Sombor je u prvom kvartalu ove godine posetilo 3.083 turista što je 220 gostiju manje u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prošle godine, u prvom kvartalu, u Somboru je bilo prijavljeno 1.781 noćenja, dok je ove godine ta brojka pala na 1.718 noćenja.

S druge strane, broj inostranih gostiju u Somboru povećan je za 400, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Sombor je grad vina, fijakera, nepreglednih ravnica i odlično pripremljene ribe. Sombor možete posetiti tokom cele godine, a najpametnije je da dođete za vreme Ravangrad festivala. E, tada ćete videti ono što Sombor i Somborci zaista jesu. Ako uhvatite tih par dana, eventualno neki produženi vikend, evo šta vam Somborci mogu ponuditi.

1. Županija i najveće ulje na platnu u celoj Srbiji
Trg cara Uroša 1

Nekadašnja Županija, danas Skupština opštine grada Sombora, dom je slike koja zauzima neverovatnih 28 kvadratnih metara prostora (bez rama). Bitka kod Sente je remek delo mađarskog umetnika Ferenca Ajzenhuta, rađeno za izložbu povodom huljadugodišnjice dolaska Mađara na prostor Panonije.

Bitka kod Sente je najveća slika ne samo na prostoru Srbije, nego i cele bivše Jugoslavije. U Skupštinsku salu ušla je preko balkona uz rušenje nekoliko zidova. Drugi način prosto nije postojao. Dovoljno je reći da je platno nakon što je u Minhenu uramljeno u impozantni zlatni ram, u Sombor moralo biti dopremljeno posebnom baržom.

Delo ima skrivene motive slične rembrantovskim, a celu priču najbolje je saslušati u pratnji stručnih vodiča Turističke organizacije grada Sombora jer bivša Županija krije još nekoliko izuzetnih dela, poput „Sombora viđenog očima ptice“ arhitekte Branislava Jovina.

2. Fijaker – jedinstvena vožnja kroz Sombor
Venac Petra Bojovića

Sombor čuva svoje fijakere i prelepe konje. Iako danas nisu najsrećnija vremena za ovakvu turističku atrakciju, pažljivo istimarene i upregnute konje možete pronaći svakoga dana u blizini Gradskog muzeja. Vožnja zaista nije skupa. U zavisnosti od rute koštaće vas svega 200-300 dinara, a ukoliko fijaker unajmite na ceo sat oko 1.500 dinara.

Sombor je davne 1885. godine dobio prvi pravilnik o fijakerima i fijakerskoj službi, a u jednom momentu je sa 20tak fijakera bio vodeći grad po ovakvoj vrsti saobraćaja u Evropi. Za detaljnije informacije možete se obratiti somborskim fijakeristima na brojeve telefona 064.499.24.39 ili 062.970.17.48.

3. Morate probati gomboce i ostale đakonije na Našem salašu
Gradina 83

Naš salaš je smešten na periferiji Sombora, nekih 5 kilometara od grada. Možda je baš bicikl idealno prevozno sredstvo do ovog mesta jer je salaš u neposrednoj blizini biciklističke staze „Panonski put mira“. Salaš je star skoro 100 godina, a zapao je za oko svima od kada ima savršen vojvođanski meni. Sve što vam je baka pravila može se naći ovde. Rinflajš, šnenokle, gomboce, taške, knedle sa grizom, petleći paprikaš, gibanice…

Drugo mesto koje Somborcima odmah pada na pamet kada im pomenete salaše jeste Dida Hornjakov salaš. Pa se vi najavite i uživajte!

4. Sunčani sat – najpoznatija instalacija Sombora
Trg Sv. Trojstva

Davne 1850. godine Jovan Čokor, omraženi profesor, je iz ljubavi prema astronomiji naslikao Sunčani sat na zidu Župnog dvora. S obzirom na njegov status među učenicima, ubrzo nakon završetka sata pojavio se i grafit „Jedan ti je od ovih poslednji„.

Sunčani sat profesora Čokora spada u jedinstvena dela na ovim prostorima. Iako nema neku posebnu umetničku vrednost, istorijska je neprocenjiva. Od 2014. godine na zidu Župnog dvora crkve Presvetog trojstva nalazi se kopija, dok je original dobio posebno mesto.

5. Gradski muzej
Trg Republike 4

Gradski muzej Sombora čuva kolekciju od preko 40.000 eksponata. Najviše se hvale novčićima i šlemovima koji su deo njihove arheološke postavke. Osnivanje muzeja se vezuje za Ištvana Ivanjija koji je krajem 19. veka osnovao Istorijsko društvo Bač-bodroške županije sa namerom da se tu prikupljaju i čuvaju starine vezane za istoriju ovog područja.

U muzeju možete videti i sobu Laze Kostića, a definitivno najveće iznenađenje jeste originalni Sunčani sat koji je bukvalno sa sve fasadom prenet i postavljen u hodnik ove ustanove sa ciljem da se sačuva od zuba vremena.

6. Laza Kostić
Kralja Petra I 10

Ispred kuće u kojoj je Laza napisao pesmu o svojoj Lenki Dunđerski, Santa Maria della Salute, nalazi se spomen klupa. Laza nije rođen u Somboru, u ovom gradu nije proveo svoju mladost, ali je ipak ostavio veliki pečat, prvenstveno kroz njegovo stvaralaštvo i angažman u Srpskoj čitaonici, čiji je bio predsednik.

Pogledajte kratkometražni dokumentarac: Laza Kostić u Somboru
Šta reći o čoveku koji je Hamletovsko pitanje „to be or not to be, that is the question„, preveo rečima „trt mrt, ili život ili smrt“. Laza je upamćen kao neverovatan šaljivdžija koji je uvek s lakoćom skretao pažnju na sebe, i kao književnik, i kao političar, i kao filozof, i kao prevodilac, i kao poliglota i kao…

7. Karmelićanska crkva i najveće orgulje u zemlji
Venac Stepe Stepanovića 1

Karmelićanska crkva se nalazi u neposrednoj blizini Županije. Njena dva tornja dominiraju centrom grada, a pored crkve se nalazi samostan koji je naknadno izgrađen. Ova crkva je ukrašena brojnim skulpturama i vitražima, a njen neizostavni deo su orgulje iz 1926. godine koje se sastoje iz 43 registra i kao takve su najveće u Srbiji.

Crkva je posvećena Sv.Stjepanu, a njegova bista se nalazi između dva tornja na visini od 40tak metara.

8. Vučji podrum vina
Hajduk Veljka bb

Vuk Vujko je 2012. godine rešio da se upusti u proizvodnju vina. S obzirom da se radi o čoveku koji je dugo živeo od umetnosti palo mu je na pamet da uradi nešto krajnje interesantno. Spojio je slikarstvo i enologiju. Tako su etikete njegovih flaša oslikali istaknuti somborski slikari kao što su: Stipan Kovač, Srđan Bulat, Sava Stojkov, Milenko Buiša, Pavle Blesić, Miloš Pejović i naravno Milan Konjović.

Probajte Vučji šardone!

9. Čamcem kroz rezervat Gornje podunavlje
Bezdan

Specijalni rezervat prirode Gornje podunavlje prostire se na oko 20.000 hektara i obuhvata Apatinski i Monoštorski rit, kao i meandre Dunava. Ovaj prostor spada u poslednja močvarna područja na teritoriji Evrope.

