Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ljubitelji životinja ne mogu da zamisle život bez kuca, maca i drugih kućnih ljubimaca.

Lepo je maziti se sa njima, igrati se, šetati ih, ali ako žive u kući, na svakom koraku ostavljaju tragove u vidu mrlja, fleka i neprijatnog mirisa. Postoje načini na koje možete da rešite ove probleme.

Fleke na tepihu

Pomešajte u razmeri 50:50 vodu i tečni deterdžent, pa to mutite starim miskerom ili mutilicom dok se ne stvori pena. Time natopite sunđer i istrljajte fleku koju je vaš ljubimac napravio, a zatim dobro osušite tepih fenom.

Neprijatni mirisi

Čak i kada brižljivo i redovno kupate vašeg ljubimca, karakteristični mirisi ne mogu sasvim da iščeznu. Ipak, možete da ih svedete na najmanju meru tako što ćete posle svake šetnje vašem psu da operete šapice, kao i mački ako šeta napolju.

Ako im je dlaka mokre od kiše i snega, emitovaće vrlo neprijatan miris, i u tom slučaju najbolje je da ih što pre okupate.

Mirisi se naročito zadržavaju na tepihu, a najbrže iščezavaju pomoću sode bikarbone i alkoholnog sirćeta.

Pospite sodu bikarbonu na tepih u tankom sloju i ostavite da stoji tokom noći, a ujutru usisajte. Zatim pomešajte pola litra sirćeta sa tri litra vode i time površinski operite tepih, pa prebrišite vlažnom i čistom krpom. Jak miris sirćeta ispariće za tri-četiri časa.

Izvor: Novosti.rs

subota, 19 avgust 2017 00:00

NIS isplaćuje dividendu za 2016. godinu

Kompanija NIS u petak 18. avgusta isplaćuje svojim akcionarima dividendu iz dobiti za 2016. godinu.

Ukupan iznos sredstava namenjenih za isplatu dividende iznosi 25 odsto neto dobiti u 2016. godini, tj. 4.021.069.000 dinara.

Odluka o isplati dividendi doneta je na Skupštini akcionara NIS a.d. Novi Sad 27. juna ove godine. Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara IX redovne Skupštine akcionara - 17. juna 2017. godine. Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a biće isplaćeno 20,96 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (24,66 dinara) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Na Dan dividende, 17. juna 2017. godine, NIS je imao ukupno 2.125.876 akcionara, a većinski akcionar je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56,15 odsto akcija Društva. Republici Srbiji pripada 29,87 odsto akcija NIS-a, a ostalim manjinskim akcionarima 13,98 odsto akcija Društva. Republici Srbiji će na ime dividende iz dobiti za prošlu godinu u budžet biti ukupno uplaćeno 1.201.240.115 dinara.

Generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev, izjavio je povodom isplate dividende iz dobiti za 2016. godinu:

„NIS petu godinu zaredom isplaćuje dividendu svojim akcionarima. Ponosni smo što i ove godine potvrđujemo status pouzdanog partnera, kako našim velikim akcionarima „Gasprom njeftu“ i Republici Srbiji, tako i malim akcionarima. Nastavićemo da unapređujemo svoje poslovanje i povećavamo efektivnost, kako bismo u budućnosti održali dividendnu rentabilnost na visokom nivou, za sve naše akcionare.“

Izvor: Damas

subota, 19 avgust 2017 00:00

Jagnjeći gulaš

Sastojci

1 kg jagnjetine od buta
1/2 dl ulja
100 g luka
2 zelene paprike
400 g seckanog paradajza ili pelata
3 kašicice gustina
veza peršuna
kašika slatke aleve paprike

Priprema

1. Na ulju ispržite jagnjetinu sečenu na kocke, dodajte seckan luk i papriku takođe sečenu na kocke, pa sve zajedno pržite oko 5 minuta.

2. Stavite alevu papriku, seckan paradajz i sve zajedno dinstajte podlivajući vodom na umerenoj temperaturi.

3. Kad meso omekša, umešajte gustin koji ste razmutili u malo vode i zalijte s 3 dl vode da gulaš dobije odgovarajuću gustinu. Sve još kratko prokuvajte.

4. Gotov gulaš pospite seckanim peršunom. Jelo poslužite toplo, uz kuvani ili pečeni krompir.

Izvor: Stvar ukusa

subota, 19 avgust 2017 00:00

Pred slepim pijanistom blistava karijera

Dvadesettrogodišnji Uglješa Brkljač iz Apatina, nekadašnji učenik generacije Osnovne i Muzičke škole, sada je jedan od najboljih studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu i asistent na glavnom predmetu klavir, a svojoj okolini poznat po tome što je jedini mladi slepi srpski pijanista pred kojim je blistava karijera. Do sada su ga zapazili čuveni svetski muzički umetnici, kao što su prof. Kemal Gekić, Arba Valdme, Jevgenij Starodubčev, Žak Ruvije i drugi, koji su ga pozvali na studije u inostranstvo.

Uglejša nikada nije video klavir, jer je slep od rođenja. Neukrotiva želja da sluhom i dodirom oseti muziku, pomogla mu je da prevaziđe predrasude okoline koje su obeležile njegovo detinjstvo.

Razlikovao se od svojih vršnjaka, na drugačiji način je doživljavao svet oko sebe, jer je mogao samo da ga oseti. Ipak, sa trinaest godina već je imao prvi solistički koncert, dok je nešto kasnije bio jedini predstavnik Srbije u Rusiji, gde je nastupao u čuvenom Boljšoj Teatru.

"Tokom školovanja postojali su problemi, jer sa roditeljima nisam imao mogućnosti da se informišem o svim specifičnostima invaliditeta koji imam, u smislu redovnog školovanja. Zahvaljujući svojim roditeljima imao sam sve uslove da idem u redovnu školu. Kada pogledam iza sebe, pamtim samo lepo. Prvi klavir kupili su mi roditelji, dok je Akademija pružila maksimalnu podršku da razvijam svoj talenat. Mnogo vežbam svakog dana, jer želim da budem što uspešniji u karijeri koja je ispred mene", kaže Uglješa.

Majka Gordana i otac Mitke nabavili su prvu pisaću mašinu i kod kuće savladavali Brajevu azbuku, jer je njihov sin bio jedini slepi učenik redovne škole. Umesto slova napisanih na tabli, na Uglješinom papiru ređale su se tačkice.

"Nabavka literature na Brajevom pismu za redovno školsko obrazovanje Uglješe bila je velika misija. Snalazili smo se na razne načine da nabavimo knjige, a sa druge strane svakodnevno smo mu čitali lekcije i sa njim radili, a on je učio. Nije mi bilo teško, jer sam imala cilj pred sobom da zajedno možemo savladati sve teškoće. Sve prepreke i predrasude na koje smo nailazili mi smo ih savladavali. U tim momentima roditelj je ključna uloga i na njemu je da bude jak i uz svoje dete, a to je pokretač i stimulans za dalje. Bilo je loših iskustava koje sam rešavala snagom volje i ciljem pred sobom. Da bih se posvetila svom sinu dala sam otkaz i ako sam imala stalan posao, jer sam želela da moj sin uspe, imao je sve predispozicije i zahvaljujući tome ponosna sam majka", ističe Gordana.

