Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije apelovalo je danas na sve socijalno ugrožene građane da se prijave nadležnim organima lokalne samouprave i iskoriste mogućnost da dobiju besplatne kilovat-sate.

Socijalno ugroženim građanima EPS može da pomogne samo na osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu, koju je usvojila Vlada Srbije, navodi se u saopštenju.

Socijalno ugroženi građani treba da se prijave službi socijalne zaštite u svojoj lokalnoj samoupravi, jer EPS nema zakonsko ovlašćenje da određuje nivo socijalne ugroženosti građana, niti da samovoljno određuje ko ima pravo na besplatne kilovat-sate.

EPS podseća da je u više navrata apelovao na socijalno ugrožene građane da se prijave nadležnim organima lokalne samouprave i iskoriste mogućnost da dobiju besplatne kilovat-sate.

Objavljeno u Somborske vesti

Dok Srbija još uvek preračunava koliko će je milijardi evra koštati početak rada na poglavlju 27 u procesu priključenja EU, makar u jednom delu Somborci gotovo da mogu da budu potpuno mirni.

Naime, ovaj grad je jedna od malobrojnih sredina u našoj državi koja već 30 godina poseduje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV). Uređaj je do sada samo delimično iskorišćavao biogas dobijen u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda.

Zahvaljujući projektu Interreg IPA Programu prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020 „Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji „zelene“ energije - Iks DEGREE“, u kom osim JKP „Vodokanal“-a, kao partneri učestvuju i Univerzitet u Novom Sadu, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, te sa hrvatske strane „Vinkovački vodovod i kanalizacija“ d.o.o. i Poljoprivredni institut iz Osijeka, u somborskom preduzeću ne samo što će se od viška biogasa proizvoditi električna energija za sopstvene potrebe postrojenja, nego će se u tu svrhu koristiti i druge sirovine.

Po rečima Jasmine Bobić, direktorke JKP „Vodokanal“ davnašnja želja menadžmenta u preduzeću bila je da se biogas iskoristi za proizvodnju električne energije, što je ovim projektom i omogućeno.

- Izuzetno smo zadovoljni zbog toga – kaže Jasmina Bobić. – Iz biogasa koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda dobićemo električnu energiju i ostvariti istovremeno i značajnu uštedu, a s druge strane, doprinećemo očuvanju životne sredine, jer koristimo nusproizvod iz pomenutog procesa.

Projekat DŽ DEGREE, sa buyetom od 1,7 miliona evra jedan je od trenutno najvećih iz tog programa, a od te svote 498.000 evra dodeljeno je „Vodokanalu“ za realizaciju projektnih zadataka. Menayer projekta ispred JKP „Vodokanal“ Strahinja Šljukić ističe da je pomenuti novac namenjen nabavci gas generatora i opreme koja će omogućiti bolje iskorišćavanje biogasa i dopunu digestora novom biomasom.
-Biće ovo jedinstven slučaj kod nas da će se digestor puniti različitim vrstama mase, a ne samo muljem kao do sada – kaže Šljukić. – Pored ekonomske uštede, koju ćemo ostvariti proizvodnjom električne energije i uticajem na očuvanje životne sredine, dragocena je i korist koju će drugi imati iz ovog projekta, a to je iskustvo koje ćemo podeliti sa njima.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u upotrebi je od 1985. godine. Prema rečima izvršnog direktora Tehničkog sistema u preduzeću Dušana Đurđevića, nusproizvod ili biogas, odnosno metan, koji se dobija u procesu prečišćavanja otpadnih voda, do sada nije bivao iskorišćen u potpunosti. Korišćen je za grejanje u sklopu tehnološkog procesa. Značajan višak je ostajao i on je spaljivan, jer nije mogao biti ispuštan u atmosferu.

- Zahvaljaujući ovom projektu biće nam omogućeno da iskoristimo višak gasa za proizodnju električne energije, koja će dalje biti upotrebljena za sam proizvodni proces – napominje Đurđević. - Očekujemo da ćemo električnom energijom nastalom na taj način pokriti 30 do 40 odsto naših potreba. Ugradnja gas generatora je prva faza u tom procesu, druga je upotreba novih sirovina, osim kanalizacionog mulja koji je već sada u upotrebi, a to je kukuruzna silaža.

Glavni rezultati ovog projekta prekogranične saradnje su izgradnja i puštanje u rad kogenerativnog postrojenja sa 200 kilovata električne i 230 kilovata toplotne snage u „Vodokanalu“ i povećanje proizvodnje biogasa u sadašnjem postrojenju sa 1700 kubika dan na čak 3.000, opremanje i puštanje u rad nove mobilne laboratorije za analizu potencijala sirovina, optimizaciju proizvodnje i analizu kvaliteta biogasa na novosadskom Univerzitetu. Kada je reč o hrvatskim partnerima njihov benefit projekta je izgradnja i puštanje u rad solarnih elektrana snage 380 kilovata u vinkovačkom vodovodu i kanalizaciji i opremanje laboratorija za analizu kvaliteta biomase na Poljoprivrednom institutu Osijek.

Dinamičnih šest meseci
Koordinator projekta, profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Filip Kulić kaže da je „Vodokanal“ u fazi nabavke gas generatora za proizvodnju električne energije iz biogasa, a već su pripremljeni dokumenti za javnu nabavku i ishodovana građevinska dozvola.

- Sad nastupa najdinamičniji period kada će najveći deo opreme da se nabavlja i instalira i pušta u pogon – kaže profesor Kulić. - To će se odvijati u narednih šeset meseci. Početkom leta bi trebalo da oprema bude u postrojenju, čime se okončava prva faza, dok druga, koja označava povećanje kapaciteta proizvodnje biogasa u digestorima, kreće od jeseni.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 22 februar 2018 00:00

Stižu voda i struja u Ličku ulicu u Somboru

Dobra vest za desetak domaćinstava u Ličkoj ulici u Somboru. Počele pripreme za parcelisanje i uknjižbu kuća i placeva

ŽITELjE desetak kuća u Ličkoj ulici na Čonopljanskom putu, na periferiji Sombora, koji godinama žive bez struje i vodovoda, obradovala je vest gradske MZ Crvenka da su, posle decenije čekanja na elementarne životne uslove, preduzeti prvi koraci kako bi njihov problem bio rešen.

Iz ove MZ saopštavaju da je na njihovu inicijativu Gradska uprava Sombora izdvojila sredstva za finansiranje projekta parcelizacije i uknjižbe kuća i placeva u Ličkoj ulici. Elektrodistribucija Sombor već je izradila projekat niskonaponske mreže, kako bi svojim sredstvima, čim dozvole vremenske prilike, ekipe ovog preduzeća krenule sa neophodnim radovima sa ciljem da se sve kuće priključe na elektromrežu.

Vlasnici kuća priznaju da su pre više od jedne decenije, svoje domove podigli "na divlje" i ističu da su podneli zahteve za legalizaciju. Oni tvrde da su im nadležni u lokalnoj samoupravi obećali da će njihov problem biti rešen do decembra prošle godine, što nije ispunjeno, pa su sada zadovoljni što su, ipak, stvari krenule s mrtve tačke.

Stanovnici Ličke ulice vele da su dosta toga učinili što je od njih traženo, kako bi se priključili na elektroenergetsku mrežu. Kako naglašavaju, sami su kupili i postavili drvene bandere, nabavili kablove, ali se onda ispostavilo da su stubovi postavljeni na privatnoj parceli i da ne mogu da dobiju priključke.

Vlasnici tih parcela, njih 17, krajem 2016. godine, trebalo je da daju saglasnost za postavljanje stubova, ali je jedan od njih tu dozvolu uskratio, ceo postupak je pao u vodu, jer je Elektrodistribucija radove morala da odloži. Sada, posle malo više od godinu dana, i taj problem će biti okončan.

Stanovnici Ličke ulice, u gradskoj MZ Crvenka, nadaju se da će uskoro dobiti i vodovod. Jer, kako ističu, bageri somborskog JKP "Vodokanal" počeli su da kopaju kanale za postavljanje vodovodnih cevi.

OD PROLEĆA NEĆE KUPOVATI VODU

CEO posao oko izgradnje vodovodne mreže u Ličkoj ulici, u gradskoj MZ Crvenka u Somboru, kako se očekuje, trebalo bi da bude završen do proleća, posle čega žitelji neće više morati da kupuju vodu za piće.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Investitori u Srbiji ne samo da su suočeni sa glomaznom procedurom za priključenje na elektrodistributivnu mrežu već plaćaju i znatno veću cenu za tu uslugu nego što je slučaj u zemljama regiona.

