Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
ponedeljak, 18 decembar 2017 00:00

Kakve je promene Facebook pripremio za praznike

Najveća društvena mreža počela je da uvodi niz prigodnih novina kako bi nas razveselila tokom predstojećih praznika.

Za praznični period koje je pred nama Facebook je pripremio niz novih prigodnih opcija.

Verovatno najveselije među njima su praznične digitalne čestitke koje možete slati članovima porodice i prijateljima. Možete ih ukrasiti posebnim fotografijama i porukama, kao i prigodnim novogodišnjim zvezdama.

Nove opcije uglavnom koriste aplikaciju Facebook Camera na različite načine. Facebook će dodati posebne nalepnice i efekte uživo za obeležavanje Božića, Hanuke i Kvanze.

U video četu u okviru aplikacije Messenger moći ćete od 22. decembra dodati filtere sa Deda Mrazom i Rudolfom, kao i raznobojne božićne okvire.

Od 28. decembra moći ćete videti i kolaže božićnih fotografija svojih prijatelja zahvaljujući novom izdanju Memories pomoću kojeg će biti moguće baciti pogled unazad celih mesec dana.

Za one među vama kojima je novogodišnja proslava napetija od Božića u Facebooku će dodati posebne prigodne efekte za prenose uživo, poput digitalnih naočara i šašavih šeširića.

Poslednji novogodišnji ukras iz novog Facebook arsenala možete očekivati 4. i 5. januara, piše Tportal.

Izvor: N1

Za samo tri dana dogodila su se tri slučaja brutalnog nasilja među decom - od ubistva maloletnika u Pančevu do prebijanja učenika letvama tokom školskog časa. Da li je u pitanju novi talas nasilja i gde se kriju uzroci sve češćih obračuna maloletnika?

 

Vesti o brutalnom vršnjačkom nasilju pune novinske stupce, a samo u poslednja tri dana dogodila su se tri slučaja. Novi talas nasilja među vršnjacima počeo je pre deset dana - kada je šesnaestogodišnji učenik u Pančevu podlegao povredama od uboda nožem. Kako se ponavlja vršnjačko nasilje, ponavlja se i pitanje ko je odgovoran? Pojedinac - porodica ili sistem?

"Mi nismo policijska država i država u kojoj će policija vaspitavati našu decu. Ukoliko vi pustite dete do njegove 16 ili 17 godine, ne možete da očekujete da će u njegovoj 16 ili 18 godini policija doći da ga nauči da bude pristojno, dobro i lepo vaspitano", kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Iako je nasilničkog ponašanja bilo oduvek, sada odgovor društva nije adekvatan, kaže za N1 psihološkinja i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog. Smatra da živimo u kontinuiranom nasilju, te da društvo polako klizi ka tome da ga normalizuje, čak i ono koje se događa među decom.

"Mladi, inače znamo da su uvek ogledalo nečega što se dešava na širem planu i oni su naročito vunerabilni da lako usvoje loše modele ponašanja, pogotovo ako na drugoj strani nisu motivisani na bolje i funkcionalne, socijalno poželjne forme ponašanja. Definitivno iako je talas, on je talas na nečemu što kontinuirano postoji kao problem", kaže Čalovska Hercog.

Istraživanja koja su urađena tokom 2017. pokazuju poražavajuću statistiku. U školama se svaki četvrti osnovac ne oseća bezbedno, petina od tog broja đaka svakodnevno doživi vređanje ili ismevanje. Gotovo trećina ispitanih kaže da želi osvetu onome ko ih je povredio. Istraživanje je, da napomenemo, rađeno u pet beogradskih škola, a ispitano je 600 đaka.

Brutalno ispoljavanje nasilja kod dece, odraz je političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji, smatraju stručnjaci.

"Vrednosti praktično više ne postoje. Jer stare više ne funkcionišu, novih nema i u toj situaciji porodica gubi svoj smisao i primat. I deca ostaju ostavljena sama sebi. Niko ih ničim ne vaspitava. Od porodice koja mora da radi i dva, tri posla da bi preživela, dolaze kući umorni, nemaju novca da plate bebisitera i deca budu ostavljena sama sebi. Granice nemaju - a traže ih. Niko im ne određuje granice ili im određuje na brutalan način i zato imamo porast nasilja", navodi Marko Braković, psihoterapeut.