"Tada u Apatinu niko nije znao Brajevo pismo, pa smo sami uzeli knjigu o metodologiji i zajedno sa sinom učili pismo. Najteži momenat u životu je bilo saznanje da je moj sin slep i da nikada neće progledati. Vreme leči sve, a sada sam ponosan što je moj sin uspešan pijanista bez obzira na hendikep", napominje otac Mitke.

Nagrada na međunarodnim i domaćim takmičenjima ima više nego godina, a najviše voli da sluša i svira Mocarta, Baha, Šopena, Betovena...

"Od početka imam svoj cilj prema kome idem i trudim se da me ništa ne spreči na tom putu. Muzika je za mene život, ono za čega živim i čemu se dajem i verujem da ću uspeti", ističe Uglješa.

Muzika je za Uglješu spas, "hrana i voda2, ona je njegov svet koji deli sa nama, dok on nikada neće videti naš. Muzikom je pobedio sve životne demone, ali to nije kraj, već za ovog mladića samo prozor u budući svet.

Izvor: RTV

subota, 19 avgust 2017 00:00

Lepota Bačke na Dida Hornjakovom salašu

Dida Hornjakov salaš u naselju Gradina, kraj Sombora, već 14 godina je reprezentativni primer salašarskog turizma.

Poznata rukometašica bivše Jugoslavije Aranka Hornjak je od oca nasledila salaš izgrađen 1901. godine. Kaže da je oduvek imala želju da posle bavljenja sportom ostane na salašu i bavi se turizmom. Krediti, standardi, pravljenje benda - sve je to sada iza nje, jer su hiljade turista već posetili ovo jedinstveno mesto.

"Ima još toga ovde što treba da se uradi, ali uspeli smo da spojimo istoriju, tradiciju i gastronomiju. Ljudima se to dopada", ističe Aranka Hornjak.

Dok stariji sin brine o poljoprivredi, mlađi je uključen u posao oko salaša i turizma. Kaže da mu se sviđa to što mama radi.

"Već sam tri i po godine aktivno u ovome. Završio sam prvu godinu fakulteta već u junu i odmah sam došao ovde da pomognem mami u organizaciji posla i dočeku turista. Sviđa mi se posao i mislim da ću nastaviti da se bavim time", kaže Arankin sin Marko Mijić.

Na Gornjakovom salašu se još uvek jede žuta supa od morke, a obavezni deo menija su i paradajz sos, sos od višanja i isključivo bačka jela.

"Ljudi su željni tog nekog ukusa iz detinjstva i vole da se prisete. Ima i onih koji bi po prvi put da probaju i osete te ukuse", objašnjava Aranka.

Dida Hornjakov salaš posećuju Nemci, Švajcarci, Italijani, ali i ekskurzije iz Srbije i zemalja bivše Jugoslavije.

Tu je tradicija sačuvana, pa se može štošta videti, poneti po neki suvenir, a pre svega uživati u miru, tišini i gastronomiji Bačke.

Izvor: RTV

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Sombor tokom prošle godine, u Zapadnobačkom okrugu, vakcinu za zaštitu od malih boginja, rubeola i zauški (MMR) primilo je 78,44 odsto od planirane dece za prvu vakcinu do dve godine starosti, dok je revakcinacija, koja obuhvata decu sa navršenih sedam godina, bila daleko bolja sa realizovanih 95 odsto obuhvata.

Razlozi nevakcinacije dece bili su različiti, a značajan procenat je bio onih roditelja koji su odbili da vakcinišu decu. U somborskom Prekršajnom sudu za nevakcinisanje dece izrečeno je do sada 12 prekršajnih kazni.

Epidemiolozi i pedijatri kažu da je MMR vakcina, pred toga što je zakonska obaveza, iznad svega važna za očuvanje kolektivnog zdravlja i imuniteta kod dece, jer usled vakcinacije sprečava se širenje epidemije, te da je strah kod roditelja potpuno neosnovan.

U somborskom Domu zdravlja od početka godine za prvu vakcinu je od planiranih 650 dece do sada vakcinisano 199 mališana, dok je revakcinacija daleko uspešnija sa procentom od preko 87 odsto.

"Sve veći broj roditelja odbija prvu MMR vakcinu. Vakcina je potrebna i moja preporuka je da se deca vakcinišu zbog kolektivnog imuniteta. Međutim, sudeći da smo na polovini godine podaci nisu konačni, te ćemo imati konačnu sliku na kraju godine. Problem je u lošim i zlonamernim informacijama koje plasiraju nestručna lica. Roditelji ne dolaze da se raspitaju, već dođu sa stavom da ne žele da vakcinišu dete. Plašim se, ako se ovako nastavi da ćemo biti na korak od epidemije. Kako se MMR povezuje sa autizmom i ostalim bolestima, jedno od mogućih rešenja je da se pomeri godište kada se deci daje MMR sa godinu na dve. U poslednjih 25 godina nismo imali epidemije zbog primene MMR-a, jer je stvaran kolektivni imunitet i to treba imati u vidu", objašnjava Dr Miloš Božičković, specijalista pedijatrije i načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu predškolske dece u Domu zdravlja Sombor.

Prema rečima dr Ljljane Beronja, načelnice pedijatrije Doma zdravlja u Kuli, od planiranih 680 dece za prvu vakcinu i revakcinu, ove godine je vakcinisamo 50,15 odsto mališana i očekuju da će taj procenat do kraja godine biti preko 90 odsto. Roditelji kažu da su svesni kakav je rizik ukoliko ne vakcinišu decu.

"Moje dete ću vakcinisati, jer vakcina štiti dete od zaraznih bolesti. Ubeđen sam da ne može da šteti. Sve priče koje se plasiraju u vezi negativnog uticaja na decu su pobijene i nema naučnih dokaza za to", smatra Dragan Dušanić, roditelj.

"Obe ćerke sam vakcinisala, jer je vakcinacija puno pomogla u iskorenjivanju mnogih bolesti i to nisu prazne priče već lako proverljive činjenice. Informisala sam se kod stručnih lica, jer nas roditelje "bombarduju" negativnom propagandom svuda, ali to nije uticalo na mene i sigurna sam da vakcina može samo da štiti decu i zato sam ih i vakcinisala", kaže Vedrana Poznanović, roditelj.

Većina roditelja, koji su odbili da vakcinišu decu MMR vakcinom nisu želeli pred kameru, već su nas uputili na jednog od osnivača neformalnog udruženja fejsbuk grupe "Stop obaveznoj vakcinaciji u Srbiji".

"Postojimo skoro četiri godine i okupljamo oko 8.000 ljudi koji se pre svega se zalažu za izmenu Zakona tj. člana 32. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, iz "Obaveznog" u "Slobodan izbor roditelja ili staratelja" kada je vakcinacija u pitanju", kaže Bane Radosavljević, jedan od osnivača neformalnog udruženja, fejsbuk grupe "Stop obaveznoj vakcinaciji u Srbiji".

