Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, juče je primila delegaciju Privredne komore Bosne i Hercegovine, koja je prilikom posete sajmu poljoprivrede u Novom Sadu izrazila želju da poseti Sombor i upozna se sa predstavnicima lokalne samouprave.

Gosti, Marko Šantić, potpredsednik privredne komore BiH, Ivica Barbarić, sekretar udruženja za poljoprivredu, prehrambenu, duvansku industriju i vodoprivredu naveli su da je razlog njihovog dolaska u Sombor povezivanje sa privrednim komorama Sombora i Subotice i organizovanje granske konferencije.

Gosti su istakli da su privredne komore most između vlasti i privrednika, te da se samo zajedničkim nastupom postiže sinergijski efekat.

Gradonačelnica je poželela dobrodošlicu gostima i saglasila se sa stavom koji su izneli u pogledu potrebe saradnje vlasti sa privrednim komorama i istakla da vlast ima obavezu da stvori uslove za poslovanje, a da komore potom deluju prema privrednicima.

Šantić je naveo da im je želja da se u narednom periodu bolje povežu sa Srbijom i drugim zemljama iz regiona radi uspostavljanja prekogranične saradnje i zajedničkog nastupa prema IPA fondovima.

Kao oblasti saradnje navedene su poljoprivreda i turizam.

Jučerašnjem sastanku sa delegacijom Privredne komore BiH, prisustvovali su i Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede i Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za oblast kulture i informisanja.

Objavljeno u Somborske vesti

Kreditna zaduženost privrede kod banaka je u februaru bila nešto manja nego u januaru, zaduženost građana je stagnirala.

Dobri pokazatelji zabeleženi su kod urednosti u plaćanju obaveza, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić.

Prethodnog meseca je nastavljena loša tendencija kada je reč o zaduženosti privrede, što je, kako pojašnjava, delimično posledica sezonskog trenda, jer je u prvim mesecima godine kreditna aktivnost uvek nešto slabija, posebno kada je u pitanju privreda.

"Zabrinjava što se nekoiko meseci unazad, iz meseca u mesec, smanjuje broj kredita koje koristi privreda, što nije dobra tendencija", izjavio je Dugalić na konferenciji za novinare.

Kod urednosti u plaćanju obaveza su, međutim, ostvareni relativno dobri pokazatelji i tu se, kako kaže, beleži povećanje urednosti.

"Ovo je mnogo bolja situacija nego pre tri, četiri godine, ali mnogo lošija nego 2006, 2007, 2008. godine. Dobro je što se poboljšava urednost, smanjuje neurednost, ali nije dobro što je to još uvek visoka stopa docnje u odnosu na ono što smo imali pre desetak godina", izjavio je generalni sekretar UBS.

Ukupno zaduženje pravnih lica je na kraju februara iznosilo 1.372 milijarde dinara, što je manje u odnosu na 1.373 milijarde iz januara, dok je zaduženje građana iznosilo 873,5 milijardi dinara, što je blago više u odnosu na 867,9 milijardi dinara iz januara.

Krajem februara je u docnji bilo 11,1 odsto kredita pravnih lica, 8,9 odsto kredita preduzetnika i 4,4 odsto kredita građana, čime je udeo tih kredita u ukupnim pozajmicama smanjen na 8,5 odsto, sa 8,6 odsto iz januara.

Dugalić je naveo i da su banke u Srbiji likvidne, da su uslovi za zaduživanje neuporedivo bolji nego što su bili ranije, ali da nema dovoljnog interesovanja za kreditima.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 20 februar 2018 00:00

Hladno ceđena ulja iz Čonoplje za Evropu

Godišnja proizvodnja od nekoliko hiljada litara raznih hladno ceđenih ulja rezultat je dugogodišnjeg ulaganja u posao porodične firme iz Čonoplje, gde je kvalitet presudan za izbirljive potošače Evropskih zemalja.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor kažu da je povećana proizvodnja hladno ceđenih ulja na tržištu, ali da su ti proizvodi pretežno orjentisani izvozu. Što se tiče ukupnog privrednog ambijenta, tokom 2017. godine Zapadnobački okrug ostvario je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 491,5 miliona evra, od čega 287,2 miliona evra u izvozu.

Hladno ceđena ulja od lana, oraha, maka, ricinusa, susama ili badema samo su neka, koja se po hasap standardu proizvode u porodičnoj firmi u Čonoplji, kod Sombora, a završavaju na tržištu Evropske unije. Tokom poslednjih deset godina sa samo četiri vrste ulja, broj se popeo na četrnaest, ali su za zahtevno strano tržište uveli proizvodnju testenina i sirupa, a u planu je i kozmetika na bazi eterničnih ulja.

"Izvoz u Sloveniju, Holandiju, Italiju, Nemačku, Rusiju ili Japan za nas je znak da mi dobro radimo. U Hrvatskoj imaju veću svest o zdravoj hrani i konzumiranju hladno ceđenih ulja nego što je to slučaj kod nas. U toku su pregovori sa Bosnom i Hercegovinom, pa se nadam da ćemo naše proizvode plasirati i na njihovo tržište", kaže Anka Rajčanji, vlasnica firme "Linum".

Izvozno orijentisani, u ovom preduzeću kažu da ne bi mogli preživeti od prodaje na domaćem tržištu.

"Godišnja proizvodnja je oko hiljadu litara do dve hiljade litara od svakog hladno ceđenog ulja. Mi proizvodimo retka hladno ceđena ulja kao što su mak, orah ili lan. Sa druge strane imamo i proizvodnju sirupa od ruže, ali i druge proizvode, koji su traženi", kaže Anka Rajčanji.

U Regionalnoj privrednoj komori Sombor ocenjuju da se sve više manjih porodičnih preduzeća okreće izvozu.

"U poslednje vreme sve više kreće proizvodnja hladno ceđenih ulja, pa tako imamo proizvođača iz Čonoplje, koji su zastupljeni u našem izvozu i sve veći im je udeo u tome iz godine u godinu. Što se tiče ukupnog izvoza svih roba, najveći izvoznici u Zapadnobačkom okrugu su Sombor, Odžaci, Kula pa Apatin", kaže Mihajlo Maćuš, koordinator za sektor industrije RPK Sombor.