Da će uspostaviti granice vršnjačkom nasilju, međutim, najavio je čak i predsednik države, rečima: "Uvešćemo oštrije i represivnije mere". Ali i on nije dao konkretan odgovor na pitanje zašto borba nije počela usvajanjem Aleksinog zakona.

Izvor: N1

ponedeljak, 18 decembar 2017 00:00

Pileći ražnjići sa sosom od kikirikija

Sastojci

1 čen belog luka
1 crvena čili papričica
1 kg pilećih grudi
3 kašike suncokretovog ulja
1 kašika soja sosa
150 g putera od kikirikija
1 kašika soka od limuna
1 kašičica šećera
so, biber

Priprema

1. Sitno iseckajte oljušteni beli luk i očišćeni čili.

2. Na drvene štapiće nabodite komadiće piletine pa ražnjiće posolite i pobiberite. U širem tiganju zagrejte ulje i pržite pripremljene ražnjiće oko 10 minuta uz povremeno okretanje. Podlijte ih soja sosom.

3. Umutite sos od kikiriki putera, soka od limuna, šećera, čilija i belog luka, zagrejte ga u šerpici i prelijte preko ražnjića i poslužite ih uz svežu salatu.

SUPERSAVET: Ražnjiće možete obogatiti i povrćem (paprika, luk, tikvica), pečurkama ili ananasom.

Izvor: Stvar ukusa

ponedeljak, 18 decembar 2017 00:00

Klizalište radi od 22. decembra

Klizalište na Trgu Svetog Trojstva će biti otvoreno od 22. decembra 2017.godine.

Radno vreme: 9.30 do 13 i 17 do 21 čas svakog dana

Cena ulaznica sa iznajmljenim klizaljkama: 100 dinara za decu i penzionere; 200 dinara za odrasle

Troje plivača somborskog sportskog kluba "Polet": Rađenović Aleksa, Milošević Jovana i Gazdić Danica učestvovali su 16.12.2017. na međunarodnom plivačkom mitingu "Hód kupa 2017" koji je održan u Hódmeszővásárhely, Mađarska.

Najuspešniji takmičar Poleta bio je RAĐENOVIĆ ALEKSA koji je osvojio dve srebrne medalje. Aleksa je na cilj stigao drugi u disciplinama 200m mešovito i 200m leđno u konkurenciji takmičara 2002. i stariji. Jovana I Danica su isplivale svoja najbolja vremena.

Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić zakazao je 20. sednicu Skupštine grada za 21. decembar 2017. godine. Prema sazivu upućenom odbornicima, Skupština bi trebalo da počne sa radom u 9.00 časova u velikoj sali zgrade lokalne samouprave (tzv. Županija), Trg cara Uroša 1, Sombor.

Odbornici bi trebalo da razmotre i odluče o 22 pitanja iz delokruga rada gradskog parlamenta, a prva tačka dnevnog reda je Predlog odluke o budžetu grada Sombora za 2018. godinu.

Naredne tri tačke o kojima će se izjasniti odbornici su prateće odluke koje su sastavni deo budžeta, odnosno predlozi odluka o komunalnim i administrativnim taksama i Predlog odluke o naknadama za usluge koje Gradska uprava vrši drugim licima.

Potom će odbornici razmotriti predloge programa poslovanja za 2018. godinu javnih komunalnih preduzeća, a zatim i program rada javnih ustanova iz oblasti društvenih delatnosti za 2018. godinu.

Odbornici će razmotriti i odlučiti i o Predlogu Odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o izmenama i dopunama plana generalne regulacije naseljenog mesta Svetozar Miletić i Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izmeni i dopuni plana generalne regulacije puta Stapar-Sivac.

Na 20. sednici odlučiće se i o imenovanju direktora JKP „Parking servis Sombor“ i JKP „Vodovod“, Bezdan.