"U Prekršajnom sudu u Somboru tokom 2015, 2016. i 2017. godine izrečeno je ukupno 12 prekršajnih kazni roditeljima, koji su odbili da vakcinišu decu, visine novčanih kazni su bile po 20.000 dinara", navela je Snežana Nikolajev, predsednica Prekršajnog suda u Sombor.

Izvor: RTV

U nedelju, 20. avgusta 2017. godine, u vremenskom periodu od 8.00 do 17.00 časova, biće obustavljen saobraćaj za sva vozila u raskrsnici ulice Venac Petrove Gore i biciklističke staze na Apatinskom putu.

Saobraćaj će biti obustavljen radi održavanja sportske manifestacije „VII SOMBORMAN triatlon“.

Kao organizator TK „Sprint“ ima obavezu da postavi privremenu saobraćajnu signalizaciju i obezbedi prisustvo pripadnika saobraćajne policije radi bezbednosti učesnika triatlona, publike i bezbednog odvijanja saobraćaja.

Za vreme održavanja manifestacije saobraćaj će se odvijati prema projektu projektnog biroa „BPROJEKT“, Ruma.

Na prodajnoj površini većoj od 650m2 potrošači mogu da uživaju u kupovini renomiranih svetskih brendova Nike, Adidas, Champion, Ellesse, Umbro, New Balance, Under Armour i drugih, po najboljim cenama.

U ponudi su muška, ženska i dečija sportska odeća, obuća i oprema, čime je potrošačima omogućeno da kompletnu kupovinu obave na jednom mestu.

Radno vreme nove prodavnice Sport Vision u Somboru je od ponedeljka do subote, od 9h do 21h, a nedeljom od 10h do 17h.

Čekamo vas.

U tibetanske manastire primaju decu već od šest godina, a već u 21. godini može se steći status prosvećenog monaha. I dok je na početku puta neophodno ispunjavati samo tri zapovesti više nego običan čovek, po završetku obuke potrebno je pamtiti i poštovati više od 250 obeda. Monahinjama je još teže, one imaju 350 zapovesti.

Mlade Tibetance, koji su krenuli putem prosvetljenja, prvo pitaju da li postoje bilo kakve okolnosti koje u tome mogu da ih ometaju. Kada prođe proveru, pridošlica treba da izabere sebi po dva učitelja: jedan će ga podučavati osnovama budizma, a drugi će se brinuti da učenik ispunjava društvene obaveze u manastiru.

Nakon toga budući monah se šiša do glave, ostavljajući samo mali pramen kose na temenu. To se dešava kada nastojnik manastira odobri njegov ulazak u zajednicu.

Dnevni red u manastiru utvrđuje se na osnovu jednostavne formule: osam sati duhovne prakse, osam sati fizičkog rada i vežbi i osam sati za odmor, hranu i san.

Dan monaha počinje u šest sati ujutru molitvom koja traje dva do tri sata. Nakon skromnog doručka sledi još jedan sat molitvi. Zatim poslušnici izučavaju religiozne tekstove, bave se svakodnevnim poslovima, fizičkim vežbama i grlenim pevanjem.

U drugoj polovini dana stanovnici manastira spremaju se za kolektivnu meditaciju koja može da traje do tri sata.

Veče je rezervisano za religiozne diskusije, u okviru kojih mladi monasi uče da brane svoje stavove i otkrivaju odredbe budizma koje nisu shvatili tokom obuke.

Hrana u manastiru je asketska: to su uglavnom riža i povrće sa tibetanskim hlebom. Glavni napitak monaha je tibetanski čaj u koji se dodaju so, mleko jaka i mast te životinje. Taj recept je star više od 1.400 godina i bez obzira na vrlo specifičan ukus veoma je hranljiv i odlično utoljava žeđ.

Asketizam, smatraju budisti, doprinosi pobedi duha nad telom. Najprosvetljeniji monasi mogu da žive praktično bez hrane.

Pojedini monasi koji su dostigli određeni nivo duhovnog razvoja mogu da odluče da napuste manastir i da žive kao pustinjaci. Mnogi svoja leta provode meditirajući u samoći, u okolnim pećinama, a tokom surove zime se vraćaju u manastir. Ipak, ima i onih koji napuštaju zajednicu na nekoliko godina.

Bez obzira na svu askezu, prosvećeniji monasi, lame, sa razumevanjem se odnose prema mladim poslušnicima koji se interesuju za potpuno svetovne stvari. Nastavnici često zatvaraju oči na to što njihovi štićenici u slobodno vreme igraju fudbal ili koriste savremene gedžete.

Na kraju krajeva, lame i sami sa vremena na vreme koriste smartfone kako bi pročitali poslednje vesti.

Među tibetanskim monasima ima, naravno, i onih koji žive u potpunom skladu sa običajima predaka — bez interneta, televizije i drugih savremenih izvora razonode.

Legenda kaže da oni umeju da zapadnu u trans i da u njemu ostanu decenijama. Monasi zbog toga odlaze u planine i dobrovoljno pristaju da budu zatvoreni u male sobe u kojima ima mesta samo za čoveka koji sedi u pozi za meditaciju.

Jednom nedeljno donose im malu porciju hrane i vode, a nakon nekog vremena pustinjaci odbijaju i to. Tako, smatraju monasi, postaju sposobni da se približe samom Budi.

Izvor: B92

Na njivama preko leta uglavnom rade sezonski radnici, a ta vrsta rada uobičajeno je "na crno". Nadnica na ruke, kad ima posla, a van sezone - ko se kako snađe, svakodnevica je desetina hiljada građana u Srbiji.

U vladi je potpisan memorandum koji podrazumeva primenu jednostavne procedure za prijavu sezonskih radnika putem portala ili telefonom, kao i smanjenje troškova na ime poreskih obaveza za njihovo zapošljavanje.

Nema hleba bez motike. Ali kad dođe do motike, treba i neko da je drži. Uobičajeni oglasi za posao u letnjem periodu. Traže se berači malina, potom i ostalog voća. Takođe i pomoć za druge poljoprivredne radove. Vreme za takozvane sezonce.

Ne ide im radni staž, nemaju penziono ili zdravstveno osiguranje, trenutna zarada od danas do sutra, i to kad ima posla, jedino je na šta u ovom trenutku mogu da računaju sezonski radnici u Srbiji.

Poput Predraga Ilića koji je gotovo ceo radni vek proveo u nadnici. Iako je osoba sa invaliditetom, mora i dalje da radi dok čeka na rešenje o državnoj pomoći. Ima 60 godina i samo šest godina radnog staža. Osim njega, i njegova deca su sezonci.

"Imam tri sina, koji rade tu po selo privatno. Hiljadu dinara dnevnica. Kupi hleba, kupi šta treba za kuću. Kad pogledaš, nema ništa opet", kaže Predrag Ilić.

U vladi kažu da planirajju to da promene, da izrade propise kojima bi se lakše prijavljivali sezonci. Najavljeno je uvođenje portala i aplikacije za obavezno prijavljivanje svih poslodavaca koji žele da angažuju sezonske radnike u poljoprivredi.

"Vrlo brzo će da profunkcioniše takozvani mobilni inspektor, koji će na licu mesta moći da proverava tu bazu podataka. Biće izmena zakona u smislu da će prijava radnika biti obavezna istog trenutka", kaže ministar rada Zoran Đorđević.