Prema podacima Svetske banke, za dobijanje potrebnih dozvola i saglasnosti za priključenje na elektrodistributivnu mrežu firme u Srbiji treba da plate oko 100 hiljada evra. Primera radi, u Hrvatskoj je za istu svrhu potrebno izdvojiti oko 32.000 evra, u Sloveniji oko 20.000 evra, u Bosni i Hercegovini oko 15.000 evra, Crnoj Gori 26.150 evra, Makedonija oko 91.000 34.306 evra, Bugarskoj 54.306 evra.

Da su nadležni u Srbiji upoznati sa tom problematikom kao i činjenicom da između ostalog i zbog toga naša zemlja beleži znatno lošiji plasman na Duing biznis listi nego što bi mogla da ostvari jasno pokazuje nedavna izjava Aleksandra Antića, ministra rudarstva i energetike. Naime, Antić je istakao da se radi na poboljšanju i pojeftinjenju procedura za dobijanje priključka za električnu energiju i da očekuje da Srbija po tom kriterijumu ove godine bude bolje kotirana na Duing biznis listi Svetske banke gde su zemlje rangirane po uslovima poslovanja. Prema njegovim rečima, već je smanjen broj procedura neophodnih za dobijanje priključka za električnu energiju sa pet na tri i u planu je da ih bude još manje. Cilj je da se broj dana potrebnih za dobijanje dozvola smanji za 10 do 15 dana. Ono što predstavlja problem da se previđeno smanjenja broja procedura i primeni u praksi je činjenica da još uvek nisu usvojena određena podzakonska akta potrebna da se ubrza izdavanje dozvola za pristup elektrodistributivnoj mreži. Ipak, nadležni očekuju da će to biti realizovano u toku ove godine.

U Srbiji se kroz pet koraka, odnosno procedura sprovodi postupak za priključenje na elektrodistributivni sistem. Na početku, investitor se obraća nadležnom organu za dobijanje građevinske dozvole (grad, ministarstvo, opština, Pokrajinski sekretarijat i sl.). Tek onda se nadležni organ obraća „EPS Distribuciji“ za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje. Zakonski rok od obraćanja stranke do dobijanja građevinske dozvole je 28 dana. Potom se investitor obraća „EPS Distribuciji“ za zaključivanje ugovora o izgradnji priključka. Ugovor se zaključuje, plaćaju se troškovi izgradnje priključka. Sledeći korak je da „EPS Distribucija“ pribavi neophodnu investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju priključka, što je često kamen spoticanja. U izveštaju Svetske banke navedeno je da se ovaj korak, to jest procedura u „EPS Distribuciji“ završava za 89 kalendarskih dana, a zakonski rok za dobijanje te neophodne dokumentacije je 28 dana. Naredni deo procedure je da investitor dostavlja dokaze da je instalacija objekta urađena u skladu sa zakonom (potvrda o tehničkoj ispravnosti električnih instalacija), a potom sledi potpisivanje ugovora o snabdevanju sa izabranim snabdevačem. Zakonski rok je jedan dan. „EPS Distribucija“ je, sagledavajući čitavu situaciju i proverom na terenu, predložila da se ubuduće čitav proces priključenja obavlja u tri koraka, za 95 dana, uz smanjenje troškova od 25,2 odsto. U tom roku, samo bi 36 dana zavisilo isključivo od „EPS Distribucije“, a preostalih 59 odnosi se na ostale imaoce ovlašćenja.

Nadležne u EPS-u smo pitali da li postoji plan da se smanji cena priključka i za domaćinstva kao i koliko ta usluga košta u ovom trenutku. Na pitanje nam nije konkretno odgovoreno već nam je samo rečeno da se troškovi priključenja na distributivni sistem električne energije određuju na osnovu Metodologije za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju električne energije i zavise od vrste i tipa priključka, maksimalno odobrene snage, naponskog nivoa i sl. kako za domaćinstva, tako i za privredne subjekte. Kako Danas nezvanično saznaje cene priključaka za domaćinstva, u zavisnosti od tipa, kreću se od 200 do 1.000. evra.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 17 januar 2018 00:00

Kuća u jednoj ulici, strujomer u drugoj

Žitelji desetak kuća u Ličkoj ulici, na periferiji Sombora, godinama žive bez struje i vode, iako im je više puta obećavano da će taj problem biti rešen.

Kako pišu "Novosti", građani priznaju da su kuće pre više od jedne decenije podignute "na divlje" i kažu da su podneli zahteve za legalizaciju. Oni tvrde da su im nadležni u lokalnoj samoupravi obećali da će njihov problem biti rešen do decembra, ali da još ništa nije urađeno.

"Nemamo ni vodovod, ni kanalizaciju, o javnoj rasveti da ne govorimo, cela ulica je u mrklom mraku, što nije nimalo bezbedno za našu decu", kaže žitelj Milan Žekić i dodaje da ulica nema ni asfalt, te da su kod nadležnih jedva izdejstvovali da ulicu naspu tucanikom.

Njegov komšija Dario Pajić objašnjava da pojedini stanovnici Ličke ulice električnu energiju koriste tako što su se priključili na komšijska brojila u susednoj ulici, kojima uredno plaćaju za utrošenu struju. Oni smatraju da to nije rešenje, jer zbog velikog opterećenja moraju da se dogovore ko će kada da uključi bojler, mašinu za pranje veša, kako svi ne bi ostali bez struje.

U Ličkoj navode da su učinili sve što je od njih traženo za priključenje na elektroenergetsku mrežu. Kako kažu, sami su kupili i postavili bandere, kupili kablove, ali se onda ispostavilo da ne mogu da se priključe jer su stubovi postavljeni na privatnoj parceli.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Zbog nedonošenja odgovarajućih podzakonskih akata Srbija nije napredovala na Duing biznis listi Svetske banke u onoj meri u kojoj je mogla, a kada je reč o priključenju potrošača na elektrodistributivnu mrežu, dobila je najlošije ocene.

Naime, analiza koju je uradila Svetska banka pokazuje da se na priključenje na elektrodistributivnu mrežu u Srbiji čeka 125 dana, što je 46 dana duže nego u najrazvijenijim zemljama sveta. Primera radi, potrošači u zemljama Evrope priključak za struju dobiju u proseku za 79 dana. S obzirom da pravilnik koji bi omogućio skraćivanje procedure još uvek nije donesen, Svetska banka je procenila da se formalno pravno na tom planu u Srbiji ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu, te je po tom kriterijumu plasirana na istom, 96. mestu od ukupno 190 zemalja.

U Elektroprivredi Srbije kažu za Danas da je Svetska banka na osnovu upitnika koji je popunila "EPS Distribucija" ocenila postupak priklju~enja na distributivni sistem i na osnovu toga je urađen izveštaj za Duing biznis listu.

Kroz pet koraka, odnosno procedura sprovodi se postupak za priključenje na elektrodistributivni sistem. Na početku, investitor se obraća nadležnom organu za dobijanje građevinske dozvole (grad, ministarstvo, opština, Pokrajinski sekretarijat i sl). Tek onda se nadležni organ obraća "EPS Distribuciji" za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje. Zakonski rok od obraćanja stranke do dobijanja građevinske dozvole je 28 dana. Potom se investitor obraća "EPS Distribuciji" za zaključivanje ugovora o izgradnji priključka. Ugovor se zaključuje, plaćaju se troškovi izgradnje priključka. Sledeći korak je da "EPS Distribucija" pribavi neophodnu investiciono-tehničku dokumentaciju za izgradnju priključka, što je često kamen spoticanja. U izveštaju Svetske banke navedeno je da se ovaj korak, to jest procedura u "EPS Distribuciji" završava za 89 kalendarskih dana, a zakonski rok za dobijanje te neophodne dokumentacije je 28 dana.

Naredni deo procedure je da investitor dostavlja dokaze da je instalacija objekta ura|ena u skladu sa zakonom (potvrda o tehničkoj ispravnosti električnih instalacija), a potom sledi potpisivanje ugovora o snabdevanju sa izabranim snabdevačem. Zakonski rok je jedan dan.