Predmet rasprave i odlučivanja biće i Kadrovski plan Gradske uprave grada Sombora i predlog članstva u Lokalnom antikorupcijskom odboru grada Sombora, kao i program rada Skupštine grada u narednoj godini.

Imovinsko-pravni predmeti i izbori i imenovanja su, prema sazivu, poslednje dve tačke dnevnog reda 20. sednice Skupštine grada Sombora.

nedelja, 17 decembar 2017 00:00

Novi uslovi za odlazak žena u penziju u 2018.

Za odlazak u starosnu penziju u 2018. godini ženama u Srbiji će biti potrebno da imaju 62 godine života i 15 godina staža, dok za muškarce uslovi ostaju nepromenjeni: 65 godina života i 15 godina staža, rekao je zamenik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz Penzijsko invalidskog osiguranja Vladimir Stanković.

"U 2017. godini za muškarce je opšti uslov 65 godina života i 15 godina staža, što se tiče žena to je 61 godina i šest meseci navršenih godina života i 15 godina staža", rekao je Stanković za RTS i dodao da uslovi za odlazak u penziju zavise od godine u kojoj se ostvaruje pravo na penziju.

Ako se ide u prevremenu penziju, Stanković je rekao da treba imati u vidu da ono podrazumeva smanjivanje mesečnog iznosa penzije.

"Sada, u 2017. godini, je neophodno da muškarac ima 40 godina staža i 56 godina i četiri meseca života, dok što se tiče žena 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci staža", rekao je Stanković.

Istakao je da se umanjenje za prevremenu penziju računa na mesečnom nivou.

"Umanjenje se računa na mesečnom nivou i ono iznosi nekih 0,34 odsto, negde oko 4,08 procenata na godišnjem nivou, odnosno maksimalno može biti 20,4 odsto na petogodišnjem nivou do navršenih godina života koje se odnose na opšte uslove", objasnio je Stanković.

Izvor: N1

Odeća koju nosimo razotkriva nas i dosta govori o našem karakteru.

Oni koji vole da nose odevne kombinacije crvene boje žive život punim plućima. Vrlo su odlučni, čvrstog karaktera i strastveni. Lako zaobilaze životne prepreke i spremni su da isprobaju nove stvari u životu.

Ljudi koji više vole belu boju često su organizovani. Njihov život nije zbrkan i sve je na svom mestu. Time pokazuju urednost i čistoću.

Žuta boja pokazuje da uživate u učenju i deljenju znanja s drugima.

Oni koji vole zelenu boju često su privrženi, verni i iskreni. Takođr su svesni onoga što drugi misle o njima i smatraju to vrlo važnim. Osoba koja nosi zelenu odeću okružena je aurom tajnovitosti.

Ako ste u sivom imate osećaj da će na nekom događaju svi gledati u vas i to vam stvara nelagodu. Siva boja je blaga, nimalo konzervativna i pomalo provokativna.

Crna boja je boja ispunjenih ljudi i zrelosti. Takođe je boja luksuza i elegancije. Ko je odeven potpuno u crno time pokazuje svoj autoritet.

Ljubitelji ljubičaste boje su umetnički orjentisani i jedinstveni, ali i razumni. Možemo slobodno reći da su nepredvidivi.

Plava je boja vernosti, samopouzdanja i samokontrole. Osobe koje nose ovu boju su vrlo ozbiljne i retko se smeju, piše Večernji.

nedelja, 17 decembar 2017 00:00

GLAMUROZAN RUČAK: Musaka sa tikvicama i sirom

Sastojci

1 kg tikvica

500 g sira

par kašika prezle

iseckani sveži ili suvi bosiljak

par kašika ulja (maslinovog ili bilo kog drugog)

so i biber

Priprema

1. Tikvice isecite uzduž na tanku parčad. Posolite ih i ostavite da se ocede.

2. Vatrostalnu činiju premažite sa vrlo malo ulja i pospite prezlom (hlebnim mrvicama).

3. Poslažite red tikvica, preko tikvica izmrvite sir, pospite prezlom, bosiljkom i biberom. Stavite još jedan red tikvica, prezle, sira, bosiljka i tako dok ne potrošite sve sastojke.

