Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

U Ulici Toze Markovića u petak oko 14,30 sati popodne, iz za sada nepoznatih razloga, veliko stablo bođoša izvalilo se iz tla i palo preprečivši kolovoz, zbog čega je neko vreme tuda bio onemogućen saobraćaj.

Oboreni koprivić visok preko 20 m, samo je jedan u nizu onih koji su, u poslednjih nekoliko sedmica, padali na tlo iz različitih razloga, (najčešće ipak, zbog olujnog vetra), izazvavši do sada, na sreću, samo materijalnu štetu.

Radnici „Zelenila“ su u kratkom roku izašli na lice mesta, isekli su veliko stablo i uklonili ga sa lica mesta, omogućavajući na taj način dalje nesmetano odvijanje saobraćaja u Ulici Toze Markovića.

Ovo je verovatno, samo još jedna potvrda upozorenja da se mora nastaviti sa sveobuhvatnom zamenom koprivića u celom gradu, s obzirom na njihovu starost i devastiranost.

JKP "Parking Servis Sombor" obaveštava građane da će zbog održavanja XXI "Somborskog kotlića" biti zatvorene sledeće ulice za saobraćaj u subotu, 23.06.2018. godine:

1. na delu ulice Trg Svetog Trojstva (između ulice Zmaj Jovina i ulice Laze Kostića) dana 23.06.2018. godine u periodu od 14:00 časova do nedelje 24.06.2018. godine u 02:00 časova,

2. na delu ulice Trg Cara Lazara (na raskrsnici kod Tehničke škole) dana 23.06.2018. godine u periodu od 14:00 časova do nedelje 24.06.2018. godine u 02:00 časova i

3. na raskrsnici Pariske ulice i Venca Vojvode Stepe Stepanovića dana 23.06.2018. godine u periodu od 14:00 časova do nedelje 24.06.2017. godine u 02:00 časova.

U ulici Laze Kostića (parking mesta uz Trg Svetog Trojstva) i na Trgu Cara Lazara od Tehničke škole do Trga Cara Lazara (sa obe strane) biće onemogućeno parkiranje već od ranog jutra dana 23.06.2018. godine.

Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom "Paukom".

Savez antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata BiH i Savez udruženja boraca NOR-a Crne Gore organizovali su na Tjentištu akademiju "Barjak časti i slobode", tokom koje su evocirana sećanja na Petu neprijateljsku ofanzivu i herojski proboj partizana kroz obruč višestruko brojnijeg neprijatelja pre 75 godina, u Drugom svetskom ratu.

Kraj spomen-kosturnice u kojoj počiva 3.301 od više od 7.000 partizana poginulih tokom maja i juna 1943. godine, položeni su venci, odata počast i dato obećanje da njihova žrtva neće biti zaboravljena.

Predsednik SABNOR-a BiH Bakir Nakaš rekao je da se ceo region postepeno vraća tekovinama antifašizma.

"Ponovno buđenje fašizma i revizionističke politike pojedinih država na Balkanu, koje vraćaju ustaštvo, četništvo i sve one poražene snage, izazov su za snage antifašističke koalicije. Iz tog razloga, ovakve godišnjice, a to su časna bitka na Neretvi, Sutjesci, zasedanja AVNOJ-a, ZAVNOBiH-a, u suštini su poziv da se ponovo ujedinimo oko zajedničkog cilja, a to je njegovanje vrednosti antifašističke borbe", rekao je Nakaš.

Na najmasovniji skup na Tjentištu nakon rata u BiH došli su antifašisti iz skoro svih bivših jugoslovenskih republika.

"Crna Gora neguje revolucionarne tradicije, i zvanična državna politika i svi mi sa pijetetom se odnosimo prema bici na Sutjesci, prema 3.000 i nešto poginulih boraca i na svaku proslavu dođemo preko Udruženja antifašista i boraca NOR-a iz Plužina", rekao je Milinko Ćuković iz Plužina u Crnoj Gori.

Nepoštovanje žrtava, bez kojih ne bi bilo ni današnjih država, najveća je sramota ovdašnjih političara, poručio je saborski poslanik iz Hrvatske Ranko Ostojić.

"Hiljade koje su poginule ovde, iz svih krajeva bivše zemlje, a posebno mojih Dalmatinaca, zaslužuju pravu počast. Razlog zašto svake godine dolazim na Sutjesku je, ne samo radi naših mrtvih koji su tu, već i zato treba da se setimo da slobode ne bi bilo bez njih. Njihova je sramota što nisu ni cveće doneli ovdje, a kamoli da budu pokrovitelji", rekao je Ostojić.

Alen Selimović iz Goražda izrazio je očekivanje da će se godišnjica bitke na Sutjesci, ali i mnoge druge, zajednički proslavljati.

"Bez obzira na sve, ne mogu odvojiti istoriju, pobedu nad fašizmom, pobedu antifašizma nad mrakom. A, mrak se i sada nadvio nad celim Balkanom", rekao je Selimović.

Cilj nemačke ofanzive "Švarc" na Sutjesci 1943. bio je potpuno slamanje partizanskih jedinica na čelu sa Josipom Brozom Titom, koje su tek izašle iz bitke na Neretvi, još jedne poznate epizode partizanskog pokreta iz Drugog svetskog rata.

Više od 120.000 nemačkih i italijanskih vojnika, i ustaša, u obruču je mesec dana držalo oko 18.000 partizana i par hiljada ranjenika i teških bolesnika. Njihov proboj sa Tjentišta mnogi smatraju čudom, a bitku na Sutjesci odlučnom bitkom Drugog svetskog rata.

