Obeležavanje Dana sećanja na vukovarske žrtve ponovo je pokrenulo pitanje odnosa Hrvatske i Srbije. Hrvatska predsednica poručila je da će proteći još puno vode Dunavom dok dve zemlje ne budu mogle da kažu da su prijateljske. Analitičari međutim smatraju da upravo među političarima nema političke volje za normalizacijom odnosa.

Sredinom 2016. godine predsednica Hrvatske i tadašnji premijer Srbije – Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić - sastali su se na mostu na Dunavu, a zatim i potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.

Danas, na pitanje koliko se odmaklo u primeni deklaracije, hrvatska predsednica odgovara koristeći metaforu sa tom rekom.

“Rekla sam već nekoliko puta, još će puno vode proteći Dunavom pre nego što Hrvatska i Srbija mogu govoriti da su prijateljske države, ali to ne znači da ne smemo razgovarati, dapače”, rekla je Grabar Kitaarović.

U Beogradu se suzdržavaju od komentara. Predsednica parlamenta Maja Gojković kaže da je ta izjava namenjena domaćoj javnosti u Hrvatskoj.

“Najvažnije je da Srbija vodi potpuno drugačiju politiku, da smo mi pružili ruku svim državama koje se nalaze u našem regionu. Smatramo da je stabilnost regiona, i mirnodopska, i dobrosusedska politika koju vodi Republika Srbija ono što je najvažnije jer kada je mir u našem regionu, to je mir čitavog evropskog kontrinenta. A drugi lideri neka izjavljuju šta hoće”, poručila je Gojković.

Sa druge strane, predsednik DS-a Dragan Šutanovac, sa regionalnog Samita lidera socijaldemokratskih partija u Sarajevu, poručuje da politike koje naglašavaju razlike pripadaju prošlosti.

“Pa svakoga dana prolazi mnogo vode Dunavom i ne znam kojim mernim jedinicama ona meri taj protok vode. Ja sam inače hidroinženjer tako da bih mogao da joj pomognem da se rastereti opterećenja te vrste, ali ako imate političare koji odlučuju o sudbinama država i građana i koji imaju takav stav, i takvu predrasudu, u startu ste osuđeni na negativno rešenje”, smatra Šutanovac.

A negativna rešenja, kako ocenjuje direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo su ono što odgovara liderima u regionu, iako u javnosti govore o dobrosusedskim odnosima.

“Njima očito odgovara da ovakvo stanje duže potraje zato što je lakše baviti se prošlošću i pričati narodu šta je ko kome radio nego baviti se životnim problemima. Tako da dokle god ljudi budu spremni da trpe to njihovo ponašanje dotle će to i trajati, i ona je tu izgleda nažalost u pravu da će stvarno dosta vode morati da protekne Dunavom dok se ne desi to, normalizacija puna i pomirenje”, ističe Popov za N1.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 05 oktobar 2017 00:00

5. oktobar - gde smo 17 godina kasnije?

Pre 17 godina je srušen režim Slobodana Miloševića, a obeležavanje petooktobarskih demonstracija više skoro i da ne postoji.

Iz godine u godinu je sve teže pronaći naslov nosećem članku o 5. oktobru, ali je odavno za sam početak teksta rezervisano mesto za konstataciju da taj datum manje predstavlja nekakav praznik, a mnogo više simbol prokockanog poverenja i neispunjenih očekivanja.

Za mlađe generacije, koje su proteklih godina već stasale za život, sa sve pripadajućim glasačkim pravom, taj datum nema neku vrednost, dok je za one starije 5. oktobar prilika da se podsete gde su bili, šta su radili i čemu su se radovali te 2000. godine, ali i šta su očekivali i šta su na kraju dobili od masovnih demonstracija protiv Miloševića.

Mnogi će priznati da jedna bolna era jeste završena tog dana i da makar delić slobode jeste osvojen, ali su očekivanja od onoga što je trebalo da usledi bila daleko veća od onoga što se ostvarilo. Mnogi će reći i da 6. oktobar nikada nije stigao.

Na drugoj strani, za političare je, kao i većina datuma, 5. oktobar idealna pozornica. Doduše, ovde su se proteklih godina promenili glumci, pa umesto učesnika demonstracija i "pobednika" tog datuma, o njemu više pričaju oni sa, kako se tada samo činilo, "poražene" strane.

Tako smo 2016. godine slušali sadašnjeg ministra vojnog Aleksandra Vulina i šefa diplomatije Ivicu Dačića kako govore o petooktobarskim demonstracijama kao o nečemu što srpskom narodu "nije donelo ništa dobro", dok su lideri sadašnje opozicije uglavnom ćutali ili bili prilično tihi.

Izuzeci svake godine su bivši premijer i prvi čovek Nove stranke Zoran Živković koji je 2016. rekao da su za poraz 5. oktobra krivi "manekeni", kao i predsednik LDP Čedomir Jovanović, koji je tada ocenio da "posao jedne generacije nije završen".

Neki će reći da uz Jovanovićevu ocenu vredi istaći i činjenicu da u javnom prostoru 17 godina posle 5. oktobra i dalje slušamo stara, istrošena imena, od kojih mnoga znamo još iz devedesetih - nebitno na kojoj su strani, važi i za "jedne" i za "druge".

Predsednik zemlje i lider najmoćnije stranke u Srbiji je Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar u vladi SPS-SRS-JUL, a na vlasti su, od istorijskog pomirenja sa DS, i SPS i Miloševićev portparol Ivica Dačić, ali i Aleksandar Vulin, baš kao i jedan od lidera DOS-a Rasim Ljajić...

Od starih imena je tu i predsednica parlamenta Maja Gojković, u zemlju se vratio i Bogoljub Karić, samo jedan u nizu tajkuna/biznismena za koje znaju i stari i mladi, a podsećanje na pretpetooktobarske dane stiglo je i kada je objavljeno da će Milovan Bojić biti prvi čovek "Dedinja".

Zato ovog puta, umesto podsećanja na to kako se odvio 5. oktobar (što možete pročitati i u tekstu od prošle godine), podsećamo na to gde je ko od lidera 5. oktobra.

Ocenu gde ste 17 godina kasnije vi, a i svi mi, možete ostaviti u komentarima.

19 lidera DOS-a 17 godina kasnije

Povodom obeležavanja 17 godina od demokratskih promena 5. oktobra u 12 časova ispred glavnog ulaza u Dom Narodne skupštine biće održana konferencija za novinare Demokratske stranke na kojoj će govoriti predsednik DS Dragan Šutanovac.

Osim toga, u 17h časova na Trgu Nikole Pašića biće održana akcija Foruma mladih Nove stranke "Sutra je 6. oktobar".
Vojislav Koštunica (Demokratska stranka Srbije)

Pogleda sa čuvenih predizbornih postera više nema u političkom životu Srbije. DSS je u godinama posle 5. oktobra raskrstio sa tadašnjim partnerima, ali i sa idejom da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koštunica se u martu 2014. godine povukao iz politike nakon izbornog neuspeha DSS.

Zoran Đinđić (Demokratska stranka)

Nekadašnji lider DS i premijer Srbije ubijen je 12. marta 2003. godine ispred Vlade Srbije hicima iz snajperske puške. Mnogi taj datum označavaju za početak novog posrnuća zemlje nakon šanse do koje je stigla 5. oktobra 2000.

Velimir Ilić (Nova Srbija)

Čovek koji je 5. oktobra u trenerci uz podršku bagera i traktora rušio jedan režim, u odelu je učestvovao u mnogo mirnijem rušenju drugog režima - 2012. godine. Ilić je 2010. godine odlučio da njegova stranka napusti "narodnjačku koaliciju" sa tada uzdrmanom DSS, i pridruži se sve jačem SNS-u, sa kojom dve godine kasnije dolazi na vlast. Ipak, nakon četiri godine u različitim ministarskim foteljama, dolazi do svađe, raskola i cepanja stranke, pa je Ilić sada ponovo opozicija.

Nebojša Čović (Demokratska alternativa)

Bivši potpredsednik vlade Zorana Đinđića, šef Koordinacionog tela za KiM i nekadašnji SPS-ov gradonačelnik Beograda se povukao iz politike. Jedan je od vlasnika kompanije FMP, ali je u javnosti poznatiji kao sportski radnik. Predsednik je KK Crvena zvezda, koji je poslednjih godina počeo da dominira srpskom košarkom nakon duge vladavine rivalskog Partizana. Bio je i u FK Crvena zvezda, ali je napustio klub.

Dragoljub Mićunović (Demokratski centar)

Bivši predsednik Skupštine Srbije se sa svojom partijom četiri godine nakon 5. oktobra vratio u Demokratsku stranku. I dalje je narodni poslanik, a u DS-u obavlja funkciju predsednika Političkog saveta.

Žarko Korać (Socijaldemokratska unija)

Potpredsednik u vladi Zorana Đinđića, posle ubistva premijera bio je na njenom čelu dva dana. I dalje se bavi politikom i poslanik je u Skupštini Srbije sa liste LDP-a. Dugogodišnji profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Goran Svilanović (Građanski savez Srbije)

Nekadašnji šef diplomatije i narodni poslanik iz srpske politike se povukao pre više od jedne decenije. Od 2004. godine postaje jedan od funkcionera Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu, a bio je koordinator OEBS-a od 2008. do 2012. godine.

Vladan Batić (Demohrišćanska stranka Srbije)

Bivši ministar pravde i narodni poslanik preminuo je 2010. godine.

Dragan Veselinov (Koalicija Vojvodina)

Kao ministar poljoprivrede upamćen je zbog slučaja u kome je njegov vozač izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je stradala Katarina Marić. Povukao se sa te pozicije, a zatim i iz političkog života.

Vuk Obradović (Socijaldemokratija)

Političku karijeru završio je praktično posle nešto više od pola godine od 5. oktobra, nakon optužbi za seksualnu aferu. Preminuo je 2008. godine.

Dušan Mihajlović (Nova demokratija)

Povukao se iz politike, nešto kasnije nakon niza intervjua i izjava i iz javnog života, ali je kao "politički penzioner" o turbulentnim godinama govorio u dva dela svojih memoara "Povlenske magle i vidici".

Jožef Kasa (Savez vojvođanskih Mađara)

Isključen je iz stranke 2010. godine, da bi dve godine kasnije zbog afere "Agrobanka" bio uhapšen. Pušten je iz pritvora početkom 2013. godine. Preminuo je 2016. godine.