4. Na kraju sve prelijte sa malo ulja i pospite sirom. Pecite u rerni zagrejanoj na 220°C oko 20 minuta ili dok se ne uhvati rumena korica.

Izvor: kuvarancije.com

nedelja, 17 decembar 2017 00:00

Kobac ga "koštao" 75.000 dinara

PREKRŠAJNI sud u Somboru oglasio je krivim D. M. (41) iz Stapara i kaznio ga novčanom kaznom od 75.000 dinara, jer je u svom dvorištu, u zamku sa mamcem uhvatio kopca, strogo zaštićenu vrstu ptice grabljivice, a onda ga je preko internet oglasnika ponudio na prodaju.

Na osnovu prijave Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dokaza Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prekršajni sudija je ocenio da je za tri počinjena prekršaja D. M. odgovoran, zbog čega mu je određena novčana kazna od po 25.000 dinara.

- Ptica, koja je bila i povređena u klopci, oduzeta je od D. M. i smeštena u prihvatilište za divlje životinje na Paliću - navode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. - Nažalost, uginula je zbog povreda.

Reč je o zabranjenim aktivnostima, a po izjavi Marka Tucakova, ornitologa u ovom Zavodu, sve brojniji su slučajevi kažnjavanja onih koji se "ogreše" o Zakon o zaštiti prirode.

NEDOUMICE

IZ Zavoda podsećaju da su česte nedoumice kod građana oko toga koji su postupci dozvoljeni sa divljim životinjama. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kako ističe Tucakov, između ostalog, i postoji da edukuje javnost i sve one kojima su potrebne informacije o zaštiti biodiverziteta.

Izvor: Večernje novosti

subota, 16 decembar 2017 00:00

Nelegalna gradnja u centru Sombora

Uporedo sa postupkom legalizacije objekata, u centru Sombora, u zaštićenoj gradskoj zoni cveta nelegalna gradnja. Može li se tome stati na put? ...
Odmah do službenih prostorija Mesne zajednice "Venac" u zaštićenoj gradskoj zoni komšija je bez bilo kakve saglasnosti i dozvole urbanista napravio oko 300 kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

Na tavanu Mesne zajednice ostavljena je gomila zapaljivog otpada. U Mesnoj zajednici kažu da su zbog radova pretrpeli štetu na prostorijama i da su su o svemu obavestili inspekciju, ali nelegalni objekat do sada nije srušen.

"Mi smo prijavili nadležnim organima, inspekciji, izašli su, radovi su obustavljeni, podneli su prijavu. Nije to prvi put smo tu imali neka oštećenja. Postoji i opasnost od nekih klima i urejđa koji su gore", kaže Dušan Kontić, predsednik Saveta Mesne zajednice "Venac".

Problem zbog ove nelegalne gradnje trpi i zakupac opštinskog lokala kafe Des arts, čiji su gosti u vreme radova morali da se sklanjaju zbog toga što su im je na glavu padala šljaka od varova.

"Meni je najveći problem što u ovom lokalu više nema sunca. Ja sam obavestio "Prostor" i pravnu službu i sve nadležne i gradskog menadžera i Odeljenje za komunalne poslove i sad me interesuje krajnji ishod jer smo imali i posetu Zavoda za zaštitu spomneika kulture. Kada sam ja pravio konvertovanje šupe u poslovni prostor morao sam da potrošim godinu i po dana da bih prikupio sve dozvole. U ovom trenutku čini mi se da svako može da radi šta hoće", kaže vlasnik kafića Milovan Radovanović.

Milan Stojkov, glavni urbanista Grada Sombora, kaže da sve što se gradi bez dozvole o gradnji, pogotovo ako je u zoni centra grada koji je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, bez njihove saglasnosti, neće se tolerisati niti moći ozakoniti.

"To znači da svi koji su tako gradili će dobiti rešenje o rušenju", dodaje on.

