 1960. godine, u Stokholmu, kada je sačinjen raspored najvećih emisionih stanica na prostoru Evrope, ali se iz različitih razloga čekla realizacija plana. Puštanjem u rad emisionih stanica u Somboru i Kikidi pokrili smo digitalnim signalom u Vojvodini 1.945.436 stanovnika ili 99, 71 % od ukupnog broja stanovnika Vojvodine. Ostalo je da tokom naredne godine digitalnim TV signalom pokrijemo i mesta u zaleđu Vršačkog brega, do kojih TV slika nije dopirala ni u vreme analogne televizije, od 1958. godine. Timedugme bi Vojvodinu pokrili digitalnim TV signalom sa skoro sto odsto. Osim Sombora kvalitetan digitalni signal sada će dobiti i stanovnici mesta Riđica, Rastina, Bezdan i gledaće, pored devet nacionalnih programa i sve regionalne i lokalne TV programe – naveo je ministar Ljajić.

Puštanjem u rad stanica u Somboru i Kikindi digitalni signal izuzetnog kvaliteta primaće i srpsko stanovništvo u graničnim područjima u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Ministar Ljajić je istakao da je digitalizacija istorijski poduhvat, jer je urađena pre utvrđenog termina, i u najkraćem roku.

- Digitalizacija je jedan od najznačajnijih, najjeftinijih i najisplativijih projekata u Srbiji danas. fdUkupno je koštala državu Srbiju oko 40 miliona evra, računajući u toj sumi i donaciju EU od 10,5 miliona evra, a država Srbija je prodajom oslobođenog spektra zaradila 126,5 miliona evra. Osim ostvarene zarade, Srbija je dobila najmoderniju mrežu zemaljske televizije, pa duže vreme neće morati ulagati u modernizaciju tehnologije i infrstrukture. Digitalizacijom smo ispunili sve uslove i standarde Evrope, tako da možemo da kažemo da je u oblasti zemaljske digitalne televizije Srbija uveliko
punopravni član Evropske unije – kazao je ministar Ljajić.

Emisiona stanica u Kljajićevu puštena je u rad 23. septembra 2016. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Na 19. sednici Gradskog veća, održanoj 19. septembra 2016. godine, utvrđen je Predlog odluke o donošenju plana detaljne regulacije obilaznice oko Kljajićeva, o čemu će se izjasniti i odbornici na sednici Skupštine grada.

Veće je dalo saglasnost na novi cenovnik usluga JKP „Parking servis Sombor“, prema kojem se cene korišćenja komercijalnih parkirališta povećavaju za 2,8 odsto, izuzev cene posebne parking karte koja se neće menjati. Novi cenovnik će se primenjivati počev od 1. oktobra 2016. godine. Prema novom cenovniku pretplatna karta za mesec dana parkiranja u prvoj i drugoj zoni, za fizička lica, iznosiće 2.633,00 dinara (stara - do oktobra važeća cena je 2.561,00 dinara).

Gradsko veće je prihvatilo zahtev JKP „Prostor“ za promenu namene lokacije za postavljanje kioska na Vencu Petra Bojovića (radiće kao menjačnica), te prihvatilo informaciju o izvršenoj raspodeli termina i prostora za trenažni rad u objektima SC „Soko“.

Gradsko veće je imenovalo Komisiju za dodelu priznanja „Avram Mrazović“. Predsednik Komisije je Dušanka Golubović, gradonačelnica grada Sombora, a članovi su: Atila Pribila, pomoćnik gradonačelnice, Borislav Staničkov, predstavnik Školske uprave Sombor, Dejan Matijević, predstavnik Odbora za obrazovanje Skupštine grada Sombora, Zoran Borak, predstavnik aktiva direktora osnovnih škola, Jovo Ćato, predstavnik aktiva direktora srednjih škola i Aleksandra Perović, predstavnik Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor. Komisija je imenovana na mandatni period od četiri godine.

Gradsko veće je razmotrilo i odlučilo o izmeni plana radova JP „Direkcija za izgradnju grada Sombora“ za 2016. godinu, usvojilo informaciju o izradi prostorne studije saobraćaja u vezi sa izgradnjom novog parkinga u Somboru, te imenovalo Komisiju za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelje i nagrade. Iz reda odbornika u sastav Komisije imenovani su: Miroslava Drvar, za predsednika, a za članove Mirjana Ivković i Radmila Babić. Iz reda istaknutih građana za članove Komisije imenovani su: dr Ratko Paskaš, Milan Stojkov, Jožef Fekete i Saša Radojčić. Komisija je imenovana na mandatni period od četiri godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Knjiga Alternativa, Povelja, Statut - normativni okviri somborske lokalne samouprave u periodu 1749-1918 napisana je dvojezično (srpski-engleski) i sa aspekta pravne struke razmatra tri ključna dokumenta nastala tokom 1748. i 1749. godine: Alternativu, kojom je regulisan ravnopravan odnos u upravljanju gradom između pravoslavnog i rimokatoličkog stanovništva Sombora, Povelju, kojom su određena elementarna prava i i dužnosti slobodnog kraljevskog grada Sombora i njegovih građana i Statut, kojim je regulisan rad najvažnijih gradskih službi.