"EPS Distribucija" je, sagledavajući čitavu situaciju i proverom na terenu, predložila da se ubuduće čitav proces priključenja obavlja u tri koraka, za 95 dana, uz smanjenje troškova od 25,2 odsto. U tom roku, samo bi 36 dana zavisilo isključivo od "EPS Distribucije", a preostalih 59 odnosi se na ostale imaoce ovlašćenja.

U "EPS Distribuciji" ističu da nedonošenje odgovarajućih podzakonskih akata utiče na dužinu rokova, te da su sa predstavnicima nadležnih ministarstava, AERS-a i NALED-a, usaglasili tekst izmene Pravilnika o objedinjenoj proceduri, ali on nije usvojen u potrebnom roku.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija potvrđuje za Danas da Vlada Srbije nije još uvek usvojila odgovarajući pravilnik koji bi regulisao tu oblast zbog toga što ne postoji usklađenost zakonskih rešenja vezanih za tu tematiku.

- Da bi se taj pravilnik usvojio potrebno je usaglasiti odredbe zakona o građevinarstvu i lokalnoj samoupravi. U želji da se što pre investitorima omogući pojednostavljena procedura dobijanja dozvola, nije se vodilo računa da je za to potrebno i usklađivanje sa drugim zakonima. Sa tim se kasni i to je osnovni razlog zašto pravilnik koji smanjuje broj dana čekanja na dozvolu za priključak na struju još uvek nije usvojen. S obzirom na sve to, veliko je pitanje da li građevinske dozvole koje se izdaju kod nas zaista ispunjavaju sve zadate kriterijume. Drugim rečima, postavlja se pitanje da li je suština samo u tome da se proces izdavanja potrebnih dozvola ubrza ili se zaista vodi računa da svi potrebni segmenti za to budu zaista i ispunjeni - naglašava Bušatlija.

Najviše problema u Beogradu
- Problem dugog čekanja najizraženiji je u Beogradu, gde je i izabran uzorak - reprezentativni objekat, na osnovu koga je Svetska banka napravila izveštaj. Naime, zbog velikog broja dodatnih dozvola i dokumentacija koje opštinski organi traže, kao što su: izdvajanje parcele za elektroenergetske objekte, zauzeće javne površine, pravo službenosti, neažurnosti i kašnjenja katastra i slično. Veći deo ulica, trotoara i javnih površina nisu uknjižene kao javne površine i ne postoji detaljni urbanistički plan za njih, pa "EPS Distribucija" radi i te poslove za koje nije zadužena - tvrde u EPS-u.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Grejalice potroše i do 128.000 dinara za jednu sezonu * Loženje drva među najisplativijim opcijama - cena 37.000 dinara za stan od 60 kvadrata * Pelet drastično poskupeo

Grejna sezona u Srbiji zvanično počinje u nedelju, 15. oktobra, a dostupni podaci jasno ukazuju na to da će najniže račune za zagrevanje svojih domova plaćati građani koji se greju na drva i oni koji termoakumulacione peći pale samo noću.

S druge strane, najveće troškove imaće potrošači koji koriste struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje kao i oni koji se greju na propan butan gas. Ta domaćinstva za nabavku potrebnih energenata moraju da izdvoje 128 hiljada dinara tokom grejne sezone. Luksuz predstavlja i grejanje na struju ako se peći pale tokom dana jer onda računi tokom grejne sezone iznose oko 69.000 dinara. Nešto povoljnije će proći građani koji se greju na pelet. Oni će naime u ovoj grejnoj sezoni za te potrebe izdvojiti oko 66 hiljada dinara. Troškove, oko 60.000 dinara, imaće domaćinstva koji koriste skuplje ogrevno drvo čija je cena 6.200 dinara po metru kubnom i imaju peći niže efikasnosti.

Za grejanje na ugalj biće potrebno izdvojiti sumu od 50 hiljada dinara. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći pak plaćaće 48 hiljada dinara ali samo u slučaju ako su ta grejna tela uključena noću kada je struja jeftinija. Interesantno je da će ove sezone povoljno biti grejanje i na prirodni gas za šta je potrebno izdvojiti oko 42 hiljade dinara. Najniže troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2017/2018. prema cenama iz oktobra ove godine imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, na primer 4.500 dinara po kubnom metru, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, na primer 65 odsto. Takva domaćinstva će za ogrev platiti oko 37.000 dinara za sezonu.

Najkvalitetnije grejanje svakako imaju građani u čijim stanovima i kućama funkcioniše centralno grejanje. Međutim, za razliku od onih koji se toplotom ne snabdevaju iz toplana potrošači koji imaju daljinski sistem grejanja tu uslugu plaćaju tokom cele godine kroz račune za Infostan. Primera radi, beogradska porodica koji živi u u stanu veličine 60 kvadratnih metara za račune za toplotnu energiju na godišnjem nivou potroši čak 85.932 dinara.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ističe za Danas da je očekivano da je grejanje na TA peći noću i dalje jedan od najjeftinijih vidova zagrevanja stanova ali i da je pelet u Srbiji nerezonski skup.

- Dok god bude ovakva tarifna politika, dok god cena struje bude pratila visinu plata građana koje su prilično niske postojaće domaćinstva koja će električnu energiju koristiti za zagrevanje. S obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji realno im se ne može zameriti što to rade jer to čine da bi uštedeli kućni budžet. To nije rđavo ni za elektroenergetski sistem jer treba utrošiti struju koja je na raspolaganju noću. Ipak, trebalo bi raditi da se broj termoakumulacionih peći smanji za 20 odsto jer prekomerna potrošnja struje za zagrevanje nije dobra stvar. Takođe, cene struje će sve više rasti i građani u budućnosti neće moći da računaju na povlasticu da za zagrevanje koriste jeftinu električnu energiju - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da bi država morala da stvori alternativu za ljude koji se sada greju na struju a najbolji i najefikasniji način za to je korišćenje obnovljivih izvora energije.

- U tom smislu treba razvijati sistem toplotnih pumpi koje zagrevaju vodu ili vazduh, zatim koristiti pelet jer biomase u Srbiji ima u izobilju a takođe treba razvijati i male toplotne mreže koje bi potrošače snabdevale toplotnom energijom iz biomase i sunčevog zagrevanja - naglašava Rajaković. On je kategoričan u oceni da je cena peleta u Srbiji previsoka i ekonomski neopravdana.

- Trgovci iskorišćavaju činjenicu da je velika potražnja za peletom ali to nije korektno niti bi se te cene mogle nazvati realnim. Drugim rečima s obzirom da se pelet dobija iz biomase kojom je Srbija bogata cene tog ogreva bi svakako trebalo da budu značajno niže nego što su sada - ističe Rajaković.

I Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, naglašava da su cene peleta pa i uglja i drva veće nego što bi trebalo da budu i takođe ističe da je uzrok toga ponuda i potražnja.

- Sve veći broj građana koristi taj ogrev i trgovci to koriste. Oni se rukovode svojom logikom i dižu cene zbog velike potražnje. Ako bi se potražnja smanjila, logično je da bi i cena išla nadole - kaže Vuletić.

Prema njegovim rečima, cena prirodnog gasa je povoljna jer taj energent prati cene nafte. Dok padaju cene nafte padaju i cene gasa i to je osnovni razlog što je ove sezone "plav energent" jeftin kao ogrev.

- S druge strane cene centralnog grejanja bi mogle da budu znatno jeftinije kada bi toplane smanjile troškove na svojoj distributivnoj mreži, što kod većina toplana u Srbiji nije slučaj pa u cenu toplotne energije koju plaćaju građani uračunavaju i ono što same rasipaju - zaključuje Vuletić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Račun od 300 evra lakše pada Dancima nego "jeftin" račun za struju od 26 evra Srbima

Potrošači u Srbiji struju troše u znatno većoj meri nego što je to slučaj sa domaćinstvima u Evropskoj uniji, a osnovni razlog za to je siromaštvo i niska cena električne energije.

Podaci istraživanja koje su radili agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da domaćinstva u Srbiji troše pet puta više struje po jedinici BDP-a nego što je to slučaj u Evropskoj uniji. Ako se uzme u obzir da je prosečna potrošnja domaćinstva u Srbiji oko 400 kilovata a u Evropi 250 računica kaže da građani u Srbiji troše 60 odsto struje više od onih koji žive u EU.

U Srbiji je cena struje niža nego u većini evropskih zemalja a tako će biti i nakon najavljenog poskupljenja od dva odsto u oktobru. Primera radi, prema podacima Eurostata, cena struje u Danskoj iznosi 30 evrocenti po kilovat satu, u Francuskoj 17, u Sloveniji 16, u Poljskoj 13,5, u Hrvatskoj 13, dok će u Srbiji posle novog poskupljenja cena biti 6,64 evrocenta.