„Gornje podunavlje je jedna od retkih destinacija gde se još uvek može uživati u vožnji Dunavom, nepreglednim rukavcima i kanalima, nesputanoj rici jelena, mirnim noćima u seoskim domaćinstvima, autentičnim ribljim specijalitetima, poslednjim dunavskim alasima.“ Mi jedino možemo da dodamo da se u ovom rezervatu mogu sresti zanatlije poput tradicionalnih ribara, pčelara, čamdžija i mnogih drugih.

10. Morate videti galeriju Milana Konjovića
Trg Sv. Trojstva 2

Pitanje na koje Somborci uz muk zamišljeno vrte glavom jeste – „Ko je veći simbol grada, Laza Kostić ili Milan Konjović?“. Milan je jedan od najvećih slikara svog vremena, a grad Sombor mu se odužio brižljivo vodeći računa o skoro 1.100 dela slavnog umetnika.

Galerija je smeštena u samom centru i u njoj se čuvaju crteži, grafike, slike, lične stvari, pa i jedna bicikla. Ta bicikla, štafelaj i prugasta plavo-bela majica su ono po čemu Somborci pamte svog Maestra, slikara koji je i pre bilo kakve škole, kao dete, stvarao dela vredna divljenja. Upravo su i ti radovi izloženi, hronološki, sa idejom da zajedno kroz njegove slike vidite i osetite kreativni i stvaralački put od jednog neobično inspirisanog deteta do maestralnog umetnika koji je izlagao u gotovo svim velikim centrima Evrope.

Poseban deo postavke čini lična kolekcija njegove ćerke u okviru koje možete videti poslednji crtež Milana Konjovića nastao par dana pre njegove smrti.

11. Riblji paprikaš u čardi Andrić
Naselje Štrand 5

Čarde su u neku ruku specijalnost Somboraca, a riblji paprikaš nešto čime se ponose. Iako postoji više mesta na kojima se može probati odlična hrana, nekako se riblja čarda Andrić najviše ističe svojim kvalitetom, ali i tamburašima.

12. Poslednja tkačnica svilenog damasta u Evropi
Žrtve fašizma 2, Bezdan

Bezdanska tkačnica je jedinstven primer u Evropi. Nalazi pod zaštitom države. Ovde se i dalje čuva 140 godina star zanat umetničkog tkanja svilenog damasta. Sam zanat potiče iz Češke i Mađarske odakle su i doneti prvi razboji davne 1870. godine.

Apsolutno je razumljivo zašto je Bezdanska tkačnica ujedno i velika turistička atrakcija. Posete u trajanju od sat vrmena su moguće, ali je neophodno izvšiti rezervaciju.

13. Sombor za lovce i pecaroše
Sombor

Ukoliko ste ljubitelj lova i ribolova Sombor je raj za vas. Za ovaj kraj se često kaže da „od amatera pravi profesionalca“. Neke od najpoznatijih lokacija za pecanje su: Dunav, Bajski kanal, DTD kanal, Veliki bački kanal, Čonopljansko jezero, Kiđoš-Plazović, Mrtva baračka, Monoštorski rit…a od ribe, grize apsolutno sve!

S druge strane, lovci najčešće svoj hobi upražnjavaju u lovištu „Kozara“ koje na svojoj površini od gotovo 12.000 hektara oganizuje sezone lova na gotovo sve vrste. Najpoznatija je svakako sezona lova na jelene i divlje svinje, a moguće je ići u lov na veprove i muflone.

14. Skulpture Pavla Blesića po celom gradu
Sombor

Za ovo vam ne možemo dati preciznu lokaciju. Pavle Blesić, poznati somborski umetnik, je do sada svom gradu poklonio preko 10 skulptura. Sve su one pronašle svoje mesto u parkovima i na trgovima. Najveći broj možete videti ispred Županije, na Trgu cara Uroša, a ostale…moraćete sami da pronađete lutajući prelepim centrom grada Sombora.

15. Morate obići Magistrat i ostale znamenitosti grada
Trg Svetog Trojstva 1

Magistrat ili Gradska kuća je najreprezentativnije zdanje u Somboru. Rađeno je u stilu neokasicizma i potiče iz 17. veka. Mnogi bitni događaji su se odigrali u ovim prostorijama. 1918. godine ovde je potpisano pripajanje Sombora Kraljevini Srbiji, a ’44. godine preuzimanje vlasti nakon oslobođenja. Ono što ne smete propustiti je vitraž sa grbom grada koji se nalazi na ulazu u svečanu dvoranu.

Ovo je samo jedno od velelepnih zdanja malog Sombora. Druga građevina koja dominira gradom je Županija, a pored ova dva objekta posebnim arhitektonskim stilom mogu se pohvaliti još i Srpska čitaonica (stil eklektizma), Sokolski dom (srednjevekovna srpsko-vizantijska arhitektura), Krušperova kuća (kasnobarokni stil), Kronić palata (stil eklektizma), Pašina kula (najstarije zdanje u gradu sa elementima gotike)…

Neizmerno hvala Somborcima na gostoprimstvu i oblikovanju ove priče.

Izvor: tripblogspot.com

Objavljeno u Somborske vesti

Gdje je u Somboru Gradska kuća, muzej, ali i pozorište ili Županija? To će turisti koji u Sombor dođu bez vodiča morati da pitaju prolaznike, jer Sombor je grad koji nema turističku mapu ni signalizaciju.

Dok se čeka turistička signalizacija Milan Vojnović koji godišnje primi 10.000 turista koji pogledaju sliku Bitka kod Sente našao je rešenje kako da turiste dovede do centra grada.

"Jednostavno dam im svoj telefonski broj i oni mi se jave kada su na prilazu Somboru. Sačekam ih na ulasku u Sombor i sednemo sa njima u autobus i dovedem ih do Županije. Tako je najjednostavnije", rekao je Vojnović.

A i kada turisti stignu do centra opet nije jednostavno, jer u centru parkirališta, pa ni stajališta za turističke autobuse nema, pa je i tu vozačima potrebna pomoć.

U Turističkoj organizaciji Grada Sombora kažu da su svesni problema i da se na njegovom rešavanju radi. Projekat za postavljanje turističke signalizacije je završen, a novac će se tražiti na konkursima.

"Raspisan je konkurs republičkog Ministarstva za trgovinu i turizam, pa ćemo videti kako ćemo proći na tom konkursu. Svi smo složni da na tome moramo raditi, jer je poslednji put tako nešto rađeno pre desetak godina", izjavio je Đuro Todorić, direktor Turističke organizacije Grada Sombora.

Za postavljanje turističke signalizacije treba oko šest miliona dinara. Do tada radi se na izmeštanju Turističkog informativnog centra koji će uskoro iz jednog pasaža biti preseljen u prizemlje Gradske kuće.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U Srbiji je prošle godine boravilo 3,08 miliona turista, što je za 12 odsto više nego u 2016. godini, saopštila je Turistička organizacija Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja turista, domaćih je bilo 1,59 miliona, što je za osam odsto više nego u 2016. godini. Stranih turista je bilo 1,49 miliona, što je rast od 17 odsto.

U 2017. godini ostvareno je ukupno 8,32 miliona noćenja, što je 11 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Od toga su domaći turisti ostvarili 5,15 miliona noćenja, što je rast od sedam odsto, a stranci 3,17 miliona, što je za 16 odsto više nego u 2016. godini.

Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti u 2017. godini najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji (603.279 noćenja, što je pet odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Zlatibor, Kopaonik, Beograd, Sokobanja.