Drugo, prošireno izdanje, u potpunosti je finansirano sredstvima koja su obezbedili zainteresovani pojedinci, ustanove, preduzeća i udruženja građana.

Na promociji knjige u Kljajićevu, u Biblioteci (Ive Lole Ribara broj 49), u četvrtak, 22. septembra u 19 časova, govore Radmila Pajić, domaćin večeri, i autori izdanja Miloš Petrović i Vladimir Jerković. Naredno predstavljanje je u Kikindi, 5. oktobra 2016. godine, a Somborci će o ovoj knjizi imati prilike da čuju krajem oktobra, kada će promocija biti upriličena povodom sastanka svih predstavnika Ombudsmana.

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 18 septembar 2016 00:00

Kljajićevo: Protest zbog biblioteke

Meštani Kljajićeva po drugi put su se okupili na protestu ispred seoske biblioteke. Zbog racionalizacije sprovedene u Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki seoski ogranak u Kljajićevu radi samo dva puta sedmično, što meštani smatraju nedovoljnim. ...
Knjižnica u Kljajićevu, koja je kasnije prerasla u biblioteku, osnovana je 1947. godine. Tokom njenog postojanja meštani su i sami prikupljali knjige za biblioteku, organizovane su književne večeri, ali su ti programi iščezli iz tog prostora pre dosta godina.

Kljajićevčani sada traže da biblioteka radi svaki dan i strahuju da bi u budućnosti mogli da ostanu bez biblioteke u potpunosti, objasnio je pisac Borislav Kosanović.

"Kljajićevo je mesto sa pet hiljada stanovnika, pa je biblioteka veoma značajna za nas, kao i za svako drugo mesto. Odlukom Gradske uprave došlo je do racionalizacije radnih mesta u biblioteci i otpušteno je deset seoskih bibliotekara. Mislim da se nije razmišljalo o posledicama. Moglo je da se nađe neko kompromisno rešenje, da se smanji i broj zaposlenih u biblioteci u samom gradu, a ne da se ide linijom manjeg otpora i da se ti ljudi saseku na selu. Mogli su da podele to, da se otpusti pet ljudi u gradu i petoro na selu, u onim mestima u kojima se najmanje koristi biblioteka", izjavio je Borislav Kosanović.

Protestnom okupljanju u Kljajićevu i ovoga puta se pridružilo i nekoliko meštana drugih sela iz okoline Sombora.

"Očekujemo da se u sela vrati petodnevno radno vreme u bibliotekama i redovna bibliotečka delatnost, jer je seoska čitalačka publika jednako važna kao i gradska", kazala je Eva Egete, otpuštena bibliotekarka iz Telečke.

Zbog značajne redukcije rada seoskih biblioteka, meštani somborskih sela osećaju se kao građani drugog reda, rekao je Jožef Križan, član biblioteke u Telečkoj.

"Ovim se poručuje da našem društvu nisu potrebni obrazovani i pametni ljudi, nego samo klimoglavci. Biblioteka u selu nije samo čitaonica ili mesto u kojem se pozajmljuju knjige, nego je i centar kulturnog života. Tamo su se dešavali kulturni događaji, tamo su se okupljali mladi", rekao je Križan.

Sa protestnog skupa u Kljajićevu su poručili da će pokrenuti građansku inicijativu za prikupljanje 7.000 potpisa, koliko je potrebno da se pitanje racionalizacije ponovo vrati pred somborsku gradsku skupštinu. Naime, meštani sela ne razumeju zašto je baš biblioteci naloženo toliko smanjenje broja zaposlenih.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U subotu, 11. septembra, održan je protest meštana Kljajićeva protiv „racionalizacije“ u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ koja vodi ka gašenju ogranka ove biblioteke u Kljajićevu.

