Ministarstvo privrede Srbije objavilo je novi javni poziv za prikupljanje ponuda za kupovinu 75% kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora po početnoj ceni od 540.581 EUR.

Procenjena vrednost kapitala koji se nudi na prodaju bila je 1,08 mil EUR na kraju prošle godine, koliko je iznosila početna cena na prethodnom javnom pozivu, ali nije stigla nijedna ponuda, pa je prodaja proglašena neuspešnom.

Prijave za učešće u postupku nadmetanja za Betonjerku mogu da se dostave do 6. novembra do 15 časova, a otvaranje ponuda je 8. novembra u 12 časova u prostorijama Ministarstva privrede.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika. To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 mil EUR, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Više informacija o tenderu pogledajte OVDE.

Izvor: ekapija

Objavljeno u Somborske vesti

Nova ponuda kompanije "Batagon" za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor. Ovo je četvrta ponuda švajcarske kompanije. Odlučuju poverioci

ŠVAJCARSKA kompanija "Batagon internešnal" AG ne odustaje od kupovine Fabrike akumulatora Sombor (FAS), pa je tako dala novu četvrtu ponudu za preuzimanje vlasništva nad Fabrikom akumulatora "Sombor".


Prema rečima Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika u FAS, nova poboljšana ponuda za njega je vrlo povoljna."Batagon" nudi šest miliona evra za kupovinu ove čuvene firme, sa poznatim brendom "Blek hors". On dodaje da je švajcarska kompanija ponudu uputila u predviđenom roku, i da je u odnosu na prethodnu veća za 950.000 evra.

Ljubović je o svemu obavestio Odbor poverilaca, i očekuje da će oni odluku doneti tokom narednih dana.

Naime, Odbor poverilaca je odbio prethodne tri ponude kompanije iz Švajcarske."Batagon internešnal" AG je na javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS nastupio sa 3,5 miliona evra, da bi potom, početkom avgusta, ponudu "popravili" na 4,5 miliona. Prethodnu odbijenicu dobili su za iznos od 5.050.000 evra.

Inače, procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57 miliona evra. Ta cena je niža od polovine procenjene vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala cena.

BOGIĆEVIĆ

FABRIKA akumulatora Sombor je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB" vlasnika Miroslava Bogićevića, a 2015. godine je zbog finansijske blokade od 36 miliona evra proglašen stečaj.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinu Apatin 14. septembra je posetila delagacija privrednika iz Rusije, koju je primio predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić sa svojim saradnicima.Škrbić je gostima poželeo dobrodošlicu u Apatin i istakao da opština ima mnogo toga da ponudi kao i da je Slobodna zona velika prednost i prilika za investiranje.

Prezentaciju slobodnih zona Srbije, kao i slobodne zone u Apatinu održali su Vidak Tomić, savetnik u upravi za slobodne zone Srbije, Maja Kuridža vd direktora Slobodne zone Apatin, Đorđe Vignjević pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu i Vlado Sabadoš direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor. Škrbić je gostima poželeo dobrodošlicu u Apatin i rekao da naša opština ima mnogo toga da ponudi kao i da je Slobodna zona velika prednost i prilika za investiranje.

Prezentaciju slobodnih zona Srbije, kao i slobodne zone u Apatinu održali su Vidak Tomić, savetnik u upravi za slobodne zone Srbije, Maja Kuridža vd direktora Slobodne zone Apatin, Đorđe Vignjević pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu i Vlado Sabadoš direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor.Gosti su nakon prezentacije diskutovali i postavljali pitanja svojim domaćinima, a nakon završetka sastanka otišli su u obilazak Apatina i slobodne zone.

Objavljeno u Apatin

Privredna aktivnost u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bila je znatno usporena, pa je privredni rast bio samo 1,2 odsto, dok su stare članice EU imale 2,3 odsto, a nove 4,1 odsto, rekao je urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

"Niži rast od Srbije imale su samo tri zemlje, politički nestabilna Makedonija, Grčka i Švajcarska"
Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rekao da su susedne zemlje u tom periodu imale rast od 3,2 odsto.

Dodao je da su uzroci usporavanja privrede u "sistemskim slabostima", pre svega u kvalitetu upravljanja javnim preduzećima, među kojima je i Elektroprivreda Srbije, kao i zbog nepovoljnog privrednog ambijenta. "Bez problema u EPS-u privredni rast bi bio dva odsto, što je i dalje manje nego u evropskim zemljama", ocenio je Arsić.

U narednim kvartalima se, prema njegovim rečima, očekuje oporavak privrede, pre svega visok rast prerađivačke industrije i stabilizacija proizvodnje u EPS-u, kao i oporavak građevinske sezone i pozitivni trendovi u sektoru usluga.

On je istakao da ove godine očekuje privredni rast od 2,5 do tri odsto.

On je istakao da su statistički podaci o visokom rastu zaposlenosti, a istovremeno padu privredne aktivnosti, paradoks koji ukazuje da kvalitet podataka nije dobar.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnik grada Podgorica pomoćnik sekretara za razvoj preduzetništva Vladimir Pavićevć, predstavnici Montenegro Biznis Alijanse (MBA): izvršni direktor Zoran Vulević i menadžer Milan Dragić, posetili su Regionalnu privrednu komoru Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor.

Predstavnike privrednika Crne Gore primio je vd. Direktor Zoran Bulatović sa saradnicima. Zaključeno je da postoji dosta prostora za razvijanje saradnje privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga i privrednika Crne Gore.

Ovo je prvi inicijalni sastanak, naglasili su učesnici, koji će se nastaviti već tokom jeseni na danima Vojvodine u Podgorici, kao i organizacijom B2B susreta.