Stranci su u 2017. godini najviše su boravili u Beogradu (1.691.817 noćenja, 19 odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka Banja.

Najveći broj noćenja u 2017. godini ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, zatim slede turisti iz Crne Gore, Turske, Hrvatske, Rusije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gradsko veće Sombora odobrilo je sufinansiranje projekata u okviru programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija 2014-2020.

Kako je navedeno na sajtu Grada Sombora, jedan od projekata za koji je odobreno sufinansiranje je Baja-Sombor zelene staze, koji se realizuje u okviru stimulisanja saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa i predstavlja saradnju grada Sombora, grada Baje i Turističke organizacije grada Baje.

Grad Sombor je vodeći partner, a glavna aktivnost na projektu je adaptacija objekta Kajak centar Sombor, izgradnja odmorišta za bicikliste sa toaletom i nadstrešnice u Somboru i Bezdanu, izrada mobilne aplikacije sa ponudom turističkog sadržaja dva prekogranična regiona, sportski i turistički događaji sa obe strane granice.

Ukupna vrednost projekta je oko 404.000 EUR, a Sombor bi za sufinansiranje i predfinansiranje trebalo da izdvoji oko 51.000 EUR. Deo navedenih sredstava vratiće se u budžet Grada Sombora, pošto Pokrajinski sekretarijat za finansije odobri sredstva, a ukupan iznos nakon realizacije projekta.

Odobreno je i sufinansiranje projekta Mesne zajednice Svetozar Miletić u istoimenom selu. Reč je o projektu Razvoj turizma zasnovanog na lokalnim, kulturnim i prirodnim vrednostima. Cilj projekta je poboljšanje turističke atraktivnosti gradova, a glavna aktivnost projekta je izrada studije izvodljivosti za revitalizaciju Lemeške banje.

Za navedeni projekat odobreno je za sufinansiranje i predfinansiranje ukupno oko 55.000 EUR, a sredstva će takođe biti vraćena u gradski budžet, navedeno je na sajtu Grada Sombora.

Izvor: eKapija.com

Objavljeno u Somborske vesti

U skladu sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije od 2016-2025. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje, lokalna samouprava ima obavezu da izradi Program razvoja turizma grada Sombora 2017-2025. U želji da na najbolji način definiše dalje pravce i ciljeve razvoja ove sfere privrednog života lokalna samouprava želi da u pripremu programa uključi sve zainteresovane, da svojim predlozima i smernicama upotpune i obogate donošenje ovog programa.

Svi koji žele da se uključe u ovaj projekat, pozivaju se da svoje predloge predstave na radionicama koje će biti organizovane 20. i 21. novembra 2017. godine u prostorijama Poljoprivredne stručne službe Sombor, Staparski put, br. 35.

Na prvoj radionici, 20. novembra od 11.00 časova, govoriće se o potrebi Programa razvoja turizma, a tema druge radionice koja će se održati od 10.00 časova, 21. novembra, biće „Vizija i misija razvoja turizma grada Sombora“.

Radionice će realizovati beogradska agencija „Savetnik u turizmu“, a moderatori će biti docent doktor Branko Krasojević i doktorant Danijela Vićentijević.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 19 avgust 2017 00:00

Lepota Bačke na Dida Hornjakovom salašu

Dida Hornjakov salaš u naselju Gradina, kraj Sombora, već 14 godina je reprezentativni primer salašarskog turizma.

Poznata rukometašica bivše Jugoslavije Aranka Hornjak je od oca nasledila salaš izgrađen 1901. godine. Kaže da je oduvek imala želju da posle bavljenja sportom ostane na salašu i bavi se turizmom. Krediti, standardi, pravljenje benda - sve je to sada iza nje, jer su hiljade turista već posetili ovo jedinstveno mesto.

"Ima još toga ovde što treba da se uradi, ali uspeli smo da spojimo istoriju, tradiciju i gastronomiju. Ljudima se to dopada", ističe Aranka Hornjak.

Dok stariji sin brine o poljoprivredi, mlađi je uključen u posao oko salaša i turizma. Kaže da mu se sviđa to što mama radi.

"Već sam tri i po godine aktivno u ovome. Završio sam prvu godinu fakulteta već u junu i odmah sam došao ovde da pomognem mami u organizaciji posla i dočeku turista. Sviđa mi se posao i mislim da ću nastaviti da se bavim time", kaže Arankin sin Marko Mijić.

Na Gornjakovom salašu se još uvek jede žuta supa od morke, a obavezni deo menija su i paradajz sos, sos od višanja i isključivo bačka jela.

"Ljudi su željni tog nekog ukusa iz detinjstva i vole da se prisete. Ima i onih koji bi po prvi put da probaju i osete te ukuse", objašnjava Aranka.

Dida Hornjakov salaš posećuju Nemci, Švajcarci, Italijani, ali i ekskurzije iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije.

Tu je tradicija sačuvana, pa se može štošta videti, poneti po neki suvenir, a pre svega uživati u miru, tišini i gastronomiji Bačke.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Latinska Amerika već dugo važi za jedan od najopasnijih delova sveta, poznat kako po dilovanju droge, obračunima narko-kartela i trgovini ljudima, tako i po političkim nemirima i siromaštvu.

Stoga nije čudo što upravo gradovi Latinske Amerike prednjače na listi najopasnijih gradova sveta.

Pogledajte kako izgleda lista Biznis insajdera, sastavljena na osnovu podataka do kojih je došlo Ministarstvo za javnu bezbednost Meksika.

10 najopasnijih gradova za život u 2016. godini su:

10. Natal, Brazil, 69,56 ubistava na 100.000 stanovnika.

9. Valensija, Venecuela, 72,02 ubistva na 100.000 stanovnika.

8. Sijudad Gvajana, Venecuela, 82,84 ubistva na 100.000 stanovnika.

7. San Salvador, El Salvador, 83,39 ubistava na 100.000 stanovnika.

6. Maturin, Venecuela, 84,21 ubistvo na 100.000 stanovnika.

5. Sijudad Viktorija, Meksiko, 84,67 ubistava na 100.000 stanovnika.

4. Centralni distrikt, Honduras, 85,09 ubistava na 100.000 stanovnika.

3. San Pedro Sula, Honduras, 112,09 ubistava na 100.000 stanovnika.

2. Akapulko, Meksiko, 113,24 ubistva na 100.000 stanovnika.

1. Karakas, Venecuela, 130,35 ubistava na 100.000 stanovnika.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Opština Kula će u 2017. godini finansirati i sufinansirati projekte, manifestacije i izložbe, prema kriterijumima i uslovima podeljenim u sledećim oblastima.

Manifestacije i izložbe nacionalnog karaktera koje se održavaju na teritoriji opštine Kula 200.000,00 dinara.