"Čitava ova materija odnosiće se na one ljude koji su najklasičniji berači voća, povrća", navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U Uniji poslodavaca kažu da očekuju da će nove procedure biti brže i jeftinije, te i da će mnogo više sezonaca biti prijavljeno. Ali, dodaju i da bi u sistem trebalo da se uključe i druge delatnosti.

"Ono na čemu insistiramo jeste da se to proširi svakako i na građevinsku delatnost i da se prošiti na turizam i ugostiteljstvo. To je jedini način da se izbore protiv svoje nelojalne konkurencije. Sad imate situaciju da angažujete zaposlene preko omladinske, gde svakako poslodavci imaju određene troškove, a imate i one poslodavce koji prosto na crno zapošljavaju zaposlene i sav novac im isplaćuju na ruke", rekla je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema analizama koje je saopštila Vlada, u poslednjem kvartalu 2016. godine, 65 odsto sezonskih radnika radilo je bez ugovora.

Izvor: N1

Sastojci

1 veliki slatki krompir
desetak pečuraka
200 g spanaća
2 paprike
desetak čeri paradajza (160g)
jabukovo sirće
cimet
so
maslinovo ulje

Priprema

1. Iseckajte slatki krompir u kockice i stavite na pleh za pečenje. Pospite maslinovim uljem i dodajte so, papriku i cimet.

2. Pecite 40 minuta na 200, dok ne omekša.

3. Pečurke iseckane na komade dinstajte na maslinovom ulju, dodajte so, dve kašičice jabukovog sirćeta i bibera.

4. Ovo bi trebalo da traje oko 7 minuta. na kraju dodajte spanać. Tretirajte još 2 do 3 minuta da postanete savršeno mekan.

5. Dodajte čeri paradajz.

6. Na kraju sve sjedinite i servirajte. Po želji dodati sočivo i servirati uz kriške limuna.

Izvor: Stvar ukusa

Radnici na gradilištu kod somborske bolnice od kraja juna rade na izgradnji kružnog toka. Zbog tih radova saobraćaj je izmenjen.

Mišljenje Somboraca o tome da li je ova izmena saobraćaja dobro obeležena nepodeljena su: moglo je bolje.

"Znak da je saobraćaj zatvoren, odnosno da je slepa ulica, postavljen je skoro na samom gradilištu, ne pre. Mnogo vozači, naročito koji nisu iz Sombora krenu i onda se ovde okreću, tako da je moglo biti malo bolje obeleženo", kaže Vesna Čuvardić.

"Nije rešeno dobro obeležavanje, naročiti iz sporednih ulica", kaže Mića Stefanović.

"Dosta njih dođe do samog gradilišta i tek onda vide da su radovi i da ne može dalje. Ni ja kada prolazim biioklom ne vidim znak da je saobraćaj zatvoren, tek kod same raskrsnice", kaže Jovo Rauš.

"Obeležavanje vrši investitor, odnosno izvođač radova prema projektu privremene saobraćajne signalizacije i dužan je da se toga pridržava. Postavlja se pitanje da li je to dovoljno i da li su blagovremeno postavljene table, ali još jednom kažem da je izvođač dužan da postupi po projektu", kaže Dejan Stanisavljević, izvršni direktor JKP "Prostor" Sombor.

Radovi na izgradnji kružnog toka počeli su krajem juna, a najavljeni rok za završetak radova je produžen, pa će vozači morati da se strpe do početka septembra.

"Ovde je bio problem što su vodovode cevi stare, od azbesta i procena je bila da neće ozdržati pristisak ovih radova i došlo bi do havarije. Zato smo preventivno izvršili zamenu cevi sa novim i to je pomerilo rok za nekoliko dana i sada radovi teku normalnim tokom", kaže Stanisavljević.

Sombor će dobiti još jedan kružni tok i to kod Ulice 21. oktobra,što je jedna od kritičnih saobraćajnih tačaka u Somboru. Dugoročni plan je da ozgradnja još nekoliko kružnih tokova čime bi se ubrzao saobraćaj u gradu.

Izvor: RTV

Narednih desetak dana, kako navodi somborska firma „Oris“ doo, vršiće se tretmani suzbijanja odraslih komaraca na području samog grada Sombora, kao i na područjima somborskih sela.

Tretman će se vršiti preparatom štetnim za pčele i pčelari se mole da košnice sa pčelama izmeste na bezbednu lokaciju.

Tretmani će se obavljati u predvečerje kada budu odgovarajući meteorološki uslovi za njihovo izvođenje.
Zaprašivanje će se vršiti sa zemlje, a precizni termini izvođenja dostupni su na fejsbuk stranici doo „Oris“.

petak, 18 avgust 2017 00:00

Filmski maraton u Apatinu

U organizaciji Opštinskog kulturnog centra, u sredu, 23. avgusta, u Apatinu nas očekuje prava poslastica za ljubitelje filmske umetnosti. Aktuelni bioskopski hitovi po ceni od samo 150 din.

Repertoar je sledeći:

14 sati ,,Grozan ja''

Illumination, koji je publici doneo „Grozan ja“ i najveće animirane hitove 2013. i 2015, „Grozan ja 2“ i „Malce“, nastavlja avanture Grua, Lusi, njihovih predivnih ćerkica – Margo, Edit i Agnes – i Malaca u filmu „Grozan ja 3“. Nakon što je otpušten iz Lige protiv zlikovaca, zbog neuspeha da uhvati poslednjeg lošeg momka koji je pripretio celom čovečanstvu, Gru ulazi u veliku krizu identiteta. Ali kada se misteriozni stranac pojavi kako bi obavestio Grua da ima davno izgubljenog brata blizanca – koji očajnički želi da krene stopama svog brata Grua – nekadašnji super negativac će ponovo otkriti kako je dobro biti loš. Nebojša Dugalić (Stiv Karel) ne samo da nam ponovo na fantastičan način dočarava Grua, ovaj put ga zatičemo i u drugoj ulozi – Drua, Gruovog davno izgubljenog brata blizanca. Mina Lazarević (Kristen Vig) vraća nam se kao super špijun Lusi, dok je u ulozi novog glavnog negativca Baltazara Breta, bivše zvezde programa za decu, koji je postao opsednut zlim TV likom koga je igrao 80-ih, Žika Milenković (Trej Parker). Gruov najimpresivniji protivnik do sada, Bret je odlučan da pokori Holivud…i svakoga ko mu se nađe na putu.

16 sati ,,Emoji''

Radi se o animiranoj komediji sledećeg sadržaja: Sakriven duboko između tekstualnih aplikacija nalazi se Tekstopolis, užurbani grad u kome žive svi vaši omiljeni emotikoni nadajući se da će jednog dana upravo njih za korišćenje izabrati vlasnik mobilnog.

17:45 sati ,,Spajdermen''

Spajdermen: Povratak kući je američki naučnofantastični film iz 2017. godine reditelja Džona Votsa. Scenaristi su Džonatan Goldstin, Džon Fransis Dejli, Džon Vots, Kristofer Ford, Kris Makena i Erik Samers po stripu Spajdermen Stena Lija i Stiva Ditka.