Monumentalni spomenik u kompleksu Nacionalnog parka Tjentište, posvećen učesnicima bitke na Sutjesci, izgrađen je 1971. godine.

Ovaj rad akademskog vajara Miodraga Živkovića ugrožen je aktiviranjem velikog klizišta u februaru ove godine.

Iz Nacionalnog parka Sutjeska su kazali da bi ubrzo trebali početi sanacioni radovi, za koje će biti izdvojeno blizu dva miliona maraka, nakon čega će biti rešen sistem odvodnje površinskih voda, plato ispred spomenika i spomen-kosturnice biti popločan novim granitnim pločama, a biće izgrađeno i novo pristupno stepenište, čiji je jedan krak uništen pokretanjem klizišta.

Izvor: N1

Prosečno školsko dete u Beogradu u slobodno vreme sedi četiri sata dnevno i to je veći problem od nedostatka fizičke aktivnosti, jer taj minimum od 60 minuta aktivnosti dnevno skoro 90 odsto dece ostvaruje.

To je bio jedan od odgovora na pitanja građana doktorke Gordane Tamburkovski iz Centra za promociju zdravlja u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, koja je bila gost Intervju na mreži na Fejsbuk stranici Danasa.

Ona je dodala da akcenat treba staviti na to da se smanji sedenje, naročito pred različitim vrstama ekranama, na ne više od dva sata dnevno.

„Roditelji, budite model svojoj deci. Iskoristite svaku priliku da im date savet, koliko je god moguće da budu zastupljeni zajednički obroci, hrana spremljena kod kuće umesto konzumiranja hrane sa kioska i iz pekara. Koliko god da je ovo teško organizovati zbog savremenog načina života, roditelji nemaju dovoljno vremena, ali je to važno zarad zdravlja dece i njihovog zdravlja“, rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, gojaznost kod dece je u porastu. Između dva istraživanja zdravlja, kako je istakla, povećala se gojaznost za više od 40 odsto, tako da prema poslednjim dostupnim podacima imamo 14 odsto dece koja su gojazna i još 15 odsto koja su prekomerno uhranjena.

Tamburkovski je objasnila da se stanje uhranjenosti određuje na osnovu parametra koji se zove indeks telesne mase, koji predstavlja količnik između telesne težine izražene u kilogramima i telesne visine u metrima na kvadrat. Između 19 i 25 vrednost odgovara normalnoj uhranjenosti, od 25 do 29 kategorija prekomerno uhranjenih, odnosno predgojaznih, a preko 30 su gojazni. Kod dece se vrednosti ovog parametra porede u odnosu na standardne vrednosti za uzrast i pol.

„Treba uskladiti unos kalorija sa energetskom potrošnjom. Provedite vreme u fizičkoj aktivnosti najmanje 30 minuta dnevno, barem 10 minuta u kontinuitetu. Ako nemate mogućnosti ili niste zainteresovani da idete u teretane, fitnes centre ili slično, brzo hodanje, vožnja bicikla, rad u bašti, kućni poslovi sve su to korisne fizičke aktivnosti“, napomenula je gošća Intervjua na mreži.

Kako je dodala, pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnost i da svakodnevno budu zastupljene namirnice iz šest osnovnih grupa: voće, povrće, proizvodi od žita, izvori proteina, odnosno masti – meso, jaja, mahunarke, mleko i mlečni proizvodi, i najmanje ulja, po mogućstvu biljna.

„Hleb svakako spada u namirnicu koja treba da bude svakodnevno zastupljena u ishrani, ali prednost treba dati hlebu i proizvodima od celog zrna. Ili bar da budu ravnomerno zastupljeni beli hleb i različite vrste integralnih žitarica. Pravilna ishrana ne znači nužno da treba izdvojiti velika finansijska sredstva. Na našem podneblju u ovom periodu godine dostupan je veliki izbor vrsta sezonskog voća i povrća koje čak manje koštaju nego slatka bezalkoholna pića, brza hrana, proizvodi koji sadrže dodati šećer, masti, so, a koje dovode do pojave gojaznosti“, napomenula je doktorka povodom komentara na Fejsbuku da su deca gojazna jer je hleb u Srbiji najjeftiniji i da mnogi imaju novca samo za hleb.

Tamburkovski je napomenula i da je problem je što su nezdravi proizvodi deci nekad dostupniji od onih proizvoda koja treba da konzumiraju, na primer u blizini školskih dvorišta najčešće srećemo pekare i prodavnice brze hrane.

„Ako želimo nešto da promenimo, nije dovoljno samo da povećamo znanje i informisanost dece već i da menjamo okruženje“, dodala je.

Tamburkovski je naglasila i da je početkom ove godine donet Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih kojim je praktično usvojen čitav niz mera koji će se realizovati u različitim segmentima, počev od edukacije, kreiranja boljih uslova u okruženju, u smislu dostupnosti zdrave hrane i bolje informisanosti građana o sadržaju proizvoda koji se nude.

„Predviđeno je ograničenje reklamiranja proizvoda koji sadrže nezdrave masti i prevelike količine šećera i soli. Između ostalog i praćenje stanja uhranjenosti dece na adekvatan način kroz izveštavanje sa sistematskih pregleda praćenjem smernica SZO. Zbog obilja informacija kojima su izloženi i mladi i deca i roditelji nekada je teško pronaći onu pravu iz kredibilnog izvora, zato je Nacionalnim programom ustanovljeno da se odrede i nacionalne preporuke za ishranu dece i odraslih, a kada su deca u pitanju posebno će se raditi preporuke za ishranu dece u predškolskim ustanovama i školama“, ocenila je doktorka Tamburkovski.

Izvor: Danas.rs

Već 26 godina somborsko Narodno pozorište svaku sezonu završava festivalom Pozorišni maraton, koji je ove godine održan pod sloganom "Među javom i međ snom". 