Objavljeno u Somborske vesti

U Zapadnobačkom okrugu od početka godine najviše se izvozio i uvozio tekstil, a ukupan rast spoljnotrgovinskog robnog prometa do maja ove godine iznosio je 158 miliona evra u okrugu. Taj podatak predstavlja povećanje od 11,56 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor. Jedan od najvećih proizvođača i izvoznika trikotažnog materijala je apatinska fabrika "Fleš Srb".

U apatinskoj fabrici "Fleš Srb" mesečno se proizvede oko 200.000 kilograma najkvalitetnijeg trikotažnog materijala, koji se izvozi širom Evrope i plasira na tržište Rusije.

"Vlada Srbije je pomogla sa izvesnim sredstvima po zaposlenoj osobi, a investitori su ovde pronašli dobar privredni ambijent. Zaposleni su se pokazali kao veoma dobri i savesni radnici. Repromaterijal nabavljamo iz celog sveta, a za sada izvozimo u zemlje širom Evrope i širimo se na tržište Rusije", navodi direktor preduzeća "Fleš Srb" Nebojša Stanivuk.

U apatinskoj fabrici za tkanje, bojenje i doradu tekstila je zaposleno 180 radnika, a Svetlana Barbulj je jedna od onih koja je nakon mnogih poslova konačno našla onaj u struci.

"Ranije sam radila neke druge poslove i dugo sam čekala da se zaposlim u struci. U ovoj fabrici mi je pružena šansa da po prvi put radim, pokažem znanje iz hemije i usavršim ga. Plata je redovna, a uslovi za rad su odlični", kaže laborant u fabrici "Flaš Srb" Svetlana Barbulj.

Do maja ove godine, u Zapadanobačkom okrugu je najviše robe uvezeno iz Italije, u vrednosti 35,31 milion evra, dok je izvoz iznosio skoro 59 miliona evra. Najzastupljeniji je uvoz i izvoz tekstila.

"U našem okrugu najviše uvozi i izvozi tekstilna industrija, zatim prehrambena i hemijska industrija. Zbog velikih proizvođača, koji zapošljavaju značajan broj radne snage, kao najveće uvoznike i izvoznike možemo izdvojiti kompanije iz oblasti tekstilne industrije "Fiorano" Sombor i novija fabrika "Fleš Srb" Apatin", navodi samostalni stručni saradnik u RPK Sombor Mihajlo Maćuš.

"Od 2014. godine imamo konstantno povećanje spoljnotrgovinskog prometa i suficita, kao posledice povećanja razmene roba i dobrog privrednog ambijenta. Kao parametar tog rasta, na primer samo tokom 2016. godine imali smo razmenu od 468 miliona evra, od čega je bilo 305 miliona u izvozu, a 160 miliona u uvozu. Tada je suficit bio 143 miliona evra, što realno pokazuje da imamo tendenciju rasta i stvari idu u pravcu koji je definisala Vlada Srbije. U odnosu na prva četiri meseca 2016. godine, kada je za prva četiri meseca razmena sa inostranstvom iznosila 142 miliona evra, za isti period u 2017. godini je razmena sa inostranstvom povećana na 158 miliona evra", objašnjava v.d. direktor RPK Sombor Zoran Bulatović.

Prema podacima RPK Sombor, pored toga što je najviše izvezeno proizvoda tekstilne industrije, izvoze se i proizvodi plastičnih masa, kaučuka i žitarica.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Privreda Zapadnobačkog upravnog okruga u periodu januar – april 2017. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 158,86 miliona €, od čega 94,56 miliona € u izvozu, a 64,3 milion €u uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom je 47,06 %, a ostvareni suficit iznosi 30,26 miliona €.

Suficit je ostvaren u svim opštinama Regiona ( najveći u Kuli 15,6 miliona €),sem u Opštini Apatin gde je ostvaren deficit 782 hiljada €. Najviše je robe izvezeno u Italiju – 21,5 miliona €, Bosnu i Hercegovinu – 14,9 miliona Španiju – 12,7 miliona €€; a najviše je uvezeno iz Italije – 12,46 miliona €, Mađarske – 7,2 miliona €te Bosne i Hercegovine 4,9 miliona €.

Najviše izvoza kao i uvoza ostvareno je kupoprodajom, potom oplemenjivanjem i poslovima nakon oplemenjivanja kao i ostalim oblicima spoljnotrgovinskog posla.

Objavljeno u Somborske vesti

Oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na konferenciji za novinare.

 

Kako je rečeno, proizvodi koji nose ovaj logo su od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije", naglasio je Nedimović.

Oznaku "Srpski kvalitet" od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa "Domaćom mesnatom slaninom", "Selection pašteta sa komadićima mesa", "Selection pašteta sa dimljenom slaninom" i "Domaća sarma", zatim, Industrija mesa Topola sa "Ljutim kulenom" i „Izletničkom salamom", kao i kompanija Zlatiborac sa "Kraljevskom salamom" i "Pilećom delikates salamom".

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

"Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina", kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake "Srpski kvalitet", prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Nedimović je rekao i da je ova akcija, "savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji", izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.
„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji. Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnici pokrajinske i lokalne vlasti danas su na okruglom stolu u Odžacima sa privrednicima razgovarali na temu razvoja, potencijala i problema privrede u opštini, kao i njihovoj ulozi u razvoju privrede na lokalu.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević rekao je u izjavi novinarima pre početka okruglog stola da je ovaj skup dobra prilika da se u susretu sa privrednicima čuje šta oni trenutno rade, koje nove programe razvijaju, ali i koji su njihovi problemi u radu, kako bi ih zajednički rešavali.

- Dobra je prilika i da mi iz Pokrajinske vlade predstavimo mere za podsticanje svih vidova privrednih delatnosti. U 2017. godini u pokrajinskom budžetu su predviđena značajna sredstva za podsticaj razvoja privrede, poljoprivrede, turizma i usluga. Prilika je i da u razgovoru sa privrednicima procenimo koje bi to još mere mogle biti usvojene kako bi im se olakšao rad – izjavio je Milićević.