20 sati ,,Mračna Kula''

Postoje i drugi svetovi osim našeg. MRAČNA KULA Stivena Kinga ambiciozna i kompleksna priča jednog od najpoznatijih književnih autora našeg vremena ovog nam leta stiže na velika platna. Poslednji viteški ratnik, Roland Dešain (Idris Elba) nalazi se u večitoj bitki s Valterom O Dimom takođe poznatim i pod imenom Čovek u crnom (Metju Mekonahi). Odlučan je da ga spreči u uništenju MRAČNE KULE koja u ravnoteži održava čitav naš univerzum. Dok sudbina svetova visi na tankoj liniji, dobro i zlo će se sukobiti u ultimativnoj borbi u kojoj jedino Roland može odbraniti Kulu od Čoveka u crnom.

22 sati ,,Anabel 2''

Prethodnik već kultnog horora Anabel iz 2014. godine koji je terao strah u kosti i zaradio gotovo $257 miliona na svetskim blagajnama! Nekoliko godina nakon tragične smrti njihove devojčice, majstor za lutke i njegova supruga dočekuju časnu sestru i nekoliko devojčica iz zatvorenog doma za decu. Opsednuta lutka koju je otac napravio – Anabel okomila se na malenu Janice.

Ulaznice možete da kupite na blagajni bioskopa u sredu, 23.avgusta, od 13 sati, za svega 150 dinara po projekciji.

Izvor: 025info

DUŠKO RADOVIĆ, jedan od najpopularnijih novinara, voditelja i pisaca bivše Jugoslavije umro je na današnji dan 1984. godine. Osim onoga što je napisao, Radović je ušao u istoriju zbog onoga što je izgovarao u legendarnoj emisiji "Beograde, dobro jutro". Satirična emisija "Beograde, dobro jutro" sastojala se od duhovitih aforizama o politici, Jugoslaviji, seksu, braku, ženama i fudbalu.

Mnogi aforizmi iz Radovićeve emisije i danas se lajkuju na Facebooku, bez obzira što većina klinaca ne zna ko ih je napisao, odnosno izgovorio. "Beograde, dobro jutro", krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, postala je kultna, a Radović je postao poznat širom bivše države, i to ne samo kao voditelj, nego kao i satiričar, dramaturg, pesnik i pisac.

Njegove opaske i aforizmi zabavljali su narod, ali su sve više smetali političkom vrhu. Budući da je vodio najpopularniju emisiju u državi, i da se nikad nije direktno obraćao političarima, partija je nekako tolerisala njegovu satiru. Međutim, jednog jutra izgovorio je rečenicu koja ga je koštala posla i karijere na Studiju B.

"Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih”, izgovorio je Radović jednog jutra 1983. godine, i to je bila kap koja je prelila partijsku čašu. Navodno je Duško Radović najviše smetao Ivanu Stamboliću, prvom čoveku Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i generalu Nikoli Ljubičiću, predsedniku predsedništva Srbije pa je to ujedno bila i poslednja rečenica koju je Radović izgovorio u eteru.

Kada su sledećeg jutra ljudi shvatili da emisije nema, telefoni u redakciji su se užarili i digla se ogromna prašina, pa je i partija popustila te Radoviću ponudila da nastavi s emisijom.

Tada je legendarni novinar izjavio jednu od svojih najpoznatijih rečenica "Ja možda jesam mali čovek s radija, ali se ja ne palim i ne gasim na dugme".

Duško Radović se više nije vratio u medije i umro je godinu dana nakon što je ugašen.

Izvor: index.hr

Oni koji planiraju 'ispraćaj' svojih preminulih bližnjih uglavnom se dvoume između sledećih opcija: sahrana ili kremacija? Ipak, magazin Wired objašnjava da u bliskoj budućnosti možda nećemo birati ni jedno ni drugo.

Preminuli će ubuduće najverovatnije moći da se odluče za proces razlaganja, odnosno alkalnu hidrolizu.

Poseta "Rezomatoru" na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu otkriva da je reč o uređaju u kojem se natrijum-hidroksid meša sa vodom pri temperaturi od 300 stepeni Celzijusovih.

U periodu od četiri sata, jaka alkalna baza uzrokuje razlaganje svega osim skeleta: šećera, soli, peptida i aminokiselina.

Jedini protivnik ove metode jesu pogrebna preduzeća, koja strahuju da bi mogla da ostanu bez posla, prenosi Njuzer.

“Na prodaji grobnih mesta, kovčega, venaca i druge prateće opreme, kao i pružanju usluge prevoza kovčega do groblja, brojne kompanije godišnje ostvare milijarde dolara profita. Zato je sasvim razumljivo zašto ne žele da se takmiče s nečim što košta 45 dolara”, kaže Din Fišer sa Kalifornijskog univerziteta.

Ova vrsta tretiranja pokojnika trenutno je legalna u 14 američkih država, iako zakonom još nije precizno definisano da li je ipak reč o vrsti kremacije ili potpuno novom procesu.

Izvor: b92

četvrtak, 17 avgust 2017 00:00

Previše soje može biti loše po zdravlje

Nutricionisti i vegetarijanci dugo su smatrali soju zdravim izvorom proteina, ali prevelika količina te namirnice zapravo može imati negativan uticaj na vaše zdravlje, smatraju stručnjaci.

Soja sadrži 40 posto proteina, 20 posto masti i 7 posto ugljenih hidrata, a ostatak je voda. Ne sadrži holesterol, zbog čega je dobra opcija za ljude koji žele da smanje njegov unos.

No postoji i negativna strana. Soja sadrži fitinsku kiselinu, takozvani anti-nutrijent.

"On veže minerale u telu i time sprečava njihovu apsorpciju", tvrdi nemačka nutricionistkinja Brigite Ahrens.

Ova mahunarka sadrži i neke stvari koje mogu biti uzrok probavnih smetnji, zbog čega stručnjaci smatraju da nije dobra namirnica za odojčad ili malu decu.

Kao i druge mahunarke, i soja sadrži purin. On se razlaže u urinsku kiselinu i izbacuje iz tela, ali neki ljudi, poput onih koji pate od gihta, s tim imaju problema.

"Urinska kiselina može se nataložiti u zglobovima u obliku kristala i time pogoršati tegobe gihta", ističe gastroenterološkinja Astrid Konrad iz Minhena, koja savetuje one s tom bolešću da izbegavaju soju.

Normalni, zdravi ljudi mogu konzumirati do 25 grama sojinog proteina dnevno, što je oko 75 grama soje. Njene semenke najbolje je konzumirati fermentirane u proizvodima poput soja-sosa i tempeha, tradicionalnog jela iz Indonezije.

Miso, tradicionalni japanski začin na bazi soje koji dolazi u obliku paste, još je jedan od fermentiranih sojinih proizvoda. Semenke se za konzumaciju mogu pripremiti i kod kuće takošto će se natopiti preko noći.

Konzumacija soje ima još jednu negativnu stranu. Ekolozi su sve zabrinutiji krčenjem južnoameričkih prašuma radi uzgoja soje. Uprkos tome, većina soje koja se uzgaja u Južnoj Americi zapravo je namenjena za stočnu hranu.