Istovremeno, alternativni vidovi zagrevanja stanova su skuplji, tako da se građanima, čija su primanja prilično niska, najviše isplati da se greju upravo na struju. Dakle, ma koliko to zvučalo kontradiktorno, građani koji se greju na struju to rade da bi štedeli kućni budžet.

Primera radi u zemlji u kojoj je struja najskuplja, a to je Danska, mesečni račun na osnovu prosečne potrošnje iznosi 300 evra. S druge strane prosečan račun u Srbiji (nakon poskupljenja) iznosiće 26 evra. Međutim ako se uzme u obzir da je prosečna plata u Danskoj je 5.000 evra a u Srbiji 400 (s tim što primanja znatnog dela populacije ne prelaze 250 do 300 evra) kao i da je kupovna moć bar pet puta veća u Danskoj nego u Srbiji, onda se dolazi do zaključka da građani Srbije koji se greju na struju ni na koji način nisu privilegovani. Drugim rečima, račun od 300 evra "lakše pada" Dancima nego "jeftino" grejanje na struju od 26 evra u Srbiji.

- Najisplativije grejanje u Srbiji je na struju, jer je cena električne energije još dovoljno niska za to. U Evropi to nije slučaj, pošto su cene struje znatno veće i niko se ne usuđuje da se greje na taj način. To će uslediti i u Srbiji kada se u okviru približavanja naše zemlje EU, i posle većih ulaganja u zaštitu ekologije, cena struje izjednači sa onom u Evropi. Tada grejanje na struju neće biti opcija - objašnjava za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić takođe ukazuje da problem u Srbiji predstavlja to što se struja uglavnom koristi za zagrevanje i hlađenje.

- U razvijenim zemljama osnovni zadatak struje je da služi za stvaranje novog proizvoda. Dakle ima zadatak da omogućava nesmetan i produktivan rad industrije. S obzirom da smo mi siromašna i zaostala zemlja u kojoj industrija faktički ne postoji kod nas se struja troši isključivo za zagrevanje i hlađenje stanova. Drugim rečima, struja koja se proizvede u EU usmerava se prvenstveno za potrebe industrije. Ono što prestane na usluzi je domaćinstvima. Dakle, da u Srbiji postoji industrija potrošnja u domaćinstvima bi bila manja - navodi Vuletić.

Da su naši sagovornici u pravu kada ukazuju da niska cena struje motiviše građane da svoje domove zagrevaju na taj način pokazuje i podatak da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. I pored toga što vode računa o štednji struje, građani ipak su primorani da je koriste za zagrevanje.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji postoji oko 3,8 miliona brojila, od kojih je čak od 80 do 90 odsto metrološki neispravno, i po zakonu bi trebalo da ih zameni EPS, a ne građani kojima je isključena struja zbog navodne neovlašćene potrošnje, koji se time masovno uslovljavaju da bi je ponovo dobili.

Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS) uputiće ovih dana na dvadesetak domaćih i međunarodnih adresa niz zahteva koji bi trebalo da obezbede da EPS Distribucija hitno prestane da grubo krši zakone i stiče milionsku protivpravnu korist na osnovu navodne neovlašćene potrošnje, odnosno „krađe struje“, od strane građana Niša i okoline. Ukoliko zahtevi, koji će između ostalog biti poslati Delegaciji EU u Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću, ne budu naišli na adekvatnu reakciju nadležnih, UPSS će organizovati niz akcija, od podnošenja krivičnih prijava protiv odgovornih u EPS Distribuciji, do protesta ispred ovog javnog preduzeća.

Ovo je saopšteno na tribini „Električna energija- javno dobro ili monopol“, održanoj prošlog petka, u organizaciji UPSS-a i Centra za zaštitu potrošača Forum. Tribina je organizovana nakon serije tekstova u Danasu, koji su navedeni i kao izvor u zahtevima upućenim domaćim i međunarodnim institucijama. Naš list je nedavno pisao da je u Nišu i nekoliko okolnih opština od kraja 2015. godine do danas najmanje 2500 porodica ostalo bez struje zbog navodne neovlašćene potrošnje, a da je neke od njih nemaju po tri i više godina. EPS Distribucija ostavlja bez struje i porodice sa bebama, starima i bolesnima, što zakon zabranjuje.

Radnici Elektrodistribucije najčešće konstatuju navodnu neovlašćenu potrošnju bez prisustva vlasnika brojila, dokaza i zapisnika, a dobar broj građana izražava sumnju da su plombu na njihovim brojilima oštetili ili uklonili upravo oni, pošto su, kako kažu, pre ekipa koje su „utvrdile“ takvu nepravilnost dolazile ekipe koje su očitavale potrošnju ili proveravale brojilo. Ipak, prema oceni Foruma, najveća zloupotreba je što EPS Distribucija ucenjuje isključene potrošače da će im uključiti struju tek kada budu kupili novo brojilo i platili njegovo izmeštanje, što košta do 150.000 dinara, i obaveza je EPS-a a ne potrošača, kao i kada budu izmirili sva zastarela dugovanja za struju, koja su stara i po desetak godina i dostigla su milionske iznose, a u kojima je pri tom do 60 odsto protivustavnih kamata.

- U Srbiji postoji 3,8 miliona brojila, od kojih je čak od 80 do 90 odsto metrološki neispravno, tako da se očitavanje, obračun i naplata struje zapravo obavlja na neispravnim brojilima, što Zakon o energetici ne dozvoljava (član 109). Po zakonu, metrološki je neispravno svako brojilo koje EPS nije baždario najmanje jednom u 12 godina, i ono treba da bude zamenjeno, a to je obaveza ovog javnog preduzeća. Umesto toga, ono „izmišlja“ navodnu neovlašćenu potrošnju od strane građana, i teret zamene nezakonito prebacuje na njih, a usput pokušava da naplati i zastarele dugove za struju, koje zbog zastarelosti ne može da naplati na sudu- kaže za Danas Profir Živković, pravni savetnik u Centru za zaštitu potrošača Forum.

On precizira da je ovakva zloupotreba EPS Distribucije najveća na teritoriji niške Elektrodistribucije, i to zbog toga što ona objektivno nije u stanju da zameni neispravna brojila. Prema dostupnim podacima, njena „baždarnica“- neka vrsta servisa koji radi pod kontrolom Direkcije za mere i dragocene metale, izgubila je licencu jer je ostala bez dovoljnog broja stručnjaka za ovaj posao.

- Zbog takve situacije, niška Elektrodistribucija obezbeđuje „evidenciju“ neispravnih brojila tako što traži izveštaje od Direkcije za mere i dragocene metale, a kada dobije podatke da je neko brojilo neispravno, ne baždari ga- jer ne može, već „ide“ na navodnu neovlašćenu potrošnju, kako bi ga isključeni građani zamenili. Građani Niša, dakle, ne smeju ni da prijave kvar na svom brojilu, koje je verovatno i metrološki neispravno, jer će ih ED na taj način „ugledati“, i odmah pripisati navodnu neovlašćenu potrošnju- kaže Živković, navodeći da na ovakav „scenario“ ukazuju konkretni podaci iz više izvora, a pre svega od potrošača.

Na tribini UPSS-a je rečeno i da niški Osnovni i Viši sud najšešće presuđuju „u korist EPS Distribucije“, navodeći da se u čak 70 odsto slučajeva odbijaju predlozi za određivanje privremene mere, odnosno privremeno priključenje struje dok traje sudski postupak. Neki od građana su zbog takve sudske prakse pokrenuli postupke pred Ustavnim sudom i najavili postupke pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu.

EPS Distribucija je, inače, u odgovorima na pitanja Danasa ocenila da se isključenje struje po osnovu neovlašćene potrošnje sprovodi po zakonu, a da takva isključenja nisu masovna, pošto je „u celoj Srbiji od početka godine isključeno svega 2357 objekata čiji su vlasnici fizička lica“. Građani Srbije kojima je isključena struja zbog neovlašćene potrošnje podneli su samo 78 prigovora u kojima zahtevaju privremeno uključenje. Od tog broja EPS Distribucija je priključila 21 potrošača, „i to ne privremeno, nego trajno“. U Srbiji je od početka godine samo 51 građanin pred sudom podneo predlog za određivanje privremene mere, odnosno privremeno uključenje struje, a od tog broja usvojeno je više od polovine predloga (28), navodi se u njenim odgovorima.