I ako je još uvek mali broj porodičnih kompanija koja izvoze svoje proizvode, u Regionalnoj privrednoj komori Sombor napominju da da se taj procenat poslednjih godina povećava. Tako preko 200 preduzeća u Zapadnobačkom okrugu učestvuje u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, dok je oko 280 firmi koje su uvozno orijentisane.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Program razvojnih partnerstava između GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju koja deluje pod okriljem Ministarstva za privredu i razvoj Savezne Republike Nemačke) i privrede, predstavljen je juče, 5. februara 2018. godine, u Somboru.

Program razvojnih partnerstava (DPP, odnosno develoPPP.de program), nakon uvodnog obraćanja gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, prisutnim privrednicima su predstavili saradnici Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„Zajednički projekti između GIZ-a i privrede povezuju privredne interese i razvojnopolitičke ciljeve, kao što su uvođenje novih tehnologija, upravljanje otpadom i vodama, transfer tehnologija i znanja. Svaki partner u projekat unosi svoje jake strane – GIZ pruža podršku pri finansiranju u maksimalnom iznosu do 50 odsto (200.000,00 evra) ukupnog budžeta i koordinira aktivnosti. Firme u projekat unose svoju tehnologiju, kapital i stručno znanje. Odgovornost, trošak i rizike snose oba partnera podjednako“, rečeno je na jučerašnjem sastanku.

Poziv za prijavu projektnih ideja otvoren je do 31. marta 2018. godine i pozivaju se sve zainteresovane firme da prijave svoje projektne ideje ili da se za više informacija obrate BFC SEE Tehničkom sekretarijatu NALED-a u Srbiji putem e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a originalni kriterijumi za učešće u develoPP.de programu dostupni su ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Godinama unazad u pravoj ekonomskoj agoniji, somborska nekadašnja društvena preduzeća „Betonjerka“ i restoran „Plavi točak“ kao deo još jednog „stečajca“, ovdašnjeg DP „Sever trgovina i ugostiteljstvo“, u poslednjih nekoliko dana su najzad dobili nove vlasnike.

Zanimljivo je da su, kao najbolji ponuđači, oba nova vlasnika iz sveta građevinarstva.
Tako je u resornom Ministarstvu privrede potpisan ugovor sa „C&LC Group“ o prodaji 75 odsto ukupnog kapitala „Betonjerke“, firme za proizvodnju i montažu prefabrikovanih betonskih elemenata (stubovi, trafostanice, betonska galanterija...). Svojevremeno, tačnije 1962. godine, „Betonjerka” je nastala u okviru „Elektrovojvodine“. Novi gazda će svoju akviziciju platiti čak 542.000 evra.

Društvo sa ograničenom odgovornošću, „C&CL Group” se po podacima Agencije za privredne registre bavi izgradnjom puteva i auto-puteva, transportom rastresitih materijala, transportom specijalnih tereta, zemljanim radovima, izgradnjom saobraćajnica, raščišćavanjem i rušenjem objekata kao i transportom putnika. Ovo preduzeće je bilo podizvođač radova na Koridoru 11, tačnije na izgradnji deonice autoputa od Lajkovca do Ljiga koja je ukupno koštala više od 75 miliona evra, a žiteljima srpske prestonice je poznata i po tome što im pruža usluge javnog prevoza u okviru tamošnjeg kombinovanog sistema GSP-a.

Svojevremeno poznat kao mesto dobrog provoda i gurmanskog uživanja, novog vlasnika je dobio i restoran „Plavi točak“ u somborskoj Čitaoničkoj ulici. Restoran , deo imovine „Sever trgovine i ugostiteljstva“, kao ćerke-firme nekada jednog od najvećih srpskih auto-prevoznika, somborskog „Severtransa“ je do nedavno radio. Otvaran je samo povremeno, isključivo zahvaljujući zakupcu, pošto se u stečaju našao još 2011. godine. Sada ga je za nešto više od 62.000 evra kupio „Ekstra-auto transport“ iz Vrbasa, d.o.o koje se takođe bavi svim vrstama prevoza, ali i poslovima u niskogradnji.

Mala vajda za poverioce

Prodajom restorana, kao dela imovine koja je za račun preduzeća „Sever trgovina i ugostiteljstvo“ u stečaju obezbedila 7,4 miliona dinara, moći će se namiriti tek mali deo dugova utvrđenih u stečajnom postpuku. Naime, prema u sudskom postupku priznatim potraživanjima nekadašnja ćerka firma „Severtransa“, koji ekonomski unakažen, naknadno poništenom privatizacijom „kralja oranica i drumova“ Mileta Jerkovića, takođe odavno posrće pod nagomilanim dugovima i posledicama nerešenog statusa, duguje poveriocima desetostruko veći iznos, odnosno oko 80 miliona dinara.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Zainteresovanim privrednicima iz Zapadnobačkog okruga upućen je poziv da se uključe u rad odbora Regionalne privredne komore Sombor.

Prema odluci Upravnog odbora Privredne komore Srbije o obrazovanju odbora regionalnih privrednih komora, odnosno privredne komore glavnog grada, u RPK Sombor biće obrazovani odbori za sektore poljoprivrede, industrije i usluga.

Privrednici koji žele da uzmu učešće u radu ovih odbora mogu se prijaviti do 25. januara mejlom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Odbori se obrazuju radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima za određeni deo privrede na području za čiju teritoriju je obrazovana regionalna privredna komora.

Odbori dostavljaju stavove, predloge i inicijative parlamentu privrednika, kao i nadležnom sektoru Privredne komore Srbije, u cilju usaglašavanja, zastupanja i zaštite interesa članova Komore, preko nadležnih organa Komore.

Odbor čini najmanje 10, a najviše 25 članova Privredne komore Srbije sa područja regionalne privredne komore.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 30 novembar 2017 00:00

Od 556 državnih firmi, prodato tek 47

Najčešći model privatizacije u Srbiji poslednjih nekoliko godina je stečaj.