Velika stvar u malom gradu- Somborski Pozorišni maraton, u smiraj teatarske sezone - trka u kojoj se takmiči ne za festivalske nagrade već za bolje mesto u gledalištu, pod sloganom "Među javom i međ snom"u svom 26. izdanju tokom tri dana i noći, okupio je oko 300 učesnika, izvedeno je 13 predstava, ukupno 20 sati pozorišne magije, odigrano je pred 3000 posetilaca.
"Ovo je spontano okupljanje publike u pozorištu, jer su Somborci jako vezani za svoje pozorište", kaže Mihajlo Nestorović, upravnik NP Sombor i selektor festivala.

I mada je festival koji ne dodeljuje nagrade, nakon izvedbe autorskog projekta Kokana Mladenovića "Kad bi Sombor bio Holivud" i ansambla domaćina, dodeljena su priznanja onima čiji je angažman obeležio sezonu: rekviziteru Dejanu Vukoviću, glumcu Branisalvu Jerkoviću, glumici Ivani V. Jovanović, a Andraš Urban proglašen je 18. laureatom priznanja "Nikoal Petrović Peca" koje se dodeljuje za vođenje pozorišne kuće.

"Lepo je dobiti nagradu koje vam dodeljuju kolege i drugi upravnici", kaže Andraš Urban.

Sam festival završen je tradicionalno snažnim apaluzom, ovacijama i cvetnim udarom.

Izvor: RTV

Centar pozorišnog života u našoj zemlji narednih nedelju dana biće vojvođanski grad Kula gde je u petak otvoren jubilarni 60. republički festival amaterskih pozorišta Srbije. Opština Kula jedinstvena je po izuzetno razvijenom pozorišnom životu, a svako selo ima uspešno amatersko pozorište, pa nije slučajno što se upravo Kula smatra prestonicom pozorišnog amaterizma naše zemlje.

Naša najveća i najznačajnija smotra pozorišnog amaterizma ove godine se održava jubilarni, 60. put, a domaćin je tradicionalno grad Kula. Za šezdeset godina postojanja, na Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije učestvovalo je na hiljade pozorišnih stvaralaca i odigrano je više od pet stotina predstava, potvrđuje i jedan od osnivača festivala, novinar i dugogodišnji urednik Drugog programa Radio Beograda, Miloš Jevtić.

„Ovaj festival je neka vrsta košnice pozorišta. Ranijih godina, dok nisu postojale nove tehnike i tehnologije, ovaj festival je imao veliki značaj, on je bio podsticajan, afirmisao je veliki broj značajnih imena. Ja moram da Vam kažem da je veliki broj uglednih glumaca počinjao prvu, javnu legitimaciju, prvi startni skok dobili na ovom festivalu.“

U predselekciji na mesnim i zonskim smotrama svake godine učestvuje oko stotinu amaterskih pozorišta, a osam predstava plasira se na republičku smotru. Ove godine, to su pozorišta iz Beograda, Prijepolja, Vrbasa, Rače, Smederevske Palanke, Sente i Lebana, a takmičarski deo festivala otvorili su domaćini, predstavom kulskog Kulturnog centra. Član žirija, Zoran Đerić, kaže da će festivalski repertoar ove godine veoma raznovrstan.

„Imamo i klasike, kao što je Sterija, ali imamo i mlade pisce koji su namenski pisali baš za određena amaterska pozorišta tekstove. Tako da će biti zanimljivo videti i različite žanrove, znači, ima i komedija, ima ozbiljnih drama, ima i nekih klasičknih drama. Mislim da je to dobro što pokazuje da se amatersko pozorište nije pretvorilo u kliše nego da istražuje.“

Jubilarni 60. festival trajaće narednih osam dana tokom kojih će stručni žiri, ali i publika birati najbolje predstave, i nagraditi najbolje glumce, kostim, scenografiju, koreografiju i muziku. Poslednjeg festivalskog dana, u subotu, 23. juna, biće proglašeni se pobednici, a dva najbolja amaterska ostvarenja predstavljaće Srbiju na regionalnom festivalu u Trebinju.

Izvor: RTV

U subotu 16. juna održano je deseto jubilarno izdanje Trke prijateljstva u Kuli koje je okupilo više od 800 trkača koji su trčali trke na 5 odnosno 10 kilometara. Trka na 10 kilometara je ujedno bila i državno prvenstvo na 10 kilometara koja je i ovog puta privuklo najbrže trkače i trkačice iz regiona.

Atletsko rekreativni klub ’’Somaraton’’ Sombor je bio najbrojniji na ovoj trci sa čak pedeset somaratonaca koji su uzeli učešće na ovom takmičenju! Najbolji rezulatat je ostvarila Tijana Kabić koje je na trci na 5 kilometara zauzela drugu poziciju u ženskoj konkurenciji uz lični rekord u vremenu 19:06, dok je Vesna Bogišić Vicko istrčala peto mesto od 130 finišerki.

Odlične rezulatate ostvarili su i Đuka Čeljuska i Arpad Šarkezi koji je su na trci na 10 kilometara bili prvi u svojim starosnim kategorijama.

’’Somaraton’’ je bio jedan od timova sa najviše prijavljenih takmičara na prvenstvu Srbije na 10 kilometara, a čak 11 somaratonca je zabeležilo svoje prvo učešće na ovom prestižnom takmičenju Atletskog saveza Srbije.

23. juna na somborskom hipodromu biće organizovan Otvoreni trening rekreativnog trčanja.

Organizatori kažu da je trening namenjen početnicima i onim malo naprednijim rekreativcima, a sve će se odvijati pod nadzorom trenera Mirka Erdeljija.