Projekti koje neposredno realizuju udruženja građana sa teritorije određenih mesnih zajednica na teritoriji opštine Kula, a finansiraju se iz sredstava samodoprinosa koji se ubira na teritoriji mesne zajednice 560.000,00 dinara, od toga za udruženja sa područja MZ Ruski Krstur 260.000,00 dinara i sa područja MZ Sivac 300.000,00
Pravo učešća na javnom konkursu imaju podnosioci prijava koji projektne aktivnosti realizuju na teritoriji opštine Kula, i koji ispunjavaju sledeće uslove:

Da projekat, manifestacija i izložba sa kojima učestvuju na javnom konkursu, prevashodno za cilj ima promociju opštine Kula i mesnih zajednica sa teritorije opštine Kula koje sredstvima samodoprinosa učestvuju u finansiranju,
Da se prijava podnosi u roku koji je utvrđen Javnim konkursom,
Da konkursna dokumentacija sadrži opis projekta, manifestacije i izložbe, realan i održiv finansijski plan i neophodnu dokumentaciju.
NE PROPUSTITE - (VIDEO) U Kuli održana 8. smotra horova i pevačkih grupa Saveza invalida rada Vojvodine

Kompletan tekst Konkursa možete preuzeti – OVDE.

Prijavu za Konkurs možete preuzeti – OVDE.

Objavljeno u Kula
petak, 14 april 2017 00:00

Sve manje turista u Bačkom Monoštoru

Pre deceniju i po Bački Monoštor je bio jedno od najperspektivnijih sela u Somborskoj opštini za razvoj seoskog turizma. Iz godine u godinu, turista je sve manje, dok ih je u gradu sve više.

Kada je pre 15 godina počela da se bavi seoskim turizmom i otvorila pansion Janja Šomođvarac iz Bačkog Monoštora očekivala je da će moći da zaradi bar toliko da nadomesti minimalnu poljoprivrednu penziju od 10 hiljada dinara.

"Međutim situacija je sve gora, jer je gostiju malo. Po neka firma koja radi u Monoštoru iznajmi prenoćište, a onda 6 meseci ne plate. Mada je Bački Monoštor biser Gornjeg Podunavlja i ima šta da pokaže, od seoskog turizma u Monoštoru nema ništa", žali se Janja.

"Jako slabo. Čak ni biciklista više nema, domaćih jako malo. Po nekad naiđe neki stranac i oni mi se vraćaju, ko je nekad bio dođe opet", rekla je ona.

U dok u selu turista nema grad Sombor beleži porast gostiju. U turističkoj organizaciji grada kažu da je i turista i noćenja sve više.

"Prethodne godine je bilo nešto manje od od 10 hiljada od kojih jedna trećina stranih, a dve trećine domaćih, a ove godine je to 11.300 turista što je povećanje od od 15 do 20 odsto. Broj noćenja je prošle godine bio 18 hiljada, a ove godine je 21500", saopštio je Đuro Todorić, direktor Turističke organizacije grada.

Sombor ima šta da pokaže, kaže Mile Vojnović, turistički vodič sa 35-ogodišnjim stažom.

"Kad kreću u turističku posetu ljudi računaju da se lepo provedu, a onda iza toga stoji da ti njemu moraš da pomogneš. Topao prijem, lepa priča i dobra hrana", izjavio je Mile.

Ono što Somboru najviše nedostaje da bi upotpunio turističku ponudu je, kako tvrdi Vojnović, hotelski smeštaj za veće grupe turista i parking za autobuse. To su problemi na koje se turisti koji dođu u Ravangrad najviše žale.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Da li ste ikada razmišljali o tome šta označavaju zvezdice pored naziva hotela? Osnovnu razliku svi znamo - više zvezdica, luksuzniji hotel. Međutim, da li ste znali da se iza svih tih zvezdica kriju određeni standardi koje hoteli treba da zadovolje?

Na nivou Evropske unije trebalo je da se uvede hotelska standardizacija koja bi bila prihvaćena u svim državama članicama. Ipak, iako je izrađena, ona nije obavezna nego služi samo kao smernica. EHU, The European Hotelstar Union, zasniva se na nemačkom sistemu koji je imao veliki uticaj na klasifikaciju hotela u Centralnoj Evropi. Tim sistemom ukinuta je minimalna veličina sobe za pojedinu kategoriju i napravljen je katalog kriterijuma koji obuhvata čak 270 elemenata, od kojih su neki obavezni ako hotel želi da dobije određenu zvezdicu. Svaki od tih elemenata nosi određen broj bodova koji se sabiraju i na osnovu dobijenih vrednosti se dodeljuju zvezdice. A koji su to uslovi?

Tourist ili 1*

Hoteli označeni s 1* uglavnom se nazivaju budžetnim hotelima i namenjeni su svima koje ne očekuju luksuz niti previše udoban krevet. Sve sobe moraju imati svoje kupatilo sa tuš kabinom ili kadom. Obavezno je čišćenje sobe svakog dana, a u njoj treba da postoji sto sa stolicom, sapun i TV u boji s daljanskim. Da, dobro ste pročitali. U 21. veku, uslov za jednu zvezdicu je da u svakoj sobi bude TV u boji. Recepcija takvog hotela treba da radi barem osam sati na dan, a na recepciji treba da postoji faks uređaj i telefon za upotrebu. Doručak se mora posluživati u hotelu, a pića treba da budu dostupna gostima tokom celog dana. Naravno, ne besplatno.

Standard ili 2*

Uz sve nabrojano u prethodnoj kategoriji, za dve zvezdice nije dovoljno obezbediti doručak u hotelu nego je propisano da to bude švedski sto. U sobama, uz obavezan TV u boji, pored kreveta treba da budu svetla za čitanje i ormar za odlaganje stvari. U kupatilima umesto sapuna treba da bude gel za tuširanje i peškiri kao i ponešto od pribora za ličnu higijenu. Uz faks uređaj i telefon, na recepciji treba da bude omogućeno plaćanje kreditnim karticama.

Comfort ili 3*

Svi uslovi koji važe za hotele s 1 i 2, odnose se i na hotele s 3*. No, ovde se pravila pooštravaju i recepcija osim faksa, telefona i mogućnosti plaćanja karticom, treba da radi minimum 14 sati dnevno, a telefonska veza sa osobljem (koje mora da govori barem jedan strani jezik), mora da bude dostupna 24 sata. Uz sve to, kod recepcije treba da budu barem tri garniture za sedenje i prostorija za ostavljanje prtljaga.

Pooštravaju se pravila i za sobe. Tako svaka treba da ima mini bar ili neka pića, telefon i pristup Internetu. Iako u nižim kategorijama grejanje u kupatilu nije obavezno, hoteli s 3* treba da imaju neko grejno telo i fen za kosu. U sobi treba da postoji i veliko ogledalo kao i prostor za odlaganje kofera. Isto tako, obavezni su i mini set za šivanje, set za čišćenje cipela i mogućnost davanja odeće na pranje i peglanje. Hotel s 3* treba da gostu obezbedi dodatni jastuk i pokrivač i dobro izrađen sistem korisničkih usluga.

First class ili 4*

I ovde važi sve kao i za niže kategorije, ali recepcija treba da radi minimalno 18 sati na dan. Predvorje, uz tri garniture za sedenje, treba da ima i bar. U ovim hotelima treba da bude omogućen doručak u sobi, a mini bar treba uvek da je napunjen.

Osim kreveta, stola sa stolicom i ormara, soba u hotelu s 4* treba da ima i fotelju ili kauč kao i mali sto. Ogrtač i papuče treba da budu u svakoj sobi, a ako ih nema, treba da budu dostupni na zahtev. Kupatilo sada postaje nešto luksuznije, s kapom za tuširanje, kozmetičkim ogledalom i raznim proizvodima za ličnu negu. Iako ranije kategorije nisu morale da imaju restoran, već samo trpezariju, hoteli s 4* treba da imaju A la carte restoran koji radi sedam dana u nedelji.