Kako vlasnik brojila „Krade struju“ bez magneta, a pri tom i redovno izmiruje račune?

Jedan od 15 zahteva upućenih nadležnima je da kontroli ispravnosti brojila i drugim intervencijama EPS Distribucije kojima se ustanovljava navodna neovlašćena potrošnja obavezno prisustvuju vlasnik brojila i predstavnik skupštine stanara. Takođe, UPSS zahteva da EPS Distribucija službeno konstatuje neovlašćenu potrošnju tek nakon što se jasno utvrdi nepravilno korišćenje struje, odnosno otkrije uređaj ili mehanizam na brojilima koji omogućavaju njenu „krađu“, te konstatuje smanjene račune za struju u odnosu na predhodne i uobičajene iznose. Nedopustiva je aktuelna praksa da se neovlašćena potrošnja automatski pripiše svakom brojilu na kojem postoji oštećena plomba, do čega može doći iz brojnih razloga, a na njemu pri tom nema uređaja koji veštački smanjuju korišćenje struje, niti su računi za struju vlasnika brojila smanjeni, a on ih pri tom redovno izmiruje, navodi se u zahtevima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Povodom najavljenih radova na elektromreži, EPS Distribucija je objavila raspored isključenja struje u Somboru za ponedeljak, 31. jul 2017. godine.

Sombor (povremeno od 07:30 do 13:00):

Ulica Matije Gupca od br 1-7 i od br.2-4
Ulica Rade Končara od br.19-45 i od. br. 22-42

Kako da zaštitite električne uređaje od visokog napona prilikom naglog dolaska struje?

Sam nestanak struje ne škodi vašim uređajima toliko, ali ono što predstavlja problem jeste nagli dolazak struje. Ovaj problem je naročito veliki ako je prekid struje bio kratkotrajan, pošto su uređaji posle nestanka struje nastavili da budu pod latentnim naponom. Usled toga postoji opasnost od oštećenja nekog od sklopova unutar uređaja, ili do crkavanja njihove unutrašnje zaštite.

Ono što krajnji korisnik iskusi prilikom prekida napajanja električnom energijom je potpuni nestanak struje, ali problemi koji nisu vidljivi golim okom, umeju da budu prilično problematični. Radi se o poremećaju napona i frekvencije koji može da dovede do trajnog prestanka rada električnog uređaja.

Prenapon predstavlja kratkotrajan napon više vrednosti koji, znatno više od onoga što je vašim uređajima potrebno na nesmetani rad. Ova povišena vrednost traje svega nekoliko milisekundi i nikako ne prija električnim uređajima.

Naponski udar se javlja u vreme grmljavine i udara groma i dovodi do velikog povećanja napona napajanja. Ovaj poremećaj napona javlja se i u trenutku povratka snabdevanja stujom posle njenog nestajanja.

Treća kategorija predstavlja podnapon, koji se javlja van naseljenih mesta i u predgrađima.

Na tržištu već duže vreme postoje uređaji čija je osnovna namena zaštita vaših uređaja od naglog napona. Najpoznatiji su svakako UPS uređaji za besprekidno napajanje (Uninterruptable power supply), koji u svojoj bateriji skladište električnu energiju, koja se automatski stavlja u upotrebu prililkom naglog prekida snabdevanja strujom. Naime, potrošač se neprestano napaja strujom preko UPS uređaja, pri čemu se u isto vreme pune i baterije ovog uređaja, koje priskaču u pomoć u trenutku kada se napajanje električne energije prekine. Najčešći potrošači ovog uređaja su računari ili upravljački sistemi u industriji, kod kojih bi problem u napajanju električnom energijom mogao da izazove ozbiljne finansijske, funkcionalne i bezbednosne posledice.

Izvor: nasemseto.co.rs

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 20 jul 2017 00:00

Oštetili građane i ponovo dobili posao

Na tenderu za očitavanja brojila uz pomoć mobilnih telefona pobedila firma Asseco

Iako je zbog pogrešnog očitavanja brojila za utrošak struje, u decembru prošle godine, lično tadašnji premijer a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao konzorcijum predvođen firmom Sikvester, na novom tenderu isti ponuđač izabran je da ponovo obavlja taj posao.

Stručna javnost takav potez javnog preduzeća ocenila je kao prilično čudan i nerazumljiv, tim pre što je reč o firmi koja je svojevremeno kardinalnim greškama brojne potrošače suočila sa astronomskim računima za struju. Takođe, eksperti smatraju da je indikativno što u tenderskim procesima veoma često učestvuju firme čiji su predstavnici na različite načine povezani sa vladajućom političkom garniturom.

Inače, kako je nedavno pisao BIRN, Sikvester je pobedio na tenderu koji je okončan u junu, a kao i na prethodnom, i na ovom su se pred komisijom našle dve ponude, od kojih konkurentska nije ispunjavala nijedan od zadatih uslova. Prema odredbama tendera, Sikvester je u obavezi da očita tri miliona brojila po ceni od 123 miliona dinara na mesečnom nivou.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe za Danas da je osnovni problem u propozicijama tendera koje omogućavaju da neko ko je počinio katastrofalne greške ponovo pobedi.

- Zbog čega EPS nije postavio takve tenderske uslove koji bi onemogućili učešće i "prolaz" firmi koja je prethodno oštetila građane Srbije uvećavši im nemarnošću račune za struju? Apsolutno nema logike da se neko ko je počinio takvu strašnu grešku ne eliminiše - tvrdi naš sagovornik.

On ukazuje i da je sistem organizovanja tendera pogrešno ustrojen i podseća da je u isto vreme i po istoj proceduri, za projekat automatskog očitavanja brojila uz pomoć mobilnih telefona, EPS posao dodelio firmama Tcom i Asseco iz Beograda, koje su konkurisale sa zajedničkom ponudom. Asseco iz Beograda je u sastavu međunarodne grupacije koja posluje širom jugoistočne Evrope.

- Cilj tendera bi u konkretnom slučaju trebalo da bude obezbeđivanje pouzdanog izvođača koji bi za potrebe EPS-a izradio aplikaciju za efikasnije i preciznije utvrđivanje računa za struju. Poenta je u tome da bi trebalo angažovati firmu da izradi softver koji bi bio vlasništvo EPS-a, a ne da se organizuju tenderi za pružanje usluga u tom poslu čiji je jedini epilog da strane firme zarađuju novac. Ne vidim u čemu je tu interes države, EPS-a i domaće privrede - ističe Pavlović.

Inače, po ovom je tenderu predviđeno da mobilnim aplikacijama bude opremljeno svih 6.000 radnika angažovanih na tom poslu, a predata je samo jedna ponuda. Sa EPS-om je sklopljen ugovor za 2,5 miliona brojila a vrednost ugovora iznosi 600 miliona dinara. Ono što je zanimljivo jeste da je tender raspisan u maju prošle godine a okončan u maju ove. U međuvremenu je podneto sedam zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki a dva puta je obustavljan postupak. Jedna od firmi koja se, navodno, žalila na tenderski postupak je Prointer, za koju upućeni tvrde da je bliska Slaviši Kokezi, predsedniku Fudbalskog saveza Srbije i članu Srpske napredne stranke. Mnogo više prašine u javnosti se diglo jer je zakonski zastupnik Asseco za Srbiju brat premijerke Igor Brnabić. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić ne vidi da u takvom izboru nužno postoji problem. Kaže da u tenderskim postupcima gde učestvuju ljudi i kompanije bliske predstavnicima vlasti, treba voditi računa da li je to u skladu sa zakonom ili ne.

- Ako postoji sukob interesa u nekom konkretnom slučaju, onda tu treba primeniti zakon, što podrazumeva i poništavanje takvih konkursa. Ako sukoba interesa nema, onda je nebitno ko je s kim i u kakvim rodbinskim odnosima - navodi Savić.

Međutim, i on smatra neprimerenim to što je posao očitavanja brojila dobila firma koja je prethodno kritikovana zbog grubih grešaka.