Nakon početnog obaveznog zagrevanja i vežbi oblikovanja, čeka vas prezentacija osnovnih vežbi za povećanje snage.

Trening je potpuno besplatan, potrebna je udobna obuća, flasica vode, peškir i dobra volja!
Iako ova ekipa najviše uživa u trčanju, trening podrazumeva mnogo više od toga.

Svako četvrto dete poseduje svoj uređaj, 4 odsto dece ranog školskog i 12 odsto dece predškolskog uzrasta uopšte ne koristi internet, a čak 70% dece uzrasta od 4 do 8 godina digitalne tehnologije koristi samostalno, bez nadzora roditelja.

Ovo su rezultati UNICEF-ovog istraživanja koje je prvi put urađeno u Srbiji za usrast od 4 do 8 godina, a koje otkriva kakve su digitalne navike dece.

Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste internet, a roditelji nemaju dovoljno znanja i veština da ih zaštite od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru projekta „Bezbedan internet za celu porodicu’’ koji sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz podršku kompanije Telenor.

Nalazi istraživanja predstavljeni su na panel diskusiji „Deca i internet – pametno od početka“ koja je održana u prostorijama Cineplexx TC Ušće, uz učešće predstavnika UNICEF-a, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, stručnjaka, vaspitača, učitelja i roditelja dece predškolskog uzrasta.

Istraživanje je pokazalo da svako četvrto dete u predškolskom uzrastu i više od polovine dece u školskom uzrastu već poseduje jedan digitalni uređaj. Najčešće korišćen digitalni uređaj među decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta je „pametni telefon”, a potom tablet računari. 70 odsto dece telefon koristi samostalno, 24 odsto uz nečiju pomoć, dok samo 6 odsto dece ne koristi ovaj uređaj.

Većina dece se sa digitalnim uređajima susreće u uzrastu od četiri godine. Deca mlađeg osnovnoškolskog uzrasta počinju sa oko pet godina, a mlađi od pet godina već u trećoj godini života.

Pokušaj da ograniče detetu vreme provedeno na internetu izazvao je sukob sa decom kod dve trećine roditelja, dok se jedna trećina njih sukobila sa decom zbog ograničavanja dostupnog sadržaja na internetu.

Trećina ispitanih roditelja nije dovoljno upoznata sa digitalnim uređajima kako bi umeli da blokiraju sadržaje koji se promotivno nude tokom korišćenja interneta ili spreče svoju decu da ostavljaju „aktivne digitalne tragove na internetu“.

Dve trećine učitelja (68 odsto) retko pomaže učenicima pri korišćenju interneta, a više od polovine skoro nikada ne podučava decu kako da reaguju ukoliko ih uznemiri neki sadržaj na internetu ili dožive digitalno nasilje.

Izvor: Danas.rs

Sastojci

150 g prezli

1 jaje

100 ml mleka

malo soli

Za palačinke:

1 jaje

prstohvat soli

prstohvat šećera

130 g glatkog brašna

300 ml mleka

Za nadev:

150 g mladog spanaća

150 g svežeg kravljeg sira

2 kašike kisele pavlake

1 jaje

1 kašičica soli

Priprema

1. Jaje sa soli i šećerom dobro umutite. Naizmenično postupno dodajte prosejano brašno i mleko dok ne dobijete glatku tečnu smesu. Dobro zagrejte tiganj, dodajte malo ulja i ulijte testo da prekrije dno tiganja u tankom sloju. Nakon kratkog pečenja testo okrenite lopaticom i još kratko pecite. Prebacite na tanjir.Prema potrebi u tiganj dodajte malo ulja, pa nastavite da pečete palačinke dok ne potrošite celu količinu testa.

2. Za nadev kratko blanširajte spanać. Ocedite ga i dodatno još iscedite vodu. Sitno ga iscedite i dobro pomešajte sa sirom, pavlakom, jajetom i soli. Nanesite nadev u tankom sloju na palačinku, presavijte levi i desni kraj palačinke pa je savijte u oblik sarmice. Nastavite tako dok ne potrošite svu količinu palačinki i nadeva.

3. Zatim ih uvaljajte u prezle, smesu razmućenog jajeta i mleka i ponovno u prezle. Pržite ih kratko s obe strane u dubljem ulju dok ne dobiju zlatnosmeđu boju. Izvadite ih na papirni uvrus kako bi se upila suvišna masnoća. Poslužite samostalno ili uz dodatak svežegparadajza.

Izvor: dobrahrana.jutarnji.hr

Poslednjih dana neprijatno iznenađenje za kupce u mesarama - svinjetina i junetina sve su skuplje. Dokle meso može da poskupljuje i šta su uzroci sve viših cena?

Sve manje mesa na trpezi. To bi moglo da se očekuje nakon novog poskupljenja svinjetine i junetine.

U trgovinskim lancima meso - svinjetina i junetina poskupeli su i do 15 odsto. Trgovci međutim, ne žele pred kamere. Nezvanično, kažu da marže nisu podizali, već da su cene podigli proizvođači mesa. Takođe i da nisu sigurni da li će se trend nastaviti.

Junetina je, kažu analitičari, skuplja zbog većeg izvoza. Kod svinjetine su drugi razlozi u pitanju.

"Zimus i prošle jeseni je došlo do klanja genetskog potencijala krmača, tako da sada, posle pet, šest meseci kada treba da se prase, nemamo dovoljan broj za prašenje. Kad je nečega manje, cena je automatski skočila i kod žive stoke, a i u mesarama za nekih 10 do 15 odsto, jer se nedostatak kompenzuje enormno velikim uvozom", kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Slično tvrde i oni koji se proizvodnjom i preradom mesa bave.

