Oznaku "Srpski kvalitet" dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović na konferenciji za novinare.

 

Kako je rečeno, proizvodi koji nose ovaj logo su od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije", naglasio je Nedimović.

Oznaku "Srpski kvalitet" od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa "Domaćom mesnatom slaninom", "Selection pašteta sa komadićima mesa", "Selection pašteta sa dimljenom slaninom" i "Domaća sarma", zatim, Industrija mesa Topola sa "Ljutim kulenom" i „Izletničkom salamom", kao i kompanija Zlatiborac sa "Kraljevskom salamom" i "Pilećom delikates salamom".

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

"Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina", kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake "Srpski kvalitet", prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Nedimović je rekao i da je ova akcija, "savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji", izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.
„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji. Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predstavnici pokrajinske i lokalne vlasti danas su na okruglom stolu u Odžacima sa privrednicima razgovarali na temu razvoja, potencijala i problema privrede u opštini, kao i njihovoj ulozi u razvoju privrede na lokalu.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević rekao je u izjavi novinarima pre početka okruglog stola da je ovaj skup dobra prilika da se u susretu sa privrednicima čuje šta oni trenutno rade, koje nove programe razvijaju, ali i koji su njihovi problemi u radu, kako bi ih zajednički rešavali.

- Dobra je prilika i da mi iz Pokrajinske vlade predstavimo mere za podsticanje svih vidova privrednih delatnosti. U 2017. godini u pokrajinskom budžetu su predviđena značajna sredstva za podsticaj razvoja privrede, poljoprivrede, turizma i usluga. Prilika je i da u razgovoru sa privrednicima procenimo koje bi to još mere mogle biti usvojene kako bi im se olakšao rad – izjavio je Milićević.

Istakavši da je brži ekonomski razvoj najvažniji prioritet u radu Pokrajinske vlade, Milićević je rekao da je najvažnija vest koju će danas saopštiti u Odžacima to da je Pokrajinska vlada radi podrške privrednicima formirala Razvojnu agenciju Vojvodine.

- Sa ciljem da direktno subvencioniše nove proizvodne pogone, nova radna mesta, bespovratnim sredstvima kroz vrlo jasne definisane kriterijume kroz koje će se sredstva dodeljivati, ali i kroz vrlo jasno definisane instrumente obezbeđenja od strane privrede za povlačenje ovih podsticajnih sredstava – kazao je potpredsednik Pokrajinske vlade.

Milićević je na okruglom stolu rekao da je jedan od strateških ciljeva Pokrajinske vlade ravnomeran regionalni razvoj i da će se u okviru tog cilja raditi na tome da svaka lokalna samouprava u Vojvodini ima opremljenu bar jednu radnu ili industrijsku zonu.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić je izjavio da Sekretarijat kome je on na čelu aktivno učestvuje sa predstavnicima lokalne samouprave u pripremi i realizaciji projekata finansiranih iz međunarodnih fondova.

- Pored projekata finansiranih iz međunarodnih fondova, Pokrajinski sekretarijat će u narednih par meseci finansirati pripremu projekata, odnosno pripremu projektno tehničke dokumentacije, izradu studija i analiza za projekte koji su razvojnog karaktera i imaće direktan uticaj na razvoj privrednih aktivnosti – kazao je Bjelić.

Jedan od domaćina okruglog stola bila je potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar. Ona je u odgovoru na novinarsko pitanje vezano za rešavanje problema u “Hipolu” i “Poljostroju”, navela da je optimista kada je reč o daljoj sudbini tih odžačkih firmi.

- Finansijsko stanje “Hipola” je odlično. Svi problemi koje oni imaju i koji su izazvali trenutno stanje stečajnog postupka potiču iz raskinute privatizacije iz 2007. godine. Što se tiče “Poljostroja” za koji je proglašen bankrot, mogu da kažem da su za tu firmu zainteresovane ozbiljne kompanije, isto se odnosi i na “Hipol”, tako da u brzom vremenskom periodu koji je pred nama očekujem dolazak i tih investitora koji će preuzeti te dve kompanije – rekla je Sedlar.