Izvor: RTV

subota, 16 decembar 2017 00:00

Oksford odlučio: Ovo je reč godine

Oksfordovi rečnici proglasili su danas za reč 2017. godine pojam "mladotres" (youthquake), čije je značenje "značajna kulturna, politička ili društvena promena koja proizilazi iz delovanja ili uticaja mladih".

Oksfordovi leksikografi kažu da je upotreba ove reči petostruko povećana u periodu izmedju 2016. i 2017. godine, prenosi AP, uz ocenu da je, proglašenjem tog pojma za reč godine, priznata moć milenijumske generacije.

Ovu reč je pre gotovo 50 godina skovala tadašnja urednica časopisa "Vog" Dajana Vrilend, a korišćena je za opisivanje pojava medju kojima je bio i porast podrške mladih britanskoj Laburističkoj stranci i izboru lidera od 30-ak godina starosti u Francuskoj i Novom Zelandu.

Inače, "Oksford juniverziti pres" (Oxford University Preš) svake godine prati promene u engleskom jeziku i odabira reč koja odražava raspoloženje koje je obeležilo godinu.

Predsednik Oksfordovih rečnika Kasper Gratvol izjavio je da reč "mladotres" "tek treba da se učvrsti na američkom tlu, ali čvrsti dokazi u Britaniji govore da ta reč uzima maha".

"U reči 'mladotres' pronanalazimo izvesnu nadu u moć promene, a usput je i zabavna u lingvističkom smislu", objašnjava konsulant Oksfordovih rečnika Sjuzi Dent, zaključivši da je ova reč "prava nota za završetak jedne teške godine pune podela".

Reč godine 2016. bio je termin "postistina" (post-truth).

Izvor: B92

subota, 16 decembar 2017 00:00

Smanjen porez na zaradu

Vlada Srbije saopštila je danas da je izmenama Zakona o porezu na dohodak povećan neoporezivi deo zarada na 15.000 dinara, a najveći efekat te promene odraziće se na oko 350.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu.

 

Neoporezivi deo zarade radnika umesto dosadašnjih 11.790 dinara od 1. januara 2018. godine biće povećan za više od 3.000 dinara, na 15.000 dinara, saopštila je danas Vlada Srbije.

Ta poreska olakšica uvešće progresivnost u oporezivanju i rasteretiti privredu za oko 11,6 milijardi dinara, čime se stvara prostor za novo zapošljavanje u privatnom sektoru, sa namerom da bude pravi motor razvoja srpske privrede.

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak, podseća Vlada Srbije, set poreskih zakona koji će omogućiti bolje poslovno okruženje, manje namete za privredu i bolje uslove za veće zapošljavanje.

Uvođenje podsticaja za početnike u poslovanju ključna je novina i jedna od najvažnih mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Ona se odnosi na osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Usvajanjem izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje oni koji započinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti dobiće dodatni podsticaj, jer će biti oslobođeni plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini.

Prema rešenju koje je izradila radna grupa Ministarstva finansija, Poreske uprave i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED, ta novina odnosi se na zaradu osnivača preduzetničke radnje i zarade do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ.

Primena mere počinje u oktobru 2018. i važiće za preduzetnike u režimu isplate lične zarade.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je realizovao NALED, pokazuje da uštede koje će po ovom osnovu ostvariti preduzetnici idu i do 250.000 dinara godišnje po osobi kod isplate minimalne zarade, dodaje se u saopštenju.

U nastavku borbe za smanjenje nezaposlenosti olakšice za zapošljavanje novih radnika ostaće na snazi do kraja 2019. godine i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65 odsto do 75 odsto.

Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, što će omogućiti veću finansijsku disciplinu, transparentnost i uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako kod privrednih subjekata, tako i u javnom sektoru.

Izvor: Danas

subota, 16 decembar 2017 00:00

Da li je pivski stomak mit ili istina?

Pivo je jedno od najpopularnijih i najomiljenijih pića koje je svoju popularnost sticalo vekovima, a koristilo se ne samo u ishrani, već i kao lekovito sredstvo i deo religijskih rituala.