"Tridesetak dinara povećana je i cena u maloprodaji, a razlog je nestašica svinja na domaćem tržištu. S jedne strane, prodavcima se ne isplati uvoz, jer nas svinjetina iz Hrvatske, odakle tovljenike najviše uvozimo, košta 175 dinara po kilogramu. S druge strane, u Srbiji je u poslednje vreme povećana potrošnja svinjetine zbog rasta standarda i imamo nedovoljno tovljenika u odnosu na tražnju", rekao je Petar Matijević.

Stručnjaci inače upozoravaju da je srpski stočni fond već duže vreme u krizi, da je opao i da to predstavlja stalni rizik za stabilnost na tržištu.

Izvor: N1

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Sombor ove nedelje nudi sledeće poslove:

U Somboru se traže radnici na mestima: pekar, menadžer za razvoj inovacija, administrator, radnik na tehničkom pregledu auta, zastupnici osiguranja, vozači B, C i E kategorije, autoelektričar.

U Apatinu su potrebni poslovođa u rasadniku i kuvar.

U Kuli su potrebni radnici na obradi povrća, prodavci i doktor medicine.

U Somboru u Kazneno-popravnom zavodu, nešto manje od godinu dana radi klub "Korak po korak". Osmišljen je da direktno pomaže licima koja se pripremaju za izlazak na slobodu, ali i licima koja su izašla na slobodu i treba im pomoć u prilagođavanju životu u zajednici.

Trenutno se radi na dva specijalizovana programa, programu fraktalnog crtanja i programu kontrole besa. Program se odvija jednom nedeljno u grupama od po 15 lica.

Na radionicu fraktalnog crtanja osuđenici su, kažu, krenuli iz znatiželje, a i da im brže prođe vreme. U programu, osim osuđenika mogu učestvovati i njihove porodice, prijatelji, poslodavci...

"Meni je presudno bilo da dođem na radionicu fraktalnog crtanja to što sam saznao da utiče na bolesti demencije, a moja supruga ima Alchajmerovu bolest i bilo mi je vrlo interesantno da vidim da li mogu da joj pomognem na ovaj način. Kada sam došao, zainteresovao sam se i mislim da nisam pogrešio, čak sam jednom prilikom doveo i nju ovde u zavod," ispričao nam je Korota Mirko, osuđenik.

"Mnogo se osećam opuštenije, psihički izuzetno dobro utiče na čoveka. Ima dosta ljudi koji ne veruju u ovo, a ja bih svakome preporučio da krene da se bavi fraktalnim crtanjem i uveriće se vremenom koliko mu znači," rekao je B.T., osuđenik.

"Zgodno je jer je koristimo i u dijagnostičke svrhe. Možemo otprilike da vidimo nešto o trajnim karakteristikama ličnosti i o nekom trenutnom stanju. Kroz te početne slike mi dalje radimo kroz korektivne crteže na nekoj vrsti restrukturacije tj. kao da pravimo malo bolje unutrašnje uređenje", pojasnila nam je Ljiljana Katić Knežević, psiholog u Kazneno-popravnom zavodu Sombor.

Najefikasniji način protiv recidiva su specijalizovani programi, a u Kazneno-popravnom zavodu u Somboru ima mnogo takvih programa od kojih su neki stariji od 25 god. Programi postpenalne podrške i pomoći treba da budu efikasniji i da smanje povrat osuđenika u zavod, nakon što izdrže kaznu zatvora.

"Nama je svaki specijalizovani program jako bitan, jer bolje upoznajemo naše korisnike i možemo bolje da predviđamo šta su njihove potrebe i kakvi bezbednosni rizici stoje iza tih okolnosti koje su ih uvele u izvršenje kriminalnih dela. Cilj nam je da se ljudi reintegrišu u zajednicu i da više ne čine krivična dela", istakao je Aleksandar Hinić, načelnik službe za tretman u KPZ Sombor.

Sombor je jedini grad u kome se sprovodi ovakav program resocijalizacije osuđenih lica. Klub "Korak po korak" podržali su grad Sombor, nacionalna služba za zapošljavanje, Centar za socijalni rad i mnogi drugi.

Izvor: RTV

Sa više od 80 igrača Folklorni studio Odžaci predstaviće se na 2. Festivalu folklora koji će biti održan u nedelju, 17. juna, na platou Sportskog centra Odžaci.

Gosti na festivalu biće drugi folklorni ansambli iz opštine Odžaci.

- Mi kao domaćini izlazimo sa nekih sedam koreografija, mlađi i stariji dečiji sastav, izvođački sastav, rekreativni sastav, orkestarske numere, planiramo jedan izuzetno lep i bogat program. Želeo bih da dođe što veći broj ljudi, da nas podrže i prepoznaju naš rad i kvalitet – kaže predsednik Folklornog studija, koreograf i umetnički rukovodilac Nikola Tomović.

Program u nedelju počinje u 20 sati, a organizatori kažu da će u slučaju lošeg vremena festival biti održan u hali Sportskog centra.

Izvor: ico.rs

Kupovina životnih namirnica najveća je stavka u budžetu za građane Srbije. U Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, preko 35 odsto troši upravo na hranu i bezalkoholna pića. Istraživali smo koliko je novca potrebno prosečnoj srpskoj porodici za kupovinu voća i povrća, i to u periodu kada je na pijacama najveći izbor.

Srbi možda i jedu najjeftiniji hleb u regionu, ali ako bi da svoju trpezu obogate voćem i povrćem, tu se većina dobro preračuna, pa tek onda krene u kupovinu. Izbor voća i povrća nikad bogatiji, ipak, većina kupaca obiđe sve tezge i po nekoliko puta u potrazi za najjeftinim artiklima.