Od avgusta 2014. kada je na snagu stupio novi zakon sa odredbom da do 31.12. 2015. moraju da se prodaju sve firme sa većinskim društvenim kapitalom, od 556 zatečenih neprodatih preduzeća sa 90.000 radnika, 279 je već završilo u stečaju, podaci su Ministarstva privrede. To je više od polovine i nije konačna lista, jer država za još 144 firme sa 43.595 zaposlenih, traži novog vlasnika a za 86 je postupak privatizacije obustavljen bez najava da li će i kako biti nastavljen.

Za tri godine koliko je zakon na snazi, prodato je 47 preduzeća za ukupno 90,6 miliona evra, od čega šest u mandatu sadašnjeg ministra. Među te poslednje transakcije spada i Galenika, koja je za 93,7 odsto kapitala fabrike, postigla pojedinačno najvišu cenu od 16 miliona evra, ali se zato ne zna ko je većinski vlasnik luksemburškog Elijusa, firme koja ju je kupila. Sadašnje ministarstvo podiglo je udeo stečaja u privatizaciji, jer je u tom procesu, prema podacima sa zvaničnog sajta, završilo 26 od ukupno 48 rešenih predmeta, dok je proces obustavljen za 26 preduzeća.

- Od usvajanja novog Zakona o privatizaciji objavljeno je ukupno 213 javnih poziva za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala, imovine ili za strateško partnerstvo, i to 189 za prodaju kapitala, 21 za prodaju imovine, tri za izbor strateškog partnera - kažu za Danas u Ministarstvu privrede.

Naglašavaju da se nastavljaju aktivnosti na privatizaciji preostalih firmi iz portfelja Ministarstva, i da je za ukupno 59 već određen model - za 52 preduzeća prodavaće se kapital, šest će ponuditi svoju imovinu a za jedno će se tražiti strateški partner kroz osnivanje novog društva. "Za preostala 43 subjekata privatizacije još uvek nije doneta odluka o modelu privatizacije", kažu u Ministarstvu.

Podaci sa zvaničnog sajta, međutim, ne poklapaju se u potpunosti sa tim navodima, jer se iz tabela vidi da je za 138 firmi analiza mogućnosti privatizacije još uvek u toku. Pri tom, za svega 25 stoji oznaka da je moguće raspisivanje tendera. Među njima su Azotara, Petrohemija, PKB Korporacija, Lasta, Tigar, Jat tehnika, Jumko... Kada će javni poziv biti raspisan, nije precizirano. Za neke od njih još se bira model, neke čekaju poziv zainteresovanih investitora, pa onda da se vidi, ima onih koje još nisu regulisale imovinu, a kod, na primer Krušika, čeka se da Vlada utvrdi svoj udeo u kapitalu.

Za preostalih preko stotinu firmi, navedeno je da raspisivanje tendera nije moguće. Među njima je velika grupacija banja, banjskih bolnica i rehabilitacionih centara, gde još uvek traju sporovi države sa PIO fondom oko vlasništva. Za neke je prepreka to što se njihova imovina nalazi u zahtevima za restituciju, pa se čeka okončanje tog postupka da bi se videlo šta je preostalo za prodaju. Veliki je i broj preduzeća koja računaju da će kroz unapred pripremljen plan reorganizacije uspeti da se stabilizuju i tek onda izađu na tržište kapitala.

Ono što je pomalo apsurdno je da se u kategoriji "nije moguće" nalaze i firme sa svega nekoliko zaposlenih, pa osim teze da je reč o kupovini vremena, nema drugog objašnjenja kako bi bez poslovne aktivnosti dugovi mogli da se vrate. Za preduzeća iz energetskog sektora, poput Pro TENT-a, Kolubara usluga, Kolubara ugostiteljstva, Rio Kostolac ili Održavanja i usluga, koja zapošljavaju više od 4.500 radnika, čeka se mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike. U toj grupi su i preduzeća sa spornom imovinom, zatim veterinarske stanice za koje lokalne samouprave nisu zainteresovane, ali i one za koje jesu, ali još nisu postigle dogovor sa državom a jedan od rariteta je i obrazloženje da je privatizacija Frizerskog preduzeća iz Beograda nemoguća jer u firmi sa devet zaposlenih nema ko da pripremi dokumentaciju.

Na dugom štapu
- U portfelju Ministarstva privrede se nalazi 19 subjekata privatizacije sa teritorije KiM za koje će se tek utvrđivati način privatizacije, kao i 13 zaštitnih radionica - preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koje su izuzete iz postupka privatizacije a za njih 11 na snazi je ili u postupku izrade Unapred pripremljen plan reorganizacije - kažu u Ministarstvu i dodaju da je UPPR na snazi i za još 26 firmi od kojih je 16 predviđeno za prodaju kapitala.

Više od polovine stečaja iz privatizacije
Više od polovine svih stečajnih postupaka, a trenutno ih je 710 aktivnih, odnosi se na preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, uglavnom ona koja nisu uspela da nađu vlasnike i uglavnom nemaju privrednu aktivnost. Vođenje tih predmeta, nakon gašenja Agencije za privatizaciju dodeljeno je Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU). Od momenta stupanja na snagu novog zakona, ALSU je dobila 448 novih predmeta, od čega je stečaj zaključen u 85 slučajeva a obustavljen u osam. U 16 predmeta nadležan privredni sud je razrešio ALSU sa pozicije stečajnog upravnika.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je novi javni poziv za prikupljanje ponuda za kupovinu 75% kapitala preduzeća Betonjerka iz Sombora po početnoj ceni od 540.581 EUR.

Procenjena vrednost kapitala koji se nudi na prodaju bila je 1,08 mil EUR na kraju prošle godine, koliko je iznosila početna cena na prethodnom javnom pozivu, ali nije stigla nijedna ponuda, pa je prodaja proglašena neuspešnom.

Prijave za učešće u postupku nadmetanja za Betonjerku mogu da se dostave do 6. novembra do 15 časova, a otvaranje ponuda je 8. novembra u 12 časova u prostorijama Ministarstva privrede.