Istakavši da je brži ekonomski razvoj najvažniji prioritet u radu Pokrajinske vlade, Milićević je rekao da je najvažnija vest koju će danas saopštiti u Odžacima to da je Pokrajinska vlada radi podrške privrednicima formirala Razvojnu agenciju Vojvodine.

- Sa ciljem da direktno subvencioniše nove proizvodne pogone, nova radna mesta, bespovratnim sredstvima kroz vrlo jasne definisane kriterijume kroz koje će se sredstva dodeljivati, ali i kroz vrlo jasno definisane instrumente obezbeđenja od strane privrede za povlačenje ovih podsticajnih sredstava – kazao je potpredsednik Pokrajinske vlade.

Milićević je na okruglom stolu rekao da je jedan od strateških ciljeva Pokrajinske vlade ravnomeran regionalni razvoj i da će se u okviru tog cilja raditi na tome da svaka lokalna samouprava u Vojvodini ima opremljenu bar jednu radnu ili industrijsku zonu.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić je izjavio da Sekretarijat kome je on na čelu aktivno učestvuje sa predstavnicima lokalne samouprave u pripremi i realizaciji projekata finansiranih iz međunarodnih fondova.

- Pored projekata finansiranih iz međunarodnih fondova, Pokrajinski sekretarijat će u narednih par meseci finansirati pripremu projekata, odnosno pripremu projektno tehničke dokumentacije, izradu studija i analiza za projekte koji su razvojnog karaktera i imaće direktan uticaj na razvoj privrednih aktivnosti – kazao je Bjelić.

Jedan od domaćina okruglog stola bila je potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar. Ona je u odgovoru na novinarsko pitanje vezano za rešavanje problema u “Hipolu” i “Poljostroju”, navela da je optimista kada je reč o daljoj sudbini tih odžačkih firmi.

- Finansijsko stanje “Hipola” je odlično. Svi problemi koje oni imaju i koji su izazvali trenutno stanje stečajnog postupka potiču iz raskinute privatizacije iz 2007. godine. Što se tiče “Poljostroja” za koji je proglašen bankrot, mogu da kažem da su za tu firmu zainteresovane ozbiljne kompanije, isto se odnosi i na “Hipol”, tako da u brzom vremenskom periodu koji je pred nama očekujem dolazak i tih investitora koji će preuzeti te dve kompanije – rekla je Sedlar.

I dok se pomenute firme nalaze u problemima zbog dugovanja zaostalih iz vremena privatizacije, “Magna” je sa preko 1.200 radnika uzdanica odžačke privrede. Ta svetska kompanija u oblasti automobilske industrije u Odžacima je napravila fabriku na prostoru novoizgrađene radne zone, a u maju će otvoriti i novi pogon pored postojećeg.

Predsednica Privremenog organa opštine Odžaci Latinka Vasiljković najavljuje i opremanje radne zone u Karavukovu, a sve u cilju privlačenja novih investitora. Ona kaže da lokalna samouprava želi da bude servis privrednika koji će pratiti njihove potrebe.

- Infrastrukturnim opremanjem radne zone u Odžacima postavljeni su dobri temelji za privlačenje novih investitora. Kao lokalna samouprava želimo i da pokažemo da smo dobar partner našim privrednicima, malim i srednjim preduzećima, koji treba da budu nosioci razvoja opštine – rekla je Vasiljković.

U radu okruglog stola učestvovali su i direktor Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović, kao i Radomirka Žiža iz Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Skupu su pored predstavnika najvećih kompanija iz opštine Odžaci, koje i zapošljavaju najviše radnika, prisustvovali i mali privrednici, preduzetnici i poljoprivredni proizvođači. Svi oni očekuju da im se obezbede uslovi za lakše poslovanje.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Velike investicije ne stižu na zapad Bačke

U poslednjih nekoliko godina u Zapadnoj Bačkoj nema novih stranih investicija. Mnoge poznate fabrike su bankrotirale. Ali, otvaraju se male privatne firme.
Pogon Magne u Odžacima jedina je velika strana investicija u Zapadnobačkom okrugu u poslednjih pet godina.

Ova kompanija uz somborski Fjorano beleži i stalan rasta zaposlenih. Zadovoljni su poslovnim ambijentom i uspevaju da zadovolje potrebe svetske auto industrije za nav lakama za sedišta.

"Mi smo krenuli 2012. godine sa 100 ljudi i onda smo svake godine duplirali. Stigli smo 2015. do 800 zaposlenih, a već prošle godine smo prešli hiljadu zaposlenih. Mi ćemo tako nastaviti sa rastom i planiramo još da zaposlimo 500 radnika", kaže Miro Vidošević, direktor pogona Magna u Odžacima.

Za razliku od Magne, najveći srpski proizvođač obuće Boreli je bankrotirao. Veliki dugovi i nerešena pitanja sukcesije sa Hrvatskom su ostavili bez posla više od 250 radnika.

Sličnu sudbinu doživeo je i odžački Poljlostroj bez obzira što godišnje zarađuje 800.000 evra, izvozi servisira sve obaveze. Dugovi od 10 miliona evra koje je ostavio Mile Jerković gase fabriiku osnovanu 1950, a 45 radnika šalju na biro.

Država nije učinila ništa da sačuva ova radna mesta.

"Ako budemo imali sreće da se pojavi pravi kupac koji je zainteresovan za ovu našu proizvodnju i eventualno neku svoju, to bi bila neka šansa da preživimo", kaže Slavko Drobac, tehnički direktor Poljostroja.

U Regionalnoj privrednoj komori kažu da bez obzira što nema direktnih stranih investicija poslednjih nekoliko godina, na teritoriji okruga beleže rasta broja novih pravnih subjekata.

