Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Tridesetak žena iz ukupno sedam udruženja žena sa teritorije grada Sombora, članica LAG "Panonski fijaker", učestvovalo je na ovogodišnjem Sajmu stvaralaštva seoskih žena u bačkoj Palanci i to: UŽ “Duga” Kolut, UŽ “Udahni život” Stanišić, “Dobra bašta” Stanišić, UŽ “Društvo prijatelja dece” Riđica, UŽ “Staparke” Stapar, UŽ “Staparske ruže” Stapar i UG “Podunav” Bački Monoštor. Njihove štandove obišla je menadžerka LAG-a, Jagoda Kočić.

Manifestacija promoviše ženski seoski aktivizam na lokalnom nivou i potencijalni doprinos seoskih žena lokalnim zajednicama i razvoju, u nameri da poveća vidljivost ove društvene grupe i njihove mnogobrojne doprinose očuvanju kulture i života seoskih zajednica Vojvodine. Na izložbi se kroz tri tematske celine - tkanje i vez, rukotovorine i starinski i tradicionalni kolači predstavlilo preko 200 udruženja žena, a posetioci su imali mogućnost da na najbolji način upoznaju kulture i običaje širom Vojvodine. Centralni događaj bio je posvećen predstavljanju stvaralačkih potencijala i proizvoda žena sa sela, pre svega autentičnih rukotvorina, kao i proizvoda starih zanata koji afirmišu tradiciju i bogato kulturno nasleđe vojvođanskog višenacionalnog ambijenta.

Sajam stvaralaštva seoskih žena svake godine organizuje pokrajinski Zavod za ravnopravnost polova uz podršku Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost i opštine domaćina manifestacije. Sajam stvaralaštva seoskih žena Vojvodine održan je uoči 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena.

Evropska mreža protiv siromaštva - Srbija saopštila je da i rizik od siromaštva i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti imaju gotovo duplo veću stopu u Srbiji nego što je prosek za članice EU i da je 2016. godine u našoj zemlji bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih.

"Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima je prvi cilj održivog razvoja, istaknut u okviru nove globalne agende za održivi razvoj UN do 2030. godine", ističe Mreža povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra.

U 2016, početnoj godini za usmeravanje i praćenje razvoja definisanim Ciljevima održivog razvoja, u Srbiji je bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih odnosno osoba čija je potrošnja domaćinstva na nivou od 90 odsto od linije apsolutnog siromaštva.

Prema podacima mreže, 7,3 odsto je siromašnih sa potrošnjom ispod linije siromaštva koja je iznosila 11.694 dinara, a 25,4 odsto se nalazilo u riziku od siromaštva, dok se 38,7 odsto nalazilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

Grupe koje su najviše izložene rizicima od siromaštva su nezaposleni, samohrani roditelji, osobe koje žive same, deca i mladi, Romi, interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stare osobe bez penzije, navodi Mreža ističući da su to zvanični statistički podaci.

Izveštaj "Oprez, siromaštvo! – Praćenje siromaštva u okviru razvojne agende UN do 2030. godine", koji je sačinila Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija, prati ciljeve održivog razvoja kroz dostupne zvanične podatke.

Mreža podseća da je Srbija bila jedna od najaktivnijih zemalja u globalnim konsultacijama za definisanje ciljeva održivog razvoja, a da ni dve godine nakon usvajanja tih ciljeva Vlada Srbije nije usvojila nacionalno specifične ciljeve održivog razvoja, pa ni podciljeve vezane za smanjenje siromaštva.

Izvor: N1

ponedeljak, 16 oktobar 2017 00:00

Windows 10 narušava privatnost korisnika?

Holandske vlasti su objavile da operativni sistem "Windows 10" krši zakon o privatnosti i upozorile njegovog proizvođača, američkog giganta softvera "Microsoft", da bi mogao biti kažnjen.

"'Microsoft' krši holandski zakon o zaštiti podataka time što obrađuje lične podatke korisnika svog operativnog sistema 'Windows 10' na njihovim računarima", objavila je u petak holandska Uprava za zaštitu podataka (DPA).

Ta uprava zamera "Microsoftu" što "jasno ne informiše" korisnike "Windowsa 10" da taj sistem "neprekidno prikuplja lične podatke o njihovom korišćenju aplikacija i postupanju na internetu, a sve to preko svog pretraživača 'Edge', kada se koristi podrazumevana konfiguracija" tog operativnog sistema (Default Settings).

"Microsoft" takođe "ne obaveštava jasno korisnike o vrsti podataka" koji se obrađuju i "u koju svrhu".

Osim toga, taj sistem ne pruža korisnicima valjan alat za "davanje saglasnosti za obradu njihovih ličnih podataka", primetila je holandska Uprava.

Ta uprava kaže da je ispitala nekoliko verzija "Windowsa 10", instaliranih na četiri miliona računara u Holandiji od njegovog lansiranja jula 2015. godine. "Microsoft" može da sistematski prati sadržaj pretraživača korisnika sistema sa "podrazumevanom konfiguracijom" (Default Settings), zaključuje Autoritet.

Na primer, ta firma može da prikuplja podatke i pomoću aplikacija kao što su "jedan turski dnevni list, jedan magazin namenjen homoseksualcima ili jedna aplikacija koja najavljuje vreme molitve za muslimane", kaže Uprava. To "Microsoftu" omogućava da korisniku upućuje prilagođene oglase i privatne savete.

"'Microsoft' je uveravao da će okončati svo to kršenje. Ali to se nije dogodilo, i holandska DPA može odlučiti da mu izrekne sankciju", upozorila je Uprava.

"Microsoft" je odgovorio saopštenjem da holandski izveštaj "ne odražava tačno" kako "Windows 10" postupa s ličnim podacima.

Kompanija kaže da će "nastaviti saradnju s DPA da bi našla odgovarajuća rešenja" - rekla je zvaničnica "Microsofta" Marisa Rodžers.