Miodrag Isakov (Reformisti Vojvodine)

Isakov se povukao iz politike krajem prošle decenije, nakon što je bio ambasador u Izraelu. Zvanično je u penziji od 2014. godine, a piše za list "Tabloid" i autor je knjige "ParaDOS".

Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine)

Osnivač i lider Lige je i dalje aktivan u politici, dugogodišnji je poslanik u Skupštini Srbije iz koje se na kratko povukao nakon jedne tuče u Novom Sadu, zbog koje mu je i suđeno. Njegov opozicioni status se u "čaršijskim pričama" često osporava. Poslednji put je bio u žiži ovih dana zbog puta u Barselonu na referendum o nezavisnosti Katalonije.

Momčilo Perišić (Pokret za demokratsku Srbiju)

Perišiću se od 2002. godine u Srbiji sudi za špijunažu i odavanje poverljivih informacija, a on je dobrovoljno 2005. godine otišao u Hag gde mu je 2011. prvostepeno izrečena kazna od 27 godina zbog ratnih zločina u BiH i Hrvatskoj. Dve godine kasnije je oslobođen svih optužbi, a po povratku u Srbiju je rekao da se neće baviti politikom.

Rasim Ljajić (Sandžačka demokratska partija)

U vlasti je od 2000. godine do danas. Od 2009. vodi Socijaldemokratsku partiju Srbije. Iako je na izbore 2012. godine njegova stranka izašla u okviru koalicije okupljene oko DS, tokom dugih postizbornih pregovora, Ljajić je podržao koaliciju SNS-SPS-URS i postao potpredsednik Vlade i ministar. Od tada njegov SDPS nastupa na izborima sa SNS. Najavljivao je da će samostalno izaći na prethodne predsedničke izbore, ali se to nije desilo, a Ljajić je podržao Vučića.

Branislav Kovačević (Liga za Šumadiju)

Kovačević je najmanje poznato ime od svih lidera DOS-a, a ostaće zapamćen i kao osnivač Pokreta za demokratske slobode koji je osnovao sa pokojnim profesorom Ivanom Đurićem. Preminuo je 2010. godine, a u godinama nakon petooktobarskih promena bio je poslanik i zamenik direktora RT Kragujevac. Bio je kulturni radnik, pisao je i režirao predstave, a bio je i urednik portala Šumadijapres.

Miroljub Labus (G17 plus)

Bivši ministar i potpredsednik Vlade i jedno od najpoznatijih imena iz G17+ povukao se iz politike 2006. godine, nakon što je EU suspendovala pregovore sa tadašnjom SCG. Bio je redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, a sada je u penziji.

Srđa Popović (Otpor)

Iako mnogi smatraju da je misija "Otpora" završena 2000. godine, Popović i ta organizacija su još nekoliko godina pokušali da ostanu na političkoj sceni. Nakon neuspeha na izborima nakon ubistva Zorana Đinđića, "Otpor" prestaje da postoji, a dugogodišnji aktivista, a zatim i narodni poslanik se povlači iz politike. Od tada vodi organizaciju CANVAS, iza sebe ima nekoliko knjiga, i drži govore i predavanja širom sveta o nenasilnom otporu, promociji demokratije i svojim iskustvima u borbi protiv režima Slobodana Miloševića. U svetskim okvirima je prepoznat kao ekspert po tom pitanju, a veruje se da je savetovao više pokreta širom sveta.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

DUŠKO RADOVIĆ, jedan od najpopularnijih novinara, voditelja i pisaca bivše Jugoslavije umro je na današnji dan 1984. godine. Osim onoga što je napisao, Radović je ušao u istoriju zbog onoga što je izgovarao u legendarnoj emisiji "Beograde, dobro jutro". Satirična emisija "Beograde, dobro jutro" sastojala se od duhovitih aforizama o politici, Jugoslaviji, seksu, braku, ženama i fudbalu.

Mnogi aforizmi iz Radovićeve emisije i danas se lajkuju na Facebooku, bez obzira što većina klinaca ne zna ko ih je napisao, odnosno izgovorio. "Beograde, dobro jutro", krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, postala je kultna, a Radović je postao poznat širom bivše države, i to ne samo kao voditelj, nego kao i satiričar, dramaturg, pesnik i pisac.

Njegove opaske i aforizmi zabavljali su narod, ali su sve više smetali političkom vrhu. Budući da je vodio najpopularniju emisiju u državi, i da se nikad nije direktno obraćao političarima, partija je nekako tolerisala njegovu satiru. Međutim, jednog jutra izgovorio je rečenicu koja ga je koštala posla i karijere na Studiju B.

"Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”, izgovorio je Radović jednog jutra 1983. godine, i to je bila kap koja je prelila partijsku čašu. Navodno je Duško Radović najviše smetao Ivanu Stamboliću, prvom čoveku Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i generalu Nikoli Ljubičiću, predsedniku predsedništva Srbije pa je to ujedno bila i poslednja rečenica koju je Radović izgovorio u eteru.

Kada su sledećeg jutra ljudi shvatili da emisije nema, telefoni u redakciji su se užarili i digla se ogromna prašina, pa je i partija popustila te Radoviću ponudila da nastavi s emisijom.

Tada je legendarni novinar izjavio jednu od svojih najpoznatijih rečenica "Ja možda jesam mali čovek s radija, ali se ja ne palim i ne gasim na dugme".

Duško Radović se više nije vratio u medije i umro je godinu dana nakon što je ugašen.

Izvor: index.hr

Objavljeno u Planeta

Izbori za članove saveta održaće se u svim gradskim mesnim zajednicama i to: MZ „Gornja Varoš“, MZ „Mlake“, MZ „Stara Selenča“, MZ „Nova Selenča“ i MZ „Selenča“.

Izbori će se održati i u seoskim mesnim zajednicama: MZ „Rastina“ u Rastini, MZ „Doroslovo“ u Doroslovu, MZ „Svetozar Miletić“ u Svetozaru Miletiću, MZ „ Gakovo“ u Gakovu, MZ „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, MZ „Stanišić“ u Stanišiću, MZ „Stapar“ u Staparu i MZ „Čonoplja“ u Čonoplji.

Birališta će biti otvorena od 7.00 do 20.00 časova, a ukupno 49.179 birača, na 48 biračkih mesta imaće priliku da glasaju za kandidate za članove saveta mesnih zajednica koje su dostavile grupe građana.

Izbore sprovode izborne komisije koje su imenovane za svaku od 13 mesnih zajednica u kojima se izbori održavaju.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 07 avgust 2017 00:00

Završeni izbori za članove MZ opštine Apatin

U 20 sati zatvorena su sva biračka mesta na području opštine Apatin. Izbori za članove Saveta Mesnih zajednica opštine Apatin protekli su regularno, bez ijednog incidenta. Nije bilo pritužbi na rad bilo kog glasačkog mesta, a ukupna izlaznost iznosi oko 30 %. Od Jevte Milojevića, člana Opštinske izborne komisije saznali smo preliminarne rezultate.

U Mesnoj zajednici Apatin odabrano je 11 budućih članova MZ Apatin i svi su sa liste "Za napredni Apatin".

Lista "Za naprednu Prigrevicu" takođe je odnela ubedljivu pobedu, te je u ovom selu svih 9 izabranih članova MZ Prigrevica sa ove liste.

Ista situacija je i u Sonti, pa je svih 9 budućih članova Mesne zajednice ovog sela odabrano sa liste "Za naprednu Sontu".

U Kupusini je pobedu odnela Grupa građana "Za Kupusinu, za naše selo". Svih 7 članova Saveta MZ Kupusina izabrano je upravo sa te liste.

Svilojevo i Romsko naselje imali su samo po jednu prijavljenu listu, te su sa istih i odabrani budući članovi, 7 za MZ Svilojevo (svi sa liste ,,Zajedno za Svilojevo'') i 7 za MZ Romsko naselje (svi sa liste ,,Grupa građana, za bolje Romsko naselje'').

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Za Srbiju se sve češće govori da je zemlja jeftine radne snage. Ali i zemlja obećanja - da će primanja biti sve viša. Koliko je realno da prosečna plata u Srbiji zaista osetno poraste?

"Prosečna zarada u Srbiji će biti veća" - obećanje je koje građani od političara najčešće slušaju. Ali i obećanje koje se najčešće ne ispuni.

U januaru 2016. Aleksandar Vučić je najavljivao: plate u 2017. biće 500 evra, pa onda rok pomerio za 2018, a u međuvremenu prognozirao i 395 i 430 evra... A najnovija procena sada glasi: do kraja 2017. prosečna zarada će iznositi 440 evra.

"Da li je to mala razlika? Ne mislim da je mala. Plate tako treba postepeno, ne ugrožavajući stabilnost naših javnih finansija, da nastave da rastu", izjavio je Vučić u Nišu 28. jula 2017. godine.

A da li statistika ide u prilog obećanjima? Iako je Vučić uveren da su mere štednje bile uspešne, ekonomski analitičari su izričiti: značajnog pomaka u primanjima nema.

U junu je plata u proseku iznosila 404 evra, ali je prosečna potrošačka korpa i dalje veća od zarada za oko 20.000 dinara.

"Pretpostavljeni rast bruto domaćeg proizvoda, kretanje inflacije i naravno kretanje kursa dinara, sve to utiče na to koliko će biti plate krajem godine. 430 - 440 evra mislim da sa stanovišta nekog normalnog kretanja ekonomija, produktivnosti i svega onoga što konačno određuje rast plata je cifra koja nije održiva", smatra Jurij Bajec sa Ekonomskog instituta.

Novčanik građana na kraju godine, ipak, može da bude podebljan, objašnjava za N1 glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, jer su decembarske plate po pravilu više u odnosu na ostale mesece zbog dodataka koje radnici i dalje dobijaju. Ali, Ćulibrk upozorava: to nije realan pokazatelj.

"Mi ove godine ćemo dostići planiranu projekciju rasta od 3 odsto, velike su šanse da je to već sada nedostižan cilj. Mislim da bi neko dobio Nobelovu nagradu iz Vlade Srbije kada bi pronašao formulu kako da poveća plate za 15 odsto uz rast bruto domaćeg proizvoda od 3 odsto", smatra Ćulibrk.

Šta sve treba da se desi da do skoka plata i dođe? Sagovornici N1 saglasni su: da se ispuni makar prvi korak - bitno poveća BDP i produktivnost. To, dodaju, neće biti slučaj bar u 2017. godini.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 03 jun 2017 00:00

Zašto se mladi učlanjuju u partije?