- Pomalo je čudno što se to desilo. Može se oceniti i da je to nenormalno, ali se istovremeno može postaviti i pitanje šta je to pa u Srbiji danas normalno. Ovakva odluka jedino ima smisla ako se firma koja je ranije počinila greške sada obavezala da se one neće ponavljati. Opet, i da je došlo do toga, postavlja se pitanje da li potrošači imaju poverenja u firmu koja im je pogrešno očitavala račune za struju. Podsećanja radi, do grešaka je dolazilo jer su ljudi koji su angažovani za te poslove bili nedovoljno obučeni ili zato što nisu izlazili na teren da očitavaju brojila već su to radili "odokativno" - naglašava naš sagovornik.

EPS bez odgovora
Pokušali smo u Elektroprivredi Srbije da dobijemo odgovore na pitanja zašto je Sikvester ponovo dobio posao očitavanja brojila iako je prethodno oštetio potrošače, kao i na šta su se odnosili prigovori na tendersku proceduru za projekat automatskog očitavanja brojila uz pomoć mobilnih telefona. Međutim, do zaključenja ovog izdanja nismo dobili traženu informaciju. Kontaktirali smo i Prointer kako bismo saznali zbog čega su se oni žalili na postupak, ali ni na toj adresi nismo dobili odgovore. Rečeno nam je da će se javiti neko od nadležnih, ali do toga nije došlo.

Očitava agencija za zapošljavanje
Sikvester, koji je ponovo pobedio na tenderu za očitavanje brojila, zapravo je agencija za zapošljavanje, odnosno to je jedan od vidova njene poslovne delatnosti. Tačnije rečeno, Sikvester je na čelu konzorcijuma koji je Elektroprivreda Srbije angažovala za očitavanje brojila. Predvodnik tog konzorcijuma Dejan Jeremić je ujedno i direktor firme Sikvester.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Šta predstavljaju stavke koje se nalaze na poleđini računa za struju i za šta izdvajamo svoj novac?

Pored naknada za plaćanje akciza, kamata, taksi za javni medijski servis i PDV-a, postoje i one za koje ne znamo šta predstavljaju, ali na ime njih svakog meseca izdvajamo nekoliko stotina dinara.

Obračun koji se nalazi na poleđini računa trebalo bi da objasni potrošačima gde ide njihov novac, međutim nije namenjen korisnicima već ga samo snabdevač razume, a ukoliko se obrati pažnja na cenu potrošenih kW i krajnji iznos, jasno je da se na ime stavki, za koje većina ne zna šta znače, izdvajamo dosta novca.

- “Prilikom formiranja računa, pažnja nije usmerena na korisničko iskustvo građana”, ističe Dušan Uzelac direktor finansijskog portala Kamatica, i dodaje da su računi mogli da budu dosta jednostavniji i da u tom slučaju ne bi dolazilo do zabune.

Ekipi finansijskog portala Kamatica najviše pažnje je privukla stavka „obračunska snaga“, ona se nalazi na samom vrhu računa i označava trošak koji bi Elektroprivreda Srbije imala ukoliko se mreža maksimalno optereti, bez obzira što je to tehnički nemoguće, ali se na ime toga mesečno izdvaja određena svota novca.

Još jedna naknada koju 3,5 miliona ljudi plaća Elektroprivredi Srbije, su troškovi “garantovanog snabdevača”, a ova naknada je fiksna i iznosi 1 evro, što znači da 3,5 miliona evra svaki mesec građani izdvoje za očitavanje stanja na brojilu, štampanje i slanje računa.

Pored troškova koji se nalaze na računu, i koju većina građana ne razume, još je konfuzniji način formiranja cene kWh, jer je na samom računu predstavljena kao jedan vid matematičkog proseka na osnovu kog potrošači ništa ne mogu da zaključe.

Račun za struju je formirani tako da većina korisnika plaća određene naknade, a da se ni ne zna šta se sve plaća. Ovo je samo jedan u nizu računa koji svakog meseca plaćamo, a da pri tome ne znamo šta plaćamo, i zbog čega je razlika u iznosu stvarne potrošnje i krajnje cene, koja je pikazane na samom računa, veća za nekoliko stotina dinara.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 09 maj 2017 00:00

Ko će očitavati brojila?

Elektroprivreda Srbije (EPS) otkazala je saradnju konzorcijumu sa kojim je imala okvirni sporazum na dve godine i raspisala tender za dodelu posla očitavanja brojila, prenosi Balkanska istraživačka mreža (BIRN).

Iako iz EPS nema zvanične potvrde, izvori BIRN tvrde da je posao očitavanja brojila raskinut zbog previsoke cene.

Ovo je posredno potvrđeno uslovima novog tendera na kome se za isti posao nudi upola manje novca.

Konkursnom dokumentacijom, objavljenom 26. aprila, predviđeno je da se potroši 900 miliona dinara tokom godinu dana za očitavanje tri miliona brojila, što iznosi oko 25 dinara po brojilu.

U prethodnom poslu za očitavanje 3,5 milona brojila potrošeno je oko milijardu dinara za šest meseci, a cena očitavanja po jednom brojilu je bila 39,99 dinara. Time je potvrđeno istraživanje BIRN iz januara 2017. godine u kome je otkriveno da EPS duplo skuplje plaća očitavanje brojila u odnosu na višegodišnju praksu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 19 januar 2017 00:00

Rizik od havarije u Fabrici akumulatora Sombor

GRČKA kompanija "Dem Helas", zakupac prostora Fabrike akumulatora u Somboru (FAS), kojoj je zbog duga isključena struja, upozorila je danas da postoji opasnost od havarije jer se u fabrici nalazi velika količina hemikalija, prenosi agencija Beta.

- Upozorenje je poslato Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje je naš apel hitno prosledilo sektoru za vanredne situacije - saopštio je "Dem Helas".

"Elektroprivreda Srbije" (EPS) je prekjuče isključila struju somborskoj Fabrici akumulatora u stečaju, posle više pokušaja da naplati njen dug za struju od 81,5 miliona dinara i saopštila da je i stečajni upravnik te fabrike zahtevao da se ona isključi sa elektromreže.

EPS je naveo da "Dem Helas", kao zakupac, nema pravnog osnova da bez saglasnosti vlasnika potpiše ugovor o snabdevanju strujom. "Dem Helas" tvrdi da EPS nije u pravu kada tvrdi da nije postojao pravni osnov za sklapanje ugovora o izmirenju dugova za struju Fabrike akumulatora.

- Pravni osnov za potpisivanje ugovora o izmirenju dugova postoji i to ćemo i dokazati - navodi se u saopštenju te kompanije koja proizvodi akumulatore i zapošljava 300 ljudi.

Dodaje se da je to preduzeće zakupac prostora Fabrike akumulatora Sombor od maja prošle godine i da je EPS ponuđeno da se izmire dugovi za struju, što je odbijeno.

"Dem Helas" je naveo da dugovanja za struju nisu 81 milion dinara, kako EPS tvrdi, već upola manja. Ta kompanija je istakla da joj je dat kratak rok od 14. do 17. januara, da pripremi fabriku za bezbedno isključenje struje.

REŠENjE U PRODAJI

JEDNO od rešenja je da Fabriku akumulatora "Sombor" treba što pre prodati kompanijama koje se bave proizvodnjom akumulatora i koje su na tržištu prepoznatljive. Samo takva prodaja omogućila bi investicije u novu opremu, obezbedila bi poštovanje propisa u oblasti zaštite životne sredine i zaštite na radu. Zaključak je to sednice Socijalno-ekonomskog saveta Grada Sombora, kojoj je prisustvovala i gradonačelnica Dušanka Golubović, a koja je sazvana povodom izuzetno teške situacije u FAS.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Elektroprivreda Srbije saopštila je danas da je prekinula snabdevanje električnom energijom Fabrici akumulatora Sombor (FAS), posle više pokušaja da se na zakonski način reguliše ugovorni odnos.

EPS je dodao i da je uvidom u dokumentaciju novo rukovodstvo te kompanije ustanovilo da je dug Fabrike akumulatora 81,5 milion dinara.

"Ne postoji nijedan zakonski uslov da se nastavi isporuka električne energije toj fabrici, jer je komercijalni ugovor o snabdevanju koji je EPS potpisao sa Fabrikom akumulatora istekao 31. decembra 2016. i stečajni upravnik FAS-a je zahtevao da se fabrika isključi sa elektromreže", naveo je EPS.

Zakupac prostorija Fabrike akumulatora Sombor, DEM Hellas, bez saglasnosti vlasnika, nema pravnog osnova da potpiše ugovor o snabdevanju.

Privredni sud u Beogradu odbacio je predlog firme DEM Hellas da se odredi privremena mera sprečavanja obustave isporuke električne energije.