Izvor: N1

ponedeljak, 16 oktobar 2017 00:00

Sportski klub Figura iz Sombora najbolji u Srbiji

U Čačku je u subotu, 14. oktobra održano Prvenstvo Srbije u fitnesu za decu do 15 godina, u okviru Nacinalnog saveza IFBB Srbija

Sportski klub Figura Sombor još jednom je zablistao na najznačajnijim takmičenjima. Čak pet titula prvakinja Srbije, uz srebro i dva četvrta mesta, doprinelo je da talentovane somborske predstavnice svome klubu donesu i naslov najbolje plasiranog kluba u Srbiji!

Evo i plasmana po kategorijama i rezultata "figurica":

Takmičarke do 7 godina:
Lana Jovičić 4. mesto

8 godina:
Nika Santrač 1. mesto
Zoja Korolija 2. mesto

9 godina:
Sofija Pezelj 1. mesto

10 godina:
Jovana Jovičić 1. mesto
Sladjana Milić 4. mesto

12 godina:
Anđelina Reitz 1. mesto

13 godina:
Miona Milošević 1. mesto

Ovaj grad takođe je bio domaćin još jednog prestižnog takmičenja, "Trofeja Čačka 2017" u bodibildingu, o čemu će takođe biti reči.

Izvor: Novi Radio Sombor

Pobednik 22. Dunavskog polumaratona je Slovenac Sebastijan Puš, dok je u ženskoj konkurenciji slavila Nora Trklja iz Srbije. Puš je trku završio za jedan sat, 14 minuta i 30 sekundi. Đuro Borbelj je bio drugi, a Nikola Ljumović treći. Nora Trklja je trku završila za jedan sat, 29 minuta i 54 sekunde.

Na polumaratonu je učestvovalo 692 takmičara, trčala se i druga Minakva “Trka zdravlja” u dužini od 5km za koju je bilo prijavljeno 200 takmičara. Najbrži u ovoj trci bio je atletičar iz Kule, Mikloš Bruner. Održana je i humanitarna trka za decu na 400 metara” Za srećno detinjstvo ”, u kojoj su trijumfovali Jovana Čović i Branislav Tadić mladi atletičari iz Prigrevice. Najstariji takmičari ove godine su bili Mirko Kopunović (91) Vlada Stevanović (83 ) i Miloš Antonić ( 81), a najmlađi učesnik 22, Dunavskog polumaratona bio je Mateja Jovanović koji je istrčao polumaraton za dva sata i 15 minuta.

Pored sportsko – rekreativnog i humanitarnog karaktera, ovogodišnji polumaraton je imao i zabavni karakter. Uz osveženje i okrepu, na stazi su bili postavljeni i zabavni punktovi na kojima su nastupili poznati apatinski bendovi i di džejevi koji su bodrili takmičare.

Izvor: Radio Dunav

Projekat „Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji „zelene“ energije“, koji sufinansira Evropska unija u okviru IPA Intereg prekograničnog progama Hrvatska -Srbija, predstavljen je u četvrtak u somborskoj Gradskoj skupštini.

Projekat je usmeren na promovisanje i unapređenje upotrebe različitih izvora obnovljive energije u prekograničnom području, povećanju energetske nezavisnosti javnih komunalnih preduzeća, boljem korišćenju biomase u postrojenjima za proizvodnju biogasa, te podizanju nivoa svesti javnosti o potencijalima obnovljivih izvora energije.

Partneri na projektu su Univerzitet u Novom Sadu, JKP „Vodokanal“ Sombor, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, Vinkovački vodovod i kanalizacija d.o.o. i Poljoprivredni institut Osijek. Vrednost projekta je 1,7 miliona evra, od čega srpskim partnerima pripada dve trećine buyeta. EU sufinansira 85 odsto ukupne vrednosti projekta, odnosno, preko 1,44 miliona evra. Implementacija je otpočela u julu i trajaće 30 meseci, do 14. januara 2020. godine.

"Po projektu u Somboru će biti izgrađena biogasna elektrana, u Vinkovcima solarna elektrana, dok će na Poljoprivrednom institutu u Osijeku biti proširena laboratorija za ispitivanje biomase, a na Univerzitetu u Novom Sadu osnovana laboratorija za ispitivanje kvaliteta i kreiranje receptura za proizvodnju biogasa", rekao je koordinator projekta prof. dr Filip Kulić s Fakulteta tehničkih nauka. Prema njegovim rečima, to su ujedno i očekivani rezultati ovog projekta.

Jedna od dobrobiti ovog projekta jeste proizvodnja električne energije koju će somborsko i vinkovačko preduzeće trošiti u proizvodnom procesu, čime će smanjiti troškove i količinu energije koju koriste iz distributivnih mreža i koja će ostati raspoloživa za druge potrošače. Po njegovim rečima, prečistači otpadnih voda ni u Hrvatskoj ni u Srbiji nisu česta pojava. U Srbiji ih ima pet - u Somboru, Subotici, Vršcu, Valjevu i Kragujevcu. U procesu integracije ka Evropskoj uniji, neophodno je postaviti prečistače za vodu, a oni zahtevaju kreirana biogasna postrojenja.

Strahinja Šljukić iz JKP „Vodokanal“ Sombor kaže da će zahvaljujući projektu ovo preduzeće biti u prilici da iskoristi ne samo postojeće količine biogasa, već da proizvede dodatne, uvođenjem novih izvora energije kao što je zelena masa.

"Projekat treba da nam omogući proizvodnju električne energije od viška biogasa ", rekao je Šljukić i dodao da bi se deo električne energije potreban za rad uređaja za prečišćavanje otpadnih voda i mulja proizvodio u samom preduzeću, čime bi bila ušteda na računima za struju, koji su značajna stavka u proizvodnom procesu.