Luxury ili 5*

U hotelima s 5* recepcija treba da bude otvorena 24 sata dnevno, a svim gostima treba da je na raspolaganju vratar ili osoba zadužena za parkiranje vozila. Isto tako, u ovim hotelima treba da postoji osoblje za nošenje prtljaga do sobe. Predvorje treba da bude prostrano, s prostorom za sedenje i barom. Svaki gost prilikom dolaska u sobu treba da zatekne sveže cveće ili neki drugi poklon dobrodošlice. U sobama treba da bude sef i naravno, brzi internet. Hotel treba da ima servis za peglanje koji odeću treba da vam sredi u roku od jednog sata.

Super Luxury ili 7*

Neki hoteli zadovoljavaju čak i najrigoroznije zahteve, zbog čega su nagrađeni sa sedam zvezdica. Prvi hotel na svetu s tom kategorijom je Burj Al Arab u Dubaiju, koji je otvoren 1998. i u kom svaka soba ima svog batlera. Teško je reći kakve uslove treba da zadovolji takav hotel.

Nigde ne postoji pisano pravilo da takva kategorizacija zvanično postoji, ali zbog luksuza u kom gosti mogu da uživaju u pojedinim hotelima, poput dizajnerskog nameštaja, elitnih pića i ostalih zadovoljstva za bogataše, jasno je da se ipak po nečemu razlikuju od hotela s pet zvezdica.

Da li treba verovati broju zvezdica kada birate hotel? Sve treba uzeti s rezervom, a prvenstveno zbog toga što klasifikacija hotela u svetu nije jedinstvena, nego svaka država sama određuje šta treba da zadovolji određena kategorija.

Izvor: punkkufer.hr

Objavljeno u Planeta

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je da će zainteresovani građani od 1. januara do 15. oktobra 2017. godine imati mogućnost da se prijavljuju za korišćenje vaučera za odmor u Srbiji u trajanju od minimum pet noćenja.

Tokom ove godine građanima će biti na raspolaganju šezdeset hiljada vaučera u vrednosti od 5.000 dinara po vaučeru. Vaučeri će moći da se iskoriste do 20. novembra 2017. godine, a lista ugostiteljskih objekata će biti objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva (www.mtt.gov.rs).

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

TURISTIČKA agencija "Eurolajn Pekez" iz Sombora organizovala je u subotu prevoz turista iz Subotice na novogodišnji vašar u Beč, kada se rano ujutro na auto-putu A4, između mesta Nojzidl am Ze i autleta "Parndorfa", autobus prvenuo i završio u kanalu! Misterija oko toga ko je prevozio turiste put austrijske prestonice tako je rešena pošto nam je vlasnik agencije Čedomir Pekez, u nedelju u telefonskom razgovoru potvrdio da su oni stajali iza ove ture.

- Srećom niko nije nastradao. A više informacija, molim vas da razumete, saopštiću vam po povratku iz inostranstva - rekao nam je kratko Pekez.

Kako su "Novosti" objavile u autobusu koji je skliznuo sa puta nalazilo se 59 putnika, a lakše su povređene tri osobe.

Inače, ova agencija se više od decenije bavi organizovanjem turističikih putovanja u Grčku, Austriju, Crnu Goru i do sada nikad nije bilo nesreća. Pekez takođe tvrdi da agencija ima "autobuse visoke klase kojima upravljaju iskusni vozači". I Somborci imaju samo reči hvale za ovog organizatora putovanja.

Pretpostavku da je uzrok nesreće bila premorenost vozača Pekez nije ni demantovao, a ni potvrdio.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Predstavljen atraktivan projekat buduće turističke pruge Sonta - Apatin - Sombor - Bački Breg. Za kompletno uređenje deonice sedam miliona evra.

MNOGOBROJNE železničke pruge i objekti širom Srbije, koji već dugo nisu u funkciji, pa izgledaju napušteno i zapušteno, moglo bi, uz određena finansijska ulaganja, da budu pretvorene u atraktivne turističke destinacije, koje ne bi samo isplatile početno investiranje, već i znatno doprinele ukupnom privrednom razvoju.

Jedna od takvih u Vojvodini je i napuštena pruga Sonta - Apatin - Sombor - Bački Breg koja, prema studiji Vojvođanskog društva za železnicu (VDŽ), ima sve uslove da bude pretvorena u turističko-muzejsku prugu Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje".

- Pre bi se moglo reći da su ta i druge slične pruge zapostavljene nego da su napuštene. One su tu, na terenu, u državnom vlasništvu, ali ih samo treba na pravi način obnoviti i revitalizovati - rekao je predsednik Udruženja VDŽ Milan Vučinić na jučerašnjoj prezentaciji te studije u Novom Sadu.

Napominjući da je taj projekat VDŽ podržalo Ministarstvo građevina, saobraćaja i infrastrukture, Vučinić je dodao da bi turistička pruga sa železničkim i drugim muzejima na tom železničkom pravcu bila uređena po ugledu na slične u Austriji, ili drugim evropskim zemljama.

- Pravi primer nam je svakako i "Šarganska osmica", izuzetno atraktivna domaća turistička pruga na obroncima Tare i Zlatibora, koja privlači na hiljade turista i pravi je primer švajcarske urednosti u Srbiji.

Vučinić je napomenuo da od Sonte do Bačkog Brega, na relaciji dugoj oko 50 kilometara, postoji veliki broj objekata železničke infrastrukture, kao što su stanične zgrade, železnički depoi, vodotornji i drugi, koje bi trebalo renovirati i pretvoriti u turističko-muzejske atrakcije.

Na isti način i za tu namenu mogli bi da budu obnovljeni i za turističke i muzejske namene iskorišćeni i stare lokomotive, vagoni, dresine i drugi pokretni objekti, takođe zapušteni i trunu po nekadašnjim vrlo prometnim stanicama.

U tom delu severozapadne Bačke postoje i mnogi turistički i privredni sadržaji koji bi ovom prugom bili još više iskorišćeni i dostupni turistima, poput jedine savremene domaće dunavske marine u Apatinu.

I Pokrajina podržava ovaj projekat jer bi njegovo ostvarivanje značajno poboljšalo turističku ponudu ovog područja i doprinelo ukupnom privrednom osnaživanju Gornjeg Podunavlja - istakao je Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu.

- U finansiranju projekta ključnu ulogu trebalo bi da imaju evropski fondovi, a pokrajina bi, prema mogućnostima, pružila dodatnu podršku - rekao je Bjelić.

PO KILOMETRU 150.000 EVRA

DA bi kompletni projekat turističko-muzejske pruge od Sonte do Bačkog Brega bio realizovan i doveden u funkciju po sistemu "ključ u ruke", potrebno je uložiti 150.000 evra po kilometru, što je ukupno oko sedam miliona evra. - Prema našoj studiji, projekat bi se ostvarivao fazno, a mogao bi da bude finansiran pre svega javno-privatnim partnerstvom, kao i iz fondova EU, poput prekograničnog Dunav - Kriš - Moriš - Tisa - predlaže Vučinić.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

U proteklih deset meseci u Somboru je zabeleženo 1.530 turističkih poseta više nego za celokupnu prethodnu godinu. Takođe, prema podacima Rebubličkog zavoda za statistiku, grad beleži i preko 18 hiljada noćenja.

Artur iz Belgije posetio je Sombor da bi video sliku Bitka kod Sente po preporuci prijatelja. Nada se da će sledeći put moći duže da se zadrži i pogleda sve znamenitosti grada.