Izvor: N1

Evro je u sredu vredeo oko 119 dinara, što je nova rekordna vrednost domaće valute. U Narodnoj banci uvereni su da je to indikator poverenja u dinar, ali analitičari ostavljaju otvorenim pitanje kako će se jačanje dinara odraziti na privredu i da li će kurs ostati stabilan do kraja godine.

Jedan evro jednako 119 dinara, tako su poneke menjačnice vrednovale domaću valutu, čak i jače od kursa Narodne banke, koja je evro procenila na 119,4 dinara. Zbog čega je dinar baš sada najjači od početka godine, guvernerka objašnjava rečima:

"Imamo ono što se zove slatke muke", kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

"Slatke muke", dalje objašnjavaju u Narodnoj banci, prouzrokovala je bolja makroekonomska situacija, uravnoteženost ponude i tražnje za devizama, veći priliv stranih direktnih investicija.

"Narodna banka Srbije je bila aktivna na strani kupovine deviza kako bi ublažila prekomerno kratkoročno jačanje dinara i ukupno kupila od aprila do danas 815 miliona evra. Šta su uzroci jačanja dinara? Pre svega znatno bolja makroekonomska situacija u zemlji, veći priliv direktnih stranih investicija, bolja spoljno-trgovinska situacija, odnosno manji deficit tekućeg računa - odnosno - veći izvoz", objašnjava Nikola Dragašević iz Narodne banke Srbije.

Da je jačanje dinara kratkoročnog karaktera, smatra bivši guverner i profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Upozorava da aktuelna situacija pogađa najzdravije komponente srpske privrede.

"Jačanje dinara u odnosu na evro ili bilo kakva druga promena u deviznom kursu je u suštini posledica različitog nivoa priliva i odliva sredstava u finansijski sistem. Ono čega treba da budemo svesni je da na taj priticaj i odliv utiče više faktora: jedan je izvoz i uvoz kao glavne komponente, ali alternativno i nivo kamatnih stopa u Srbiji i nivo kamatnih stopa u regionu", navodi profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.

Ali je pitanje ko dobija, a ko gubi od promene kursa? Profesor Beogradske bankarske akademije, Zoran Grubišić, za N1 kaže: jačanje dinara za izvoznike je loše, a dobro za uvoznike.

"Ova situacija uvek kada devizni kurs pada odgovara uvoznicima, jer je jeftiniji - da tako kažem - uvoz i oni su konkurentniji na našem tržištu, sa druge strane ne odgovara izvoznicima, jer ovako prenizak devizni kurs otežava njihovu konkurentnost na stranom tržištu. I naravno da odgovara, opet svima onima koji su se zadužili u nekim kreditima ili bilo kakvim finansijskim aranžmanima vezanim za stranu valutu", rekao je Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

U menjačnicama su se donji i gornji kurs gotovo izjednačili, što ukazuje da će kurs na dalje biti stabilan navodi Grubišić i dodaje: bilo bi loše da dinar nerealno, "na mišiće" dodatno ojača, jer bi se vrlo brzo - dodaje - to vratilo kao bumerang po celokupnu privredu.

Izvor: N1

Pre četiri godine nakon velike suše najavljena značajna ulaganja u navodnjavanje i kredit od 100 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija

U mesecima nakon velike suše 2012. godine činilo se da ceo državni aparat razmišlja samo o tome kako da spreči posledice neke nove suše koja košta državu i farmere na stotine miliona evra.

Svi su upozoravali na to kako su kanali zapušteni, sistemi navodnjavanja ili zastareli ili nepostojeći, kako je potrebno ulagati i to odmah. Već 2013. godine pronađen je strateški partner, Vlada Abu Dabija, koja je preko svog razvojnog fonda bila spremna da pozajmi još (pored milijardu dolara za budžet) i stotinak miliona dolara za navodnjavanje.

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, kasnije premijer, a danas predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru 2013. godine najavio svojim partijskim kolegama u Kruševcu da će Srbija "u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra iz Abu Dabi Divelopment fonda za navodnjavanje. Reč je o kreditu na 20 godina, sa pet godina grejs periodom i kamatom od 2,5 odsto", kazao je Vučić u obraćanju članovima SNS-a u prostorijama stranke u Kruševcu.

Nekoliko dana kasnije, tačnije 10. oktobra, zamenik šefa Komiteta za saradnju Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić najavio je da će prva sredstva kreditnog fonda te zemlje, namenjena investiciji u navodnjavanje, biti usmerena u region Mačve.

"Iz prve tranše kredita iz UAE, četvrtina će biti usmerena u region Mačve za navodnjavanje 8.000 hektara, a to je oko 22 miliona evra. Za to su zaslužne lokalne samouprave Šapca i Bogatića koje su prve uradile studije izvodljivosti projekta", poručio je Dinkić.

Zaista u martu 2014. potpisan je ugovor između Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, a nešto kasnije je i skupština usvojila zakon kojim se ovaj ugovor potvrđuje. Iz ovog kredita vrednog 356 miliona dirhama ili oko 97 miliona evra trebalo je izgraditi sistem navodnjavanja na 24.000 hektara.

U međuvremenu bilo je mnogo izjava ministara poljoprivrede u vezi ovog kredita u stilu "evo samo što nije". Tako smo dočekali još jednu sušnu godinu, pa se priča o izgradnji sistema za navodnjavanje opet aktuelizovala. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izgradnju 11 objekata za navodnjavanje koji bi trebalo da pokriju 30.000 hektara obradive površine.

Nažalost iz Ministarstva poljoprivrede, kao ni od Ministarstva finansija do završetka broja nismo dobili podatke o tome koliko je arapskog kredita za navodnjavanje povučeno i šta je uopšte napravljeno u poslednje tri godine od kada je potpisan sporazum sa Abu Dabijem. Inače, prema ugovoru u martu 2019. dospeva na naplatu prva rata kredita od 3,2 miliona dolara koliko ćemo otplaćivati svakih šest meseci u narednih 15 godina.

Za Vladanu Hamović, redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, poražavajuće je što u Srbiji koja obiluje vodama, samo oko tri odsto obradivog zemljišta se navodnjava.

"Podaci pokazuju da se u Srbiji ukupno navodnjava najviše do 100.000 hektara zemljišta, a koliko malo zalivnih sistema imamo pokazuju podaci da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona. Pri tome je nešto više od polovine navodnjavanog zemljišta u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava", navodi Hamović.

Ona ističe da smo veliku šansu da rešimo ovaj značajan segment poljoprivrede imali sa sistemom Dunav - Tisa - Dunav koja je propuštena.

"Taj sistem ima 22.000 kilometara kanalske mreže a nedovoljno je iskorišćen pri čemu je sekundarna mreža zapuštena i nepristupačna. S obzirom na postojeću situaciju, daje nade najava ministara poljoprivrede da je prioritet resornog ministarstva da bi Srbija trebalo da dobije "vodeni autoput", koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje - sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji", ocenjuje ona.

I Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da bi kanal DTD mogao da se iskoristi za navodnjavanje 500.000 hektara, a koristi se za navodnjavanje svega tridesetak hiljada hektara.