Sledeći korak u realizaciji projekta je nabavka opreme i početak radova. U narednih šest do osam meseci očekuje se izgradnja solarne elektrane u Vinkovcima, a u Somboru prva faza gasne elektrane, te opremanje laboratorija u Novom Sadu i Osijeku.

Studija energetskih potencijala regiona

Konferenciji povodom otvaranja projekta u organizaciji Fonda „Evropski poslovi“ APV, prisustvovali su pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Nebojša Drakulić, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i zamenik gradonačelnika Vinkovaca Gabrijel Šokičić. Kako kaže šefica Odseka za evropske projekte Gordana Jakovljević, osim podrške pri realizaciji ovog projekta, Fond je zadužen i za izradu studije koja sadrži analizu potencijala obnovljivih izvora energije u regionu, koja treba da bude osnov za razvoj budućih projekata.

Izvor: Dnevnik

ponedeljak, 16 oktobar 2017 00:00

AMBICIOZNI: Veliki planovi Somborskog pozorišta

Nova sezona otvorena je premijerom „Čuda u Šarganu“ Ljubomira Simovića, dok na proleće kreću probe za čuvenu dramu Dušana Kovačevića, koju postavlja mladi reditelj
Nova sezona u Narodnom pozorištu u Somboru svečano je počela pre tri dana premijerom „Čuda u Šarganu“ Ljubomira Simovića, u režiji Marka Torlakovića.

Somborsko pozorište otvorilo je vrata za publiku klasikom srpske dramaturgije, koji je okupio glumački ansambl kuće, s gostima iz Novog Sada Aleksandrom Pleskonjić i Ervinom Hadžimurtezićem.

Za umetnike sa severa nema odmora jer su sinoć s komadom „Egzit“ bili gosti Internacionalnog pozorišnog festivala u Bukureštu u Rumuniji, dok će se sutra pokloniti publici u Mladenovcu, gde izvode dramu „Maestro“ o slikaru Milanu Konjeviću na festivalu Teatar u jednom dejstvu.

Sa čuvenim „Gogolendom“, prema motivima književnog dela Janoša Hercega, u režiji Andraša Urbana, iste večeri učestvuju na Trećim pozorišnim svečanostima „Festival pobednika festivala“ u Centru za kulturu i obrazovanje Rakovica, a krajem meseca biće na turneji po Sloveniji.

Krajem 2017, kako najavljuju, počeće rad na predstavi „Kad bi Sombor bio Holivud“ Zlatana Dorića u režiji Kokana Mladenovića, a premijera se očekuje u februaru.

Za proleće je planirana premijera predstave „Lari Tompson: Tragedija jedne mladosti“ Dušana Kovačevića u režiji Milana Neškovića.
- Zanimljivo, priča o prividno živim ljudima, o čemu ova predstava govori, danas se čini aktuelnija nego ikada. Kad je premijerno izvedena, 1996, očekivali smo da će muka u kojoj smo bili proći, da će se desiti nešto veliko i sve krenuti nabolje. Ali desilo se sve što se desilo i eto nas danas, mrtviji smo nego ikad - smatra Kovačević.

Na 26. pozorišnom maratonu Narodno pozorište Sombor iznenadiće svoje gledaoce još jednom premijerom.

Izvor: Kurir

Leopard gekon (Eublepharis macularius) je idealna životinja za početnike koji priželjkuju ljubimca u terarijumu. Laki su za održavanje, mirni su, retko kada ujedaju, a lako se privikavaju na život u terarijumu.

Odrasli gekon teži od 60 do 80 grama, a može da naraste do 25 cm. Lako prihvata društvo čoveka pa ga možete držati u rukama. Čiste su životinjice i za obavljanje nužde upotrebljavaju samo jedan mali deo staništa, pa se terarijum lako čisti.

Leopard gekon je gušter iz porodice gekona. Potiče iz pustinjskih predela srednje Azije. Reč je o vrsti koja nije zahtevna i zato je dobar za početnike i decu. Potreban mu je terarijum dimenzija 70x40x30 cm (dovoljan je za 2-3 životinje: mužjaka i ženku ili mužjaka i dve ženke. Nikad nemojte da držite dva mužjaka zajedno, jer se bore do smrti). U terarijumu je potrebno održavati temperaturu, u toplijem delu od 30 do 35 stepeni Celzijusovih, a u hladnijem od 20 do 25 stepeni Celzijusovih. Noću temperatura može pasti i ispod 20 stepeni. Gekoni su noćne životinje i ne sunčaju se tokom dana pa im UV lampa nije potrebna. Potrebno mu je osigurati smenu svetla i mraka u razmacima od 12 sati (12 sati dan, 12 sati noć). Vlagu treba održavati na 40 ili 50%. Iako leopard gekon pije relativno retko, uvek u terarijumu treba da imate posudicu sa svežom vodom, koju je potrebno svakodnevno menjati. Važno je da budete pažljivi u dodiru s njima i nikako ih nemojte povlačiti za rep koji tako može otpasti.

Ako se to iz bilo kog razloga ipak desi, rep će nakon nekog vremena ponovo izrasti, ali neće biti lep kao originalni. Ako je leopard gekon mlad i dobro hranjen, presvlačiće se svake 2-3 nedelje. U periodu presvlačenja u terarijumu je potrebno osigurati nešto veću vlažnost i postaviti vlažnu koru od drveta koja će služiti gekonu kao oslonac za vreme presvlačenja.

Leopard gekon jede: crve brašnare (Tenebrio molitor), crve Zophobase (Zophobas morio), buba-ruse (npr Blaptica dubia), gliste (rod Lumbricus), cvrčke (rodovi Acheta i Gryllus), skakavce (porodica Acrididae) i slično. Dobro bi bilo da ih hranite bubama koje ste ulovili u prirodi, ali samo kada ste 100% sigurni da nisu bili izloženi insekticidima.

Izvor: B92

subota, 14 oktobar 2017 00:00

Dežurne apoteke u Somboru

U subotu i nedelju (14. i 15. oktobar) u Somboru je dežurna Centralna Apoteka, Venac Radomira Putnika 27. Telefon: 025/416-316.