I dok se pomenute firme nalaze u problemima zbog dugovanja zaostalih iz vremena privatizacije, “Magna” je sa preko 1.200 radnika uzdanica odžačke privrede. Ta svetska kompanija u oblasti automobilske industrije u Odžacima je napravila fabriku na prostoru novoizgrađene radne zone, a u maju će otvoriti i novi pogon pored postojećeg.

Predsednica Privremenog organa opštine Odžaci Latinka Vasiljković najavljuje i opremanje radne zone u Karavukovu, a sve u cilju privlačenja novih investitora. Ona kaže da lokalna samouprava želi da bude servis privrednika koji će pratiti njihove potrebe.

- Infrastrukturnim opremanjem radne zone u Odžacima postavljeni su dobri temelji za privlačenje novih investitora. Kao lokalna samouprava želimo i da pokažemo da smo dobar partner našim privrednicima, malim i srednjim preduzećima, koji treba da budu nosioci razvoja opštine – rekla je Vasiljković.

U radu okruglog stola učestvovali su i direktor Privredne komore Srbije – Regionalne privredne komore Sombor Zoran Bulatović, kao i Radomirka Žiža iz Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Sombor.

Skupu su pored predstavnika najvećih kompanija iz opštine Odžaci, koje i zapošljavaju najviše radnika, prisustvovali i mali privrednici, preduzetnici i poljoprivredni proizvođači. Svi oni očekuju da im se obezbede uslovi za lakše poslovanje.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Velike investicije ne stižu na zapad Bačke

U poslednjih nekoliko godina u Zapadnoj Bačkoj nema novih stranih investicija. Mnoge poznate fabrike su bankrotirale. Ali, otvaraju se male privatne firme.
Pogon Magne u Odžacima jedina je velika strana investicija u Zapadnobačkom okrugu u poslednjih pet godina.

Ova kompanija uz somborski Fjorano beleži i stalan rasta zaposlenih. Zadovoljni su poslovnim ambijentom i uspevaju da zadovolje potrebe svetske auto industrije za nav lakama za sedišta.

"Mi smo krenuli 2012. godine sa 100 ljudi i onda smo svake godine duplirali. Stigli smo 2015. do 800 zaposlenih, a već prošle godine smo prešli hiljadu zaposlenih. Mi ćemo tako nastaviti sa rastom i planiramo još da zaposlimo 500 radnika", kaže Miro Vidošević, direktor pogona Magna u Odžacima.

Za razliku od Magne, najveći srpski proizvođač obuće Boreli je bankrotirao. Veliki dugovi i nerešena pitanja sukcesije sa Hrvatskom su ostavili bez posla više od 250 radnika.

Sličnu sudbinu doživeo je i odžački Poljlostroj bez obzira što godišnje zarađuje 800.000 evra, izvozi servisira sve obaveze. Dugovi od 10 miliona evra koje je ostavio Mile Jerković gase fabriiku osnovanu 1950, a 45 radnika šalju na biro.

Država nije učinila ništa da sačuva ova radna mesta.

"Ako budemo imali sreće da se pojavi pravi kupac koji je zainteresovan za ovu našu proizvodnju i eventualno neku svoju, to bi bila neka šansa da preživimo", kaže Slavko Drobac, tehnički direktor Poljostroja.

U Regionalnoj privrednoj komori kažu da bez obzira što nema direktnih stranih investicija poslednjih nekoliko godina, na teritoriji okruga beleže rasta broja novih pravnih subjekata.

"Interesantno da smo u 2013. imali veći broj otvorenih privrednih društava, ali smo imali i veći broj zatvaranja. Tako da smo sada u situaciji da smo ipak imali trend rasta aktivnih privrednih društava. Sada ih 2.076, za razliku od 2013, kada je bilo 1.915 privrednih društava", navodi Zoran Bulatović, vd. direktora RPK Sombor.