"Interesantno da smo u 2013. imali veći broj otvorenih privrednih društava, ali smo imali i veći broj zatvaranja. Tako da smo sada u situaciji da smo ipak imali trend rasta aktivnih privrednih društava. Sada ih 2.076, za razliku od 2013, kada je bilo 1.915 privrednih društava", navodi Zoran Bulatović, vd. direktora RPK Sombor.

A kada je reč o platama, najveću neto zaradu u decembru prošle godine imali su zaposleni u Apatinu i iznosila je 45.879 dinara, dok su najmanje zarađivali Somborci, 36.750, što je skoro 10.000 dinara ispod republičkog proseka.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Po rezultatima istraživanja o stavovima privrednika u sivoj zoni, koje je sproveo Ipsos strategic marketing, većina privrednika u Srbiji, oko 68 odsto, smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana i uvereni su da 29 odsto firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni.

Takođe, većina predstavnika preduzeća ističe da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji loši ili osrednji.

Prema oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika.

U istraživanju se navodi i da tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije.

Ocenjeno je i da nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi - 61 odsto ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju, smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Željko Ožegović istakao je da kampanja protiv sive ekonomije i nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" već daju efekte.

Dodao je da je procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa u februaru ove godine smanjen je sa 40 odsto na 32 odsto, u odnosu na isti mesec prošle, a čak 26,6 odsto skočio je procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa.

Rekao je da je do sada poslato 2,8 miliona koverata, što je oko 28 miliona računa, što je doprinelo budžetu Srbije sa 2,5 miliona evra.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić izjavila je da je mogućnost slanja kartičnih slipova u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" važan segment u promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju transparentnosti transakcija u maloprodaji, i da je nagradnu igru podržala ta kompanija.

Ona je predstavila istraživanje stavova građana Srbije prema sivoj ekonomiji i navela da čak 95 odsto njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

"Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82 odsto građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problem", rekla je Ristić.

Takođe, kako je navela, čak 90 odsto smatra da uticaj na smanjenje sive ekonomije ima samo Vlada Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Somboru je danas (23. februar 2017. godine) održana sednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, ispred Grada domaćina i kao član UO istakla je da je Sombor kao lokalna samouprava već dugi niz godina član NALED –a, te da postoje velike prednosti članstva Grada Sombora u ovakvoj oraganizaciji.

„Smatram da su izuzetno važni reformatorski ciljevi i ciljevi u oblasti ekonomskog razvoja koje NALED kao organizacija ima i koji su značajno doprineli i da se stavovi ministarstava i Vlade Republike Srbije realizuju u saradnji sa ovom organizacijom, a na osnovu postavljenih ciljeva i ostvarenih rezultata NALED-a. Prošle godine smo, što na neki način možemo pripisati zasluzi NALED-a, a u saradnji sa ministarstvima, uspeli da uspostavimo elektronsku građevinsku dozvolu, ubrzali procedure administrativnih postupaka. Postoje i druge incijative za koje smatramo da će za lokalnu samoupravu biti važne, a to je da postane javni servis dostupan građanima. Na taj način će se ubrzati i olakšati kako privredni i ekonomski razvoj, tako i život građana“, istakla je pre početka sednice Golubović i dodala da će se sa članovima UO NALED-a sastati i nekoliko somborskih privrednika, a sve u svrhu povezivanja kako lokalne samouprave sa privredom - tako i sa organizacijama koje rade u cilju ekonomskog razvoja.

Predsednik UO NALED- a Goran Kovačević je naveo da je osnovni zadatak ove nevladine organizacija da pomogne da se stvore što bolji uslovi za privređivanje.

„Smatramo da budućnost ove zemlje jeste u privrednom razvoju. Dobro je što su članovi NALED-a i nevladine i privredne organizacije, kao i lokalne samouprave. Želimo da obiđemo Srbiju, da vidimo loklane prilike, da pomognemo onoliko koliko možemo“, kazao je Kovačević i zahvalio se gradonačelnici Sombora na organizaciji sastanka Upravnog odbora. Kovačević se gradonačelnici Sombora zahvalio i na „ozbiljnom predanom učešću u zajedničkim poslovima“.golu

„Pre svega zato što još uvek u našoj zemlji postoji jedno zaziranje od javnog posla u smislu da ljudi nisu sigurni da li će baš njihove aktivnosti biti dovoljno dobre i da li će imati neke rezultate. Zbog toga nam je izuzetno bitno da imamo dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, jer bez saradnje sa lokalnih samouprava i privrede nećemo imati nikakav dugoročni rezultat“, istakao je Kovačević.

Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a govorila je o internom finansijskom izveštaju za 2016. godinu, planu rada i kalendaru aktivnosti u 2017. godini.

Kao najznačajniji rezultati i doprinos reformama u 2016. godini navedeni su: uvođenje e-dozvole u Srbiji – od 53.000 zahteva rešeno je 95 odsto, od kojih 80 odsto pozitivno.

Drugi po značaju je doprinos unapređenju konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima – skok na 47 poziciju Doing Business liste za 2017. godinu, kao i napredak od 103 mesta u oblasti građevinskih dozvola.

Značajni rezultati su ostvareni i u suzbijanju sive zone, unapređenju zakona o državnom premeru i katastru, stečaju i u drugim oblastima.

U 2017. godini planovi rada su razvrstani po prioritetima. Prvi prioritet je regulatorna reforma i to pre svega reforma građevinskih dozvola (postoji inicijativa za reformom katastra i projekti obuke za e-dozvole, kol centar i unapređenje podzakonskih akata), E-uprava siva ekonomija i drugo.