Sastojci

250 grama keksa (kakav god imate – čokoladni, obični, integralni)
125 grama putera
3 kašike kokosa
2 prezrele banane
250 grama krem sira
3 kašike kakaa
sok od 1 mandarine

Priprema

1. Sameljite keks. Otopite maslac i dodajte sa keksom i kokosom. Stisnite u kalup.

2. Zajedno izmiksajte banane i krem sir pa dodajte tri kašike kakaa i sok od jedne mandarine.

3. Miks raspodelite po keksu.

4. Odložite kolač u zamrzivač i ostavite pola sata da se stisne.

5. Ukrasite po želji.

Izvor: zadovoljna.hr

Akcija besplatnih preventivnih pregleda u opštim bolnicama i domovima zdravlja širom Srbije biće nastavljena u nedelju, 15. oktobra, najavilo je Ministarstvo zdravlja koje je u septembru organizovalo prvu akciju besplatnih preventivnih pregleda za građane.

Akcija se sprovodi u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije kao najefikasnijeg načina brige o zdravlju.

U Somboru će se obavljati ginekološki pregledi u prostorijama Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja “Dr Đorđe Lazić”, ulica Mirna broj 3, u periodu od 8 do 16 časova, kao i ultrazvuk abdomena i test tumora prostate (PSA) u prostorijama Službe za radiološku dijagnostiku Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović”, Vojvođanska broj 75, u periodu od 8 do 16 časova.

Na navedene preglede mogu da dođu svi zainteresovani građani, uključujući i one koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Izvor: ICO

Povodom ,,Dečije nedelјe'' u zgradi Skupštine opštine Apatin održan je 03.10.2017 prijem učenika Učeničkog parlamenta. Predstavnike sedmih i osmih razreda OŠ ,,Žarko Zrenjanin'' tada su ugostili Dubravka Korać, zamenica predsednika opštine, Marko Đumić, sekretar SO Apatin i Milana Srdić, koordinator KZM Apatin.
Nakon izlaganja zamenice predsednika opštine Apatin u kom su đaci mogli da čuju kada je nastao i gde prvi parlament u svetu, kako funkcioniše parlamentarni sistem u Srbiji, a naposletku i u samoj opštini Apatin, učenici su imali priliku da postave pitanja.

Priliku da pokrene inicijativu za renoviranje sportskog terena između ulica Đure Đakovića i Đure Salaja (kod vodotornja) iskoristio je Filip Trišić, a tom prilikom je od Dubravke Korać dobio obećanje da će već početkom nedelјe teren biti renoviran, a vremenski uslovi su realizaciju obećanja pomerili za koji dan posle.
11715
Danas su na terenu u jutarnjim satima predstavnici Učeničkog parlamenta imali sastanak sa zamenicom predsednika opštine Apatin i koordinatorkom KZM i izrazili zadovolјstvo što je obećanje ispunjeno. Konstrukcije koševa su ofarbane, table i obručevi zamenjeni novim, a iscrtane su i nove linije na terenu.

Izvor: Radio Apatin

Asteroid koji je u četvrtak ujutro prošao na razdaljini od oko 42.000 kilometara od Zemlje nije alarmirao naučnike NASA. Oni su taj veliki svemirki kamen, označen kao 2012 TC4, odavno očekivali.

Astreoid, čija je veličina procenjena na između 14 i 100 metara u prečniku, nije smatran za potencijalno opasan po Zemlju. Ipak, razdaljina na kojoj se našao bila je, kosmičkim rečnikom, veoma mala.

Razdaljina od 42.000 kilometara predstavlja jednu desetnu udaljenosti od Zemlje do Meseca, a na toj razdaljini orbitira i nekoliko stotina satelita.

Uvereni da će asteoid pored Zemlje proći bez posledica i nastaviti svoje lutanje Solarnim sistemom, naučnici su njegovo besciljno putovanje iskoristili da testiraju sistem za detekciju asteroida koji bi trebalo da bude sposoban da odredi kada let nekog asteroida bude predstvaljao stvarnu pretnju za našu planetu.

"Prelet asteroida je iskorišćen za testiranje svetske mreže za detekciju i praćenje, kako bismo ocenili naše sposobnosti da zajedničkim snagama odgovorimo na potencijalni udar asteroida koji bi mogao da predstavlja stvarnu pretnju po Zemlju", izjavio je NASA-in naučnik Majkl Kili.

Hiljade teleskopa širom sveta posmatralo je kako se 2012 TC4 približava Zemlji. Najbliže se, na svom putovanju, približio Antarktiku. Na osnovu toga, naučnici su bili u prilici da procene njegovu veličinu, i sagledaju načine kako da unaprede sisteme detekcije.

Na našu sreću, NASA-ini naučnici veruju da su sada u stanju da indentifikuju 90 odsto kometa i astreoida, veličine preko jednog kilometra i koji bi bili u stanju da priđu dovoljno blizu da bi mogli da ugroze Zemlju.

Izvor: B92

Zbog radova na barskoj pruzi, od predstojećeg vikenda počinje privremena obustava saobraćaja noćnih međunarodnih vozova na relaciji Beograd-Bar-Beograd, najavio je Srbija Voz.

Poslednji polazak međunarodnog voza iz Bara za Beograd koji polazi u 16:50 je u subotu, a iz Beograda za Bar u nedelju, 15. oktobra u 20:17 časova, navodi se u saopštenju.

Planirano je da ovi vozovi ne saobraćaju do završetka radova na barskoj pruzi.

Izvor: N1

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će sutra biti objavljeni precizni podaci o povećanju plata u javnom sektoru i penzija, posle čega će izvesno najveća primanja do sada imati zaposleni u zdravstvu, školstvu, službama bezbednosti, socijalnom sektoru i poreznici, kao i penzioneri s najmanjim penzijama.