"Izgleda da ništa sada nije pristupačno. Znate, kad gledate ono, 100, 120 dinara, nisu to neke pare. Ali kao kupite od svakoga po jedan kilogram to vam je 600 dinara. Je l tako?"

"Diskutabilno, zavisi šta kupujte. Ali činjenica je da cene osetno rastu".

"Ja ne uzimam mnogo, prema tome.... Ja gledam da uzmem razno povrće i voće", kažu građani sa kojima smo razgovarali.

Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u četvrtom kvartalu 2017. bila je 64.086 dinara, a prosečna plata u martu bila je 49.400 dinara, to su zvanični podaci.

Od toga, pokazuje statistika, trećinu trošimo na hranu i pića. Ako imamo u vidu da 70 odsto zaposlenog stanovništva ima platu manju od prosečne, jasno je da većina teško obezbeđuje ishranu bogatu voćem i povrćem. Dnevno bi jedno domaćinstvo, samo za povrće i voće, prema našoj računici, trebalo da odvoji između 500 i 1.000 dinara. Za one sa druge strane tezge, međutim, cene nisu visoke.

"Traže dlaku u jajetu. Mislite da su cene visoke? Ma gde visoke. Ma ne, izbirljivi su i suviše, previše smo ih razmazili".

"Cene su za mene povoljne, za njih nisu povoljne. Realno je tako, ima preskupih stvari, ali ove druge su dobre. Na primer, evo luk, prošle godine bila je ista ova cena", kažu prodavci.

Ono što je najpristupačnije od sezonskog voća i povrća su breskve i tikvice, koje se mogu kupiti i za ispod 100 dinara po kilogramu. Jeftinije će proći i potrošači koji se odluče za južno voće koje je sada povoljnije od sezonskog. Ali, ako biste na sto da stavite kuvanu boraniju, grasak, ili karfiol, biće vam potrebno oko 250 dinara za kilogram. Maline, borovnice i lubenica spadaju u voćnu ekskluzivu, jer je cena i preko 300 dinara za kilogram.

Za zdravu ishranu potrebni su i meso i mleko. Srbi, prema zvaničnim podacima, godišnje troše nešto više od četiri kilograma junećeg mesa, dok stanovnici EU potroše 14 kilograma. U jednom ipak prednjačimo - 100 kg hleba pojede u proseku stanovnik Srbije, a evropski potrošač upola manje.

Izvor: N1

Povodom 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama, zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je starije sugrađane da prijave svaki vid diskriminacije i nasilja prema njima, jer imaju pravo na siguran i dostojanstven život.

Iskustva govore da stariji izbegavaju da prijave nasilje zbog sramote i straha, ili iz razloga što su počinioci nasilja često osobe iz najužeg kruga porodice, naveo je Pašačić.

Zaštitnik građana je zabrinut činjenicom da je fizičko, psihološko i ekonomsko nasilje nad najstarijim sugrađanima u stalnom porastu i da je mnogo više prisutno nego što se o tome zna i govori.

Zvanični podaci govore da je u proteklih godinu dana 11 odsto starijih osoba u Srbiji pretrpelo neki oblik nasilja, pri čemu su žrtve nasilja u većini slučajeva starije žene.

Pašalić je naglasio da država mora da pruži pomoć i podršku onima kojima je to najpotrebnije, kako bi živeli dostojanstveno.

Zaštitnik građana izražava nadu da će donošenje posebne Konvencije o pravima starijih osoba, na čijoj pripremi UN rade već duži period, znatno uticati na unapređenje položaja starijih osoba i u Srbiji.

Kao doprinos afirmaciji ove ideje Zaštitnik građana će u narednom periodu osnovati Savet za prava starijih sa ciljem da okupi sve relevantne društvene subjekte kojima je u fokusu ostvarivanje i zaštita prava i interesa starijih.

Pašalić podseća da se često u Srbiji pozivamo na tradiciju, ali moramo znati da su osnova te tradicije upravo naši najstariji građani. NJihove potrebe su skromne i treba da im izađemo u susret. Nikad ne smemo zaboraviti da je starost budućnost drugih ljudi, ukazuje Pašalić.

Izvor: Danas

Sastojci

500 g tankih kora

2 jaja

2 kisele pavlake

ulje

1 glavica crnog luka

200 gr suhomesnatog ili seckanih pilećih grudi

2-3 kašike griza

Priprema

1. Na malo ulja propržiti seckano meso ili suhomesnato. U činiju istresti pavlaku, dodati jaja i griz i sve dobro izjednačiti.

2. Raširiti koru na sto pa je premazati pavlakom, tako uraditi i sa drugom i trećom korom.

3. Po širini staviti 3-4 kašike prženog suhomesnatog, saviti ivce i uviti u rolat.

4. Tako uraditi sve do utroška materijala.

5. Ostaviti dve kašike fila pa četkicom premazati rolnice.

6. Peći na 200 stepeni C oko 30 minuta. Služiti uz jogurt ili kiselo mleko.

Prijatno!

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

U periodu od 05. do 08. jula u Apatinu održaće se sad već nadaleko poznate i tradicionalne 55. Apatinske ribarske večeri.

Pored niza manifestacija i događaja, glavna dešavanja će se održati na bini na Trgu Nikole Tesle, a organizatori su se potrudili da ove godine za pripreme za svakoga po nešto.

Raspored nastupa:

Četvrtak - 05. jul
Hladno pivo

Petak - 06. jul
Neverne bebe

Subota - 07. jul
Cakana

Nedelja - 08. jul
Viki Miljković

Dok će na platou kod "Bele loze", u subotu 07. jula, tokom Moto-susreta nastupiti "Ritam nereda".