A kada je reč o platama, najveću neto zaradu u decembru prošle godine imali su zaposleni u Apatinu i iznosila je 45.879 dinara, dok su najmanje zarađivali Somborci, 36.750, što je skoro 10.000 dinara ispod republičkog proseka.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Privrednici u Srbiji procenjuju da je siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu, trgovini, advokaturi i ugostiteljstvu, a kao ključne uzroke pojave sive ekonomije vide u visokim porezima i doprinosima na zarade i parafiskalnim nametima, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Po rezultatima istraživanja o stavovima privrednika u sivoj zoni, koje je sproveo Ipsos strategic marketing, većina privrednika u Srbiji, oko 68 odsto, smatra da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana i uvereni su da 29 odsto firmi u njihovoj delatnosti posluje u sivoj zoni.

Takođe, većina predstavnika preduzeća ističe da su opšti uslovi poslovanja u Srbiji loši ili osrednji.

Prema oceni privrede, glavni razlozi zašto neregistrovane firme uspevaju da posluju nesmetano van zakona su korupcija i nejasna nadležnost inspektora, nedovoljni kapaciteti države, politička zaštita i neadekvatna kaznena politika.

U istraživanju se navodi i da tri četvrtine anketiranih veruje da je država odlučna da se izbori sa sivom ekonomijom i da rad mimo propisa nije opravdan, što je znatno viši procenat u odnosu na prethodna istraživanja NALED-a i svedoči o efektima edukativne kampanje u okviru Godine borbe protiv sive ekonomije.

Ocenjeno je i da nisu svi privrednici spremni da se aktivno priključe toj borbi - 61 odsto ne bi prijavilo nelojalnu konkurenciju, smatraju da je kontrola poštovanja zakona isključivo posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, Željko Ožegović istakao je da kampanja protiv sive ekonomije i nagradna igra "Uzmi račun i pobedi" već daju efekte.

Dodao je da je procenat nepravilnosti u kontrolama izdavanja računa u februaru ove godine smanjen je sa 40 odsto na 32 odsto, u odnosu na isti mesec prošle, a čak 26,6 odsto skočio je procenat građana koji su prijavili neizdavanje računa.

Rekao je da je do sada poslato 2,8 miliona koverata, što je oko 28 miliona računa, što je doprinelo budžetu Srbije sa 2,5 miliona evra.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i BiH u kompaniji Mastercard Jelena Ristić izjavila je da je mogućnost slanja kartičnih slipova u okviru nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" važan segment u promociji bezgotovinskog plaćanja i jačanju transparentnosti transakcija u maloprodaji, i da je nagradnu igru podržala ta kompanija.

Ona je predstavila istraživanje stavova građana Srbije prema sivoj ekonomiji i navela da čak 95 odsto njih, razume šta je siva ekonomija, a ovaj problem se najčešće povezuje sa neprijavljenim radnicima i neprijavljenim plaćanjima u cilju izbegavanja poreza.

"Oko dve trećine ispitanika smatra da se većim korišćenjem elektronskih plaćanja smanjuje siva ekonomija, a pozitivno je i to da je 82 odsto građana spremno da češće plaća bezgotovinski kako bi dali doprinos rešavanju ovog problem", rekla je Ristić.

Takođe, kako je navela, čak 90 odsto smatra da uticaj na smanjenje sive ekonomije ima samo Vlada Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Somboru je danas (23. februar 2017. godine) održana sednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, ispred Grada domaćina i kao član UO istakla je da je Sombor kao lokalna samouprava već dugi niz godina član NALED –a, te da postoje velike prednosti članstva Grada Sombora u ovakvoj oraganizaciji.