Betonjerka se bavi proizvodnjom betona namenjenih građevinarstvu i ima 41 radnika. To preduzeće je 2007. godine bilo prodato biznismenu Slaviši Puriću za 3,6 mil EUR, ali je privatizacija poništena 2008. godine jer novi vlasnik nije ispunjavao ugovorene obaveze.

Više informacija o tenderu pogledajte OVDE.

Izvor: ekapija

Objavljeno u Somborske vesti

Nova ponuda kompanije "Batagon" za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor. Ovo je četvrta ponuda švajcarske kompanije. Odlučuju poverioci

ŠVAJCARSKA kompanija "Batagon internešnal" AG ne odustaje od kupovine Fabrike akumulatora Sombor (FAS), pa je tako dala novu četvrtu ponudu za preuzimanje vlasništva nad Fabrikom akumulatora "Sombor".


Prema rečima Predraga Ljubovića, stečajnog upravnika u FAS, nova poboljšana ponuda za njega je vrlo povoljna."Batagon" nudi šest miliona evra za kupovinu ove čuvene firme, sa poznatim brendom "Blek hors". On dodaje da je švajcarska kompanija ponudu uputila u predviđenom roku, i da je u odnosu na prethodnu veća za 950.000 evra.

Ljubović je o svemu obavestio Odbor poverilaca, i očekuje da će oni odluku doneti tokom narednih dana.

Naime, Odbor poverilaca je odbio prethodne tri ponude kompanije iz Švajcarske."Batagon internešnal" AG je na javnom nadmetanju za kupovinu imovine FAS nastupio sa 3,5 miliona evra, da bi potom, početkom avgusta, ponudu "popravili" na 4,5 miliona. Prethodnu odbijenicu dobili su za iznos od 5.050.000 evra.

Inače, procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57 miliona evra. Ta cena je niža od polovine procenjene vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala cena.

BOGIĆEVIĆ

FABRIKA akumulatora Sombor je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB" vlasnika Miroslava Bogićevića, a 2015. godine je zbog finansijske blokade od 36 miliona evra proglašen stečaj.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinu Apatin 14. septembra je posetila delagacija privrednika iz Rusije, koju je primio predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić sa svojim saradnicima.Škrbić je gostima poželeo dobrodošlicu u Apatin i istakao da opština ima mnogo toga da ponudi kao i da je Slobodna zona velika prednost i prilika za investiranje.

Prezentaciju slobodnih zona Srbije, kao i slobodne zone u Apatinu održali su Vidak Tomić, savetnik u upravi za slobodne zone Srbije, Maja Kuridža vd direktora Slobodne zone Apatin, Đorđe Vignjević pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu i Vlado Sabadoš direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor. Škrbić je gostima poželeo dobrodošlicu u Apatin i rekao da naša opština ima mnogo toga da ponudi kao i da je Slobodna zona velika prednost i prilika za investiranje.

Prezentaciju slobodnih zona Srbije, kao i slobodne zone u Apatinu održali su Vidak Tomić, savetnik u upravi za slobodne zone Srbije, Maja Kuridža vd direktora Slobodne zone Apatin, Đorđe Vignjević pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu i Vlado Sabadoš direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor.Gosti su nakon prezentacije diskutovali i postavljali pitanja svojim domaćinima, a nakon završetka sastanka otišli su u obilazak Apatina i slobodne zone.

Objavljeno u Apatin

Privredna aktivnost u Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bila je znatno usporena, pa je privredni rast bio samo 1,2 odsto, dok su stare članice EU imale 2,3 odsto, a nove 4,1 odsto, rekao je urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić.

"Niži rast od Srbije imale su samo tri zemlje, politički nestabilna Makedonija, Grčka i Švajcarska"
Arsić, koji je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, je na konferenciji za novinare na Ekonomskom fakultetu u Beogradu rekao da su susedne zemlje u tom periodu imale rast od 3,2 odsto.

Dodao je da su uzroci usporavanja privrede u "sistemskim slabostima", pre svega u kvalitetu upravljanja javnim preduzećima, među kojima je i Elektroprivreda Srbije, kao i zbog nepovoljnog privrednog ambijenta. "Bez problema u EPS-u privredni rast bi bio dva odsto, što je i dalje manje nego u evropskim zemljama", ocenio je Arsić.

U narednim kvartalima se, prema njegovim rečima, očekuje oporavak privrede, pre svega visok rast prerađivačke industrije i stabilizacija proizvodnje u EPS-u, kao i oporavak građevinske sezone i pozitivni trendovi u sektoru usluga.

On je istakao da ove godine očekuje privredni rast od 2,5 do tri odsto.

On je istakao da su statistički podaci o visokom rastu zaposlenosti, a istovremeno padu privredne aktivnosti, paradoks koji ukazuje da kvalitet podataka nije dobar.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnik grada Podgorica pomoćnik sekretara za razvoj preduzetništva Vladimir Pavićevć, predstavnici Montenegro Biznis Alijanse (MBA): izvršni direktor Zoran Vulević i menadžer Milan Dragić, posetili su Regionalnu privrednu komoru Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor.

Predstavnike privrednika Crne Gore primio je vd. Direktor Zoran Bulatović sa saradnicima. Zaključeno je da postoji dosta prostora za razvijanje saradnje privrednika Zapadnobačkog upravnog okruga i privrednika Crne Gore.

Ovo je prvi inicijalni sastanak, naglasili su učesnici, koji će se nastaviti već tokom jeseni na danima Vojvodine u Podgorici, kao i organizacijom B2B susreta.

Objavljeno u Somborske vesti

U Zapadnobačkom okrugu od početka godine najviše se izvozio i uvozio tekstil, a ukupan rast spoljnotrgovinskog robnog prometa do maja ove godine iznosio je 158 miliona evra u okrugu. Taj podatak predstavlja povećanje od 11,56 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor. Jedan od najvećih proizvođača i izvoznika trikotažnog materijala je apatinska fabrika "Fleš Srb".

U apatinskoj fabrici "Fleš Srb" mesečno se proizvede oko 200.000 kilograma najkvalitetnijeg trikotažnog materijala, koji se izvozi širom Evrope i plasira na tržište Rusije.