Više od 100 građana Kljajićeva okupilo se ispred biblioteke, želeći da poruče da neće dozvoliti da jedina kulturna ustanova u selu, bude žrtva političkih i interesnih igara u Gradu. Po komentarima okupljenih, stekao se utisak da je ovo poslednji udarac na somborska sela, nakon što su im oduzete sve ingerencije da u svojim mestima odlučuju šta će da rade, i nakon višegodišnje marginalizacije kada su u pitanju čak i konsultacije za pitanja od značaja za sela,moguće zatvaranje bibioteke je postalo simbol odnosa prema selu i izgleda kap koja je prelila čašu.

Biblioteke su počev od one prve u Mesopotamiji pa do danas smatrane temeljom svakog civilizovanog društva, a narodi koji nisu radili na temeljima imali su poteškoća u razvoju. Danas, u trenutku kada verujemo da smo razvili svest o značaju obrazovanja i knjige, Grad Sombor i Gradska biblioteka, umesto da pretvore ogranke biblioteka u centre okupljanja dece i mladih pre svega, da rade na popularizaciji kulture, nauke i književnosti, pretvaraju ovu značajnu ustanovu za selo u spomenik.

Kako je i rečeno na skupu, Kljajićevčani neće odustati od svog zahteva da biblioteka radi u ssvom punom kapacitetu, pa već za subotu, 17. septembar, najavljuju novo okupljanje meštana od 11 časova ispred biblioteke. Prema najavama, na skupu se očekuju i meštani drugih sela pogođenih ovakvom odlukom o „racionalizaciji“, a u cilju pružanja podrške i dogovora za buduće zajedničke akcije. Organizatori pozivaju sve meštane da pokažu jedinstvo i dođu na protest u subotu, kako bi zajednički zaustavili daljnju degradaciju uslova života na selu.

Objavljeno u Somborske vesti

Racionalizacijom u javnom sektoru odlučeno je da je 25% zaposlenih u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ višak, a odlukom biblioteke, sav teret racionalizacije spao je na somborska sela.

Stanovnici Kljajićeva, svesni da će ova odluka, kojom je za sad predviđeno da će ogranak u Kljajićevu raditi tek dan ili dva u nedelji, a bez garancija da to ne vodi ka potpunom gašenju seoske biblioteke, dovesti do potpunog devastiranja i onako siromašne ponude kulturnog sadržaja u selu, odlučili su da svoje nezadovoljstvo iskažu skupom koji će se održati u subotu od 11 časova ispred same biblioteke u Kljajićevu.

Organizatori pozivaju sve meštane Kljajićeva da se odazovu pozivu i da ne dozvole daljnje urušavanje kvaliteta života u našem selu, jer umesto da razmatramo kako da poboljšamo kvalitet usluga biblioteka, da one budu još značajnije središte okupljanja stanovništva na selu, da budu generator kulturnih aktivnosti, ovakvom odlukom Biblioteke i Grada ona sve svodi tek na formu koja nesumnjivo vodi gašenju ove važne ustanove u našem mestu.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 30 avgust 2016 00:00

7. Dani vesele mašine u Kljajićevu

Obaveštavamo vas da će se 11. septembra 2016. god. (nedelja) u Kljajićevu održati 7. Dani vesele mašine. Manifestacija predstavlja tradicionalno takmičenje u pečenju rakije šljivovice.

U okviru ove manifestacije se održava 4. Zlatni destilat Kljajićeva.

Za dodatne informacije:
Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“ Kljajićevo
Ive Lole Ribara 76
Predsednik udruženja: Branko Šoštarić 063/562-839

Objavljeno u Somborske vesti

 

Na 102. sednici Gradskog veća, održanoj 5. aprila 2016. godine, data je saglasnost na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji Gradske uprave grada Sombora, razmotreni su zahtevi za naknadu štete nastale usled ujeda pasa lutalica, a odlučeno je i o učešću Grada na konkursu Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

Grad će na konkurs: Sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata u javnoj svojini i objekata fekalne kanalizacije u 2016. godini, prijaviti tri projekta.

Jedan projekat se odnosi na izgradnju kanalizacije otpadnih voda u delu bloka 45 i 23, drugi na izgradnju vodovoda u Poljskoj ulici u Somboru, a treći je tehnološki projekat za dezinfekciju vode za piće na mestu potrošnje u Kljajićevu.

Sekretarijat po projektu, kako je navedeno u konkursu, maksimalno može odobriti 20 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost, a ako projekti budu odobreni Grad će u njihovoj realizaciji učestvovati sa najmanje 20 odsto od ukupne vrednosti  svakog od projekata.

Grad će učestvovati i na  konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, i to sa  projektom „Prevođenje novog sajta grada Sombora na mađarski jezik“. Ukoliko projekat bude odobren, obezbeđena su sredstva za  sufinansiranje.  

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top