 

U današnje vreme, možda baš zbog svoje popularnosti, pivo je često okrivljeno za gomilanje masnih naslaga na abdomenu, odnosno za formiranje „pivskog stomaka“. Međutim, kako nemaju svi ljubitelji piva veći obim struka i prekomernu telesnu masu, krivca moramo potražiti negde drugde.

Kalorije u pivu

Pivo nema mnogo kalorija, čaša punomasnog mleka, pa čak i voćnog soka, ima više kalorija od čaše piva. Na primer, 100ml lager piva ima 41kcal, dok 100ml punomasnog mleka ima 64kcal, sok od jabuke 42kcal a sok od narandže 47kcal. Retko se dešava da neko uz gledanje utakmice sa društvom, popije nekoliko čaša mleka ali se to lako može desiti sa pivom.

Prekomeran unos bilo koje vrste hrane ili pića, vremenom može dovesti do stvaranja masnih naslaga. Takođe, pivo se često služi uz masne grickalice ili obilan kaloričan obrok, zbog čega energetski unos može značajno premašiti energetske potrebe. Prekomerna upotreba alkoholnih pića ima i niz drugih negativnih posledica.

Od „pivskog stomaka“ najčešće pate muškarci, ali ne zato što češće piju pivo od žena. Muškarci su skloniji stvaranju masnih naslaga u predelu stomaka, i to najčešće u trbušnoj duplji, dok se kod žena masne naslage uglavnom stvaraju ispod kože, i to u glutealnoj regiji.

Dakle, možemo reći da je pivo nepravedno okrivljeno za stvaranje „pivskog stomaka“ i gojaznost, i da su neumerenost, loš izbor namirnica i fizička neaktivnost pravi krivci.

Pivo i dijeta? Da, moguće je!

Šta se dešava kada neko odluči da se reši tog „pivskog stomaka“ uz pomoć dijete? Prvo što će izbaciti iz ishrane, pored slatkiša, testa i zaslađenih pića, je i pivo. Cilj svake dijete je smanjenje masnih naslaga, i svaka dijeta se planira tako da, smanjenim energetskim unosom i pravilnim izborom namirnica, dovedemo organizam u stanje u kom će trošiti masne naslage.

Kada u organizam unesemo alkohol, organizam će prestati da troši masti i potruditi se da što pre razloži unešeni alkohol. Međutim, potpuno izbacivanje omiljene hrane i pića iz ishrane može biti kontraproduktivno, pa lako možemo odustati od dijete, ili pak povremeno preterati sa zabranjenim namirnicama (kompulsivno prejedanje).

Upravo zato zaista nema potrebe da potpuno izbacimo pivo iz ishrane tokom dijete. U zavisnosti od rezultata i tipa dijete koje se pridržavate, možete sebi dozvoliti jedan ili dva „cheat“ dana kada ćete se počastiti svojim omiljenim pićem. Pivo je najbolje piti nakon obroka kada ste siti. Na taj način se lako možete zadovoljiti jednom čašom piva, a alkohol koji ste uneli će se sporije resorbovati.

Još jednom se moramo prisetiti da je umerenost najbolje rešenje, pa tako možemo reći da povremena umerena konzumacija piva, vašeg omiljenog alkoholnog pića, neće upropastiti rezultate vaše dijete. I naravno, light piva su bolji izbor sa manje kalorija.

Izvor: Danas

subota, 16 decembar 2017 00:00

Piletina sa suvim šljivama u sosu od piva

Sastojci

800 g piletine

300 g suvih šljiva

glavica crnog luka

2 čena belog luka

3 paradajza

2,5 dcl piva

150 g soka od paradajza

ulje, so, biber

Priprema

1. Piletinu iseckanu na kockice ispržiti, dodati so i biber po želji.

2. U većem tiganju izdinstati crni i beli luk, zatim dodati paradajz, piletinu, pivo, sok od paradajza i suve šljive.

3. Ostavite da se krčka 15-ak minuta.

4. Izvaditi piletinu na oval i preliti ostatkom sosa.

Izvor: Stvar ukusa

Spomen obeležje znamenitom srpskom književniku Veljku Petroviću, otkriveno je danas u Somboru, ispred Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

Zahvaljujući Udruženju građana „Moj Sombor“, Veljko Petrović, će zauvek biti među Somborcima, što je rođenjem bio i ostao – naš i srpski i svetski.