"Vlada Srbije je pomogla sa izvesnim sredstvima po zaposlenoj osobi, a investitori su ovde pronašli dobar privredni ambijent. Zaposleni su se pokazali kao veoma dobri i savesni radnici. Repromaterijal nabavljamo iz celog sveta, a za sada izvozimo u zemlje širom Evrope i širimo se na tržište Rusije", navodi direktor preduzeća "Fleš Srb" Nebojša Stanivuk.

U apatinskoj fabrici za tkanje, bojenje i doradu tekstila je zaposleno 180 radnika, a Svetlana Barbulj je jedna od onih koja je nakon mnogih poslova konačno našla onaj u struci.

"Ranije sam radila neke druge poslove i dugo sam čekala da se zaposlim u struci. U ovoj fabrici mi je pružena šansa da po prvi put radim, pokažem znanje iz hemije i usavršim ga. Plata je redovna, a uslovi za rad su odlični", kaže laborant u fabrici "Flaš Srb" Svetlana Barbulj.

Do maja ove godine, u Zapadanobačkom okrugu je najviše robe uvezeno iz Italije, u vrednosti 35,31 milion evra, dok je izvoz iznosio skoro 59 miliona evra. Najzastupljeniji je uvoz i izvoz tekstila.

"U našem okrugu najviše uvozi i izvozi tekstilna industrija, zatim prehrambena i hemijska industrija. Zbog velikih proizvođača, koji zapošljavaju značajan broj radne snage, kao najveće uvoznike i izvoznike možemo izdvojiti kompanije iz oblasti tekstilne industrije "Fiorano" Sombor i novija fabrika "Fleš Srb" Apatin", navodi samostalni stručni saradnik u RPK Sombor Mihajlo Maćuš.

"Od 2014. godine imamo konstantno povećanje spoljnotrgovinskog prometa i suficita, kao posledice povećanja razmene roba i dobrog privrednog ambijenta. Kao parametar tog rasta, na primer samo tokom 2016. godine imali smo razmenu od 468 miliona evra, od čega je bilo 305 miliona u izvozu, a 160 miliona u uvozu. Tada je suficit bio 143 miliona evra, što realno pokazuje da imamo tendenciju rasta i stvari idu u pravcu koji je definisala Vlada Srbije. U odnosu na prva četiri meseca 2016. godine, kada je za prva četiri meseca razmena sa inostranstvom iznosila 142 miliona evra, za isti period u 2017. godini je razmena sa inostranstvom povećana na 158 miliona evra", objašnjava v.d. direktor RPK Sombor Zoran Bulatović.

Prema podacima RPK Sombor, pored toga što je najviše izvezeno proizvoda tekstilne industrije, izvoze se i proizvodi plastičnih masa, kaučuka i žitarica.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Privreda Zapadnobačkog upravnog okruga u periodu januar – april 2017. godine ostvarila je robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti 158,86 miliona €, od čega 94,56 miliona € u izvozu, a 64,3 milion €u uvozu. Pokrivenost uvoza izvozom je 47,06 %, a ostvareni suficit iznosi 30,26 miliona €.

Suficit je ostvaren u svim opštinama Regiona ( najveći u Kuli 15,6 miliona €),sem u Opštini Apatin gde je ostvaren deficit 782 hiljada €. Najviše je robe izvezeno u Italiju – 21,5 miliona €, Bosnu i Hercegovinu – 14,9 miliona Španiju – 12,7 miliona €€; a najviše je uvezeno iz Italije – 12,46 miliona €, Mađarske – 7,2 miliona €te Bosne i Hercegovine 4,9 miliona €.

Najviše izvoza kao i uvoza ostvareno je kupoprodajom, potom oplemenjivanjem i poslovima nakon oplemenjivanja kao i ostalim oblicima spoljnotrgovinskog posla.

Objavljeno u Somborske vesti

Oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na konferenciji za novinare.

 

Kako je rečeno, proizvodi koji nose ovaj logo su od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije", naglasio je Nedimović.

Oznaku "Srpski kvalitet" od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa "Domaćom mesnatom slaninom", "Selection pašteta sa komadićima mesa", "Selection pašteta sa dimljenom slaninom" i "Domaća sarma", zatim, Industrija mesa Topola sa "Ljutim kulenom" i „Izletničkom salamom", kao i kompanija Zlatiborac sa "Kraljevskom salamom" i "Pilećom delikates salamom".

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

"Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina", kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake "Srpski kvalitet", prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Nedimović je rekao i da je ova akcija, "savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji", izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.
„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji. Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnici pokrajinske i lokalne vlasti danas su na okruglom stolu u Odžacima sa privrednicima razgovarali na temu razvoja, potencijala i problema privrede u opštini, kao i njihovoj ulozi u razvoju privrede na lokalu.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević rekao je u izjavi novinarima pre početka okruglog stola da je ovaj skup dobra prilika da se u susretu sa privrednicima čuje šta oni trenutno rade, koje nove programe razvijaju, ali i koji su njihovi problemi u radu, kako bi ih zajednički rešavali.

- Dobra je prilika i da mi iz Pokrajinske vlade predstavimo mere za podsticanje svih vidova privrednih delatnosti. U 2017. godini u pokrajinskom budžetu su predviđena značajna sredstva za podsticaj razvoja privrede, poljoprivrede, turizma i usluga. Prilika je i da u razgovoru sa privrednicima procenimo koje bi to još mere mogle biti usvojene kako bi im se olakšao rad – izjavio je Milićević.

Istakavši da je brži ekonomski razvoj najvažniji prioritet u radu Pokrajinske vlade, Milićević je rekao da je najvažnija vest koju će danas saopštiti u Odžacima to da je Pokrajinska vlada radi podrške privrednicima formirala Razvojnu agenciju Vojvodine.

- Sa ciljem da direktno subvencioniše nove proizvodne pogone, nova radna mesta, bespovratnim sredstvima kroz vrlo jasne definisane kriterijume kroz koje će se sredstva dodeljivati, ali i kroz vrlo jasno definisane instrumente obezbeđenja od strane privrede za povlačenje ovih podsticajnih sredstava – kazao je potpredsednik Pokrajinske vlade.