"Sombor je prelep grad. Ljudi su ovde veoma ljubazni i društveni. Mnogi su mi pomogli da se snađem u gradu. Takođe su ljudi duhoviti i veoma mi se dopadaju Somborci", kaže Artur.

Grad je spreman da primi turiste ali nema smeštajni kapacitet. Prema rečima naših sagovornika, ne zna se u čijoj nadležnosti leži rešenje za ovaj problem.

"Problem je što imamo mali broj prenoćišta, kreveta u Somboru čiji je broj oko 350. I nemamo velik objekat gde bi mogli da primamo ekskurzije", napominje Đuro Todorić, v. d. direktora Turističke organizacije Grada Sombora.

"Mi u principu imamo uslove ali sve sobe nisu renovirane. To je u stvari jedan od problema ovog grada", dodaje Vladan Jovanović, menadžer hotela.

Sliku Bitka kod Sente posetilo je oko 7. 600 turista, što predstavlja rekordan broj od maja 2009., od kada Turistička organizacija grada Sombora vodi evidenciju.

Pored domaćih, koji su najbrojniji, u grad su najviše dolazili Nemci, Hrvati, Slovenci i Mađari.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 04 novembar 2016 00:00

Sve više turista dolazi u Sombor

Za proteklih deset meseci ove godine sliku „Bitka kod Sente“ u zgradi Županije posetilo je 7.647 turista, što predstavlja rekordan broj poseta od maja 2009.godine od kada Turistička organizacija grada Sombora vodi evidenciju o posetama u Županiji.

U periodu januar-oktobar 2016. godine zabeleženo je 1.530 poseta više nego za celokupnu 2015.godinu.Takođe, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za devet meseci u 2016.godini grad beleži 9.315 dolazaka turista i 18.042 noćenja, što predstavlja konstantan rast od 2010.godine.

Pored domaćih turista, koji su najbrojniji, u Sombor su u 2016.godini najviše dolazili turisti iz Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Mađarske.

Što se tiče smeštajnih kapaciteta, najveći problem je što Sombor nema dovoljno kreveta u jednom objektu koji bi mogao da primi više autobusa sa đačkim ekskurzijama ili učesnika festivala i sportskih manifestacija, a rešavanje ovog problema bi imalo pozitivne efekte na dolazak i noćenje turista.

Objavljeno u Somborske vesti

Turistička organizacija grada Sombora je učestvovala na forumu zainteresovanih subjekata u SRP „Gornje Podunavlje“ u okviru Evropske povelje za održivi turizam (ESST).

Forum je organizovan u petak 21.10.2016.godine u Eko centru „Karapandža“ i na čardi Šebešfok u Bezdanu. Učesnicima foruma su prezentovane dosadašnje aktivnosti JP „Vojvodinašume“ u oviru dobijene povelje za održivi turizam preko projekta „Parkovi Dinarskog luka“.

Kolege iz SRP „Gornje Podunavlje“ predstavile su Eko centar „Karapandža“ i upoznali su sve zainteresovane o planovima za razvoj turističke ponude u specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“.U rezervatu je moguće razviti sportsko-rekreativni turizam, turizam utemeljen na lovu i ribolovu, eko-turizam i izletnički turizam.

Učesnici foruma su doneli zaključak o potrebi formiranja jedinstvene turističke ponude kako rezervata tako i ponude okolnih mesta.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 18 oktobar 2016 00:00

Salaš u Gradini preporuka turizma

Priznanja sa 49. Međunarodnog sajma turizma stigla su ove godine u Sombor. Jedno od nagrađenih je turističko domaćinstvo "Naš salaš" nedaleko od Velikog bačkog kanala, do kog se stiže atarom uz "Panonski put mira" – fijakerom, kolima a može i biciklom.
Ukusi i mirisi bačke krompirače sa Našeg salaša u Gradini, opčinili su i žiri 49. Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu.

"Trideset godina kuvam za svoje goste. Ovo je sada kruna moga rada i jako srećna i zadovoljna." naglasila je domaćica salaša Dragana Farkaš .

Žuta supa- morčija ili od fazana, juneći perkelt, pačije meso, bačka krompirača, turšija, rezanci sa sirom, gibanice, gomboci, kolači, samo su deo bogatog menija ovog turističkog domaćinstva.

Za gastronomsku ponudu salaša, Dragana kaže:

"Mi naše goste dočekamo tako da se sete detinjstva i onoga kako su ih dočekivali kod svojih baka - sa hleba, masti i domaćim sirom. Stavili smo akcenat na našu domaću, vojvođansku kuhinju i to isključivo radimo. Svi gastronomski specijaliteti pripremaju se ovde i proizvodi su ili sa našeg salaša ili su to proizvodi sa salaša naših komšija, ovde iz Gradine" .

Za domaćine "Našeg salaša", ugostiteljstvo je deo porodičnog nasleđa. Da sačuva i unapredi turističko domaćinstvo priprema se i treća generacija.

"Studiram turizam na fakultetu u Novom Sadu za sport i turizam, i moja uloga ovde na "Našem salašu" je da pomažem majci, što evo radim već sedam godina. Spreman sam i želim da ovo radim čitav život", veli Aleksandar Farkaš.

Salaško okruženje u etno miljeu sa galerijom slika, etno zbirkom, dečjim igralištem, i velikom baštom pruža jednako prijatne trenutke kako za poslovni svet, il svečanosti uz tambure tako i za trenutke porodičnog druženja i odmora.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 16 oktobar 2016 00:00

Ovo su najjeftinije destinacije na svetu

Bilo da želite opuštajući odmor ili avanturu, a želite da izbegnete potencijalne velike troškove i gužvu, ovo su prave destinacije.

Upoređujući dnevni budžet koji turisti potroše u zemljama širom sveta, australijski "Njuz" izdvojio je neke od najjeftinijih destinacija.

Indija

Iako je let do Indije skup, tamo nećete potrošiti mnogo novca. Možete se zaputiti ka severu i obići brda u Dardžilingu, ili prošetati poznatim peskovitim obalama u Goi, gde su cene niske, a kolibe na plaži vas čekaju.

Bolivija

Osim što je najjeftinije mesto za putovanje u Južnoj Americi, Bolivija ima zasita neverovatne predele i znamenitosti: najviše jezero na svetu Titikaka, do slanih polja Salar de Uyuni koje se beskonačno prostiru. U La Pazu, gradu u kome se nalazi sedište vlade, dnevni budžet od 25 dolara je sasvim dovoljan. Prosečna soba prenoćišta iznosi od 6 do 10 dolara (u to je uvek uključen doručak), a gradske muzeje možete posetiti za ulaznicu od 1 dolara.

Kambodža

Sa krevetima koji koštaju nekoliko dolara i ukusnom lokalnom hranom koja košta još manje, na odmoru u ovoj zemlji nećete moći da potrošite budžet koji ste poneli. Naravno, infrastruktura nije baš najbolja, ali sa tako malo potrošenog novca, žalbi nema mesta. Angkor Vat je džinovski kompleks hramova u Kambodži, koji je Unesko proglasio svetskom baštinom, a ulaznica u ovaj drevno čudo biće vaš najveći trošak (26 dolara za ceo dan, 50 za tri dana).