Obraćajući se prisutnima na otkrivanju spomen obeležja, Igor Tumbas, predsednik UG „Moj Sombor“ se zahvalio somborskom vajaru Igoru Šeteru, Milanu Kamberu, Somborcu koji odavno ne živi u Somboru, ali je dobrotvor i finansijer ovakvih i sličnih dešavanja, kao i svim donatorima koji su pomogli postavljanje spomenika Veljku Petroviću.

„Ova ideja nastala je kao zajednički projekat somborskih književnika koji su dali inicijativu i našeg udruženja koje je pronašlo sredstva. Zadovoljstvo mi je što ispred građana „Moj Sombor“, mogu da predam ovaj poklon – spomen obeležje Veljka Petrovića našem gradu“, kazao je Tumbas.

Akademik Miro Vuksanović je svoje kazivanje o Veljku Petroviću počeo podsećanjem na vreme kada su, kako je rekao „hteli spomenik Veljku Petroviću da postave u fijakerskom parkiću, kraj tadašnje autobuske stanice, ispred Lederove palate koja je primila Gradski muzej…“. Vodila se rasprava o tome, pa prestala.

„Pre 33 godine, na vek Veljka Petrovića, samouki vajar zaposlen u Biblioteci, uradio je bistu koja je postavljena pored biste Laze Kostića, u predvorju čitaonice za decu..“, kazao je Vuksanović.

Ili kako je na kraju besede Vuksanović naveo: „Nije Veljko odavde ni odlazio. Samo se malo duže zadržao kod Mikoševićevih sirena, kod golubice sa crnim srcem, kod Bunje, Moloha, Salašara, Stekliša, Đene i drugih u Ravangradu, onamo gde ćemo ga uvek naći u susretima koji se obnavljaju lekovitim čitanjem, onamo gde Veljko najradije boravi i čeka svoje Ravangrađane. Sad je tu, s njima, među svojima, dobrodošao!“

Spomenik je, sa članovima UG „Moj Sombor“, otkrila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

 

Grad Sombor je jedna od tri lokalne samouprave koje su dobile zahvalnicu za rezultate ostvarene u promovisanju politike zapošljavanja i rezultate u zapošljavanju. Gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović, zahvalnica je uručena 14. decembra 2017. godine, prilikom obeležavanja Dana Nacionalne službe za zapošljavanje.

U obrazloženju komisije koja je zahvalnicu dodelila gradu Somboru navodi se da grad Sombor prema stepenu razvijenosti pripada prvoj kategoriji jedinica lokalne samouprave, ali iz gradskog budžeta izdvaja sredstva za zapošljavanje nezaposlenih lica.

„Grad Sombor je Lokalnim akcionim planom zapošljavanja za ovu godinu iz sopstvenog budžeta izdvojio 17,5 miliona dinara i to za finansiranje programa stručne prakse, subvencija za samozapošljavanje, subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima i finansiranje javnih radova uz tehničku podršku NSZ. Više od 100 nezaposlenih do sada je uključeno u programe aktivne politike zapošljavanja“, navedeno je u obrazloženju Komisije NSZ.

Gradonačelnica Sombora se zahvalila na priznanju i istakla da je NSZ prepoznala napor grada Sombora, kako na očuvanju postojećih radnih mesta, tako i nastojanja da lokalna samouprava pomaže pri otvaranju novih radnih mesta.

„Pored toga grad je, osim navedenog, uz zalaganje Saveta za zapošljavanje izdvojio i dodatna sredstva u iznosu od 100 miliona dinara za realizaciju drugih programa zapošljavanja i zahvaljujući tome u 2017. godini smo zaposlili 300 nezaposlenih lica. Ovim rezultatima doprinela je i dobra saradnja sa filijalom NSZ u Somboru, koja je organizovala odlične sajmove zapošljavanja“, kazala je Golubović i istakla da poseban doprinos u politici zapošljavanja ima Savet za zapošljavanje grada Sombora.