“U situaciji kada zvanični zastupnik Fabrike akumulatora Sombor vraća račune za električnu energiju i zahteva prekid isporuke, a Privredni sud odbacuje privremeno sprečavanje obustave snabdevanja, EPS bi nastavkom snabdevanja prostorija fabrike prekršio propise”, navodi se u saopštenju.

Izvor: N1

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 14 januar 2017 00:00

EPS ćuti o uvozu skupe struje

Na deponijama Termoelektrane "Nikola "Tesla" uskladištene su dovoljne količine uglja kao rezerve za optimalno funkcionisanje termoelektrana, u skladu sa planom. EPS nabavlja energiju na tržištu u skladu sa poslovnom politikom i energetskim portfeljom.

 

Svi kapaciteti EPS-a proizvode dovoljne količine energije za stabilno snabdevanje građana i privrede Srbije - saopštila je juče Elektroprivreda Srbije, odgovarajući na tvrdnje Dragoslava Ljubičića, glavnog poverenika Sindikata EPS "Nezavisnost", da zbog nedovoljnih količina uglja blok A5 sedam dana nije radio i da je u tom periodu uvožena struja iz inostranstva.

Na naše pitanje da li je tačno da je EPS u periodu od 1. do 8. januara uvozio struju nije odgovoreno. Povodom tvrdnji da na deponijama TENT-a nema dovoljno uglja i da je zbog toga došlo do uvoza struje kontaktirali smo i Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije gde nisu želeli da komentarišu navode koje je izneo Ljubičić. Podsećanja radi, LJubičić je za Danas izjavio da je umesto planiranih 1,59 miliona tona uglja na deponijama TE "Nikola Tesla" uskladišteno svega 1,09 miliona tona uglja.

U EPS nam je takođe rečeno da su tvrdnje da su u ogranku TENT Elektroprivrede Srbije ugrožena radnička prava neistina.

- Rukovodstvo EPS poštuje sve zakone i potpisani kolektivni ugovor koji važi za sve zaposlene. Prema Zakonu o radu, polučasovna pauza je garantovano pravo svakog radnika i nije ukinuta ni u jednom delu EPS. Svi zaposleni u EPS imaju pravo na odmor u toku osmočasovnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta i ta pauza je plaćena kao sastavni deo zarade - kažu u EPS. Navodi se i da je poslodavac u skladu sa kolektivnim ugovorom u ogranku TENT utvrdio poslove, odnosno radna mesta, čija priroda zahteva kontinuirani rad bez prekida, a utvrđeno je i da se u tom slučaju pauza za odmor koristi u okviru radnog prostora. Rukovodstvo EPS je potpisalo sporazum sa reprezentativnim sindikatom, u kojem se definiše način korišćenja pauze za specifična radna mesta. Sporazum je potpisao Sindikat radnika EPS, koji je sa Ministarstvom rudarstva i energetike u ime svih radnika EPS potpisao i kolektivni ugovor.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Grada Sombora i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije obišli su postrojenje transformatorske stanice (TS) „Sombor 1“ u Somboru, koja je posle studiozne i temeljne rekonstrukcije u stanju da isporuči električnu energiju prema najvišim standardima, a to omogućava dalji razvoj grada.

Rekonstruisana TS je u punom operativnom radu od 8. decembra 2016. godine, a o obimu i kvalitetu izvršenih radova Ratkovića i Kovačića je upoznao direktor ODS „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd - “Elektrodistribucija Sombor“ Sombor, dr Zoran Simendić.

-Rekonstrukcija i dogradnja te trafostanice obuhvatila je zamenu dotrajale opreme u postrojenju 110 kV, što podrazumeva radove na tri dalekovodna polja i dva transformatorska polja. TS 110/20 kV „Sombor 1“ će pružiti Somboru i okolini sigurniju, pouzdaniju i kvalitetniju isporuku električne energije. Stvoreni su uslovi za brži ekonomski i privredni razvoj Sombora jer se proširenjem 20 kV postrojenja omogućilo da se priključe 20 kV kablovski izvodi za industrijsku zonu Sombor – kaže direktor Ogranka „Elektrodistribucija Sombor“ dr Zoran Simendić i ističe da je vrednost obavljenih radova približno 219 miliona dinara.Simendić

Dr Simendić je istakao da je rekonstrukcija TS 110/20 kV „Sombor 1“ obavljena u kratkom roku i da je to veliki uspeh ED Sombor. Dr Simendić se zahvalio izvođačima i posebno radnicima ED Sombor i Novog Sada bez kojih rekonstrukcija nebi bila završena na vreme.

-Dobra priprema i timski rad su omogućili da se ova velika rekonstrukcija uradi u planiranom periodu i da dočekamo zimski period spremni – kazao je dr Zoran Simendić, direktor Ogranka „Elektrodistribucija Sombor“ Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

U 2017. godini subvencije za investitore dostići će 12,3 milijarde dinara; Među dobitnicima su Fijat, Er Srbija i još 31 firma, ali pojedinačni iznosi ostaju tajna * Poreski obveznici će umesto Srbijagasa izmiriti dug NIS-u od čak 61,5 miliona evra
Dok se u Skupštini Srbije lome koplja između vlasti i opozicije oko budžeta za 2017. godinu, izvesno je da će prihodi biti veći, a deficit budžeta manji.

Ovo je dobra vest kako za državu tako i za privredu, međutim ono što nije dobro je novina u ovogodišnjem budžetu, a to je pojavljivanje RTB Bor među direktnim korisnicima subvencija i to u iznosu od dve milijarde dinara.

Do sada je Bor gomilao gubitke, indirektno ga je država održavala u životu, ove godine UPPR-om čak oprostila stare dugove od 900 miliona evra, ali sada je i direktno prikačen na budžetsku infuziju i to posredstvom Fonda za razvoj. Osim RTB-u i drugim preduzećima u privatizaciji je namenjeno još 500 miliona dinara, mada državu očekuju veliki izazovi u rešavanju problema Petrohemije sa svojih 620 miliona evra duga ili Azotare koja pravi ogromne gubitke. Kako nezvanično saznajemo, ova sredstva za RTB su namenjena za plaćanje potrošene struje.

Nagazne mine
Naredne godine biće povećane i subvencije za još jednog tradicionalnog gubitaša PEU Resavica. Povrh standardnih 4,5 milijardi dinara koliko se svake godine izdvaja za ovo preduzeće u 2017. godini država će dati još 600 miliona dinara, ali za prvu fazu zatvaranja dva rudnika.

Dobra vest je što se za Železnicu smanjuju davanja iz državne kase i to za 1,6 milijardi dinara. Ove godine za jedino državno preduzeće u kom se vidi da se sprovodi reorganizacija izdvojeno je 17,5 milijardi, a 2017. godine će ta suma biti smanjena na 15,9 milijardi dinara.

Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta upozorava da su preduzeća u restrukturiranju i neka javna preduzeća nagazne mine.

- Ostaje da se vidi kako će se rešavati ta preduzeća, posebno hemijski kompleks i RTB Bor. Ako nastave da prave gubitke i u narednoj, oni će se pokrivati iz budžeta sledeće godine i onda ta sredstva neće moći da se plasiraju poljoprivredi ili ulože u zdravstvo ili iskoriste za smanjenje poreza i poboljšanje poslovne klime - upozorava Đogović, dodajući da se sledeće godine mora podvući crta i videti koje firme mogu da posluju, a koje moraju u stečaj.

Subvencije još veće
Kada se radi o subvencijama za privlačenje investicija, tu ne samo da nema smanjenja već država planira da još više sredstava izdvaja u narednim godinama. Za 2017. godinu predviđeno je 12,3 milijarde dinara. Na listi preduzeća koja će dobiti sredstva nalaze se 33 imena, među njima i Fijat i Er Srbija, ali ne i iznosi koje će dobiti svako od njih, što je i jedna od zamerki Fiskalnog saveta da ova davanja nisu transparentno predstavljena. U članu 6 zakona o budžetu navodi se da će u 2018. godini biti izdvojeno 11,8 milijardi, a u 2019. 14,3 milijarde dinara za, mahom strane, investicije.