On je novinarima u Beogradu kazao da će biti isplaćena i jednokratna pomoć penzionerima, od 4.000, 5.000 ili 6.000 dinara, a da "bonus" mogu da očekuju i još neke službe.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sutra će u Kruševcu, na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada vlade, objaviti procenat povećanja plate u javnom sektoru i penzija.

Vučić je danas rekao da je s ranijim povećanima zarada, iznos mesečnih primanja vraćen na nivo koji su imali zaposleni u javnom sektoru izuzimajući 17.000 zaposlenih u državnoj administraciji u Beogradu i deo administracije u Vojvodini.

"Ne želimo da sekretarica predsednika Republike ili predsednika Vlade ili ministra bude poželjnije zanimanje od toga da neko bude lekar, profesor ili tome slično", rekao je Vučić.

Dodao je da bi, u slučaju da se penzije vrate na nivo od pre tri godine, kada su umanjene i plate u javnim službama, penzioneri s najmanjim primanjima imali manje nego što primaju sada.

"Smanjili smo penzije pre tri godine za 40,5 odsto penzionera, a ostalima penzije nisu umanjivane. Posle toga su dva puta povećavane penzije, kumulativno 2,85 odsto, tako da su dve trećine penzionera imale primanja najveća do sada", kazao je Vučić.

Rekao je da će se, kao predsednik najuticajnije stranke, boriti da najsiromašniji penzioneri ne budu oštećeni, bez obzira na to šta će reći MMF ili bilo ko drugi.

"Važno je da oni koji imaju primanja ispod 40.000 dinara, a takvih je 85 odsto, da im ona budu veća", rekao je Vučić.

Carinska unija za nekoliko godina na Balkanu
Vučić očekuje i da će stvaranje zajedničke ekonomske zone za nekoliko godina moći da preraste u carinsku uniju balkanskih zemalja.

On je kazao da postoji "jedno veliko pitanje" o kojem su razgovori počeli prošle godine, i na kojem će on "insistirati", a to je ekonomska zona saradnje u regionu.

"Govorimo o stvaranju regionalne ekonomske zone i nadam se da ćemo nakon nekoliko godina biti u situaciji da krenemo u drugi stadijum - u stvaranje carinske unije. Mi smo isuviše mali... Sve države Zapadnog Balkana su pojedinačno male, i zato moramo izgraditi zajedičko tržište", ocenio je Vučić.

Kazao je da Srbija sada ima najviše investicija i ulaganja u regionu, ali da to nije dovoljno. "Ako budemo mogli da trgujemo zajedno... Mislim da ćemo napraviti uštede u visini od sedam do 10 odsto BDP što se može uložiti u stvaranje novih radnih mesta", naveo je Vučić.

Po njegovim rečima, radi se na dva paralelna plana.

"Poltički - s ciljem da rešimo sve probleme prošlosti i ako nije moguće rešiti sve njih, makar ćemo na političkom planu očuvati mir, stabilnost i spokoj, i pokušavati da ih rešimo sve redom. S druge strane - ekonomska razmena, unapredjenje ekonomske razmene, videti šta je potrebno da bismo privukli više investitora i kako napraviti veće tržište koje bi bilo privlačno", kazao je Vučić.

Vučić bi voleo da ne postoji dublji problem od Kosova
Predednik Srbije je rekao da uo regionu postoje strahovanja za neke teritorije.

"Jako se plašim da sam u pravu s tim u vezi da će se to tako pokazati. Bio bih ushićen ako se pokaže da to nije tako, ako se predoče neki drugi argumenti. Bilo bi sjajno da ne postoji veći i dublji problem od onog između Beograda i Prištine. Srbija će uvek podržavati teritorijalni integritet BiH i RS unutar BiH, i mislim da niko ne može prigovoriti Srbiji po tom pitanju. Mi poštujemo naše susede", kazao je Vučić.

On je kazao da je razgovarao s članom Predsedništva BIH Bakirom Izetbegovićem i predložio druge trase auto-puta, ali da je Srbija morala prihvatiti ono što je predložila BiH .

"Važno je da se Srbija poveže sa BiH, pa i na ovaj način na koji oni žele", kazao je i Vučić i dodao da je bilo reči i o pitanju granica Srbije i BIH.

On je rekao da će sutra uveče razgovarati s predsedavajućim Predsedništva BiH Draganom Čovićem o tome i da postoje "neka pitanja u vezi s granicom Srbije i BiH koja se moraju razrešiti".

Vučić je kazao da se "tom problemu pristupilo odvažno i na odgovoran način".

Izvor: N1

Dvojica radnika iz Sivca i jedan iz Sombora, koji su otišli na rad u Slovačku, vratili su se bez ijednog zarađenog evra, a tamo su potrošili i novac ponet od kuće, da im se nađe dok ne prime prvu platu.

Uz to su, kako pišu "Novosti", u zgradi gde su smešteni gastarbajteri, obojici Sivčana ukradeni evri koje su pozajmili da bi mogli da stignu do Slovačke i počnu da rade u nekoj od fabrika u ovoj zemlji. Kući su jedva uspeli da se vrate, jer su bili smešteni u zabačenom selu, a žena čijim posredovanjem su dospeli u Slovačku nije odgovarala na njihove pozive za pomoć, nego ih je blokirala i na Fejsbuku, gde su s njom jedino i održavali kontakt.

- Ta žena nam je obećala posao za satnicu od tri evra u fabrici koja proizvodi držače za televizore. Rekla je da se radi šest dana u sedmici po osam sati, a da je omogućen i prekovremeni rad do 12 sati dnevno. Kazala je da ćemo biti smešteni u centru Galante, grada u čijoj ćemo industrijskoj zoni raditi i da ćemo imati obezbeđen besplatan topli obrok. Ubrzo smo shvatili da smo prevareni - priča Marko Kovač iz Sivca.