Mladi u Srbiji, zbog nemogućnosti da lako pronađu posao, iz želje za prestižom, a sve manje zbog ideologije, odlučuju se sve češće da poseduju člansku knjižicu neke političke partije.

 

Najčešće je reč o vladajućim partijama. Mnogi aktivisti koji su zbog lične koristi ušli u stranke nisu uspeli da kapitalizuju svoje interese, te nisu ni želeli da daju izjave medijima, kao ni aktivni članovi omladine najveće vladajuće političke stranke SNS.

Nesporno je da je svakoj političkoj stranci neophodno pojačanje u mladom i obrazovanom kadru, mada je činjenica da se neretko politikom bave i osobe bez dovoljno kvalifikacija za takve poslove. Neke od trenutno parlamentarnih opcija koje do sada i nisu imale svoju omladinu nastoje da je formiraju, poput pokreta Dveri.

Prema istraživanju novinara Danasa od pre dve godine, najmanje 200.000 mladih do 30 godina u Srbiji učlanjeno je bilo u neku od političkih stranaka, sudeći prema podacima koje je dostavilo jedanaest aktivnih partija. Najbrojniju omladinu tada beležila je vladajuća SNS, koja je, barem kako su rekli, brojala 67.530 omladinaca, dok je DS kao najveća opoziciona partija imala oko 25.000 mladih članova.

KAKVA SU ZADUŽENJA OMLADINE?

Poslovi mladih aktivista u političkim partijama sežu od članova opštinskih odbora do nosača kutija potpisa za kandidaturu njihovih pretpostavljenih. Oni takođe sakupljaju potpise i pred svake izbore vrše ankete u kojima otvoreno pitaju građane za koga će glasati. Na dan izbora bili oni predsednički, parlamentarni, na lokalnom ili nivou autonomne pokrajine, aktivisti imaju zadatak pozivanja građana na izbore u cilju podsećanja ili nuđenja usluga prevoza do biračkog mesta.

"Prvi put sam došao u kontakt sa političkom partijom 2009. godine, to je period u kome sam pohađao srednju školu", govori za Danas bivši predsednik omladine Srpske radikalne stranke Vojislav Ilić ističući da je u stranku ušao iz čisto ideoloških razloga.

"Cilj mog pristupanja stranci su između ostalog bili nacionalni interesi, a po najviše program politike stranke (društvo bez droge, ekonomski program, kao i antiglobalizam)", ističe Ilić i objašnjava da su njegova zaduženja bila oživljavanje odnosno iznova formiranje omladine Opštinskog odbora u Zemunu. Kaže da je lično zadovoljan svojim rezultatima. "Bez zalaganja za svoje stavove kroz bavljenje politikom, ciljevi mnogih ostanu samo neostvarena zamisao", dopunjuje Ilić.

Naš sagovornik ističe da je najveći problem u društvu njemu "shvatljivo razočarenje u političku scenu Srbije". "Zbog toga veliki broj građana, a naročito mladih na dan izbora ostane kod kuće i samim tim sistem ostaje isti oni i dalje ostaju razočarani, koji prvu priliku čekaju da odu iz države i rade u inostranstvu. Računajte da godišnje dođe veoma mnogo mladih u stranku, ali 90 posto njih iz pokušaja finansijske dobiti, tako da se samo deset odsto zadrži, a ostali kad vide da para nema beže odmah", ističe Ilić, navodeći da preostalih deset procenata jesu nacionalisti koji dolaze iz ubeđenja.

Za člana Nove stranke i Opštinskog odbora Palilula Aleksandra Milivojevića ova politička opcija bila je prva i kako on navodi nada se da će biti i jedina. Pristupio je stranci, takođe, iz ideoloških razloga.

"Razlozi su bili praktični", kaže Milivojević. "Uvideo sam da se loše stanje u društvu ne može promeniti ukoliko svi stojimo po strani, a nezadovoljstvo iskazujemo isključivo na društvenim mrežama", dodaje sagovornik Danasa ističući da je zato odlučio da preuzme odgovornost na sebe, jer ne želi da napusti Srbiju.

On navodi da su mu zaduženja u stranci razna. U suštini se nisu previše menjala od pristupanja stranci do dana današnjeg, kako kaže, osim što sada može da "odradi" poslove koji zahtevaju više odgovornosti nego ranije. Dodaje, ipak, da ima dosta i problema.

"Jedan od njih je dno koje je trenutno na vrhu, a to su nekadašnji ponavljači, plagijatori, vlasnici kupljenih diploma, partijski paraziti, ljudi koji su vratili 90-e na velika vrata. Takvi nam ljudi kroje našu sudbinu, a tako će biti i ubuduće sve dok ljudi u Srbiji ne shvate da ukoliko ne počnu da se bave politikom, politika će se baviti njima", kaže Milivojević.

LIČNA KORIST ILI IDEOLOGIJA

Proteklih mesec i po dana imali smo prilike da vidimo i drugi oblik uticaja na društvenu situaciju oličenu kroz "Proteste protiv diktature", čiji mladi organizatori ne žele da ulaze u političke partije. Master politikologije B. Milanković za Danas ističe da u politiku nije ušao zato što politiku shvata ozbiljno.

"Da bih podržao neku političku opciju ili se učlanio u stranku pa krenuo da učestvujem ozbiljnije u političkom životu potrebno je da mi ista odgovara ideološki i programski", kaže Milanković, koji smatra da trenutno ne postoje stranke koje bi ispunile njegove ambicije.

On podseća da postoje samo dva razloga ulaska u politiku - lična korist i ideologija.

"Kad kažem ideologija, mislim naravno na ljude koji žele da svojim učestvovanjem u političkom životu urede društvo i državu na osnovu nekih svojih principa. Lična korist može da bude dobijanje posla, zadržavanje posla, stvaranje veza. Svakako da ima ljudi koji su u partijama zato što ih politika zanima. Lično smatram da su oni u manjini. Radim šta stignem. Pokušavam otići u inostranstvo da ako već moram da radim bilo šta, to radim za pare od kojih se može preživeti", kaže Milanković.

NEMA OZBILJNIH ISTRAŽIVANJA

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević objašnjava za Danas da deo mladih ulazi iz uobičajenih političkih razloga, deo zbog mogućnosti da nađu posao.

"Bez ozbiljnih istraživanja ne možemo ocenjivati koji deo je zastupljeniji. Javnomnjenjska istraživanja pokazuju distancu koju skoro polovina mladih izražava prema politici, ali i to da oni koji su politički aktivni većinski to čine iz političkih razloga", kaže Spasojević.

On navodi da "participacija u političkom životu predstavlja odličan način da steknete korisno znanje i iskustvo i da pokušate da utičete na vaš život makar u maloj meri".

Za Spasojevića tvrdnja "da bez partije nema ništa" nije u potpunosti tačna, jer "svi poznajemo mnoge ljude koji su se zaposlili zbog svog kvaliteta i znanja". Spasojević kaže da nema istraživanja kojim bismo utvrdili koliko mladih dolazi u stranki zbog zaposlenja, "ali je sama činjenica da je to dominantan narativ među mladima već dovoljna za zabrinutost". Za mnoge mlade ljude, dodaje, ideologije su veoma važne i jesu vrlo često motiv ulaska u stranke.

"U tom smislu je po meni potpuno svejedno da li to radite kroz političku stranku, NVO ili neformalnu grupu građana. Nažalost, negativan imidž koji imaju stranke samo pospešuje negativnu selekciju mladih kadrova, a partijska disciplina vremenom dodatno bira one koje imaju jak stomak, nešto dublji džep i nemaju problem sa autoritarnim tendencijama unutar stranaka", kaže Spasojević.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre skoro godinu i po dana, tačnije, pre 16 meseci, na čelo gradskog resora za sport, decu i omladinu izabrana je Antonija Nađ Kosanović, uspešna sportiskinja, ali što će se pokazati kasnije, bez adekvatnih znanja i kompetenci da iskoristi resurse ovog grada i poboljša položaj dece i mladih u Somboru. U sport se do sada nije mnogo mešala, prepustila je drugima da uprvljaju ovom oblasti dok je svu svoju nekompetentnost iskazala predlažući Lokalni akcioni plan za mlade koji je zahvaljujući njenim stranačkim i koalicionim partnerima usvojen na poslednjoj Skupštini grada Sombora.

Lokalni akcioni plan za mlade (LAP) je strateški dokument koji treba da utvrdi prioritete i mere koje je potrebno uraditi kako bi se poboljšao položaj mladih u našem gradu, te kako bi mladi bili ravnopravni učesnici društvenog života i pokretači pozitivnih promena u svojoj lokalnoj zajednici. Dakle, sve ono što usvojeni LAP nije.

Prilikom formiranja radne grupe koja je trebalo da kreira LAP, gradska većnica je u tu radnu grupu postavila većinom osobe koje nemaju ranije iskustvo u kreiranju strateških dokumenata u ovoj oblasti i koji nemaju adekvatnog iskustva u omladinskom radu i radu sa mladima, a rezultat je jedan od najlošijih strateških dokumenata za mlade u celoj Srbiji! Delovi LAP-a su falisfikovani, tekst dokumenta je pun nelogičnosti, nedefinisanih mera, nejasnih i promašenih ciljeva. Usled nestručnosti i neznanja nisu konsultovana ni viša strateška dokumenta, kao što je pokrajinski akcioni plan i Nacionalna strategija za mlade, niti istraživanje o potrebama mladih koje je rađeno za svrhe izrade LAP-a. Javne rasprave koje su organizovane služile su samo kao kozmetički detalji na suštinski loš dokument.

Za sve gore navedeno, a to je samo jedan mali deo, odgovorna je isključivo Antonija Nađ Kosanović te zbog toga tražimo njenu neopozivu ostavku na mesto gradske većnice!

Propuštena je prilika da se iskaže volja i ulije nada mladima da će se više računati na njih i da će im biti omogućen prostor za adekvatan razvoj i aktivizam i time uspori, a u bližoj budućnosti i potpuno prekine negativan proces odlaska mladih iz našeg grada i iz naših sela, naprotiv, posredno im je ovim LAP-om poručeno da pakuju kofere i idu što dalje. Ono što je u ovom trenutku hitno potrebno uraditi jeste da se ostavkom, odnosno smenom gradske većnice zaustavi propadanje celog sektora i krene u ozbiljan rad sa mladima bez kojih nema napretka ovom Gradu.

Objavljeno u Politika

Konstitutivna sednica Skupštine opštine Odžaci održana je danas i na njoj je usvojen izveštaj Izborne komisije o rezultatima lokalnih izbora, verifikovani su mandati 27 odbornika, izabran predsednik i zamenik predsednika opštinskog parlamenta i postavljen sekretar Skupštine.