Bugarska

Planinski venac koji oduzima dah, plaže sa crnim peskom, prelepi gradovi i još mnogo tiga čini ovu zemlju skrivenim blagom. Bugarsku je sajt “Britiš post ofis“ proglasio najjeftinijom destinacom za odmor, upoređujući cene prenoćišta, prevoza i raznih jela i pića. Najprimamljivija destinacija je Sunčev breg, zlatnog peska gde pivo košta dolar.

Vijetnam

Uprkos povećanom brpju turista, Vijetnam je i dalje divna i jeftina destinacija. Cela zemlja je “prijateljska za novčanik“, sa prosečnom cenom od 10 dolara, koja pokriva prosečan smeštaj, lokalnu hranu, prevoz i domaće pivo.

Albanija

Prelepa obala Jadrana, sa belim peskovitim plažama, dok unutrašnjost krase neverovatni planinski venci i prestonica. Niske cene i plaže kao sa razglednice podstakle su brojna poređenja ove države sa Španijom, kakva je bila pre 50 godina.

Laos

Iako ga turisti često nenamreno zaobilaze jer idu na obližnji Tajland, Laos je baš zbog manjka masovnog turizma ostao jedna od najjeftinijih destinacija. Možete obići spektakularne hramove, divne šume, i izolovane plaže i to bez stresa od gužve. Dnevni budžet od 20 dolara je sasvim dovoljan da pokrije hostel, tri obroka, tri piva i nekoliko vožnji javnim prevozom. Posete budističkim hramovima, vodopadima, pećinama i utočišta divljih životinja u gradu Luang Prabang iznose 22 dolara.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 19 septembar 2016 00:00

Poziv za dostavljanje turističkog promo materijala

Turistička organizacija grada Sombora će na nastupajućem 49.Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, koji se održava u periodu od 30.09. do 1.10.2016.godine predstaviti turističku ponudu Sombora u okviru štanda Turističke organizacije Vojvodine.

U cilju sveobuhvatne promocije somborske turističke ponude, iz TOGS-a pozivaju sve turističke subjekte da dostave svoj propagandni materijal u prostorije Turističke organizacije grada Sombora najkasnije do 28.09.2016. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

U prvoj polovini 2016. godine Zapadnobački upravni okrug posetilo je 8.048 turista, od čega 5.761 domaćih i 2.287 stranih, što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Sombor i Apatin su bili najposećeniji, objavljeno je na sajtu Regionalne privredne komore Sombor.

rpk-sombor-1Broj dolazaka turista u junu ove godine je za 8,78 odsto manji nego u istom mesecu prethodne godine, od čega je za 4,06 odsto stranih turista manje posetilo naš region u junu, dok je broj dolazaka domaćih turista manji za 10,47 odsto.

Broj noćenja je za prvih šest meseci veći za 2,03 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, gde su domaći turisti ostvarili za 9,86 odsto veći broj noćenja u odnosu na isti period 2015. godine.

U junu ove godine u odnosu na jun 2015. u okrugu je ostvareno manje noćenja za 12,79 odsto, navode iz RPK Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 09 avgust 2016 00:00

Putevima sicilijanske mafije

Ako pitate prosečnog Sicilijanca vlada li i dalje mafija ovim ostrvom, verovatno će vam odgovoriti - ne, to su legende i filmske priče.

 

Neki drugi, upućeniji koji poznaju ili žive na ostrvu, a nisu Sicilijanci bez razmišljanja će vam reći da mafija još vodi glavnu reč i kontroliše život u ovom prelepom delu Italije. Samo što su uglavnom legalizovali svoje poslove. Poslednjih godina mafija se uključila u trgovinu ljudima pa hiljade izbeglica koje uglavnom iz Afrike preko Libije stižu u Evropu, dolaze kanalima koje organizuje i kontroliše sicilijanska mafija. Izbeglice su vidljive i na Siciliji. Mafiji otplaćuju dolazak u Evropu tako što kao robovska snaga rade na branju voća, povrća ili prodaju razne drangulije turistima.

Povremena hapšenja mafijaških "donova", nije značajnije ugrozila njen uticaj. Najpoznatija istraga, suđenje i osuda više mafijaških bosova u slučaju koji je vodio čuveni sudija Falkone osamdesetih godina, završio se neslavno po italijansku državu. Mafija je sudiju Falkonea, njegovu suprugu i troje telohranitelja ubila u spektakularnoj eksploziji 350 kilograma eksploziva na putu od aerodroma u Palermu do samog grada. "Cinkaroš" Tomaso Busketa prošao je nešto "bolje". Doživeo je duboku starost, ali je zato mafija odlučila da njegovu izdaju kazni tako što će zatrti "izdajničku porodicu" i ubiti sve koji nose prezime Busketa na Siciliji. Rečeno - učinjeno. Omerta nije šala.

Sicilija je ne samo najveće italijansko već i najveće ostrvo u Sredozemnom moru i na njemu živi oko 5,5 miliona stanovnika. Ima poseban status i najširu autonomiju u okviru Italije. Svodi se na to da imaju svoj parlament i autonomnu vlast, a od Rima dobijaju značajnu finansijsku pomoć i ne pada im na pamet da se otcepljuju. Neće, međutim, ni da se spajaju s kontinentalnim delom Italije, od koje ih deli mesinski moreuz širok tri kilometara. Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni je, tokom jedne od predizbornih kampanja, obećao gradnju mosta koji bi povezao Siciliju s Italijom. Ništa od toga.

Sve se pretvorilo u medijsko-političku šaradu. Kamen temeljac postavljen, političari održali vatrene govore, mediji to snimili i prenosili, ali već sledećeg jutra na gradilištu nije bilo nijedne mašine. Neće Sicilijanci da se spoje s ostatkom Italije. Insistiraju na tome da su pre svega Sicilijanci i specifičnostima svog ostrva i načina života. Ni mafija nije htela most. Nije odgovarao njihovim poslovnim planovima, a i ne žele da preko mosta na Siciliju stignu poroci kontinentalnog dela Italije. Droga, na primer. To je jedna od specifičnosti sicilijanske mafije. Dugo su se stari mafijaški bosovi opirali predlozima "mladih lavova" da se upuste u trgovinu drogom. Na kraju su popustili, uz uslov da droga ne stigne na njihovu Siciliju. Zato je i danas broj narkomana i količina droge na Siciliji minimalna.

Ovo ostrvo izuzetne lepote i istorije i dalje je sinonim za mafiju. Ne čudi onda što su omiljena mesta koje turisti neizostavno posećuju sela Savoka i Forca d'Agro. Smeštena na vrhovima brda, oba sela su poznata po tome što je u njima sniman "Kum".

Piše: Safeta Biševac, Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta

Svi koji avionom idu na letovanje u Tursku do 31. jula, neće moći da dobiju novac ukoliko žele da odustanu, jer su ti avioni Er Srbije već plaćeni.

Međutim, posle 31. jula svako od turista koji zbog vanrednog stanja želi da odustane od rezervacije i ne ode u Tursku, moći će da dobije 95 odsto svog novca nazad - kaže za Danas Milan Lainović, potpredsednik UO Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA). Novac koji putnici neće moći da dobiju nazad, tih pet odsto, odnosi se na administrativne troškove.

Upravo je to ministar turizma u tehničkoj vladi, Rasim LJajić, pre dva dana i najavio rekavši da će svi moći da dobiju nazad. Pometnja oko toga da li treba da se ide u Tursku ili ne, i da li putnici mogu da vrate novac ukoliko otkažu, počela je savetom premijera Aleksandra Vučića koji je dan nakon državnog udara u Turskoj preporučio građanima Srbije da odustanu od letovanja u toj zemlji.
Međutim, u agencijama su svih ovih dana tvrdili da velikih otkaza nema, da turisti odlaze u letovališta koja su i do 1.000 kilometara udaljena od Ankare i Istanbula.