Trojica radnika iz Bačke, sa još petoro s juga Srbije, odvezeni su u kolektivni smeštaj u selo Dolni Kotar, 27 kilometara od Galante. U toj zabiti, kako kažu, na njih su potpuno zaboravili.

- Po dolasku u Slovačku primili su nas u agenciji u Galanti, gde su nam kopirali pasoše, ali smo po prepirci, koju smo čuli iza zatvorenih vrata, naslutili da nešto nije u redu. Snimili smo vizitkartu agencije radi kontakta, ali se na naše telefonske pozive posle toga tamo nisu javljali. Pet dana niko nije došao u Dolni Kotar da nas vidi ili da nam bilo šta javi, kao da ne postojimo - navodi Marko za "Novosti".

Šesti dan su zamolili vozača da ih odveze u Galantu, gde su pokucali na vrata fabrike za proizvodnju sendviča, ali im je rečeno da tamo nema posla za muškarce. Pustili su ih u fabriku za pakovanje telefona i otpustili posle šest sati rada, rekavši da su ostvarili normu za osam sati. Izmakao im je radnički autobus, pa su se do Dolneg Kotara vratili peške, jedva stojeći na nogama. U toj fabrici jedan naš čovek im je kazao da tamo ne može da se zaradi više od 350 evra mesečno.

- Marko i ja smo prethodno radili dva meseca u Budimpešti, pa smo u Slovačkoj mogli da boravimo samo 30 dana, a ljudi su nas tamo upozorili da nam posao, i ukoliko ga dobijemo, za to vreme možda neće biti plaćen, jer primaju radnike na tri meseca. Zbog neizvesnosti i obmanjivanja, odlučili smo da se vratimo kući, a meni ne pada na pamet da više ikad idem preko neke agencije u Slovačku, jer nijednoj ne verujem - kaže Vitomir Vinaji iz Sombora.

Nije im bilo lako ni da se vrate kući, jer se, kako navode, vozač odnekud pojavio tek kad su od svojih roditelja u Srbiji zatražili da alarmiraju našu ambasadu u Slovačkoj.

Izvor: Novosti

Akcija sistematske deratizacije na teritoriji Grada Sombora počinje u ponedeljak 16. oktobra. Ova sistematska akcija zaštite zdravlja građana i njihove imovine od štetnih glodara sprovodiće se u samom gradu i u svim naseljenim mestima - po domaćinstvima i objektima kolektivnog stanovanja – stambenim zgradama, ali i javnim objektima i komunalnim površinama.

U saradnji sa Gradskom upravom Grada Sombora, akciju realizuje novosadska „Ciklonizacija“.

Deratizacija je za sve građane besplatna. Potrebno je samo da omoguće vidno obeleženim stručnim operativcima, koji će obilaziti sve delove grada i naselja, da postave preparat, kao i da se pridržavaju dobijenih uputstava. U okviru akcije koristi se moderan biocidni preparat odloženog delovanja, a građani sva uputstva za upotrebu i mere opreza dobijaju na pakovanju.

Gradska uprava i „Ciklonizacija“ apeluju na građane da ne lageruju preparate, već da ih koriste. Zaštita od glodara zajednički interes cele zajednice, a jesenja deratizacija je važna jer je to deo godine kada se glodari povlače sa otvorenog u stambene objekte i skladišta. Posebno je to važno u seoskim domaćinstvima jer glodari prate hranu, ali ni grad nije pošteđen ovih problema. Štetni glodari prenose preko 30 vrsta bolesti među kojima su i bruceloza, tuberkuloza, kuga, salmonela, slinavka, šap, besnilo, i trihineloza, i zbog toga je veoma bitno njihova brojnost sistematski održava ispod krotične. Takođe štete koje pričinjavaju na uskladištenoj hrani i drugoj imovini mogu biti ozbiljne.

Sestre Jovana i Svetlana Preradović imaju 14. i 15 godina i odlične su učenice VIII razreda.

Rođene su u Herceg Novom, a slikarstvom se bave od malih nogu. Nacrtale su preko hiljadu crteža i naslikale 50 slika, njihovom omiljenom tehnikom, ulja na platnu. Pored slikarstva, interesuje ih fotografija, treniraju karate i savremeni ples.

Ovo im je prva samostalna izložba i svečano otvaranje biće upriličeno u sali Dečjeg odeljenja Gradske bibliotke „Karlo Bijelicki“, u četvrtak, 19. oktobra 2017. godine, u 18.00 časova.

Jednoj je Italijanki poslodavac je omogućio dvodnevni plaćeno odsustvo kako bi mogla negovati svoga bolesnog psa, izvestilo je udruženje za zaštitu životinja LAV, pozdravivši italijanski slučaj bez presedana.

Gospođa živi sama, a psu je trebala hitna veterinarska pomoć. Zaposlena je na rimskom univerzitetu, a poslodavac joj je dopustio dvodnevno odsustvo s predavanja zbog, kako u objašnjenju stoji "ozbiljnih ličnih ili porodičnih problema".

Italijanskim krivičnim zakonom predviđena jednogodišnja kazna zatvora ili globa u iznosu od 10.000 evra svakoj osobi koja napusti vlastitog kućnog ljubimca ili ga ostavi u "neizdrživim patnjama".

"Reč je o važnom koraku napred kada je posredi briga o životinjama", rekao je predsednik udruženja LAV, Đanluka Feliceti.

Italija je zemlja sa 60 miliona stanovnika i s čak 60 miliona kućnih ljubimaca na koje Italijani godišnje potroše oko dve milijarde evra.

Izvor: N1

Zvanični podaci o broju doktora nauka u Srbiji stvaraju utisak da se u deceniji za nama doktorati štancuju.