Milićević je na okruglom stolu rekao da je jedan od strateških ciljeva Pokrajinske vlade ravnomeran regionalni razvoj i da će se u okviru tog cilja raditi na tome da svaka lokalna samouprava u Vojvodini ima opremljenu bar jednu radnu ili industrijsku zonu.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić je izjavio da Sekretarijat kome je on na čelu aktivno učestvuje sa predstavnicima lokalne samouprave u pripremi i realizaciji projekata finansiranih iz međunarodnih fondova.

- Pored projekata finansiranih iz međunarodnih fondova, Pokrajinski sekretarijat će u narednih par meseci finansirati pripremu projekata, odnosno pripremu projektno tehničke dokumentacije, izradu studija i analiza za projekte koji su razvojnog karaktera i imaće direktan uticaj na razvoj privrednih aktivnosti – kazao je Bjelić.

Jedan od domaćina okruglog stola bila je potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar. Ona je u odgovoru na novinarsko pitanje vezano za rešavanje problema u “Hipolu” i “Poljostroju”, navela da je optimista kada je reč o daljoj sudbini tih odžačkih firmi.

- Finansijsko stanje “Hipola” je odlično. Svi problemi koje oni imaju i koji su izazvali trenutno stanje stečajnog postupka potiču iz raskinute privatizacije iz 2007. godine. Što se tiče “Poljostroja” za koji je proglašen bankrot, mogu da kažem da su za tu firmu zainteresovane ozbiljne kompanije, isto se odnosi i na “Hipol”, tako da u brzom vremenskom periodu koji je pred nama očekujem dolazak i tih investitora koji će preuzeti te dve kompanije – rekla je Sedlar.

I dok se pomenute firme nalaze u problemima zbog dugovanja zaostalih iz vremena privatizacije, “Magna” je sa preko 1.200 radnika uzdanica odžačke privrede. Ta svetska kompanija u oblasti automobilske industrije u Odžacima je napravila fabriku na prostoru novoizgrađene radne zone, a u maju će otvoriti i novi pogon pored postojećeg.

Predsednica Privremenog organa opštine Odžaci Latinka Vasiljković najavljuje i opremanje radne zone u Karavukovu, a sve u cilju privlačenja novih investitora. Ona kaže da lokalna samouprava želi da bude servis privrednika koji će pratiti njihove potrebe.

- Infrastrukturnim opremanjem radne zone u Odžacima postavljeni su dobri temelji za privlačenje novih investitora. Kao lokalna samouprava želimo i da pokažemo da smo dobar partner našim privrednicima, malim i srednjim preduzećima, koji treba da budu nosioci razvoja opštine – rekla je Vasiljković.

U radu okruglog stola učestvovali su i direktor Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović, kao i Radomirka Žiža iz Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Skupu su pored predstavnika najvećih kompanija iz opštine Odžaci, koje i zapošljavaju najviše radnika, prisustvovali i mali privrednici, preduzetnici i poljoprivredni proizvođači. Svi oni očekuju da im se obezbede uslovi za lakše poslovanje.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Velike investicije ne stižu na zapad Bačke

U poslednjih nekoliko godina u Zapadnoj Bačkoj nema novih stranih investicija. Mnoge poznate fabrike su bankrotirale. Ali, otvaraju se male privatne firme.
Pogon Magne u Odžacima jedina je velika strana investicija u Zapadnobačkom okrugu u poslednjih pet godina.

Ova kompanija uz somborski Fjorano beleži i stalan rasta zaposlenih. Zadovoljni su poslovnim ambijentom i uspevaju da zadovolje potrebe svetske auto industrije za nav lakama za sedišta.

"Mi smo krenuli 2012. godine sa 100 ljudi i onda smo svake godine duplirali. Stigli smo 2015. do 800 zaposlenih, a već prošle godine smo prešli hiljadu zaposlenih. Mi ćemo tako nastaviti sa rastom i planiramo još da zaposlimo 500 radnika", kaže Miro Vidošević, direktor pogona Magna u Odžacima.

Za razliku od Magne, najveći srpski proizvođač obuće Boreli je bankrotirao. Veliki dugovi i nerešena pitanja sukcesije sa Hrvatskom su ostavili bez posla više od 250 radnika.

Sličnu sudbinu doživeo je i odžački Poljlostroj bez obzira što godišnje zarađuje 800.000 evra, izvozi servisira sve obaveze. Dugovi od 10 miliona evra koje je ostavio Mile Jerković gase fabriiku osnovanu 1950, a 45 radnika šalju na biro.

Država nije učinila ništa da sačuva ova radna mesta.

"Ako budemo imali sreće da se pojavi pravi kupac koji je zainteresovan za ovu našu proizvodnju i eventualno neku svoju, to bi bila neka šansa da preživimo", kaže Slavko Drobac, tehnički direktor Poljostroja.

U Regionalnoj privrednoj komori kažu da bez obzira što nema direktnih stranih investicija poslednjih nekoliko godina, na teritoriji okruga beleže rasta broja novih pravnih subjekata.

"Interesantno da smo u 2013. imali veći broj otvorenih privrednih društava, ali smo imali i veći broj zatvaranja. Tako da smo sada u situaciji da smo ipak imali trend rasta aktivnih privrednih društava. Sada ih 2.076, za razliku od 2013, kada je bilo 1.915 privrednih društava", navodi Zoran Bulatović, vd. direktora RPK Sombor.

A kada je reč o platama, najveću neto zaradu u decembru prošle godine imali su zaposleni u Apatinu i iznosila je 45.879 dinara, dok su najmanje zarađivali Somborci, 36.750, što je skoro 10.000 dinara ispod republičkog proseka.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Po rezultatima istraživanja o stavovima privrednika u sivoj zoni, koje je sproveo Ipsos strategic marketing, većina privrednika u Srbiji, oko 68 odsto, smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana i uvereni su da 29 odsto firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni.

Takođe, većina predstavnika preduzeća ističe da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji loši ili osrednji.

Prema oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika.

U istraživanju se navodi i da tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije.

Ocenjeno je i da nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi - 61 odsto ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju, smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Željko Ožegović istakao je da kampanja protiv sive ekonomije i nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" već daju efekte.