"Na državi je da izgradi kanalsku infrastrukturu, a na korisnicima je da izgrade sekundarnu infrastrukturu i održavaju sistem navodnjavanja. Navodnjavanje donosi stabilnost prinosa, zatim kvalitet proizvoda, posebno kod voća gde raste procenat prve klase u ukupnoj proizvodnji. Osim toga, Ševarlić podseća da bi se sa navodnjavanjem moglo doći i do dve berbe ili žetve godišnje.

"Čak i kada ima dovoljno padavine, one nisu raspoređene onako kako odgovara biljkama, pa je i u godinama sa padavinama važno imati navodnjavanje", objašnjava on i dodaje da je u povrtarstvu i voćarstvu daleko veća zastupljenost navodnjavanja, jer su i dohoci po hektaru mnogo veći.

"Na hektaru povrća radi se i o desetinama hiljada evra koje mogu da se izgube zbog suše. Osim toga, kod voća, suša ne pogađa samo ovogodišnji rod, već biljka nema dovoljno vlage da izbaci pupoljke i za narednu godinu", kaže Ševarlić.

Ugroženo 3.000 grla stoke na Pešteru

Sjenica - Ni ovo leto u selima sjeničke opštine na Pešterskoj visoravni ne može da prođe bez problema. Zbog dugotrajne suše proglašeno je vanredno stanje. Više od mesec i po dana sela na Pešterskoj visoravni imaju problema sa vodosnabdevanjem, a posebno su ugroženi stanovnici sela Crvsko, Boljeva i Giljeva. Presušili su bunari i lokve. Od ovih sela do najbližih pojilišta za stoku u jednom pravcu treba da se pređe petnaestak kilometara, a voda za piće udaljena je 20 kilometara.

Zbog dugotrajne suše ugroženo je više od hiljadu stanovnika i oko 3.000 grla krupne i sitne stoke. Zamenik predsednika opštine Sjenica Mikailo Kaličanin kaže da će vanredna situacija trajati dok se ne reši problem vodosnabdevanja. "Problem vode do sela Crvsko "premostićemo" odvođenjem creva od izvorišta Vrućas", kaže Kaličanin.

Pre dva meseca počela je rekonstrukcija Pešterskog vodovoda, dugog 84 kilometara, kojim gazduju opštine Tutin i Sjenica. Vodovod je star više od četiri decenije, počinje na teritorije Tutina i završava se u selima na kraju sjeničke opštine. Zbog dotrajalih cevi gubici u vodovodnoj mreži su iznad 70 odsto i zato su ugrožena sela koja pripadaju tim opštinama. Rekonstrukcija vodovoda trajaće narednih nekoliko godina, a sredstva od više miliona evra obezbeđuju Vlada Srbije i opštine Sjenica i Tutin. S. Novosel

Izvor: Danas

Sastojci

6 jaja
200 g šećera
120g crne čokolade, topljene
30 g kakao praha
Prstohvat soli
95 g brašna
1 kašika kafe
Punjenje trešnje:
700 g svežih crnih trešanja
120 ml višnjevače rakije
30 ml vode
1 kašika kukuruznog brašna
100 g šećera
Krem:
550 g slatke pavlake, 35% masti, rashlađeno
3 kašike šećera u prahu
1 kašika ekstrakta vanile
Čokoladna glazura:
100 g crne čokolade, narezane u sitnim komadima
1 kašika višnjevače
Dekor:
Sveže crne trešnje
Mlečna čokolaa

Priprema

1. Trešnje, izrezati na pola i staviti u posudu. Izliti višnjevaču preko trešanja i pustiti da se namoče 30 minuta do sat vremena ili čak i preko noći.

2. Rernu zagrejte na 180 stepeni. Maslacom premažite okrugli pleh razmere oko 20 cm i postavite na dno pekpapir.

3. Pomešajte brašno, so, kakao i kafu. Odložite dok ne budet spremno za upotrebu.

4. U velikoj posudi za miešanje umutite belanca dok se ne formira pena. Postepeno dodajte šećer i nastavite da da mutite dok se smesa ne učvrsti.

5. Prelijte rastopljenu čokoladu i mešajte dok se ne sjedini. Dodajte mešavinu čokoladnih mrvica preko belacaca.

6. Postepeno dodajte mešavinu brašna.

7. Nalijte smesu u pripremljenu posudu.

8. Pecite 40-45 minuta.

9. Pustite da se ohladi u posudi oko 10 minuta, a zatim prebacite tortu na rashladnom stalku i potpuno ohladite.

10. Pripremite punjenje trešnje.

11. Očistite trešnje i stavite ih u posudu, dodajte šećer, vodu i kukuruzno brašno. Ostavite ih na srednjoj vatri dok ne dođe do vrenja uz stalno mešanje, oko 10 minuta, dok se ne dobije na gustini.

12. Neka se potpuno ohladi.

13. Pripremite slatku pavlaku. Dodajte šećer u prahu, ekstrakt vanile i izmešajte dok ne očvrsne.

14. Sastavite tortu. Podielite tortu u tri sloja kolača. Stavite jedan sloj torte na poslužavnik.

15. Nafilujte sa trećinom smese. Nanesite pola šlaga, a zatim pola trešanja.

16. Dodajte drugi sloj torte, nanesite sa ostalom trećinomine nadeva, zatim preostale mrvice i punjenje višnje. Završiti sa trećim slojem.

17. Pripremite čokoladnu glazuru. Stavite čokoladu i krem u malu posudu, stavite na vrlo nisku temperaturu sve dok se čokolada potpuno ne istopi.

18. Nanesite glazuru na tortu i pustite da se ohladi.

19. Hladiti tortu najmanje 1 sat pre služenja.

20. Pre služenja ukrasite kolač sa svežim trešnjama i čokoladnim mrvicama po želji.

Izvor: Stvar ukusa

Odbor poverilaca Fabrike akumulatora Sombor nije prihvatio predlog kompanije "Batagon"; Ni pojačana ponuda od četiri i po miliona evra nije zadovoljila vlasnike dugova FAS

ODBOR poverilaca Fabrike akumulatora Sombor (FAS) nije prihvatio drugu, poboljšanu ponudu od četiri i po miliona evra švajcarske kompanije "Batagon internešnel" AG, koja je nedavno dala jedinu ponudu za kupovinu Fabrike akumulatora Sombor vrednu tri i po miliona evra, a kasnije i novu, bolju ponudu za kupovinu tog proizvođača akumulatora.

- Odbor poverilaca me je obavestio da je ponuda "Batagona" odbijena, pa sam o tome informisao ovu firmu - kaže Predrag Ljubović, stečajni upravnik u Fabrici akumulatora Sombor.

On dodaje da se obratio "Batagonu" i preneo im da ponuda nije prihvaćena i da, ukoliko budu želeli, mogu uputiti novu ponudu, ističući da mu nije poznato da li će švajcarska kompanija posle tog odbijanja ostati zainteresovana za kupovinu fabrike akumulatora.

- Ukoliko "Batagon" odustane, tražićemo novog kupca. Neće biti raspisan novi oglas, jer za postojeći, koji je još uvek otvoren, znaju svi eventualno zainteresovani.Treba samo da ispune uslove oglasa, što neće biti lako, a potom i da daju svoju ponudu- pojašnjava Ljubović.