Po glavi stanovnika imamo manje studenata na milion recimo stanovnika, nego što ima EU. Ali imamo više doktoranada. Taj paradoks ne može biti normalan, rekao je u dokumentarnom filmu N1 “Doktori” Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Šta ne štima? Pre deset godina, 2007. univerziteti u Srbiji su dodelili 206 doktorskih titula. Samo pet godina kasnije, 2012. broj onih kojih mogu da se potpisuju sa Dr porastao je za 270 odsto. Te godine Srbija je dobila čak 770 doktora nauka. Vrhunac donosi 2016. kada srpski univerziteti aminuju čak 2012 doktorata.

Te godine samo u jednoj sedmici odbranjeno je 187 disertacija – verovatno najviše u istoriji obrazovanja Srbije.

"Mislim da su državni univerziteti bolji od privatnih i neka se ljute kolege s privatnih. Ali sa druge strane, ne mogu, pravo da kažem, prihatim u potpunosti tu mantru da je sve to što vidimo posledica postojanja privatnih, jer privatni naši univerziteti i fakulteti su učestovali u ovom broju sa 190 disertacija, što će reći ispod 10 posto. Neće biti da je tu grupisan sav kal ili sva greška", ističe Vladimir Kostić.

Naime, broju od 2012 novih doktora nauka 2016. najviše je doprineo Univerzitet u Beogradu. Titulu dr u toj godini najstarija visokoškolska ustanova u Srbiji dodelila je čak 1.133 puta.

Poredeći 2007. kada je bilo izdato 206 doktorskih diploma i 2016. dolazi se do podatka da je broja doktora nauka porastao za skoro 880 odsto.

Naime, sve više se i u akademskim krugovima govori da sa štamparske trake univerziteta izađe i po koja diploma koja je nezaslužena. Tj. instant – diseratcije se pripremaju lako, a diplome doktora stiču nečasno. Takva titula u žižu javnosti dođe kada je vlasnik iste 2 u 1 - doktor nauka i javna ličnost.

"Instant doktori nauka ne znaju da pravi doktor nauka ne završava svoje obrazovanje sticanjem doktorske diplome. Naprotiv, njegov pravi naučni život tada tek počinje. Diploma doktora nauka obavezuje na kontinuirani naučni rad. Ta diploma je kamen odgovornosti oko vrata i treba moći i znati nositi ga. Ko nema talenta za nauku možda bi trebalo da razmisli o drugačijem životnom putu, a ne o životu doktora nauka", kaže dr Rajna Dragićević, profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pogledajte ceo dokumentarac Adama Santovca "Doktori":

Izvor: N1

Sastojci

1 glavica kiselog kupusa
500 g mlevenog mesa
1 glavica crnog luka
4 čena belog luka
10 g pirinča
100 g slanine
1 jaje
2 kašičice aleve paprike
so, biber

Priprema

1. Sitno iseckajte crni i beli luk i pomešajte sa seckanom slaninom, mlevenim mesom i pirinčem.

2. Dodajte u smesu jaje, alevu papriku, so i biber i sve dobro izmešajte.
Listove kiselog kupusa operite vodom, a zatim stavljajte na sredinu lista nadev i savijate od korena prema vrhu.

3. Ostatakom listova kupusa obložite šerpu u kojoj ćete kuvati sarme. Poređajte zavijene sarme i prekrijte listovima kupusa.

4. Posudu u kojoj ih kuvate nalijte vodom dok ne prekrije sarme.

5. Kuvajte na laganoj vatri najmanje sat vremena.

Izvor: Stvar ukusa

petak, 13 oktobar 2017 00:00

U Bezdanu dva čoveka izgorela u požaru

U požaru u Bezdanu, nadomak Sombora, stradali Zoran Tomić i Janoš Selig. Dva ugljenisana tela odvezena su na obdukciju u Zavod u Novom Sadu

ZORAN Tomić (57) i Janoš Selig (54) iz Bezdana stradali su u požaru koji je u četvrtak uveče, oko 23 sata, izbio u Tomićevoj kući u Novoj ulici broj 10, u ovom mestu nadomak Sombora.

Zoranova komšinica, koja nije želela da joj se pominje ime, prva je primetila da dim kulja iz kuće i pozvala je policiju. Ubrzo su stigli vatrogasci, koji su u kuću pod plamenom mogli da uđu samo kroz prozor, a vatra i dim su se tek tad razbuktali. Tomiću i Seligu spasa nije bilo, a njihova ugljenisana tela prevezena su na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Šta je uzrok ove nesreće utvrdiće istraga. Danas pre podne ekipa forenzičara iz Novog Sada, somborska policija i javni tužilac ispitivali su ceo slučaj, pa je novinarima bio zabranjen prilaz kući u kojoj se dogodila tragedija.

- Zoran je bio dobar, miran i povučen čovek. Živeo je sam u kući, jer su mu roditelji umrli. Imao je težak život i radio je razne poslove da bi se prehranio. Dolazio je kod nas da pomogne u poslu. Ništa mu nije bilo teško da radi i bio je baš vredan - priča nam komšija Juhas Đula.

I za Janoša Seliga komšije kažu da je imao težak život i da je svakom želeo da pomogne. Oni pričaju da su se njih dvojica često družili i da su umeli da potegnu pokoju čašicu više. Nije imao svoju kuću i često je svraćao kod Zorana.

Komšije pretpostavljaju da su se ovi nesrećnici, najverovatnije, ugušili u dimu, i da bi neugašena cigareta mogla da bude uzrok požara. Jer, kako kažu, Zoran nije ložio vatru u kući, a struja mu je bila isključena zbog duga, pa većina veruje da su cigarete izazvale požar dok su oni spavali.

ISTRAGA

PORTPAROL Policijske uprave u Somboru Mirjana Cvijanović nam je rekla da je istraga oko ove tragedije u toku i da će uzroci požara biti poznati uskoro, čim istražitelji završe posao.

Izvor: Večernje novosti

Jedanaesta po redu Školica života Novak Đoković fondacije otvorena je u Deronjama. U adaptaciju objekta “Čarolija” Predškolske ustanove “Poletarac” iz Odžaka, u kome će programe pohađati 50 mališana uzrasta od tri do pet godina, fondacija je uložila 4,6 miliona dinara.