Drugi prioritet kojem će se posvetiti NALED jeste lokalni razvoj i treći se odnosi na rad na rastu organizacije, odnosno razvoju članstva. Rečeno je da ova organizacija trenutno ima 280 članova, a cilj je da do kraja 2017. godine ima 300 članova.

Sednici UO NALED-a prisustvovali su potpredsednici UO: Dragana Čukić, ispred Udruženja inženjera konsultanata Srbije, Stanka Pejanović, generalna direktorka kompanije „Gorenje“ i Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, kao i članovi Aleksandar Ružević, generalni direktor Koka Kola Srbija i Dejvid Litgo, predsedavajući etičkog komiteta.

Objavljeno u Somborske vesti

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i PKS - RPK SO organizuju okrugli sto povodom primene novog Zakona o izvršenju i obezbedjenju. Sastanak će se održati 23.02.2017. godine sa početkom u 12 časova u prostorijama Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor, Venac Stepe Stepanovića 30.

Najznačajnije novine i rešenja sadržana u novom Zakonu o izvršenju i obezbedjenju prezentovaće gdja. Biljana Perić, sudija Privrednog suda u Somboru, gdja. Aleksandra Trešnjev, predsednik Komore izvršitelja, gospodja Dragana Stanojević, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, gospodin Dejan Vuković, advokat i partner u advokatskoj kancelariji "Vuković i partneri" i predstavnik Erstebank a.d. Novi Sad.

Zainteresovani svoje prisustvo trebaju potvrditi putem telefona 420-780 ili elektronskim putem Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Poziv i Agenda

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 23 januar 2017 00:00

Ekonomske diplomate ponovo od marta?

Nove ekonomske diplomate Srbije mogle bi već od marta da krenu put 15 ključnih svetskih centara kako bi promovisale srpsku privredu i privukle strane investitore, pišu Večernje novosti

Prema navodima lista, planirano je da se mreža ekonomske diplomatije ograniči na prioritetna tržišta, a da se atašeima zadaju minimalni iznosi investicija koje moraju da privuku ili da se u suprotnom vrate u Srbiju.

Ekonomski atašei predstavljaće deo sistema Ministarstva spoljnih poslova, a prema rečima ministra Ivice Dačića, u narednim mesecima biće uspostavljen pravni okvir i definisana mreža ekonomske diplomatije.

Dodaje se da radnu grupu koja treba da definiše novi model privredne promocije Srbije predvodi ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić, a da su u projekat uključeni i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, Privredna komora Srbije, ali i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Juče je u velikoj sali SO Apatin, predsednik opštine Radivoj Sekulić, primio privrednike iz apatinske opštine u cilju konstruktivnog razgovora i dogovora o saradnji lokalne samouprave i apatinskih privrednika u sferi poslovanja i otvaranja novih radnih mesta. Sekulić je pozvao privrednike da iznesu probleme sa kojima se suočavaju i ponudio usku saradnju u smislu pružanja obostrane pomoći radi njihovog boljeg poslovanja i otvaranja novih radnih mesta u našoj opštini.

Privrednici su izneli svoje probleme sa kojima se suočavaju, od visine poreza na imovinu i prihod, do komplikacija oko zapošljavanja novih radnika, a njihov zajednički stav sa lokalnom samoupravom je da treba urgentno doći do rešenja kako smanjiti broj nezaposlenih, obzirom da je procenat nezaposlenih u našoj opštini čak 42 % i poboljšati poslovanje malih i srednjih preduzeća, a to će biti i glavna tema narednog sastanka, u vezi kojeg je predsednik Sekulić dodao da su vrata lokalne samouprave za sve privrednike uvek otvorena za obostranu saradnju.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i stanovništva u Srbiji na kraju novembra 2016. godine iznosili su oko 2.152 milijarde dinara, što je 2,9 odsto manje nego u oktobru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Krediti preduzećima iznosili su oko 1.313 milijardi dinara i za 5,1 odsto su manji nego mesec dana ranije.

Ukupne pozajmice građana uvećane su za 0,8 odsto, na oko 791 milijardu dinara, a toliko su povećani i krediti preduzetnicima, na oko 47,2 milijardi dinara.

Među kreditima za stanovništvo najveći rast je bio zajmova za refinansiranje, 2,9 odsto, dok su gotovinski krediti uvećani za 0,9 odsto. U padu su bili potrošački krediti za 0,8 odsto.

Na kraju novembra kasnila je otplata 11,5 odsto ukupnih kredita, što je 0,3 odsto više nego u oktobru. Udeo pozajmica pravnih lica koji kasne u otplati povećan je sa 13,3 na 13,9 odsto.

Kašnjenje preduzetnika u otplati kredita smanjeno je sa 15,8 na 15,5 odsto, a kašnjenje stanovništva ostalo je na istom novou od 7,1 odsto.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 23 decembar 2016 00:00

Usvojen predlog budžeta

Skupština Grada Sombora usvojila je juče Predlog budžeta za 2017. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 2.863.087.000, a rashodi 2.861.587.000 hiljada dinara. Budžetski suficit iznosi milion i petsto hiljada dinara.

Pre izglasavanja Predloga budžeta Grada Sombora za narednu godinu Sava Dojić, gradski većnik za privredu i finansije istakao je da je budžet razvojni što će biti prioritet.

"U strukturi procenjenih prihoda za narednu budžetsku godinu najveći obuhvat zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade uz napomenu da će do povećanja naplate doći stvaranjem uslova za otvaranjem novih radnih mesta ali da je izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, nivo koji se opredeljuje na gradove umanjen sa 80 na 77 odsto. Polazeći od pretpostavke makroekonomske politike a definisane uputsvom Ministarstva finansija Republike Srbije procenjeno je da će obim prihoda iznositi 2 milijarde 676 miliona dinara", kaže Sava Dojić, većnik za privredu i finansije.