Na osnovu rezultata izbora održanih 23. aprila, SNS i njenim koalicionim partnerima pripalo je 16 mandata, SPS je osvojila pet, a po dva mandata DS, SRS i GG “Odžaci mogu bolje”.

Za predsednika SO Odžaci, na predlog skupštinske većine koju čine odbornici SNS i SPS, izabran je Goran Đaković (SNS) iz Odžaka, koji je i u prethodnom mandatu obavljao tu funkciju. Zamenik predsednika je Aleksandra Ćirić iz Odžaka (SNS), dok je za sekretara Skupštine postavljen Miloje Lepojić iz Odžaka.

Predsednik Skupštine opštine i njegova zamenica izabrani su na te funkcije većinom glasova.

Nakon izbora Goran Đaković je izjavio da je u prošlom mandatu vraćeno dostojanstvo lokalnog parlamenta i da će truditi da i ubuduće red i poštovanje Poslovnika budu principi u radu Skupštine opštine.

- Lokalni parlament treba da bude ozbiljna institucija koja radi u interesu građana. Smatram da ću kao predsednik Skupštine opštine imati izuzetno dobru saradnju i sa opozicijom, za koju se nadam da će biti daleko konstruktivnija za razliku od nekog ranijeg perioda – kazao je Đaković.

Na kritiku opozicionih odbornika vezanu za njegov rad na mestu predsednika Skupštine opštine u prethodnom mandatu, gde mu je između ostalog zamereno neuvažavanje opozicije, Đaković je odgovorio rečima da su njegova vrata uvek otvorena za sve razgovore koji su u cilju unapređenja rada lokalnog parlamenta i da u tom smislu očekuje dosta konstruktivnih predloga od predstavnika opozicije.

Konstitutivna sednica završena je izborom članova radnih tela, Mandatno-imunitetske komisije i Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose.

Dva odbornika su odmah nakon verifikovanja mandata i polaganja zakletve podnela ostavku, Dušan Božanić (SNS) koji je kao razlog naveo nespojivost funkcija odbornika SO Odžaci i zamenika direktora Doma zdravlja Odžaci, što je funkcija koju će nastaviti da obavlja, kao i Dragan Ilić (SRS) koji je ostavku obrazložio ličnim razlozima.

Skupština je konstatovala prestanak mandata ovim odbornicima na osnovu podnete ostavke.

Nakon konstitutivne održana je i druga sednica novog saziva lokalnog parlamenta na kojoj je za predsednika opštine izabrana Latinka Vasiljković (SNS) iz Odžaka.

Na njen predlog za zamenika predsednika opštine izabran je Miroslav Kondić (SNS) iz Odžaka, kao i devet članova Opštinskog veća: Marija Blagojević iz Bogojeva, Nebojša Nikolić iz Odžaka, Rade Kocić iz Srpskog Miletića, Igor Praća iz Deronja, Milivoje Radojičić iz Ratkova, Slobodan Popović iz Odžaka, Dragan Mrdalj iz Bačkog Gračaca, Đurđica Bukorović iz Srpskog Miletića i Ivana Pustinjaković iz Odžaka.

Latinka Vasiljković je magistar tehničkih nauka iz oblasti saobraćaja, dve godine je obavljala funkciju načelnika Zapadnobačkog upravnog okruga, nakon čega je odlukom Vlade Srbije imenovana za predsednika Privremenog organa opštine Odžaci. Na lokalnim izborima bila je prva na listi Srpske napredne stranke.

Vasiljkovićeva je u svom obraćanju odbornicima kao kandidat za predsednika opštine, kao prvi zadatak novog opštinskog rukovodstva navela privlačenje novih investicija i novo zapošljavanje.

- Borićemo se za svako novo radno mesto i prvi koraci u tom pravcu su već učinjeni. Već za nekoliko dana imaćemo otvaranje novih proizvodnih kapaciteta “Magne” sa 500 novih radnih mesta. Sve je to rezultat odlične saradnje lokalne samouprave i te kompanije – kazala je Vasiljković.

Prema njenim rečima, lokalna samouprava želi da bude servis privrednicima u realizovanju njihovih programa i planova za napredak, a sve u cilju ubrzanja privrednog razvoja opštine i novog zapošljavanja.

Nova predsednica opštine je istakla i da će zadatak lokalne samouprave biti da se sredstva iz opštinskog budžeta usmere na projekte od vitalnog značaja za građane opštine Odžaci, poput izgradnje velikih infrastrukturnih objekata.

Za izbor predsednika opštine, njegovog zamenika i članova Opštinskog veća glasalo je 20 odbornika, dok su četiri odbornika bila protiv.

Opozicioni odbornici su novoizabranoj predsednici opštine, pored nedostatka političkog iskustva, zamerili i to što je u predstavljanju svog programa najavila da će novo opštinsko rukovodstvo nastaviti kontinuitet rada dosadašnje lokalne vlasti u opštini Odžaci predvođene SNS, koja prema njihovom mišljenju ne može dobiti pozitivnu ocenu.

Latinki Vasiljković i Miroslavu Kondiću je izborom za predsednika, odnosno zamenika predsednika opštine prestao mandat odbornika.

Konstituisanjem Skupštine opštine i izborom izvršnih organa vlasti prestao je i mandat Privremenog organa opštine Odžaci.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Političarima moć pomaže da izraze svoju seksualnost, ali oni više uživaju u moći, nego u seksu, izjavila je bivša poslanica italijanskog parlamenta i pornografska glumica Ilona Staler Ćićolina, čiji će film "Ćićolina, kuma od skandala" biti prikazan na 10. međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldoks.

To je više od dokumentarnog filma, to je remek delo, rekla je šezdesetpetogodišnja Ilona Staler novinarima, govoreći o filmu čiji je režiser Alesandro Melacini.

Ilona Staler je izjavila da je rođena u Mađarskoj i da je 1972. stigla u Italiju, jer je želela da upozna drugačije kulture.

"Moja majka je, dok je bila trudna, ilegalno prešla granicu i ušla u Jugoslaviju, gde je želela da živi. U Mađarsku se vratila jer je tata zapretio razvodom. Da se to nije dogodilo, bila bih Ćićolina iz Jugoslavije", rekla je Ilona Staler.

ćićolina, Ilona Staler Izvor: Bojana Janjić
Film "Ćićolina, kuma od skandala" biće prikazan u okviru festivalskog programa "Eros i Tanatos".

"Ako se setimo Adama i Eve, jasno je da se seksualnost i religija jako dobro slažu i uvek su jedna uz drugu", izjavila je Ilona Staler.

Govoreći o svojoj političkoj karijeri, Ilona Staler je rekla da je poslanik postala pošto je, kao kandidat Radikalne partije, 1987. godine dobila 20.000 glasova u jednoj izbornoj jedinici, dok je lider te stranke osvojio 35.000 glasova u celoj Italiji.

"U parlamentu sam predložila 20 zakona vezanih za seksualno obrazovanje, školski sistem i zabranu eksprimenata na životinjama. Predložila sam da zatvorenici imaju pravo da jednom nedeljno imaju susrete sa supružnicima, a protivnik sam nasilja nad gej populacijom", izjavila je Ilona Staler.

Ilona Staler Ćićolina i Alesandro Melacini Izvor: Bojana Janjić
Ilona Staler Ćićolina i Alesandro Melacini
Melacini je rekao da Ilona Staler nije bila politički aktivna samo u parlamentu, već i godinama pre nego što je postala poslanik.

Politikom se bavila i dok je snimala pornografske filmove, naveo je Melacini.

On je ocenio da je Ilona Staler pop ikona, koja se, pored pornografije, bavi i slikanjem, što je značajan deo njenog života.

Želeo sam njen fenomen osvetliti iz više uglova, ali u prvom redu Ilonu Staler kao umetnicu, izjavio je Melacini, uz konstataciju da pornografske filmove gleda isključivo iz profesionalnih razloga.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Prema nezvaničnim podacima izbornog štaba SNS u Odžacima, ova stranka je pobedila na izborima osvojivši 54,4 odsto glasova, što će im doneti 16 mandata u lokalnoj skupštini.

Na lokalnim izborima u opštini Odžaci učestvovale su četiri stranke i dve grupe građana. Do 19 sati glasalo je nešto preko 51,39 odsto od 26.061 birača.

Među šest izbornih lista u Odžacima prvi put nije bilo Demokratske stranke Srbije, i to je jedina veća promena u odnosu na prošle izbore. Na šest lista ukupno je 151 kandidat za odbornika , a od njih 55 su žene.

Građani su birali između lista Aleksandar Vučić - Brže, Jače, Bolje, Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj, Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije, Grupa građana Odžaci mogu bolje, Demokratska stranka - Aleksandar Dikić i Grupa građana Dosta je bilo - Saša Radulović.

U opštinskoj izbornoj komisiji su rekli da je izborni proces proticao u skladu sa zakonom.

"Na biračkom mestu broj 22 bilo je kašnjenja otvaranja od desetak minuta. Na ostalim mestima sve protiče u redu i nadam se da će tako biti do zatvaranja biračkih mesta", kaže Snežana Đuričić, predsednica Opštinske izborne komisije.

Izvor: RTV

Objavljeno u Odžaci
nedelja, 23 april 2017 00:00

Danas lokalni izbori u Odžacima

Na lokalni izborima u opštini Odžaci za 27 mesta u opštinskom parlamentu nadmetaće se četiri stranke i dve grupe građana.

Pod redni brojem jedan na glasačkom listiću je lista „Aleksandar Vučić-Brže, Jače, Bolje", pod brojem dva je lista Srpske radikalne stranke-Dr Vojislav Šešelj, treća lista je Ivica Dačić Socijalistička partija Srbije, četvrta je Grupa građana „Odžaci mogu bolje", peta je Demokratska stranka-Aleksandar Dikić, a pod rednim brojem šest je Grupa građana „Dosta je bilo-Saša Radulović".

Na listama je 131 kandidat za odbornika, od kojih su 55 žene. Biračko pravo u opštini Odžaci ima 26.069 građana, a biračka mesta su otvorena od 7-20 sati.

Izvor: RTV

Objavljeno u Odžaci

Većina parlamentarnih stranaka prošlu godinu završila je u minusu, a rekorder po ispražnjenoj stranačkoj kasi je Socijalistička partija Srbije, čiji je saldo "u crvenom" čak 300 miliona dinara.