Dodao je da je procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa u februaru ove godine smanjen je sa 40 odsto na 32 odsto, u odnosu na isti mesec prošle, a čak 26,6 odsto skočio je procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa.

Rekao je da je do sada poslato 2,8 miliona koverata, što je oko 28 miliona računa, što je doprinelo budžetu Srbije sa 2,5 miliona evra.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić izjavila je da je mogućnost slanja kartičnih slipova u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" važan segment u promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju transparentnosti transakcija u maloprodaji, i da je nagradnu igru podržala ta kompanija.

Ona je predstavila istraživanje stavova građana Srbije prema sivoj ekonomiji i navela da čak 95 odsto njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

"Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82 odsto građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problem", rekla je Ristić.

Takođe, kako je navela, čak 90 odsto smatra da uticaj na smanjenje sive ekonomije ima samo Vlada Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Somboru je danas (23. februar 2017. godine) održana sednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, ispred Grada domaćina i kao član UO istakla je da je Sombor kao lokalna samouprava već dugi niz godina član NALED –a, te da postoje velike prednosti članstva Grada Sombora u ovakvoj oraganizaciji.

„Smatram da su izuzetno važni reformatorski ciljevi i ciljevi u oblasti ekonomskog razvoja koje NALED kao organizacija ima i koji su značajno doprineli i da se stavovi ministarstava i Vlade Republike Srbije realizuju u saradnji sa ovom organizacijom, a na osnovu postavljenih ciljeva i ostvarenih rezultata NALED-a. Prošle godine smo, što na neki način možemo pripisati zasluzi NALED-a, a u saradnji sa ministarstvima, uspeli da uspostavimo elektronsku građevinsku dozvolu, ubrzali procedure administrativnih postupaka. Postoje i druge incijative za koje smatramo da će za lokalnu samoupravu biti važne, a to je da postane javni servis dostupan građanima. Na taj način će se ubrzati i olakšati kako privredni i ekonomski razvoj, tako i život građana“, istakla je pre početka sednice Golubović i dodala da će se sa članovima UO NALED-a sastati i nekoliko somborskih privrednika, a sve u svrhu povezivanja kako lokalne samouprave sa privredom - tako i sa organizacijama koje rade u cilju ekonomskog razvoja.

Predsednik UO NALED- a Goran Kovačević je naveo da je osnovni zadatak ove nevladine organizacija da pomogne da se stvore što bolji uslovi za privređivanje.

„Smatramo da budućnost ove zemlje jeste u privrednom razvoju. Dobro je što su članovi NALED-a i nevladine i privredne organizacije, kao i lokalne samouprave. Želimo da obiđemo Srbiju, da vidimo loklane prilike, da pomognemo onoliko koliko možemo“, kazao je Kovačević i zahvalio se gradonačelnici Sombora na organizaciji sastanka Upravnog odbora. Kovačević se gradonačelnici Sombora zahvalio i na „ozbiljnom predanom učešću u zajedničkim poslovima“.golu

„Pre svega zato što još uvek u našoj zemlji postoji jedno zaziranje od javnog posla u smislu da ljudi nisu sigurni da li će baš njihove aktivnosti biti dovoljno dobre i da li će imati neke rezultate. Zbog toga nam je izuzetno bitno da imamo dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, jer bez saradnje sa lokalnih samouprava i privrede nećemo imati nikakav dugoročni rezultat“, istakao je Kovačević.

Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a govorila je o internom finansijskom izveštaju za 2016. godinu, planu rada i kalendaru aktivnosti u 2017. godini.

Kao najznačajniji rezultati i doprinos reformama u 2016. godini navedeni su: uvođenje e-dozvole u Srbiji – od 53.000 zahteva rešeno je 95 odsto, od kojih 80 odsto pozitivno.

Drugi po značaju je doprinos unapređenju konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima – skok na 47 poziciju Doing Business liste za 2017. godinu, kao i napredak od 103 mesta u oblasti građevinskih dozvola.

Značajni rezultati su ostvareni i u suzbijanju sive zone, unapređenju zakona o državnom premeru i katastru, stečaju i u drugim oblastima.

U 2017. godini planovi rada su razvrstani po prioritetima. Prvi prioritet je regulatorna reforma i to pre svega reforma građevinskih dozvola (postoji inicijativa za reformom katastra i projekti obuke za e-dozvole, kol centar i unapređenje podzakonskih akata), E-uprava siva ekonomija i drugo.

Drugi prioritet kojem će se posvetiti NALED jeste lokalni razvoj i treći se odnosi na rad na rastu organizacije, odnosno razvoju članstva. Rečeno je da ova organizacija trenutno ima 280 članova, a cilj je da do kraja 2017. godine ima 300 članova.

Sednici UO NALED-a prisustvovali su potpredsednici UO: Dragana Čukić, ispred Udruženja inženjera konsultanata Srbije, Stanka Pejanović, generalna direktorka kompanije „Gorenje“ i Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, kao i članovi Aleksandar Ružević, generalni direktor Koka Kola Srbija i Dejvid Litgo, predsedavajući etičkog komiteta.

Objavljeno u Somborske vesti

USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i PKS - RPK SO organizuju okrugli sto povodom primene novog Zakona o izvršenju i obezbedjenju. Sastanak će se održati 23.02.2017. godine sa početkom u 12 časova u prostorijama Regionalne privredne komore Zapadnobačkog upravnog okruga Sombor, Venac Stepe Stepanovića 30.

Najznačajnije novine i rešenja sadržana u novom Zakonu o izvršenju i obezbedjenju prezentovaće gdja. Biljana Perić, sudija Privrednog suda u Somboru, gdja. Aleksandra Trešnjev, predsednik Komore izvršitelja, gospodja Dragana Stanojević, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, gospodin Dejan Vuković, advokat i partner u advokatskoj kancelariji "Vuković i partneri" i predstavnik Erstebank a.d. Novi Sad.

Zainteresovani svoje prisustvo trebaju potvrditi putem telefona 420-780 ili elektronskim putem Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Poziv i Agenda

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 23 januar 2017 00:00

Ekonomske diplomate ponovo od marta?