Polemika o budžetu trajala je oko dva sata, a odbornici opozicije istakli su da je predlog budžeta samo formalan i da nije na nivou koji zaslužuje skupština.

"U svim segmentima društvene nadgradnje i komunalne izgradnje su smanjenja osim u segmentu potrošnje. Samo za izvršni organ je povećanje budžeta oko 11 odsto i nas gradsko veće košta 26 miliona dinara", kaže Siniša Lazić, odbornik u skupštini grada.

"Nije realan i bojim se da je u meri 30 odsto preko onoga što bi bilo realno za narednu budžetsku godinu", kaže Srđan Marijanović, odbornik.

Pored budžeta grada za narednu godinu, odbornici su razmatrali i program poslovanja somborskih javnih komunalnih preduzeća kao i kadrovski plan Gradske uprave.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Regionalna privredna komora Sombor i Privredna komora Srbije pozivaju Vas na prezentaciju novog seta elektronskih usluga namenjenih privredi. Prezentacija će se održati u utorak 22.12.2016. godine sa početkom u 11h u sali RPK Sombor.

Dostupne e-usluge će doprineti efikasnijoj elektronskoj razmeni informacija, kao i lakšem savremenijem, jeftinijem i bržem poslovanju privrednika. Informacioni sistem obuhvata sledeće grupe usluga:

Potvrde, uverenja i mišljenja za poslovanje u Srbiji
Uvozno-izvozna dokumenta
Seftifikati EXCELLENT SME
Kompletna carinska tarifa
Privatno obezbedjenje.

Prezentaciju će održati gdja. Snežana Pešić iz Centra za usluge i posredovanje Privredne komore Srbije, koja će na praktičnom primeru provesti kroz proces podnošenja i dobijanja dokumenata.

Molimo sve zainteresovane da zbog ograničenog broja mesta prijave svoje učešće na brojeve telefona 025/420-780 ili 420-930 i putem e-mail adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Objavljeno u Somborske vesti

Privreda Zapadnobačkog upravnog okruga u periodu januar - septembar 2016. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 335,57 miliona evra, od čega 215 miliona evra u izvozu, a 120,57 miliona u uvozu, objavila je Regionalna privredna komora Sombor (RPK Sombor).

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,31 odsto, a ostvareni suficit iznosi 94,42 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

U svim opštinama regiona ostvaren je suficit, a najveći je u opštini Sombor (34,49 miliona evra).

Najviše robe iz okruga je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu (49,19 miliona evra), Italiju (42,49 miliona evra) i Španiju (22,89 miliona evra). Najviše robe je uvezeno iz Italije (27,82 miliona evra), Češke Republike (11,38 miliona evra) i Mađarske (11,35 miliona evra).

Najviše izvoza i uvoza ostvareno je kupoprodajom, oplemenjivanjem i poslovima nakon oplemenjivanja, navode iz RPK Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 26 oktobar 2016 00:00

Gradnja počinje u novembru

Početak godine koja je na izmaku je, makar po najavama, izgledao više nego optimistično kada je bio u pitanju oporavak odavno posrnule somborske privrede.

Ne samo da su najavljivani mega projekti kao što je dovođenje konglomerata kineskih investitora sa desetinama proizvodnih pogona u industrijskoj zoni, izgradnja proširenog novog proizvodno-distributivnog kompleksa u Somboru već postojećeg investitora, proizvođača obuće „Progeti“, već su počeli i radovi na izgradnji Kapitol parka, sličnog onima u Pančevu i Šapcu, u kojem bi svoje mesto pronašao i maloprodajni lanac „Lidl“.

Parcela namenjena glavnom investitoru, britanskoj „Posejdon grupi“, u rano proleće je raskrčena od urušenih objekata nekadašnje metalske industrije „Bane“ i tu se stalo, što je u ovdašnjoj javnosti protumačeno kao neispunjeno predizborno obećanje. Ipak, da se ozbiljno radi na nastavku ovog projekta, najavio je nedavni konkurs lanca „Lidl“, kojim su traženi menadžeri za njihove objekte u Srbiji, pa i u Somboru. Ova naznaka je dodatno osnažena i zvaničnim vestima iz Gradske uprave, po kojima bi radovi na izgradnji tržnog centra „Kapitol park Sombor” na placu kod autobuske stanice, mogla da počne već tokom novembra.

Grad Sombor je pre izvesnog vremena oko parcele predviđene za Kapitol park izgradio atmosfersku kanalizaciju, a rušenjem objekata „Baneta“ , tako dobijen prostor od 2,4 hektara je podeljen na tri parcele. Vlasnik dve parcele je beogradsko preduzeće „SBCP projekt” d.o.o, dok je treća parcela u vlasništvu „Lesnina XXXL” d.o.o. Prema dostupnim informacijama, na jednoj od parcela u vlasništvu „SBCP projekt” biće izgrađen objekat za „Lidl”, a na drugoj će biti građen dugo najavljivani tržni centar. Za jednu od parcela u vlasništvu beogradskog preduzeća Gradska uprava Grada Sombora, odnosno Odeljenje za komunalne poslove, izdalo je rešenje o građevinskoj dozvoli iz koje se vidi da će biti sagrađena dva objekta. U jednom će biti šest zasebnih prodajnih jedinica, a u drugom četiri.

Ako je suditi po zvaničnoj internet stranici investitora u „Kapitol park“, za sada su potpisani ugovori sa brendovima „Tako” i „Dajhman”, a u toku su i finalni pregovori sa internacionalnim modnim brendom i drogerijom za preostale lokale. Već odabrane kandidate „Lidla“ očekuje devetomesečna obuka, a očekuje se da će za početak u somborskom „Lidlu” biti zaposleno oko deset osoba, da bi nakon izgradnje ostalih objekata u „Kapitol parku Sombor” novi posao moglo da pronađe još nekoliko desetina ljudi, mahom u trgovini i održavanju objekata.