Kako pišu Večernje novosti, upravo to pokazuju redovni godišnji finansijski izveštaji koje su stranke bile dužne da predaju Agenciji za borbu protiv korupcije.

Minus su zabeležili i Dveri, Demokratska stranka Srbije i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Dveri su godinu završile sa minusom od 20 miliona dinara, a DSS i LSV po 10 miliona dinara.

Računi Demokratske stranke i Liberalno demokratske partije "zamrznuti" su već treću godinu. Prema podacima Narodne banke Srbije, DS je u blokadi 1.084 dana i to na iznos od 79 miliona dinara. Prošlu godinu završila je sa minusom od 18 miliona.

Liberali, po podacima NBS, duguju 22 miliona, a račun im je u blokadi 1.079 dana.

Direktor socijalista Dejan Backović kaže za Novosti da je njihov minus narastao na 300 miliona na osnovu zaostalih dugova iz prethodnih izbornih kampanja. Dveri još vuku dug iz kampanje za prošlogodišnje vanredne parlamentarne izbore, dok u redovnom poslovanju, kako kažu, nemaju problema i tu pokrivaju troškove.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak 45 odsto birača u Srbiji odlučilo je da 2. aprila od 11 predsedničkih kandidata svoj glas ne poveri nikom. Iako su pojedini kandidati optimistično najavljivali veću izlaznost, ona je čak i opala u odnosu na parlamentarne izbore održane prošle godine.

Više je uzroka i posledica slabog odziva birača u Srbiji, a pojedini redovni glasači na društvenim mrežama upravo krive apstinente za ishod izbora uz onu dobro poznatu - ako vam je dobro, onda ništa.

Ipak, ukoliko se osvrnemo na zemlje u kojima ljudi zaista žive dobro videćemo da je njihova izlaznost na izbore nama za sada nedostižna brojka.

Njima je dobro, a opet glasaju

Najsvežiji primer je Holandija, u kojoj je na nedavno održane parlamentarne izbore izašlo neverovatnih 82 odsto birača. I koja je onda njihova tajna?

Upravo takvo pitanje postavili smo Robin Pasko, urednici holandskog lista "Dutch news", koja za "Blic" kaže da je visoka izlaznost u njenoj zemlji uobičajena stvar.

- U našoj zemlji postoji neki osećaj građanske dužnosti, da se na izborima sačuva holandsko društvo i naš način života. Smatram da je na martovskim parlamentarnim izborima taj osećaj bio još jači, pre svega zbog Gerta Vildersa i njegove ekstremne politike - kaže Paskova za "Blic".

S njom se slaže i Zoran Stojiljković, profesor sa FPN, koji za "Blic" potvrđuje da je izlaznost uvek veća kada je u pitanju "veći ulog".

- U Holandiji žive u ideološkom prostoru gde su dosta različita uverenja oko kojih se vi strastveno opredeljujete: migracije za i protiv, za koncept socijalne solidarnosti unutar nacije ili za širi koncept, za ovu ili onu viziju Evrope. Ovde imate beskrajnu želju da budete u mejnstrimu i nemate nikakvih naročitih podela - kaže on.

Izlaznost

Profesor Stojiljković Vučićeve uspehe poslednjih godina deli na dve osnove.

- Jedna je jeftinija, o tome kako je on razorio institucije i uveo sve elemente kontrole izbora i medijskih sloboda, ali ključna i osnovna stvar je što se on godinama nalazi u političkom mejnstrimu koji odgovara prosečnom srpskom glasaču: malo Putin, malo Merkelova, malo Kosovo, malo Evropa. Kada bi se radilo o vrlo različitim politikama, onda bi i izlaznost bila drugačija - kaže Stojiljković.

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"

Zoran Stojiljković: "Izlaznost je uvek veća kada je u pitanju veći ulog. Srbi vole tu mejnstrim poziciju i ne bi je menjali za mejnstrim opozicionu poziciju"
pin on pinterestshare it
Jedna od najvećih izlaznosti u Srbiji zabeležena je 1990. godine, na samom početku višestranačja u Srbiji, kada je na birališta izašlo 71,48 posto glasača. Tada je SPS počistio opoziciju. Sledeći rekord bio je zabeležen upravo "sudbonosne" 2000. godine, kada je izlaznost dostigla brojku od 71,55 odsto.

Danas, smatraju analitičari, Srbija se ne nalazi na sličnim političkim prekretnicama, te je stoga i logičnija manja izlaznost.

Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"
Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija
Jovo Bakić: "Ljudi su ubijeni u pojam. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju"

- Osim toga, ljudi su ubijeni u pojam. Teško je očekivati od nekoga ko jedva preživljava da se mnogo zanima politikom. Druga stvar je velika razočaranost značajnog dela građana političkom ponudom. Ljudi misle da nemaju za koga da glasaju, iako se ovog puta, barem po mom mišljenju, ponuda znatno poboljšala u odnosu na neki prosek - kaže za "Blic" sociolog Jovo Bakić.

"Apstinenti" odlučuju izbore

Uvreženo je mišljenje, pogotovo nakon ovih izbora, da su apstinenti najviše krivi za Vučićevu pobedu. Ipak, ne znači da je svaki beli listić po automatizmu glas za opoziciju. Svakako da je biračko telo vladajuće partije organizovanije i veruje se da umnogome izlaze na birališta, ali zasigurno među apstinentima ima i onih koji bi, da se odluče da izađu na izbore, glas dali Aleksandru Vučiću. Dakle, opozicija bi svakako dobila veću podršku većom izlaznošću, ali procenat bi otišao i u korist vladajuće partije, a Oov su neki od razloga zbog kojih bi opoziciji bila uskraćena podrška.

Zemlje u kojima je glasanje obavezno

U Srbiji izlazak na izbore je pravo i volja svakog građanina, ali ne i obaveza koju propisuje zakon. U Grčkoj, Luksemburgu, Danskoj, Belgiji, Finskoj, Brazilu, Čileu, Argentini, Australiji i na Kipru glasanje je obavezno, a one koji ne ispune svoju zakonsku obavezu očekuju različite kazne, a kao najpoznatiji primer najčešće se navodi Grčka. Zakonski propisane kazne u Grčkoj su najrigoroznije i podrazumevaju čak i zabranu izlaska iz zemlje, ali prema dostupnim podacima, takva mera još nikom od "neposlušnih" građana nije izrečena.

U Belgiji birači su takođe obavezni da izađu na izbore, a predviđene kazne su od novčanih pa do gubitka prava glasa na 10 godina. Slično kao i u Grčkoj, i u Turskoj, gde kazna za one koji ne glasaju iznosi 22 lire, sankcije se retko primenjuju. Mere kažnjavanja građana koji ne učestvuju na izborima u većini zemalja dovele su do drastičnog povećanja izlaznosti, što je i razlog uvođenja takve obaveze. Izuzetak od pravila je Danska, gde iako ne postoji zakonska obaveza da birači izađu na birališta, u proseku 80 odsto Danaca ipak glasa, i Švedska, gde prosečna izlaznost iznosi 85 odsto.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prema privremenim rezultatima sa biračkih mesta na teritoriji Grada Sombora od ukupno 75.830 birača upisanih u birački spisak glasalo je 42.228, odnosno 55,69 odsto. Važećih glasačkih listića bilo je 41.492, a nevažećih 727.

Najviše glasova 22.485, odnosno 54,19 odsto osvojio je predsednički kandidat Aleksandar Vučić, na drugom mestu je predsednički kandidat Saša Janković sa osvojenih 6.985, odnosno 16,83 odsto glasova birača, a na trećem mestu je predsednički kandidat Luka Maksimović sa osvojenih 3.778, odnosno 9,11 odsto glasova birača izašlih na glasanje.

 

POGLEDAJTE REZULTATE GLASANJA PO MESNIM ZAJEDNICAMA U SOMBORU 

Objavljeno u Somborske vesti

Donald Tramp je idiot, mada ni Klintonovi nisu ništa bolji * LJudi se više ne upuštaju u proteste poput 5. oktobra zbog straha

Iznenađen sam pričama mladih iz Beograda o 5. oktobru koji je posebna vrsta uspeha masovnih pokreta. Mnogi ljudi misle da se u odnosu na 5. oktobar nije ništa promenilo, to je verovatno zbog ekonomskih razloga.

Razlog zbog kojeg se ljudi više ne upuštaju u proteste poput 5. oktobra jeste strah od policije ili slično. Ljudi se boje revolucije jer je bila previše nasilna i dešavala se pod uticajem SAD i Rusije - kaže za Danas Set Vudi, ekspert za društvene pokrete i nenasilne akcije i trener u organizaciji Momentum iz SAD - trening centar koji pruža obuke o organizovanju zajednice i osnivanju društvenih pokreta.

Vudi, koji je prošle sedmice održao tribinu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu o društvenim pokretima, ističe da su protesti danas više globalni zbog uticaja društvenih mreža, "a u SAD sada vlada veliki osećaj apatije, jer postoje velike rasne i klasne razlike".

* Kako danas nastaju društveni pokreti?

- Nastajanje mnogih društvenih pokreta, na osnovu mog iskustva zavisi od konkretne situacije. Teško je uporediti jedan uzrok nastanka sa drugim. Generalno pokreti nastaju zbog nezaposlenosti. Da bi pokret nastao potrebno je nezadovoljstvo ili prethodne pogrešne odluke koje su dovele do tog nezadovoljstva. U SAD postoji primer protesta kalifornijskih farmera zbog 20 godina nezadovoljstva. Tako da mislim da je nezadovoljstvo glavni razlog.

* U Srbiji imamo primer Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", koja neke od svojih aktivnosti organizuje na internetu. Kolika je uloga društvenih mreža za regrutovanje, okupljanje i formiranje akcija masovnih pokreta?

- Uloga društvenih mreža je novija vrsta organizovanja pokreta, a dobar primer je "Rano proleće". Uticaj društvenih mreža je mnogo veći kada postoji pritisak na javnost ili strah od policije. Što se tiče Inicijative "Ne da(vi)mo Beograd", moram da kažem da sam bio u Savamali i da su zastave "Beograda na vodi" za mene simbol kolonijalizma. Bio bih zaista srećan kada bi se one spustile.

* Koliko masovni pokreti mogu da utiču na promene u savremenom društvu?