Procenjena vrednost proizvođača akumulatora je 24,57 miliona evra. Ta cena je manja od polovine procenjene vrednosti, pa je Odbor poverilaca procenio da je to mala cena.

Švajcarski biznismen Dalibor Matić je prilikom otvaranja ponude izjavio da, ukoliko im poverioci odbore kupovinu fabrike, novi vlasnici planiraju da u nju ulože u prvom kvartalu milion evra. Fabrika bi prvenstveno proizvodila za tržišta Rusije, Nemačke, Švajcarske, Italije i Francuske. Za početak bi angažovali 450-500 radnika, a kasnije bi došli do kapaciteta od 800 zaposlenih.

Matić je u žižu javnosti došao zbog emotivne veze sa pevačicom Anom Nikolić, a na otvaranju prve ponude za FAS došao je u društvu nekadašnjeg viceguvernera Dejana Simića, koji je bio optužen u aferi "Kofer", ali je kasnije oslobođen optužbi.

SVETSKA BANKA

Odbor poverilaca čine predstavnici Svetske banke, kao najvećeg poverioca, Komercijalne banke, Hal banke, Mediolanum investa, koji je otkupio potraživanja Banke Inteza, kao i predstavnik oko 800 bivših radnika. Fabrika akumulatora Sombor je od 2006. godine poslovala u sastavu "Farmakoma MB", vlasnika Miroslava Bogićevića, a 2015. godine, zbog finanijske blokade od 36 miliona evra, u njoj je proglašen stečaj.

Izvor: novosti.rs

Bez velike pompe, ali sa lepim trenerskim i igračkim iznenađenjima i boljim ponovnim nagoveštajima za usperhe, rukometašice somborskog Ravangrada marljivo rade pred novu prvoligašku sezonu

Letu je došao kraj. Barem za somborske rukometašice. Što se rada tiče. U susret novom prvenstvu u Prvoj ligi Srbije - grupa Sever, žele da se što bolje pripreme i sigurno vrate decenijski sjaj koji je ovaj klub "diktirao" ne samo u šampionatima države, već i Evropom. A posle duže vremena, sa devojkama je počela od samog starta priprema da radi jedna - jedna žena. I to baš ona koja je među najzaslužnijima za one blistave rezultate kluba.

- Treninge ŽRK Ravangrad trenutno zbog osustva trenera Darka Boškovića vodi bivša reprezentativka Slavica Nimak - referiše predsednik Kluba, Miodrag Aćić i ne krije da ambicije, u poređenju sa nekoliko prethodnih sezona, opravdano rastu: - Želimo da se pripremimo za bolji plasman nego prošle sezone a ako budemo mogli i za sam vrh tabele!

Ako je "suditi" po njenim dobro upamćenim igrama u kojima nije bilo "pardona" kako u matičnom, somborskom klubu, pod imenom "Bane Sekulić", te Sombor Dunav osiguranje, a isto tako, kako je i stručnjaci i publika pamte kao jedno od najuspešnijih desnih krila reprezentacije Jugoslavije svih vremena (i pod devojačkim prezimenom Rinčić), za koju je odigrala 65 utakmica i postigla 87 golova, biće "bez pardona", naravno u pozitivnom smislu, i kada je trenažni ciklus u pitanju. Što je jednako važno, ekipa je ostala u nepromenjenom sastavu.

četvrtak, 17 avgust 2017 00:00

Divlje jagode u Apatinu 2. septembra

Pred kraj leta očekuje nas pravo uživanje za sve ljubitelje rok muzike. Repertoar za sve generacije biće pun pogodak u našem gradu.

2. septembra na gradskoj plaži u Apatinu biće organizovan prvi po redu ,,Deer and beer festival”. Glavne zvezde biće popularni bend ,,Divlje jagode”, a pored njih nastupiće ,,Bitange” i ,,Dolly Belll”.
Organizator ovog festivala je Turistička organizacija opštine Apatin.

S obzirom na činjenicu da je naš grad, između ostalog, prepoznatljiv po jelen pivu ,,Deer and beer festival” definitivno je pravi izbor za naziv festivala za koji se iskreno nadamo da će prerasti u tradiciju. Pored ,,Ribarskih večeri”, a koje su brend Apatina, naš grad svakako zaslužuje i jedno ovakvo dešavanje.

četvrtak, 17 avgust 2017 00:00

Dani krsturske paprike 2017

Predstojećeg vikenda, 19. i 20.08. će se u Ruskom Krsturu održati tradicionalna manifestacija Dani Krsturske paprike.

Prvog dana posetioci će moći da uživaju u bogatom programu koji će sačinjavati izložba paprike i drugih povrtarskih proizvoda, proizovda domaće radinosti, starih zanata i suvenira. Defile će se održati u 17 časova dok je za 17:30 časova najavljeno svečano otvaranje manifestacije i kulturno umetnički program.

Jedna od atrakcija manifestacije je i priprema tradicionalnih jela i degustacija specijaliteta od paprike.

Drugog dana sledi otvaranje kasačkih trka, revija paradnih zaprega, dodela nagrada i dečije igre. Tokom oba dana manifestacije u večernjim časovima posetioci će moći da uživaju u druženju uz muzički program.

Projekat podržavaju Opština Kula i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

Danas (16. avgust) je počelo dostavljanje prehrambenih paketa za socijalno ugrožene žitelje somborskih sela i prigradskih naselja. Distribuciju paketa vrši somborski Crveni krst i paketi će u toku sutrašnjeg dana biti dostavljeni svim seoskim mesnim zajednicama.

Podela će se vršiti na osnovu spiskova i evidencije koju je pripremio somborski Centar za socijalni rad.

„Ovo je četvrta podela prehrambenih paketa socijalno ugroženim stanovnicima somborskih sela. U ovoj tranši biće podeljeno 550 paketa, a sadržaj i vrednost paketa je nepromenjena. Grad će nastaviti da vodi socijalno odgovornu politiku i do kraja godine biće podeljene još dve tranše prehrambenih paketa“, kazao je prim. dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine grada Sombora koji je prisustvovao distribuciji paketa.
Najviše paketa biće dostavljeno licima u stanju socijalne potrebe u Bezdanu gde će pakete dobiti 63 lica, u Kljajićevu će pakete dobiti 62 lica, , a u Bačkom Monoštoru 60 socijalno ugroženih lica. Pakete će dobiti i 50 socijalno ugroženih u Stanišiću, 40 paketa biće dostavljeno licima u Svetozaru Miletiću, kao i somborskim salašima.

U Stapar će biti dostavljeno 37, Čonoplju 36, a u Telečku 35 prehrambenih paketa. U Doroslovu pakete očekuje 29, u Riđici 25, a u Bačkom Bregu 22 porodice u stanju socijalne potrebe.

U Gakovu pakete će dobiti 19, u Kolutu 15, Aleksi Šantiću 14 i tri porodice u Rastini.

Paketi sadrže po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulja, tri litra ulja, testeninu, konzervirano povrće i druge prehrambene potrepštine

Strana 1 od 391

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top