Investicioni fond
Poznavaoci prilika u takozvanom ritejl sektoru tvrde da se u slučaju „Poseidon Group” radi o nezavisnoj kompaniji koja upravlja investicionim fondom jedne porodice. Ove investicije su orijentisane na razvoj nekretnina i rudarski sektor. „Poseidon Property” je deo Grupe koji upravlja razvojem investicija u maloprodaji, poslovnom prostoru, stambenom i turističkom sektoru sa fokusom na ritejl sektor.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Sporost državnih institucija, njihova nepovezanost, glomazne administrativne procedure, već godinama su najveći neprijatelji srpskih prirvednika. Iako se o reformama govori, njihove efekte preduzetnici ne osećaju, već posluju sve teže, kaže dugogodišnji privrednik Miroslav Laješić.

"Ide kraj meseca imam za platu i za PDV, na to se sve svelo, prosto narodskim rečnikom presipanje iz šupljeg u prazno. Takve firme će tapkati neko vreme i na kraju će se desiti ono najgore", kaže Laješić.

Privrednici teško izlaze na kraj sa visokim porezima i doprinosima na zarade. Te dažbine uključujući porez na dobit čine 64,9 odsto prosečnog mesečnog prihoda malih i srednjih preduzeća u Srbiji koji iznosi 1.932 evra.

Ako se uporedimo sa susedima, u Hrvatskoj na poreze i doprinose na zarade odlazi 55,2 odsto prosečnog mesečnog prihoda u istom sektoru koji je 3.024 evra, dok u Bosni i Hercegovini preduzetnik u sektoru malih i srednjih preduzeća odvoji do 25 odsto prosečnog mesečnog prihoda, koji iznosi 2.024 evra.

Parafiskalni nameti
Posebno opterećenje za poslovanje u Srbiji su parafiskalni nameti koje uvode lokalne samouprave. I pored najava ministra finansija da će ih zakonom ograničiti, privrednici strahuju da će smanjenje iznosa koje lokal dobija iz budžeta po novom zakonu, ipak biti povod za uvođenje dodatnih nameta.

"Konkrento za moju branšu u nekim stvarima mi smo izjednačeni sa bankama i sa osiguranjima, mi smo nisko akumulativna prirveda, svi logisitčki centri su izvan centra, ni po kom osnovu ne možemo da budemo svrstani u isti koš sa bankama i osiguravajućim društvima, kaže Slavoljub Jevtić, predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata, Transport i logistika.

Manji porezi i pravna sigurnost za bolje poslovanje
Smanjenje poreskih opterećenja privrednici vide kao jedini naćin da dođu do sredstava potrebnih za razvoj. Poučeni lošim iskustvima iz prethodnih godina, malo ih odlučuje da uzme kredite od banaka, koje su jedini izvor finansiranja, objašanjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Sigurnost poslovanja i predvidivost poslovanja nije na doviljno visokom nivou, uz korupciju, da bi neki značajniji investicioni fondovi koji ulažu u mala i srednja preduzeća došli i kod nas da rade.

Efikasnije pravosuđe donelo bi i efikasniju naplatu potraživanja, što je još jedan od problema sa kojim se srpski privrednici svakodnevno suočavaju.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Privreda Zapadnobačkog upravnog okruga u periodu januar-avgust 2016. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 292,36 miliona evra, od čega 187,12 miliona evra u izvozu, a 105,24 miliona evra u uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,81 odsto, a ostvareni suficit iznosi 81,89 miliona evra, saopštila je Regionalna privredna komora Sombor.

rpk-somborU svim opštinama regiona (Sombor, Apatin, Kula, Odžaci) ostvaren je suficit, a najveći je u Somboru – 30,44 miliona evra.

Najviše robe iz okruga je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu (46,63 miliona evra), Italiju (36,94 miliona evra) i Španiju (20,03 miliona evra), a najviše robe je uvezeno iz Italije (24,19 miliona evra), Češke Republike (10,2 miliona evra) i Mađarske (9,71 milion evra).

Najviše izvoza i uvoza ostvareno je kupoprodajom, oplemenjivanjem i poslovima nakon oplemenjivanja, navedeno je u saopštenju.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 septembar 2016 00:00

Robna razmena Zapadnobačkog okruga u suficitu

Privreda Zapadnobačkog upravnog Okruga u periodu januar-juli 2016. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 257,45 miliona evra, od čega 163,8 miliona € u izvozu, a 93,62 milion € u uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom je 75%, a ostvareni suficit iznosi 70,21 milion €.

U svim opštinama Regiona ostvaren je suficit, a najveći je u Opštini Kula (25,71 miliona €).
Najviše robe je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu – 35,97 miliona €, Italiju – 34,58 miliona €; Španiju – 18,48 miliona €; a najviše robe je uvezeno iz:Italije – 22,32 miliona €; Češke Republike – 8,76 miliona € te Mađarske – 8,64 miliona €.

Najviše izvoza i uvoza ostvareno je kupoprodajom, oplemenjivanjem i poslovima nakon oplemenjivanja. Najviše je izvezeno u delatnosti: proizvodnja prehrambenih proizvoda -44,19 mil €, proizvodnja tekstilnih proizvoda – 38,91 mil €, proizvodnja odevnih proizvoda – 24,38 mil €, a najviše je uvezeno u delatnosti: proizvodnja tekstilnih proizvoda – 29,95 mil €, proizvodnja prehrambenih proizvoda – 16,27 mil€, trgovina na veliko 12,63 mil €.

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 07 avgust 2016 00:00

Kako je Rumunija postala država za primer

Kako pogoditi optimalnu stopu poreza i napraviti jednu od najbrže rastućih ekonomija u Evropi?