- Mislim da to zavisi od pokreta. Mi se u Momentumu dosta bavimo ekološkim pitanjima. Da bi se nešto promenilo mnogi pokreti moraju da deluju zajedno, kako bi došlo do stvarne promene trebalo bi više stvari da se menja. Stvarno uspešni pokreti su oni koji uspeju da promene politički kontekst i na neki način nateraju vlast da prihvate ili delom usvoje ideje pokreta. U situaciji u kojoj nemamo institucije koje su spremne da brzo reaguju ne može doći do promene. To je slučaj u autoritarnim i diktatorskim režimima u kojima postoji jaka kontrola društva, poput Egipta i Indije. U tim zemljama ljudi su izlazili na ulice, međutim skupština i vlada nije želela da sasluša njihove zahteve. Pokreti ne mogu da konkretno promene društvo, ali mogu da utiču na promenu političke klime.

* Na koji način kriza demokratije utiče na pojavu masovnih pokreta?

- Upoznat sam sa tim da institucije u Srbiji ne funkcionišu baš demokratski. U SAD-u mi sada proživljavamo krizu demokratije i ljudi u Americi se ne vezuju previše za istoriju kao u Srbiji i ne žele previše da se žrtvuju za demokratske vrednosti. Ono što vidim u pokretima koji se sada javljaju u SAD-u je da oni ne umeju na pravi način da reaguju jer se politička situacija menja i ono što je nekada bilo nemoguće sada je veoma moguće. Rekao sam to jer mislim da je uzrok ulaska ljudi u pokrete upravo razumevanje situacije. Kad bih se bavio pokretima u Srbiji, razmišljao bih šta je ono glavno što dovodi do nezadovoljstva i borio bih se protiv toga. U našem pokretu smo se bavili analizom situacije u Indiji, gde Nacionalni kongres nije razumeo Gandijeve razloge i zato je Gandi približio ideje pokreta običnom čoveku i tako došao do uspeha.

* Kako su društveni pokreti u SAD-u reagovali na Trampovu odluku o podizanju zida na granici sa Meksikom i zabrani ulaska državljana sedam muslimanskih zemalja?

- Tramp je idiot, mada ni Klintonovi nisu ništa bolji. Tramp ima ljude oko sebe koji su veoma pametni, oni se razumeju u politiku u SAD i da rani narod nije zadovoljan statusom quo. Trampov slogan je bio učinimo Ameriku velikom, a Klintonova mu je uzvratila time da je Amerika već velika, međutim ljudi u Americi su svesni da ne žive dobro i to je razlog zbog kojeg je Klintonova izgubila izbore. Bili su protesti muslimana i protesti na aerodromima, ali mi imamo kakve takve demokratske institucije i naš sistem funkcioniše dobro, za razliku od Srbije, gde se zakoni i ne poštuju baš najbolje. Trampova vladavina neće preživeti ni šest meseci. Sve to liči na šalu i nisam optimističan po pitanju situacije u SAD-u.

* Da li ste imali priliku da se upoznate sa nekim vođama društvenih pokreta u Srbiji (Srđa Popović)?

Nisam ga upoznao, ali sam pročitao njegovu knjigu. Imam veliko poštovanje prema njemu i neke od ideja koje mi promovišemo su neposredno pod uticajem njegovih ideja. Ono što se meni sviđa kod masovnih pokreta nije to što je pokret uradio, već to što su izašli obični ljudi na njega.

Borac u nenasilnoj borbi
Set Vudi saradnju sa Momentumom počinje u januaru 2015. godine, od kada je postao posvećeni praktičar društvenog organizovanja baziranog na masovnim pokretima. Pre toga, radio je kao organizator zajednica u omladinskim organizacijama, gde je bio trener za nenasilne akcije. Posvećeno radi na osnivanju uspešnih pokreta koji odražavaju ljudske potrebe za ljubavlju, pravdom, srećom i pomirenjem. Momentum je trening centar koji pruža obuke o organizovanju zajednice i osnivanju društvenih pokreta.

Zakonodavstvo slabo u Srbiji
* Možete li da prokomentarišete to što je prethodnih dana pokret Lokalni front cepao predizborne plakate i što su od tada su policajci počeli da obezbeđuju ta mesta?

- Zakonodavstvo je ovde slabo, a zakoni su veoma važni. Od te situacije bih napravio komediju, jer je pritisak policije užasan za takvu stvar. LJudi kada vide da postoji pritisak policije se plaše da učestvuju u protestima ili akcijama. Uloga vođa protesta je da podstaknu emocije kod učesnika i da ih oslobode od straha u borbi za promene. Definitivno bih to uradio.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 27 mart 2017 00:00

Kako izgledaju imovinske karte kandidata?

Najveća primanja ima Šešelj, a najvredniju imovinu Vučić i njegova porodica.
Najveća primanja među predsedničkim kandidatima ima Vojislav Šešelj, koji od poslaničke plate i penzije ukupno mesečno ima 147.000 dinara.

 

Sledi Boško Obradović sa 136.971 dinar, od poslaničke plate i zakupa stana, dok je Aleksandar Vučić na trećem mestu sa premijerskom platom od 112.024 dinara, pokazuje baza podataka o imovini predsedničkih kandidata koju je objavila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.

Nenad Čanak ima poslaničku platu od 105.256 dinara. Milan Stamatović prima kao predsednik Opštine Čajetina 79.359 dinara, dok Saša Radulović kao narodni poslanik ima mesečno 70.000 dinara. Pored redovne profesorske plate od 60.000 dinara Aleksandar Popović mesečno ima još 35.000 za rad u naučnoj oblasti.

S druge strane, najmanja zvanična primanja ima Luka Maksimović, kandidat grupe građana „Beli – samo jako“ svega 3.000 dinara, za posao odbornika u Skupštini opštine Mladenovac. Predsednički kandidati Saša Janković i Vuk Jeremić u ovoj bazi KRIK-a vode se bez primanja, a za kandidata Miroslava Parovića nije poznato kolika su mu primanja.

Prema sakupljenim podacima, najvredniju imovinu poseduju sadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić i njegova porodica. Vlasnici su više stanova u Beogradu i zemlje koji ukupno vrede 1,2 miliona evra. Prema podacima KRIK-a u vlasništvu Vučića vodi se stan od 30 kvadrata, do se preostalih nešto više od 800 kvadrata u raznim nekretninama vodi na njegove roditelje, suprugu ili brata. Kako KRIK navodi, Aleksandar Vučić je stan dod 118 kvadrata dobio od države kada je bio ministar informisanja 1998. godine. Premijer tvrdi da je, nakon što je njegova stranka izgubila vlast, otplatio stan. U tome mu je, kako kaže, pomogla porodica, ali i tadašnji stranački šef Vojislav Šešelj. Vučić je u decembru 2013. godine stan ugovorom poklonio tadašnjoj supruzi Kseniji, ali je u katastru on i dalje upisan kao vlasnik.Ukupna vrednost svih tih nekretnina je 1.280.000 evra.

Miroslav Parović poseduje stan od 78 kvadrata, dok se na njegovog oca vodi još 306 kvadrata. Vrednost svih nekretnina je 94.900 evra.Boško Obradović na svoje ima ima stan od 63 kvadrata, ostale nepokretnosti su u vlasništvu njegovog, dede, oca i brata. Ukupna imovina je 220 kvadrata, a vrednost 103.500 evra. Kandidat DSS Aleksandar Popović u svom vlasništvu ima tri stana ukupne površine 265 kvadrata vrednih 240.000 evra. Nenad Čanak poseduje nekretnine od 289 kvadrata, u vrednosti od 205.000 evra.

U vlasništvu Vuka Jeremića nema nekretnina, ali na ime negove supruge i majke su nekretnine ukupne površine 518 kvadrata u vrednosti od 754.260 evra. Takođe, na ime Vojislava Šešelja ne vodi se nijedna nekretnina, ali zato na ime njegove žene i majke ima 568 kvadrata, u vrednosti od 360.000 eura. Nekretnine na svoje ime nema ni Luka Maksimović,ali na ime njegovog oca Duška je 104 kvadrata u vrednosti od 65.550 evra. Saša Radulović svih 106 kvadrata koje ima, vode se na suprugu ili majku, a ukupna vrednost tih nekretnina je 123.000 evra. Milan Stamatović ima 355 kvadrata, ukupne vrednosti 204.530 evra, od kojih se nešto vodi na njegovog brata i oca.

Po vrednosti automobila koje poseduju, prednjači Nenad Čanak. U svom vasništvu ima Škodu superb ambition, proizveden 2015. godine, vredan 20.000 eura i Jeep wrangler iz 2007. godine, vredan 13.000 evra.

Saša Janković poseduje auto Mini Cooper iz 2008. godine vredan 7.500 eura, dok se na njegovu suprugu vodi Subaru Forester 2.0TD-E4WD vredan 9.000 eura, proizveden 2009. a kupljen 2011. za oko 20.000 eura. Na Jankovićevog oca vodi se Suzuki SX 4 iz 2008. god, vredan 5.500 eura. Miroslav Parović poseduje auto marke Renault Grand Scenic 2012. godište, 8.000 eura, a kupljen ove godine polovan iz inostranstva.

Milan Stamatović vozi Škodu superb vrednu 5.500 eura, za koju je KRIK-u dostavio kupoprodajni ugovor u koje je kako je navedeno napisano da je polovnu škodu iz 2007. godine kupio od čačanske firme „Auto garant“ za oko10.000 eura 2009. godine. Za Vuka Jeremića navedeno je da poseduje automobil marke Suzuki Swift iz 2003. godine, vredan 1.350 eura, kao i Fiat Punto, vredan 3.000 eura, koji se vodi na njegovu majku, koja je taj auto nov uzela na kredit 2010. godine. Boško Obradović ima Opel Astru `95 godište, vrednu 1.000 eura. Luka Maksimović u svom vlasništvu nema auto, ali njegov otac Duško ima Volkswagen Golf 2, `86.godište, vredan oko 600 eura.

Za Aleksandra Vučića ne stoji da ima u vlasništvu neki automobil, ali zato njegov brat Andrej poseduje Škodu, za koju se ne navodi vrednost. Zabeleženo je da je Aleksandar Vučić tim automobilom u januaru 2011. godine napravio saobraćajni prekršaj. Na Vojislava Šešelja se prema podacima iz baze KRIKA ne navodi da ima u vlasništvu neki auto, ali se navodi da njegova supruga Jandranka poseduje Škodu. Tim autom je njihov sin Aleksandar, član Veća opštine Zemun, imao više saobraćajnih prekršaja. Za kandidate Sašu Radulovića i Aleksandra Popovića nije navedeno da poseduje automobile.