U međuvremenu, u Turskoj je uvedeno vanredno stanje, ali je Ministarstvo turizma te zemlje reklo da "mere bezbednosti koje će se primeniti neće ni na koji način uticati na turiste koji budu posećivali Republiku Tursku niti na svakodnevnicu turskih državljana, a takođe neće predstavljati prepreku ni za normalno funkcionisanje vazdušnog saobraćaja i međunarodna kretanja".

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 02 jun 2016 05:15

Povećanje broja turista u Somboru

Da turizam, kao privredna grana, zauzima sve značajniju poziciju i u Somboru, dokaz su brojke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj poseta, kako domaćih tako i stranih turista, u znatnom je porastu.

Posmatrajući period od 2009. do 2015. godine zabeležen je rekordan broj turista u 2015. godini koji je iznosio 9.838 dolazaka, što je za 29,65 odsto više u odnosu na 2014. godinu. Na osnovu podataka o broju noćenja, takođe je primetan porast i to od 31,14 odsto u 2015. godini u odnosu na godinu pre.

Poseta slici "Bitka kod Sente" ovog maja, takođe je oborila je rekord posećenosti od maja 2009. godine, od kada Turistička organizacija Grada Sombora vodi evidenciju o posetama Županiji. Samo u maju ove godine broj zabeleženih poseta ovoj turističkoj atrakciji beleži cifru od 2.455 poseta. Ukoliko se ovaj trend rasta nastavi, kao što je to evidentno u prvom kvartalu ove godine, u 2016. godini očekuje se još veći broj poseta najreprezentativnijoj slici u gradu.

Ovakvom rezultatu posećenosti turista Somboru svakako doprinosi konstantno pojavljivanje Turističke organizacije Grada Sombora na međunarodnim i domaćim sajmovima turizma, stalna promocija turističkih potencijala našeg grada putem zvaničnog sajta i društvenih mreža, propagandnog materijala, kao i učešća TOGS-a na mnogim kulturnim i drugim manifestacijama širom Srbije i regiona.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, očuvan, uređen i održavan strogi centar grada, pešačka zona koja predstavlja pravi arhitektonski biser, netaknuta priroda u okolini, premrežena kanalima i Dunavom čiji je ultimativni biser rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, glavni su aduti kad je reč o turističkim potencijalima Sombora. Dobro upakovana ponuda lako se može „prodati“ turističkim agencijama čiji poslenici prosto vape za novim destinacijama, ali već decenijama unazad postoji i nekoliko otežavajućih okolnosti, koje ne dozvoljavaju da i dođe do turističkog buma na zapadu Bačke.

Višegodišnja kočnica somborskog turizma je problem smeštajnih kapaciteta, pogotovo nakon gašenja hotela „Sloboda“, odnosno od privatizacije „Internaciona“, pa u Somboru ne postoji hotel koji je u stanju da u istom trenutku primi više od stotinak gostiju. Ipak, ova muka turističkih poslenika se u poslednje vreme umanjuje otvaranjem sve većeg broja manjih pansiona, koji pored privatnosti svojim gostima pružaju i osećaj domaćinske, ujedno i gospodstvene atmosfere kojom odiše i sama somborska varoš. Sa druge strane, sve je očiglednije da Sombor postaje destinacija koju agencije prepoznaju kao sredinu idealnu za jednodnevne posete, odnosno izlete, što doduše umanjuje zaradu od noćenja, ali ipak ovdašnjim ugostiteljima, muzejima i galerijama predstavlja dobrodošao izvor prihoda. Da bi se makar ovaj vid receptivnog turizma unapredio, neophodno je, upozoravaju turistički poslenici, rešiti i problem vezan za saobraćanje turističkih autobusa, koji nemaju svoje prakinge ili obezbeđena mesta za iskrcavanje i prijem turista željnih razgledanja grada.

- U gotovo svim kontaktima sa kolegama koji su namerni da dovode grupe u Sombor za koji postoji zaista ogromno inetersovanje, problem parkiranja autobusa se ponavlja kao konstanta, zbog koje se neretko i odustaje od posete našem gradu - potvrđuje nam Suzana Ogrizović direktorka turističke agencije „Oris TTA“. - Gosti Sombora su prinuđeni da se ponašaju gotovo kao hokejaške „leteće izmene“, odnosno da koriste malobrojna autobuska stajališta u blizini centra na kojima im je zabranjeno bilo kakvo duže zadržavanje, a kamoli parkiranje. Vozači gotovo doslovno moraju da „izbace“ putnike kao da se radi o gradskom prevozu, nakon čega su upućeni na periferiju grada, da li kod Gradske hale „Mostonga“ ili stadiona FK „Radnički“ nebitno, a nakon razgledanja varoši isto tako navrat-nanos i „kupe“ turiste. Sve je to neprihvatljivo za turiste koji su sve izbirljiviji.

Postojeći parkinzi su potpuno neupotrebljivi za turističke autobuse, s obzirom na to da su predviđeni za individualna motorna vozila, pa zauzimanje nekoliko mesta (ukoliko ih uopšte i bude) stvara nesporazume kako sa radnicima ovdašnjeg JKP „Parking servis“, tako i sa saobraćajnom policijom. Varoški hroničar Milan Vojnović, koji je sigurno jedan od najvećih poznavalaca zavičajne istorije, bezbrojne ekskurzije uputio je u kulturno-istorijsko i ahitektonsko nasleđe Sombora:

- Vrlo je neprijatno objašnjavati agenciji ili ljudima koji organizuju neke veće posete našem gradu, da moraju da se parkiraju gotovo na obodu grada i da onda peške dolaze do njegovog centra - upozorava Vojnović, koji je zbog ovoga pokretao nekoliko inicijativa za obezbeđivanje parkinga za turističke autobuse, a na koje nije dobijao nikakve odgovore.- Često se radi o posetama grupa koje čine ljudi u penziji ili porodice sa decom, a očekivati da oni hodaju po kilometar-dva ne bi li došli do onoga što žele da vide, znači da se ne poznaju uslovi koje morate da obezbedite turistima, ukoliko želite da ih vidite u svojoj sredini.

Rešenje iz Verone

Nerealno je očekivati da se problem u Somboru reši po uzoru na evropske metropole pa i neki naši gradovi, smatraju sagovornici „Dnevnika“, već bi ovom trebalo pristupiti na način na koji su to rešili, recimo, u Veroni. Na obodu centralne turistički atraktivne zone, formirani su parkinzi za turističke autobuse, za šta bi, smatra Milan Vojnović, idealan mogao da bude prostor aktuelnog autobuskog stajališta kod Glavne pošte, koji bi se mogao dodatno proširiti, odnosno samo produžiti i to bez većeg narušavanja zelenih površina kojima se Somborci toliko ponose. Ovo tim pre što je poznat stav ovdašnje saobraćajne policije, koja je više puta jasno poručila da iz Policijske uprave očekuju inicijativu za to nadležnih institucija kojoj bi, uz poštovanje svih zakonskih odredbi, lako i brzo izašli u susret, jer bi to i njihovim službenicima smanjilo probleme i otklonilo nedoumice.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top