Izvor: 025info

petak, 15 jun 2018 00:00

Još jedno hapšenje zbog droge

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su J. M. (39) iz Sremske Mitrovice, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je 12. juna, prilikom vršenja uviđaja nakon što je J.M. vozilom „opel astra“, novosadskih registarskih oznaka, sleteo sa puta u Apatinu, u automobilu i neposrednoj blizini pronašla 18 biljaka sumnjivih na marihuanu.

Takođe, u gepeku automobila pronađeno je pet biljaka, a u dvorištu i sobi kuće osumnjičenog u okolini Apatina još 17 biljaka i oko 67 grama marihuane.

Po nalogu tužioca, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden na saslušanje u Više javno tužilaštvo u Somboru.

Učenici II 4 odeljenja Osnovne škole "Dostije Obradović" iz Sombora naredne školske godine neće ići u isto odeljenje i neće više imati svoju učiteljicu. Njihovo odeljenje biće rasformirano, a oni raspoređeni u preostala tri odeljenja. U drugom razredu nema dovoljno đaka za četiti odeljenja, pa jedno mora biti rasformirano. Kako učiteljica II 4 ima najmanje bodova u rangiranju, to odeljenje biće rasformirano, a đaci raspoređeni u druga odeljenja.

Roditelji se ne mire sa tim i peticijom traže da se promeni odluka direktora, učiteljica zadrži na poslu, kako bi odeljenje izvela do kraja četvrtog razreda.

"Obavešteni smo od direktora pred kraj prošlog meseca usmeno da je zbog racionalizacije odlučeno da se dve učiteljice proglase tehnološkim viškom i da to kao posledicu ima rasformiranje našeg odeljenja i da će naša deca biti raspoređena u preostala tri odeljenja drugog razreda. Zabrinuti smo zbog nastavka školovanja naše dece. Kako će se to odraziti na njih u trećem razredu, koji je u nižim razredima po obimu gradiva i najteži", kaže Trifun Vojvodić, roditelj.

Roditelji kažu da su o razlozima spajanja odeljenja samo usmeno obavešteni, te da im niko iz stručnih službi nije predočio kakve to posledice može imati za njihovu decu.

"Dete je naravno bilo u šoku, tužno, plače, ne može da shvati zašto to dešava. Izmeštamo ih iz njihove socijalne sredine. Uzimamo im učiteljicu koja je za njih u ova prva četiri razreda kao druga majka i drugo rasturamo njihovo društvo u koje su se oni već socijalizovali", kaže Vanja Veselinović, roditelj.

Direktor škole Vladimir Karanović kaže da on samo sprovodi zakon i Pravilnik o formiranju odeljenja i da je njegova obaveza da zbog malog broja dece smanji broj odeljenja.

"U jednom momentu smo došli da u drugom razredu imamo četiri odeljenja i 81 učenika, a po Pravilniku o formiranju odeljenja mora biti 91 učenik da bi se u školi mogla formirati četiti odeljenja. Kao direktor ja sam zadužen da se pridržavam zakona i jednostavno smo to morali da uradimo. Procedura koja je rađena u školi oko bodovanja protekla je bez žalbe bilo koga od zaposlenih. Upisali smo i jedno odeljenja prvaka manje, tako da ćemo imati dve učiteljice manje, ali jednostavno nismo imali drugu mogućnost. Slična problem imali smo i u šestom razredu prošle godine gde smo morali zbog smanjenja broja đaka rasformirati jedno odeljenja", kaže Karanović.

On nije želeo da komentariše da li je propust napravljen pre dve godine kada su učenici sada drugog razreda umesto u tri raspoređeni u četiri odeljenja, kaže tada nije bio direktor, a sada sa te pozicije on mora i hoće da radi po zakonu.

Sa roditeljima je održano nekoliko sastanaka, a u raspoređivanje učenika u druga odeljenja bili su uključeni pedagog i priholog škole.

"Mi smo odeljenja formirali tako da u njima ima po 27 učenika, pedagog i psiholog su rasporedile decu, a ja sam sarađivao sa njima. Uklapanje u odeljenja počinje kada krene naredna školska godina, decu preuzimaju tri iskusne učiteljice i ako bude bilo kakvih problema rešavaćemo ih svi zajedno", kaže Karanović.

Roditelji, s druge strane, kažu da će istrajati u svojim naporima da sačuvaju odeljenje II 4 i učiteljicu čijim radom su više nego zadovoljni.

"Razgovarao bih i sa roditeljima iz drugih odeljenja koji nam nisu hteli dati podršku da ih pitamo kako će sada učiteljice u njihovim odeljenjima sada raditi sa 28 ili 29 učenika", kaže Darko Šutalo.

Peticiju sa više od 400 potpisa uputili su na više adresa u Beograd, pa je tako peticija poslata i predsedniku, premijerki, ministru prosvete. U peticiji navode da su njihova deca diskriminisana, jer se teret racionalizacije prelama samo preko njih i sve tog zbog minimalne uštede, da racionalizacija nije sprovedena na način da deci obezbedi kvalitetno obrazovanje i vaspitanje.

U peticiji traže da se poništi odluka direktora i učiteljica zadrži na poslu, kako bi do kraja četvrtog razreda izvela svoje đake. U jednom odeljenju.

Izvor: RTV

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić raspisao je izbore za članove Saveta u tri seoske i jednoj gradskoj mesnoj zajednici.

Izbori za članove Saveta MZ održaće se u sledećim mesnim zajednicama: „Bački Breg“ u Bačkom Bregu, „Bezdan“ u Bezdanu, „Crvenka“ u Somboru i „Kolut“ u Kolutu.