Sve detalje o imovinskim kartama predsedničkih kandidata, kreditima koje su podigli, kompanijama koje su osnovali, postupcima koji se protiv njih vode možete pročitati na sajtu Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 26 mart 2017 00:00

Saša Radulović u ponedeljak u Somboru

U okviru predsedničke kampanje „Krug za drugi krug“, lider pokreta Dosta je bilo, Saša Radulović će posetiti Sombor, u ponedeljak, 27. marta.

Saša Radulović će posetu iskoristiti da još jednom pozove naše sugrađane da izađu na izbore, na svojevrsni referendum protiv Vučića, protiv partokratije i partijskog zapošljavanja i protiv propadanja Srbije. Za pobedu nam je potrebna velika izlaznost u prvom krugu. Tokom posete Radulović će predstaviti i plan u 20 tačaka kako od Srbije načiniti državu u kojoj se lepo i rado živi.

Sa Sašom Radulovićem, Sombor će posetiti i članovi Predsedništva Dosta je bilo, narodni poslanici, a prisustvovaće i članovi lokalnog odbora i odbornici u Skupštini Sombora.

Skup i šetnja u Somboru održaće se u pešačkoj zoni, u ulici Kralja Petra I, kod fontane, sa početkom u 16:30 časova.

Objavljeno u Politika

RIK je proglasila kandidature lidera SNS Aleksandra Vučića, koji je zajednički kandidat vladajuće koalicije, Sašu Jankovića, koga je za predsednika Srbije predložila Grupa građana „Za Srbiju bez straha“ i lidera radikala Vojislava Šešelja.

Proglašene su i kandidature Vuka Jeremića, koga je predložila Grupa građana „Moramo bolje“, predsednika pokreta „Dveri“ Boška Obradovića i predsednika „Dosta je bilo“ Saše Radulovića.

Potvrđena je i kandidatura Aleksandra Popovića iz Demokratske stranke Srbije , Miroslava Parovića ispred Narodnog slobodarskog pokreta , Milana Stamatovića predsednika Opštine Čajetina , lidera LSV Nenada Čanka i Luke Maksimovića alias Ljubiša Preletačević Beli kojeg je predložila grupa građana “Ljubiša Preletačević Beli – Beli samo jako”.
Time je lista kandidata za predsedničke izbore zaokružena na 11 kandidata. Redosled na izbornom listiću biće određen javnim žrebom 17. marta.

Žrebanje će biti obavljeno tako što se iz jednog providnog bubnja izvlači kugla u kojoj je list sa imenom i prezimenom kandidata i nazivom predlagača, a neposredno nakon toga iz drugog providnog bubnja se izvlači list na kome je upisan redni broj koji će taj kandidat imati na listi kandidata.

Kugle, koje će biti neprovidne, moraju imati iste dimenzije, boju, masu i druge karakteristike, i biće ih dva puta više od broja kandidata za predsednika Srbije.
Žreb će biti sproveden na sednici RIK, na kojoj pravo prisustva ima i po jedan predstavnik svakog predlagača kandidata. Žreb je javan i prenosiće se na javnom servisu.
Izbori za predsednika Srbije biće održani 2. aprila.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Suština projekta „Ljudi na prvom mestu”, u okviru mnogobrojnih koje je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u poslednje vreme sprovodio, jeste promena izbornog sistema, izjavio je Ivo Čolović, koordinator projekta.

“Mi već desetak godina pokušavamo da promenimo izborni sistem u Srbiji, jer smatramo da postojeći ne oslikava na najbolji način izbornu volju građana. Naime, građani i ne znaju ko ih predstavlja u Skupštini, glasaju za političku partiju koja kasnije sama bira poslanike, tako da građani nisu sigurni ko je osoba koja bi trebalo sa štiti njihove interese”, ukazuje Čolović i dodaje da se iz tog razloga CeSID zalaže za promenu izbornog sistema, a ovo je jedan od projekata koji vodi ka tome.

Prva komponenta projekta je da približi saradnju građana i njihovih predstavnika, preko poslaničkih kancelarija (plan je 12 širom Srbije). U tim kancelarijama bi građani imali priliku da 2-3 puta nedeljno izlože svoje problem, ali i da se unapredi život na lokalu, kasnije da poslanik to formuliše i, eventualno, predstavi u Narodnoj skupštini.

Druga komponenta je mogućnost razgovora građana i predstavnika civilnog društva, specijalizovanim za određene oblasti npr. ekologiju, sa izabranim predstavnicima u formi radionice, predlaganjem rešenja za poboljšanje situacije u tim oblastima na lokalu.

CeSID je u okviru projekta „LJudi na prvom mestu“ u poslednjih mesec dana organizovao radionice sa narodnim poslanicima i predstavnicima udruženja građana, koje su do sada održane u Beogradu, Trsteniku, Nišu, Kragujevcu i poslednja u Smederevskoj Palanci.

U okviru radionica CeSID je predstavio rezultate javnomnenjskog istraživanja o percepciji rada parlamenta i narodnih poslanika i problemima građana okruga, što je bila polazna tačka za konstruktivne razgovore i razmenjivanje informacija i iskustva između poslanika i predstavnika udruženja građana.

“Istraživanje je sprovedeno krajem januara na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika za Podunavski okrug (telefonom) i dalo je neke zanimljive, donekle i očekivane rezultate. Građani svoju ekonomsku situaciju shvataju kao vrlo tešku, pa čak i nepodnošljivu, a istovremeno imaju veru da će u budučnosti biti bolje. Dve petine ispitanika smatra da Srbija ide u dobrom pravcu i kao ključni problem definišu ono što i većina građana Srbije – nezaposlenost (31 posto).”

Po Čoloviću, izvlači se vrlo jasan zaključak da je glavni problem ekonomske prirode, kako kaže, građani ne navode ni kriminal, ni korupciju, ili ekologiju i slično, već se fokusiraju na svoj loš životni standard, na nezaposlenost, kao ključne preduslove za poboljšanje životnog standarda.

Istraživanje je pokazalo i da građani, generalno, vole da prate rad Narodne skupštine (polovina ispitanika), kao nešto što je ostalo iz perioda kada je vraćeno višestranačje, imaju naviku da gledaju parlament i to čak i rado rade, objašnjava Čolović i dodaje da je veoma važno kako građani doživljavaju poslanike.

“Većina ispitanika misli da poslanici ne rade za građane, nego za političku partiju i za šefove političkih partijaato u Srbiji. To je nešto što mora da se promeni, kako bi Skupština vratila integritet i poljuljano poverenje. Bez jakih institucija, nema jake države. Ukoliko dozvolimo da državne institucije imaju tako slab rejting i nisko poverenje među građanima, to je loš znak”, zaključuje Čolović u izjavi za Podunavlje.info.

CeSID će u narednom periodu održati ovakve radionice sa narodnim poslanicima i predstavnicima udruženja građana u Južnobačkom, Pčinjskom i Srednjebanatskom okrugu i, pored 10 postojećih, otvoriti još dve poslaničke kancelarije u gradovima Srbije.

Projekat „LJudi na prvom mestu“ Centar za slobone izbore i demokratiju (CeSID) sprovodi u saradnji sa USAID-om, koji je započet u aprilu 2015. godine i traje do novembra 2017. godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Saša Janković i Saša Radulović direktno gube pojavom belih glasova na izborima. Beli glas na predstojećim predsedničkim izborima ide na štetu pobedi Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora - kažu za Danas u CESID.

 

Kako u toj agenciji navode za naš list, beli listići povećavaju izlaznost, ne idu nikome u korist, ali utiču na to da je Vučiću neophodno da osvoji veći broj glasova kako bi pobedio u prvom krugu izbora.

Prema objašnjenjima koje je Danas dobio od programskog direktora CESID, Đorđa Vukovića i Bojana Klačara, istraživača ove agencije, krajnji rezultat računa se na osnovu ukupnog broja listića u glasačkim kutijama, što praktično znači da se računaju i nevažeći, odnosno beli listići, pa je Vučiću potrebno da osvoji više glasova za pobedu u prvom krugu. To, takođe, znači da je i opozicionim kandidatima potrebno da osvoje više glasova kako bi ušli u drugi krug predsedničkih izbora, ukoliko do drugog kruga uopšte dođe.

Prema rečima Bojana Klačara, od takozvanog belog glasa niko ne dobija nikakvu korist, odnosno izvestan je samo gubitak onih kandidata koji računaju da su beli listići zapravo njihovi glasovi.

- Kandidat Saša Janković je taj koji direktno gubi pojavom belih glasova, jer se pretpostavlja da su to birači koji da nisu beli listić, dali bi glas njemu. Saša Radulović, kandidat pokreta Dosta je bilo, takođe, spada u tu kategoriju potencijalnih glasača, koji bi da nisu beli listić bili glas za taj taj pokret. Ostali, čini mi se, da ne gube, jer, svakako, ne mogu ni da računaju da profil glasača kakav je beli glas njima da podršku. Beli glasovi, svakako nisu glasovi koji bi u bilo kakvoj varijanti mogli da pripadnu, recimo, Vuku Jeremiću, kao ni ostalim predsedničkim kandidatima - ističe Klačar za naš list.

Uticaj belih glasova na krajnji rezultat izbora koji se očitava preko veće izlaznosti, Klačar objašnjava sledećim primerom.

- Ako bude povećana izlaznost u odnosu na prethodne izbore, i, recimo, izađe, četiri miliona birača, da bi Vučić pobedio u prvom krugu, neophodno mu je da dobije dva miliona glasova plus jedan, umesto, recimo, milion i po plus jedan, u slučaju da na izbore tri miliona glasača. U odnosu na 2012. godinu kada su beli listići dobili na značaju i praktično "osvojili" oko četiri odsto na izborima, na ovim, prema nekim procenama, neće ih biti više od dva odsto - kaže Klačar za Danas.

On ističe da ni 2012. godine beli listići nisu pomogli Tomislavu Nikoliću da pobedi Borisa Tadića, kao što je tada bilo predstavljeno, već je, kako kaže, Tadić jednostavno izgubio deo svojih birača, jer su beli listići bili "njegovi" ali su razočarani politikom koju je vodio, odlučili da ne glasaju za njega.

Đorđe Vuković za Danas problematizuje tezu i argumente na koje se oslanja opozicija u pozivima građanima da u što većem broju izađu na izbore, računajući sa izvesnošću da bi oni koji inače ne izlaze na izbore, dali glas njima a ne Aleksandru Vučiću.