Garancije su i dalje tu
Kada se govori o pomoći preduzećima, ne treba zaboraviti ni garancije koje država daje na zajmove koje uzimaju javna preduzeća. Tako će država garantovati za kredit od 30 miliona evra koji će EBRD dati Srbijavozu, preduzeću za putnički železnički saobraćaj za rekonstrukciju železničke stanice Zemun. Takođe, država će garantovati i za dva kredita Nemačke razvojne banke (KfW) EPS-u u vrednosti od 125 miliona evra za rekonstrukciju sistema za transport šljake u TENT A, kao i za izgradnju vetroparka u Kostolcu.

Od iste banke i Elektromreže Srbije će uzeti kredit od 15 miliona evra takođe uz garanciju države. ZA PEU Resavica država će garantovati za kredit od 10 miliona evra kod Češke eksportne banke. Srbijagas će se uzajmiti kod poslovnih banaka za 20 miliona evra za izgradnju gasovoda od Aleksandrovca do Tutina (preko Kopaonika).

Ukupno će država u 2017. godini garantovati za 200 miliona evra kredita, od kojih su neki, izvesno je, već postali deo javnog duga, jer na primer Resavica ili Srbijagas teško da mogu da vraćaju svoje dugove. To se najbolje vidi kod Srbijagasa, umesto koga će država platiti naredne godine 61,5 miliona evra za dugove napravljene prema NIS-u.

Pored toga država je garantovala za dugove Srbijagasa koji dospevaju naredne godine u iznosu od 107,7 miliona evra i 42,2 miliona dolara domaćim bankama i još 180 miliona evra stranim bankama. Ukoliko sama firma ne bude mogla da ih otplati, država će morati.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Već godinama u našoj zemlji ne pada broj domaćinstava koja koriste termoakumulacione peći. Topli dom sada košta od 8.000 do 10.000 više za celu sezonu nego pre dve godine

POSKUPLjENjE električne energije drugu godinu zaredom nije odvratilo domaćinstva od toga da se greju na ovaj energent. U odnosu na pre dve godine, grejanje na struju skuplje je od 8.000 do 10.000 dinara po sezoni, dok je veliki broj toplana pojeftinio, a direktni kupci gasa zagrevanje plaćaju manje i do 30 odsto. Ipak, domaćinstva i dalje ne odustaju od TA peći, ali stručnjaci objašnjavaju da će uskoro - morati.


Prema računici Agencije za energetiku, u septembru 2014. godine za grejnu sezonu trebalo je izdvojiti 39.000 dinara za kupce koji koriste struju i uključuju TA peći samo tokom noći. Oni koji se i danju dogrevaju morali su pre dve godine da izdvoje ukupno 57.000 dinara. Dve godine kasnije, za isti period, potrebno je 47.000, odnosno 67.000 dinara.

- Iako je struja poskupela u dva navrata, potrošači slabo i sporo odustaju od grejanja na ovaj energent - objašnjava Ljubo Mačić, predsednik Agencije za energetiku Srbije. - Teorijski, potrebno je da se cena električne energije poveća za 30 odsto, pa bi tek onda građani počeli da se okreću drugim vidovima zagrevanja, čak iako su oni dosta povoljniji.

Tendenciju odustajanja od grejanja na struju podstiče i resorni ministar Aleksandar Antić. On je, između ostalih, zagovornik teze da električnu energiju ne treba trošiti na grejanje, jer se na taj način previše eksploatiše proizvodnja iz uglja koji negativno utiče na životnu sredinu.

Antić je nedavno naglasio da je cena električne energije u ovom trenutku ispod ekonomske, što stvara pogrešnu predstavu o tome da je grejanje na struju jeftinije.

- Moja preporuka građanima Srbije je da se drže daljinskog sistema grejanja, jer će cena električne energije u narednih 10-15 godina po svim projekcijama da raste, a biće različitih zima koje će zahtevati velike količine energije za grejanje - kazao je ministar.

PAZITE SE "CRVENE ZONE"

POTROŠNjA struje posebno zadaje muke ukoliko domaćinstvo uđe u crvenu zonu. Tako, ako mesečna potrošnja pređe 1.600 kilovata (što je u crvenoj, najskupljoj zoni), račun će dodatno porasti. Tako će za 2.000 kilovata, i isti broj skupih i jeftinih, mesečni izdatak za električnu energiju biti oko 17.000 dinara, dok će za 1.300 skupih i 700 jeftinih kilovata biti potrebno oko 19.000 dinara. Ako se vodi računa i troši više jeftinijih nego skupih kilovata, račun će biti niži, pa će za potrošnju istog broja kilovata, ali 700 skupih i 1.300 jeftinijih, biti potrebno manje od 14.000 dinara.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 10 oktobar 2016 00:00

Deo Odžaka sutra bez struje

Remont dalekovoda najavljen je za utorak, 11. oktobar, u Odžacima, pa će tog dana deo naseljenog mesta biti bez električne energije u vremenu od 8.45 do 15 sati.

remont-dalekovoda-1U navedenom periodu struju neće imati korisnici sa trafostanice na uglu ulica B. Nušića/V. Mišića, kao i trafostanice u ulici Slobodana Penezića, Blok 18 i 19, Kolonija Petefi i Park kod nove škole.

Objavljeno u Odžaci
subota, 01 oktobar 2016 00:00

Skuplja struja za 3,8 odsto

Struja za domaćinstva u Srbiji skuplja je za 3,8 odsto. Prosečno poskupljenje po domaćinstvu iznosi jedan evro i građanima će biti obračunato u računima koje će dobiti u novembru.

Posle ove promene, prosečna cena za sva domaćinstva, bez poreza, akcize i naknade za obnovljive izvore energije, iznosiće 6,6 dinara po kilovatu.

Poskupljenje je dogovoreno u sklopu aranžmana Vlade Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom, kao deo finansijskog restrukturiranja tog javnog preduzeća.

Po rečima ministra energetike Aleksandra Antića, i s novom cenom struja će u Srbiji i dalje biti najmanja u Evropi.

On je naveo i da će se nastaviti podrška socijalno ugroženim građanima i podsetio da 56.400 domaćinstava koristi besplatne kilovate.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 28 septembar 2016 00:00

Isključenja struje u Somboru

U Somboru će danas (28.09) povremeno u periodu između 8 i 11 časova bez struje biti ulice Radivoja Simonovićai Jovana Popovića od broja 41 do broja 49.

Sutra (29.09) u periodu između 8 i 14 časova bez struje će biti područja trafo stanica „Radoja Domanovića“, područje TS „R.Domanovića-Predojevićeva“, područje TS „Slavka Radanova“, odručje TS „Radoja Domanovića 3“, područje TS „Goge – Blok 13“i područje TS „Starog Vujadina“.

Objavljeno u Somborske vesti

U ponedeljak, 12. septembra, u vremenu od 09,00 – 12,00 časova, bez struje će biti područje TC Crpka (iza kanala), deo Joisćkog puta iza pruge, Šikara i to deo oko nastavnog centra Ministarstva odbrane.

Takođe, bez struje u periodu od 9 do 11h će biti i potrošači u vikend naselju Budžak, zbog radova na elektro mreži.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 septembar 2016 00:00

Od 1. oktobra skuplja struja

Struja će poskupeti za 3,8 odsto od 1. oktobra, najavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Od ponoći ih čeka znatan skok cene goriva
On je novinarima rekao da su vođeni obzbiljni pregovori sa MMF-om u četvrtoj i petoj reviziji aranžmana na tu temu, da je u njima učestvovao i premijer Aleksandar Vučić i da je dogovoreno najniže moguće povećanje cene struje.

"Građani će to poskupljenje videti na računima u novembru", rekao je Antić, navodeći da je to poskupljenje otprilike jedan evro po domaćinstvu.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zbog radova na elektro mreži danas će povremeno bez struje ostajati sledeći delovi:

Apatin, vikend naselja: Kučka, Harčaš, Vagoni, Stara pumpa, Motel, Budžak, Pčela - Povremeno od 08:30 do 10:30

Srpski Miletić, ul.Stojana Ljubića od br.57-93 i 42-72, kao i ulica.Štrosmajerova od br.61-73 i 40-50, povremeno od 09:00 do 12:30

Kljajićevo na području TS „Čonopljanski put“, području TS „Ciglana“, području TS „M.Oreškovića-H.Veljka“, području TS „M.Pijade-M.Oreškovića“, povremeno od 09:00 do 10:00

Kljajićevo, područje TS „Blok 37-a“, područje TS „D.Mudraka-N.Tesle“, područje TS „M.Oreškovića-I.L.Ribara“, odručje TS „M.Oreškovića“, povremeno od 08:00 do 13:00

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top