Izbori u navedenim mesnim zajednicama održaće se 29. jula 2018. godine, a rokovi za izvršenje izbornih radnji teku od danas.

Izbore za članove Saveta u navedenim mesnim zajednicama sprovešće izborne komisije koje će imenovati Saveti navedenih MZ.

Izbori su raspisani zbog isteka mandata članovima Saveta MZ.

Povodom Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi u lokalnoj samoupravi je i ove godine organizovan prijem dobrovoljnih davalaca krvi sa teritorije grada Sombora. Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora i dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne zaštite zahvalili su se dobrovoljnim davaocima krvi na humanosti i apelovali na sve građane, kojima to zdravstveno stanje omogućava, da daju krv.

„Drago mi je što je sa nama više mladih dobrovoljnih davalaca krvi, što znači da mladi nastavljaju humanu tradiciju, a zahvalio bih se i gospodinu Jakobu Juliju koji je krv dao 99 puta“, obratio se prisutnima Ratković.

Dr Forgić je istakao da je krv resurs koji ne može da se proizvede i nezamenljiva je u pojedinim situacijama i utoliko je davanje krvi kao lični, humani gest značajniji.

Počasni predsednik Crvenog krsta u Somboru, prim. dr Milan Zobenica čestitao je svim dobrovoljnim davaocima Svetski dan dobrovoljnog davalaštva krvi i zahvalio im na humanosti.

„Promocija dobrovoljnog davalaštva krvi je poverena Crvenom krstu, ali ste vi – dobrovoljni davaoci – najbolji promoteri ovog humanog gesta. Naša težnja jeste da imamo što više dobrovoljnih davalaca krvi koji krv daju prvi put, jer kada neko krv da jednom, najčešće to i nastavi da čini“, rekao je dr Zobenica.

Počasni predsednik Crvenog krsta u Somboru dr Zobenica je istakao da je na današnjem prijemu „šareni sastav“ dobrovoljnih davalaca.

„Ovde su veterani, ali i mladi ljudi koji su krv nedavno dali prvi put. Imamo i čitave porodice koje su davaoci krvi, kao i respektabilan broj zdravstvenih radnika koji su davaoci krvi“, rekao je dr Zobenica i zahvalio se lokalnoj samoupravi na saradnji, ne samo na promociji dobrovoljnog davalaštva, već i na pomoći i saradnji u svim akcijama koje se preduzimaju kada je dobrovoljno davalaštvo krvi u pitanju.

Načelnica Službe za transfuziju dr Sonja Janković, je pozdravila sve dobrovoljne davaoce krvi i zahvalila im što spašavaju ljudske živote.

Dobrovoljni davaoci krvi, govorili su o svojim razlozima da se upišu na listu humanista velikog srca, a zajedničko za sve je, kako su naveli, neizreciv osećaj sreće što pomažu u spašavanju života.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi svim davaocima čestitala je i Biljana Klipa, sekretar somborskog Crvenog krsta, naglašavajući da svi koji žele da daju krv mogu to učiniti svakog dana u Službi za transfuziju krvi Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“, Vojvođanska ulica br. 75, Sombor.

„Krv možete dati i svake srede od 12.00 do 14.00 časova u prostorijama Crvenog krsta Sombor, Apatinski put br. 19“, istakla je Klipa.

U cilju podsticanja rađanja dece i poboljšavanja uslova za njihov pravilan rast i razvoj, Opština Kula nastavlja sa pružanjem finansijske podrške porodicama sa decom.

Za razliku od republičkog roditeljskog dodatka kojim država pruža pomoć porodicama sa do četvoro dece, Opština Kula obezbedila je pomoć za treće i svako naredno dete.

Pravo na materinski dodatak ostvaruju nezaposlene porodilje koje neposredno brinu o detetu i imaju prebivalište na teritoriji opštine Kula najmanje 12 meseci pre rođenja deteta. Pomoć traje godinu dana, u mesečnom iznosu od 10.000 dinara.
Takođe, za svako novorođeno dete obezbeđena je i kratkoročna pomoć u vidu bebi paketa, u iznosu od 10. 000 dinara. Ukoliko majka rodi blizance, isplata novčane pomoći izvršiće se za svaku bebu, dok je za troje ili više dece obezbeđena pomoć u iznosu od jedne prosečne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, isplaćene u mesecu koji prethodi rođenju deteta.

Danas je na sajtu Vrhovnog suda objavljen pravni stav ovog suda u vezi sa naplatom troškova obrade kredita, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

VKS je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita“. To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, bez da klijenta jasno informiše o sadržini istih.

U drugom delu objavljenog stava, VKS je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi moraju biti taksativno navedeni.

„Takođe, ovakvim stavom VKS konstatuje se da nema zastare za tužbu po opštem roku zastarelosti od 10 godina, te svi korisnici kredita svoje pravo mogu ostvariti na taj načn, bez obzira kada su podigli svoj kredit. Jedini uslov je da u ugovoru nije takstativno navedeno šta čini ovaj trošak, a koliko znamo 99% ugovora nema specifikaciju troškova obrade kredita“, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

Izvor: Danas

Sastojci

4 jaja

100 ml vode

90 g oraha

90 g semena lana

90 g semenki suncokreta

90 g semena susama

90 g semena bundeve

malo soli

pola kašičice sode bikarbone

Priprema

1. Umutite jaja i dodajte so i sodu bikarbonu kao i vodu, a zatim sameljite sve semenke u fino brašno i zamesite hleb.

2. Pecite 50 minuta na 180 stepeni. Uživajte!

Izvor: zanimljivostibalkana.com

Strana 1 od 471

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top