- Istina je da povećana izlaznost povećava i broj neophodnih glasova za pobedu Vučića u prvom krugu, ali ko opoziciji garantuje da ljudi koji ne izlaze na izbore su njihovi - opozicioni glasači? Mi to nemamo ni u jednom istraživanju, da oni koji inače ne glasaju, da bi u slučaju izlaska na izbore u najvećem broju glasali protiv Vučića - zaključuje Vuković za naš list.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Oni koji ne osvoje najmanje jedan odsto glasova moraju da vrate sav novac dobijen iz budžeta * Nenadić: Za kandidate je ipak najveći problem što novac dolazi tek na kraju kampanje, tako da su izrazito privilegovani kandidati koji dolaze iz parlamentarnih stranaka

Da bi pojedinac postao predsednički kandidat neophodno mu je oko 27 miliona dinara, ako se za poređenje uzmu prošli izbori za predsednika 2012.

 

Procedura i računica kaže da je potencijalnom kandidatu na predsedničkim izborima neophodno da spremi 26,7 miliona dinara kao zalog za novac koji će dobiti od države, a uz to i najmanje oko pola miliona dinara da bi sakupio i overio 10.000 neophodnih potpisa za kandidaturu, ako overa potpisa bude koštala 50 dinara kao na prošlim izborima, Iskustvo pokazuje da mnogi kandidati sakupe i više od propisanih 10.000 potpisa u slučaju da dođe do problema i neki potpis ne budu validni.

Iz državnog budžeta za održavanje redovnih predsedničkih izbora izdvojeno je 641.760 miliona dinara odnosno oko 5,2 miliona evra. Polovina te sume raspoređuje se u jednakim iznosima predlagačima kandidata, koji su dali izjavu da će koristiti sredstva, dok se preostala polovina dodeljuje predlagaču kandidata koji je osvojio mandat ili kandidatima koji uđu u drugi krug. Novac bi prema pravilima trebalo da bude uplaćen predlagačima kandidata u roku od pet dana od dana utvrđivanja konačne liste kandidata.

To znači da će polovinu sume od oko 2,6 miliona evra biti podeljena na jednake delove svim prijavljenim kandidatima, a druga polovina se daje onoj dvojici kandidata koji prođu u drugi krug. Ali ako ne bude drugog kruga, pobednik u prvom izbornom krugu dobija ceo taj iznos odnosno 347 miliona dinara, ili 2,6 miliona evra.

Na prošlim predsedničkim izborima učestvovalo je 12 kandidata. Ako i sada bude toliko, svi oni moraju da pripreme jemstvo od 26,7 miliona dinara kako bi uopšte dobili novac od države. Ukoliko potencijalni kandidati nemaju toliko novca, mogu uzeti bankarske garancije, založiti nekretnine ili državne hartije od vrednosti. Za dobijanje novca potrebno je i da se prilikom podnošenja predloga predsedničkog kandidata Republičkoj izbornoj komisiji preda i izjava da predlagač želi da koristi novac iz državnog budžeta. RIK sakuplja izjave i prosleđuje ih Ministarstvu finansija koje se bavi obračunavanjem i transferom tih para. Spisak onih koji žele državne pare šalje se i Agenciji za borbu protiv korupcije koja bi trebalo da prati i kontroliše troškove izborne kampanje.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da prvi problem sa dodelom budžetskog novca za kampanju jeste to što je proizvoljno određen na sadašnjem nivou.

- Kada je pisan Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, nije bila jasna ideja šta je svrha tih davanja, a to bi moralo da bude jasno u startu. Na primer, da odredimo da će se iz budžeta izdvojiti onoliko sredstava koliko je potrebno za minimalni obim predstavljanja u kampanji - određeni broj bilborda, reklama u medijima i slično, da se onda upravo ta suma dodeli svakom predlagaču kandidata i da se tako obezbedi elementarna ravnopravnost. Umesto toga, imamo sistem u kojem suma koju kandidati dobijaju zavisi od toga koliko će ih se pojaviti na izborima, što je van svake logike. Tako, ako ih bude 20, dobiće po 16 miliona, ako ih bude 12, po 26, a troškovi su im isti. Za kandidate je ipak najveći problem što novac dolazi tek na kraju kampanje, tako da su izrazito privilegovani kandidati koji dolaze iz parlamentarnih stranaka, koje i van kampanje dobijaju budžetski novac, a posebno one najveće - objašnjava Nenadić.

Kandidati koji ne osvoje najmanje jedan odsto glasova moraju da vrate sav novac dobijen iz budžeta.

Poseban račun
Obaveza svakog kandidata u kampanji je da ima poseban račun i da sav novac koji prikuplja i troši, a koji po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti može biti iz javnih i iz privatnih izvora, ide preko tog računa.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sa kim i na koji način komuniciraju predizborni spotovi koji su se pojavili na društvenim mrežama i šta su njihove poruke? Dok su mišljenja građana podeljena, struka kaže da je pred nama kampanja za koju se i pre početka izdvaja mnogo novca i koja će biti sve agresivnija.

Izbori se bliže iako još nema datuma održavanja - nagoveštavaju spotovi predsedničkih kandidata. Tek retki ih nisu primetili na društvenim mrežama, a najveći broj građana komentariše samo jedan - spot Aleksandra Vučića.

"Dolazim iz dijaspore i to gledam malo drugačijim očima nego ovi žitelji ovde. Ja mislim da je ok, da je baš dao jednu divnu poruku", jedno je od mišljenja.

"Izbegavam namerno, svesno da ih ne vidim jer mi je muka od tih stvari više", Beograđanka.

Drugi sugrađanin objašnjava da spot "baš tragično izgleda i nekulturno." "Sačuvaj me Bože i spotova i današnjeg stanja!", dodaje on.

"U ovoj zemlji sistem i institucije su prilično ugrožene, institucija gotovo i nema. Stvara se jedan štimung, jedna društvena atmosfera da upravo bude ovako kako poručuje spot - jedan čovek jedan vođa!", objašnjava Božidar Andrejić.

Dodaje i da je upadljivo prisustvo Vuka Jeremića na društvenim mrežama.

"Vidim ja da je to jako rašireno. Onomad sam slučajno nešto gledao, neke podatke za trimer za travu, pa iskoči je li i tu, i na najneočekivanijim mestima", kaže Andrejić.

Stručnjak za komunikacije Igor Avžner smatra da budući predsednički kandidat Saša Janković kampanju nije započeo adekvatno.

"Mislim da on neće imati dovoljno vremena, da nadoknadi to što je na startu potrčao malo sporije, jer ovo nije trka na 42 kilometra. Ovo je trka na 400 metara", kaže Avžner.

Avžner naglašava da već objavljeni spotovi pored poruka koje šalju otvaraju još neka pitanja.

"Vidi se da su do sada veliki novci uloženi u to, jer ovakvi spotovi niti se rade za jedan dan, niti koštaju malo, tako da se postavlja pitanje odakle kandidatima sada, pre nego što su raspisani izbori, toliki novac za investicije", pita Avžner.

Dok Andrejić smatra da je u javnosti dominantna tehnika zastrašivanja protivničkim kandidatima, Avžner je mišljenja da je građanima verbalne agresije dosta. Agresivnosti će pak, kaže, biti u broju pojavljivanja spotova koji diktira jedino novac.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković rekla je da će sledeće nedelje biti doneta odluka o tome da li će uz redovne predsedničke izbore biti održani i prevremeni parlamentarni izbori.

Upitana da li će predsednički izbori biti raspisani do 3. marta, do kada je zakonski rok, Gojković je u Dnevniku rekla da će oni biti raspisani uz poštovanje Ustava, u zakonskom roku.

Prema njenim rečima, predsednik Vlade Aleksandar Vućič je u nedavnom intervjuu na RTS-u najavio mogućnost da budu raspisani i prevremeni parlamentarni izbori.

"Sačekali smo da većina stranka kaže ko će im biti kandidati, premijer je nedavno najavio da postoji mogućnost da budu raspisani i preveremeni parlamentarni izbori. Treba sačekati još nekoliko dana da čujemo sve važne političke činioce, stranke i lidere i da se odluči na koje će izbore Srbija sve izaći", rekla je ona.

Dodaje da će na odluku uticati stavovi vladajuće koalicije, ali i opozicije, za koju kaže da je jedan dan za a drugi protiv parlamentarnih izbora. Uvažiće se, kaže, i mišljena građana i javnog mnjenja.

Gojković je navela da će dužina kampanje zavisiti od toga da li je reč o predsedničkim ili parlamentarnim izborima.

"Predsednički kampanja je ograničena na 30 do 60 dana, dok su rokovi za republičke izbore drugačiji", rekla je ona.

Upitana da li Vučić ima podršku svih 102 poslanika SNS u Skupštini Srbije, Gojković je navela da je ona jednoglasna.

"One koji su prognozirali i radovali se raskolu SNS moramo da razočaramo... pomogli su nam da budemo još jači", dodala je ona.

Gojković je rekla da više ništa ne očekuje od predsednika Srbije Tomislava Nikolića i da ga na Glavnom odboru SNS, u čijem je rukovodstvu i Maja Gojković, "niko nije pomenuo".

"Bili smo fokusirani na to šta je bitno za građane, za Srbiju, da se Aleksandar Vučič kandiduje i da bude izabran za predsednika", rekla je Gojković.

Dodala je da se vrše pripreme za redovno prolećno zasedanje Skupštine, koje bi trebalo da počne 1. marta, ako ne budu raspisani vanredni parlmenarni izbori.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pokret “Dosta je bilo” je zbog svog jasnog programa i doslednosti principima postao lider opozicije po podršci koju mu građani daju. Podrška stabilno raste. Od izbora do danas je više nego udvostručena. Iscrpeli smo potencijal volonterskog pokreta i želimo da budemo više od protesta protiv trulog sistema. Prerastamo u stranku sa ciljem da pobedimo na izborima, promenimo Srbiju i napravimo zdrav sistema, a za to je potrebno 10 000 potpisa građana i građanki Srbije.

Od srede, 18. januara, do petka, 20. januara, građani/ke Sombora takođe će moći da potpisom podrže osnivanje stranke. Izjavu o podršci osnivanja stranke, možete da potpišete u novim prostorijama Pokreta, koje se nalaze u Gradskoj kući, Trg svetog Trojstva, u Somboru, na prvom spratu, kancelarija broj 22, (pored kancelarija Somborskih novina) od 12 do 18 časova u toku navedena tri dana. Dovoljno je sa sobom da ponesete ličnu kartu. Napominjemo, da sa potpisom podrške osnivanju stranke „Dosta je bilo“ ne postajte automatski i član. Izjavu mogu da potpišu svi punoletni građani Srbije.

Objavljeno u Politika
Strana 1 od 5

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top