U okviru projekta Fondacije renovirani su i opremljeni objekat i dvorište u vlasništvu opštine Odžaci. Pored toga, za vaspitače i stručne saradnike Predškolske ustanove “Poletarac”, u saradnji sa CIP – Centrom za interaktivnu pedagogiju održane su obuke za unapređenje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada.

Gorana Džudža Jakovljević, rukovodilac odeljenja za implementaciju programa i projekata Novak Đoković fondacije se zahvalila partnerima na projektu – timu PU “Poletarac” i saradnicima u lokalnoj samoupravi u Odžacima, na izuzetnoj posvećenosti i ažurnosti, zbog kojih su planirani radovi završeni u rekordnom roku.

Gorana Jakovljević je navela i da je u okviru saradnje Novak Đoković fondacije, lokalne samouprave u Odžacima i PU “Poletarac”, prošle godine organizovana akcija dodele paketića deci iz predškolske ustanove, a tokom ove godine realizovan je projekat “Podrška ne perfekcija” koji je bio namenjen roditeljima dece do šest godina, odnosno povećanju njihovih roditeljskih kapaciteta.

Latinka Vasiljković, predsednica opštine Odžaci je istakla da je zajedničkim naporima Fondacije, lokalne samouprave Odžaci, Mesne zajednice i Predškolske ustanove “Poletarac”, selo Deronje dobilo prostor za boravak ne samo predškolaca, već i dece mlađeg uzrasta.

Prema njenim rečima, objekat vrtića u Deronjama je četvrti po redu objekat predškolske ustanove koji je adaptiran ili novootvoren na teritoriji opštine u protekle tri godine, čime su stvoreni uslovi za veći obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem.

Projekat Novak Đoković fondacije u Deronjama deo je konkursa koji je sproveden pre godinu i po dana i na koji je bilo prijavljeno preko 1400 različitih projekata, a dvadeset je odabrano za realizaciju. Deca su u adaptirani objekat vrtića u Deronjama krenula 1. septembra.

Sve je spremno za 22. Dunavski polumarataom, a koji će biti održan u Apatinu u nedelju, 15. oktobra. Organizator najavljuje rekordan broj takmičara iz 12 zemalja.

- Dunavski polumaraton iz godine u godinu prerasta u sve masovniju manifestaciju, a što pokazuje i broj prijavljenih takmičara. Cilj nam je da Apatin stavimo na atletsku kartu ne samo Srbije, već i regiona, i rekao bih da smo na dobrom putu ka tome. Očekujemo preko 800 takmičara. U 11 sati počinje polumaratonska trka na 21 km, a već 15 minuta kasnije i trka na 5 km. Ove godine smo povećali masovnost učesnika za preko 30 posto, što je izuzetan rezultat, rekao je Goran Čegar, organizator ovog Dunavskog polumaratona.

Start polumaratonske trke, kao i svih ostalih trka koje će biti održane u nedelju, je u Banji Junaković. Polumaratonska trka iz Banje ide ka samom centru grada, preko apatinske marine i gradske plaže, a okretište je na Harčašu, odakle se vraćaju nazad ka Banji. Pored samih trka, organizator je pripremio i zabavni deo programa.

- U okviru zabavnog dela programa, organizovali smo 6 štandova sa muzičkim programom, na svakom će biti po jedan DJ, a takođe smo angažovali i dve rok grupe, istakao je Čegar i pozvao sve sugrađane da dođu i podrže takmičare Dunavskog polumaratona, sada već tradicionalne apatinske manifestacije, duge 22. godine.

Izvor:025info

Izložba slika pod nazivom "GRADOVI PAMTE", kineske umetnice Đo In Fan, biće otvorena u utorak 17. oktobra u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", u 18h. Nešto ranije, istog dana i na istom mestu u 11h, umetnica će održati čas kineskog slikarstva. Postavka izložbe će trajati do 4. novembra.

Biografija umetnice:
Đo In Fan diplomirala je na Odeljenju za umetnost na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu 1975. godine. Kao stipendista japanske vlade, istraživala je obrazovanje u umetnosti u Japanu (1981-1983). Potom je živela i usavršavala se u bivšoj Jugoslaviji, gde je imala 11 samostalnih izložbi (uključujući i jednu u Somboru). Đo se vratila u Hong Kong 1991. i od tada akivno promoviše i podučava kinesko slikarstvo. 2009.godine osnovala je studio ''Bela kutija'' u okviru Centra za kreativne umetnosti DŽokej kluba i direktor je ovog studija. Uključena je u rad Udruženja diplomiranih umetnika Kineskog Univerzitat u Hong Kongu i redovno učestvuje na izložbama ovog udruženja. Bila je ključna osoba u organizaciji dve izložbe umetnika iz Hong Konga u Srbiji: 2015. u Pirotu pod naslovom 'Balkanska impresija' i 2016. u Kruševcu sa temom 'Pogledi sa Dalekog istoka'.

NJeni umetnički radovi su mahom kineske slike izrađene u kineskom tušu na pirinčanom papiru. Razvila je tehniku kineskog slikanja sa kolažom koji se prirodno utapa u
'uramljivanje' kineskih slika.

Tema izložbe "GRADOVI PAMTE"

Đo In Fan je odrasla u užurbanom i prenaseljenom Hong Kongu. Smatrajući da kinesko slikarstvo mora da se suoči sa urbanim načinom života rano je počela da traži inspiracije u ovakvoj sredini. Pritom je sačuvala tipične karakteristike kineskog slikarstva: kinesko shvatanje prostora, važnost praznine, itd. Ovi elementi biće prisutni i na izložbi u Somboru. Kroz fizičko poimanje vremena i narativnu osobinu kineskih slika pokušaće da predoči izazove i romantičnost gradova koji žive i danju i noću, ostavljajući tragove za buduća pokoljenja.

Strana 1 od 409

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top