Nove ekonomske diplomate Srbije mogle bi već od marta da krenu put 15 ključnih svetskih centara kako bi promovisale srpsku privredu i privukle strane investitore, pišu Večernje novosti

Prema navodima lista, planirano je da se mreža ekonomske diplomatije ograniči na prioritetna tržišta, a da se atašeima zadaju minimalni iznosi investicija koje moraju da privuku ili da se u suprotnom vrate u Srbiju.

Ekonomski atašei predstavljaće deo sistema Ministarstva spoljnih poslova, a prema rečima ministra Ivice Dačića, u narednim mesecima biće uspostavljen pravni okvir i definisana mreža ekonomske diplomatije.

Dodaje se da radnu grupu koja treba da definiše novi model privredne promocije Srbije predvodi ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić, a da su u projekat uključeni i ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, Privredna komora Srbije, ali i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Juče je u velikoj sali SO Apatin, predsednik opštine Radivoj Sekulić, primio privrednike iz apatinske opštine u cilju konstruktivnog razgovora i dogovora o saradnji lokalne samouprave i apatinskih privrednika u sferi poslovanja i otvaranja novih radnih mesta. Sekulić je pozvao privrednike da iznesu probleme sa kojima se suočavaju i ponudio usku saradnju u smislu pružanja obostrane pomoći radi njihovog boljeg poslovanja i otvaranja novih radnih mesta u našoj opštini.

Privrednici su izneli svoje probleme sa kojima se suočavaju, od visine poreza na imovinu i prihod, do komplikacija oko zapošljavanja novih radnika, a njihov zajednički stav sa lokalnom samoupravom je da treba urgentno doći do rešenja kako smanjiti broj nezaposlenih, obzirom da je procenat nezaposlenih u našoj opštini čak 42 % i poboljšati poslovanje malih i srednjih preduzeća, a to će biti i glavna tema narednog sastanka, u vezi kojeg je predsednik Sekulić dodao da su vrata lokalne samouprave za sve privrednike uvek otvorena za obostranu saradnju.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i stanovništva u Srbiji na kraju novembra 2016. godine iznosili su oko 2.152 milijarde dinara, što je 2,9 odsto manje nego u oktobru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Krediti preduzećima iznosili su oko 1.313 milijardi dinara i za 5,1 odsto su manji nego mesec dana ranije.

Ukupne pozajmice građana uvećane su za 0,8 odsto, na oko 791 milijardu dinara, a toliko su povećani i krediti preduzetnicima, na oko 47,2 milijardi dinara.

Među kreditima za stanovništvo najveći rast je bio zajmova za refinansiranje, 2,9 odsto, dok su gotovinski krediti uvećani za 0,9 odsto. U padu su bili potrošački krediti za 0,8 odsto.

Na kraju novembra kasnila je otplata 11,5 odsto ukupnih kredita, što je 0,3 odsto više nego u oktobru. Udeo pozajmica pravnih lica koji kasne u otplati povećan je sa 13,3 na 13,9 odsto.

Kašnjenje preduzetnika u otplati kredita smanjeno je sa 15,8 na 15,5 odsto, a kašnjenje stanovništva ostalo je na istom novou od 7,1 odsto.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 23 decembar 2016 00:00

Usvojen predlog budžeta

Skupština Grada Sombora usvojila je juče Predlog budžeta za 2017. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu od 2.863.087.000, a rashodi 2.861.587.000 hiljada dinara. Budžetski suficit iznosi milion i petsto hiljada dinara.

Pre izglasavanja Predloga budžeta Grada Sombora za narednu godinu Sava Dojić, gradski većnik za privredu i finansije istakao je da je budžet razvojni što će biti prioritet.

"U strukturi procenjenih prihoda za narednu budžetsku godinu najveći obuhvat zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade uz napomenu da će do povećanja naplate doći stvaranjem uslova za otvaranjem novih radnih mesta ali da je izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, nivo koji se opredeljuje na gradove umanjen sa 80 na 77 odsto. Polazeći od pretpostavke makroekonomske politike a definisane uputsvom Ministarstva finansija Republike Srbije procenjeno je da će obim prihoda iznositi 2 milijarde 676 miliona dinara", kaže Sava Dojić, većnik za privredu i finansije.

Polemika o budžetu trajala je oko dva sata, a odbornici opozicije istakli su da je predlog budžeta samo formalan i da nije na nivou koji zaslužuje skupština.

"U svim segmentima društvene nadgradnje i komunalne izgradnje su smanjenja osim u segmentu potrošnje. Samo za izvršni organ je povećanje budžeta oko 11 odsto i nas gradsko veće košta 26 miliona dinara", kaže Siniša Lazić, odbornik u skupštini grada.

"Nije realan i bojim se da je u meri 30 odsto preko onoga što bi bilo realno za narednu budžetsku godinu", kaže Srđan Marijanović, odbornik.

Pored budžeta grada za narednu godinu, odbornici su razmatrali i program poslovanja somborskih javnih komunalnih preduzeća kao i kadrovski plan Gradske uprave.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Regionalna privredna komora Sombor i Privredna komora Srbije pozivaju Vas na prezentaciju novog seta elektronskih usluga namenjenih privredi. Prezentacija će se održati u utorak 22.12.2016. godine sa početkom u 11h u sali RPK Sombor.

Dostupne e-usluge će doprineti efikasnijoj elektronskoj razmeni informacija, kao i lakšem savremenijem, jeftinijem i bržem poslovanju privrednika. Informacioni sistem obuhvata sledeće grupe usluga:

Potvrde, uverenja i mišljenja za poslovanje u Srbiji
Uvozno-izvozna dokumenta
Seftifikati EXCELLENT SME
Kompletna carinska tarifa
Privatno obezbedjenje.

Prezentaciju će održati gdja. Snežana Pešić iz Centra za usluge i posredovanje Privredne komore Srbije, koja će na praktičnom primeru provesti kroz proces podnošenja i dobijanja dokumenata.

Molimo sve zainteresovane da zbog ograničenog broja mesta prijave svoje učešće na brojeve telefona 025/420-780 ili 420-930 i putem e-mail adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top