„Smatram da su izuzetno važni reformatorski ciljevi i ciljevi u oblasti ekonomskog razvoja koje NALED kao organizacija ima i koji su značajno doprineli i da se stavovi ministarstava i Vlade Republike Srbije realizuju u saradnji sa ovom organizacijom, a na osnovu postavljenih ciljeva i ostvarenih rezultata NALED-a. Prošle godine smo, što na neki način možemo pripisati zasluzi NALED-a, a u saradnji sa ministarstvima, uspeli da uspostavimo elektronsku građevinsku dozvolu, ubrzali procedure administrativnih postupaka. Postoje i druge incijative za koje smatramo da će za lokalnu samoupravu biti važne, a to je da postane javni servis dostupan građanima. Na taj način će se ubrzati i olakšati kako privredni i ekonomski razvoj, tako i život građana“, istakla je pre početka sednice Golubović i dodala da će se sa članovima UO NALED-a sastati i nekoliko somborskih privrednika, a sve u svrhu povezivanja kako lokalne samouprave sa privredom - tako i sa organizacijama koje rade u cilju ekonomskog razvoja.

Predsednik UO NALED- a Goran Kovačević je naveo da je osnovni zadatak ove nevladine organizacija da pomogne da se stvore što bolji uslovi za privređivanje.

„Smatramo da budućnost ove zemlje jeste u privrednom razvoju. Dobro je što su članovi NALED-a i nevladine i privredne organizacije, kao i lokalne samouprave. Želimo da obiđemo Srbiju, da vidimo loklane prilike, da pomognemo onoliko koliko možemo“, kazao je Kovačević i zahvalio se gradonačelnici Sombora na organizaciji sastanka Upravnog odbora. Kovačević se gradonačelnici Sombora zahvalio i na „ozbiljnom predanom učešću u zajedničkim poslovima“.golu

„Pre svega zato što još uvek u našoj zemlji postoji jedno zaziranje od javnog posla u smislu da ljudi nisu sigurni da li će baš njihove aktivnosti biti dovoljno dobre i da li će imati neke rezultate. Zbog toga nam je izuzetno bitno da imamo dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, jer bez saradnje sa lokalnih samouprava i privrede nećemo imati nikakav dugoročni rezultat“, istakao je Kovačević.

Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a govorila je o internom finansijskom izveštaju za 2016. godinu, planu rada i kalendaru aktivnosti u 2017. godini.

Kao najznačajniji rezultati i doprinos reformama u 2016. godini navedeni su: uvođenje e-dozvole u Srbiji – od 53.000 zahteva rešeno je 95 odsto, od kojih 80 odsto pozitivno.

Drugi po značaju je doprinos unapređenju konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima – skok na 47 poziciju Doing Business liste za 2017. godinu, kao i napredak od 103 mesta u oblasti građevinskih dozvola.

Značajni rezultati su ostvareni i u suzbijanju sive zone, unapređenju zakona o državnom premeru i katastru, stečaju i u drugim oblastima.

U 2017. godini planovi rada su razvrstani po prioritetima. Prvi prioritet je regulatorna reforma i to pre svega reforma građevinskih dozvola (postoji inicijativa za reformom katastra i projekti obuke za e-dozvole, kol centar i unapređenje podzakonskih akata), E-uprava siva ekonomija i drugo.

Drugi prioritet kojem će se posvetiti NALED jeste lokalni razvoj i treći se odnosi na rad na rastu organizacije, odnosno razvoju članstva. Rečeno je da ova organizacija trenutno ima 280 članova, a cilj je da do kraja 2017. godine ima 300 članova.

Sednici UO NALED-a prisustvovali su potpredsednici UO: Dragana Čukić, ispred Udruženja inženjera konsultanata Srbije, Stanka Pejanović, generalna direktorka kompanije „Gorenje“ i Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, kao i članovi Aleksandar Ružević, generalni direktor Koka Kola Srbija i Dejvid Litgo, predsedavajući etičkog komiteta.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 10

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top