Godine 1974. američki ekonimista Artur Lafer, u to doba profesor na Univerzitetu u Čikagu, bio je na večeri sa prijateljem Džudeom Vaninskim, jednim od urednika uglednog Volstrit žurnala.

Za večerom su se pridružili Donaldu Rumsfeldu i Dicku Cheneyu, koji su radili u administraciji Džeralda Forda, tadašnjeg američkog predsednika.

Tema o kojoj se te večeri raspravljalo bil je takozvana Fordova VIP incijativa, koja je uključivala povećavanje poreza.

Veći porez, manji podsticaj za poreske obveznike

Prema verziji priče koju je ispričao Vaninski par godina kasnije u svom tekstu objavljenom u VSJ-u, Artur je u jednom trenutku zgrabio ubrus sa stola i na njega nacrtao ono što je Vaninski nazvao 'Laferova kriva.'

Jednostavnije, Laferova kriva prikazuje što se događa kad vlada znatno poveća stopu poreza. Teoretski, to završi stvaranjem manje prihoda nego pre povećavanja poreza.

Iako na prvu zvuči dosta nelogično, i nije. Nametanjem velikih poreza poreski obveznici osećaju manji podsticaj za zaradu jer ionako sve što zarade odlazi vladi. Mala preduzeća ne mogu se s tim da se nose i, ispadaju iz konkurencije. Protok kapitala postaje znatno manji i prema Lafferovoj krivoj poreski prihodi ne rastu nimalo, tako da je situacija pre povećanja poreza i nakon povećanja jednaka.

Optimalna stopa poreza

Međutim, negde između je tzv. 'optimalna' poreska stopa, ona koja maksimizira prihode Vlade, ali i zaposlenost, produktivnost i proizvodnju. Na grafikonu Laferove krive ta vrednost izgleda kao da je na pola, tj. na 50 odsto. No ona varira iz godinu u godinu, što znatno zavisi i od stope inflacije.

Art je danas poznat po tome što je kreirao ekonomsku politiku predsednika Regana, u kojoj su osnovne teze bile slobodna trgovina, manje propisa i niski propisi. Prema Lefer Centru, te politike su doprinele najvećem ekonomskom bumu u istoriji SAD. Više bogatstva je nastalo između 1982. i 2007, nego u prethodnih čak 200 godina.

Rumunija odlučila da preispita svoju poresku politiku

Te politike primenjuju se i u nekim drugim državama van SAD. Uzmimo u obzir i nedavni Bregzit. Britanci su delom želeli izaći iz Unije kako bi pobegli od različitih vrsta direktnih i indirektnih poreza, koji su im nametnuti iz Brisela.

Jedna od zemalja koja je usvojila ova tzv. Leferova pravila je Rumunija. Nakon godina jadnog, malog rasta, rumunska vlada je odlučila preispitati svoju poresku politiku. Krajem prošle godine, PDV je smanjen sa 24 na 20 odsto, smanjen je porez na dohodak po odbitku, a smanjeni su i odbici od poreza na dobit firmama.

Privredni bum; puno brže nego što su mislili

Promene su urodile plodom i to mnogo brže nego što se očekivalo. U prvom tromesečju, Rumunija je zabeležila porast od 4,3 u odnosu na proteklu godinu. Analitičari su očekivali rast od 3,9 odsto. Rumunija je stoga postala zemlja sa jednom od najbrže rastućih ekonomija među zemljama EU. Predviđanje Evropske komisije su da će rumunska ekonomija ukupno biti druga rastuća među 28 članica, odmah iza Irske.

Rumunija je zabeležila i još jedan veliki rast, možda i najbitniji. To je znatno smanjenje stope nezaposlenosti, u maju je pala na 6,6 odsto, dok je prosek zemalja evrozone 10,1 odsto. Stopa nezaposlenosti među mladima je veća 21 odsto što čak pomalo i zabrinjava. No, u poređenju sa drugim zemljama je znatno niža. U Italiji je ta stopa 36,8 odsto, u Španiji 43,9 odsto, a Grčkoj 47,4 odsto.

Evropska Silicijumska dolina

Rumunija i njena ekonomija stoga u svakom smislu rastu, a posebno se počeo razvijati informatičko-tehnološki sektor u Bukureštu, on beleži strahoviti porast zadnjih godina. IT je doprineo 6,1 odsto u BDP-u u prvom tromesečju ove godine. Do kraja godine očekuje se da će premašiti 10 odsto. U Rumuniji su, zahvaljujući razumnim cenama poslovanja, danas poslovnice nekih najboljih svetskih tehnoloških firmi, kao npr. Majkrosoft, IBM, Intel, Orakle, Adobe. Cene poslovanja su im znatno niže nego u Londonu. Iznajmljivanje je jeftinije za 84 odsto.

Rumunija je evropski odgovor na američku Silicijumsku dolinu. Rumunija je odgovor za sve one države i vlade koji ne znaju kako negativne stope pretvoriti u pozitivne. Kazneni porezi su oni koji ometaju rast, a reforma fiskalne politike po uzoru na Rumuniju garant procvata.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Sve opštine Zapadnobačkog okruga su u prvih šest meseci ove godine imale suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Taj suficit je za opštinu Apatin blizu tri miliona 600 hiljada evra- saopštila je RPK Sombor.

Privreda regiona u periodu januar-jun 2016. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 221,96 miliona evra, od čega 141,48 miliona evra u izvozu, a 80,48 miliona evra u uvozu.Pokrivenost uvoza izvozom je 75,79 odsto, a ostvareni suficit iznosi 61 milion evra.

Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor, privreda opštine Apatin je u periodu januar-jun 2016. godine ostvarila robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti od blizu 27,5 miliona evra, od čega 15.miliobna 525 hiljada i 725 evra u izvozu i gotovo 12 miliona evra u uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom je 29,87 odsto, a ostvareni suficit od tri miliona 571 hiljadu i 154 evra.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top