Osim gradu Somboru, za doprinos zapošljavanju na nivou lokalnih samouprava, zahvalnice su dodeljene i gradu Nišu i Leskovcu.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalni razvoj i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić, uručio je ugovor o subvenciji vrednoj 23.701.200,00 dinara direktoru preduzeća Seveplant iz Kule, Nenadu Puriću. „Seveplant“ radi u sastavu holandske kompanije Verbek, a spada u red najvećih proizvođača sadnog materijala u Evropi. Svečanom uručenju je prisustvovao i direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj i saradnik „Seveplanta“ Vladan Krtolica.

Nenad Purić se zahvalio Pokrajinskoj vladi na podršci i naveo da će biti zaposleno 50 radnika u ovoj firmi. On je napomenuo da je Opština Kula još 2014. godine prepoznala i podržala Seveplant i bila odličan partner u nameri da se lokalno stanovništvo i region razvija kroz podizanje višegodišnjih zasada voća. On je dodao da je Kula odlično mesto za rasadničarastvo, a da je nedavno na industrjskoj zoni u Kuli izgrađena hladnjača.

Zahvaljujući kvalitetnom sadnom materijalu ova kompanija osvaja domaće i inostrano tržište. „Seveplant“ iz Kule nudi srpskim voćarima sadnicu – uz povoljnije uslove a istog kvaliteta kao što je to u Italiji i Holandiji- Firma proizvodi certifikovani sadni materijal, tako da kupci sa domaćeg tržišta mogu da konkurišu za podsticaj kod pokrajinskih i republičkih organa. Ovo se odnosi na dvogodišnju knip sadnicu jabuke, kruške i drugog voća.

Rasadnik se nalazi između Kule i Crvenke, a prostire se na oko 100 hektara. Proizvodi se na oko 3 miliona sadnica godišnje, a najviše se proizvode sadnice jabuke.

Ovu meru pokrajinska vlada sprovodi prvi put i u koordinaciji sa Razvojnom agencijom Vojvodine, čime definiše jedinstveni prioritet iz svog programa, a to je brži privredni razvoj AP Vojvodine kroz otvaranje novih radnih mesta.

Takođe, ova radna mesta moraju biti zadržana od tri do pet godina nakon realizacije projekta, a isplaćena zarada za novozaposlene radnike najmanje 20 odsto viša u odnosu na minimalnu zaradu u Srbiji.

Sredstva su obezbeđena prvoklasnim bankarskim garancijama, a realizacija projekata biće praćena od strane Razvojne agencije na kvartalnom nivou, dok će se godišnje podnositi izveštaj nezavisnog revizora.

petak, 15 decembar 2017 00:00

Platni razredi odloženi do 2019.

Izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koje je danas usvojila Skupština Srbije, propisano je da se uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnoj upravi odlaže za godinu dana, odnosno do 1. januara 2019. godine.

 

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o zaposlenima u javnim službama kojim se uređuje položaj i vrednovanje rada zaposlenih u ovim službama.

Poslanici su usvojili i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave kojim se uređuje plata, uvećana plata, naknada plate, troškova i drugih primanja službenika i nameštenika u ovim organima u skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Utvrđuju se koeficijenti zvanja i položaja, napredovanje službenika i uvećanje plate po ovom osnovu, kao i druga uvećanja plate.

Zakon počinje da se primenjuje od 1.januara 2019. godine, izuzev odredbi o napredovanju koje se primenjuju od 1.januara 2020.

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o radu kojima se propisuje da će poslodavci u roku od tri dana morati da prijave radnika koga je inspektor zatekao da radi na crno.

U Zakonu se navodi i da je poslodavac dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog nagažovanog lica na rad.

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Izvor: Danas

Na 94. sednici Gradskog veća grada Sombora, održanoj u sredu, 13. decembra, članovi Veća su odlučili da se Predlog odluke o budžetu grada Sombora za 2018. godinu, u skladu sa predlozima iznetim na javnoj raspravi o ovom dokumentu, izmeni u delu koji se odnosi na sredstva namenjena MZ „Bezdan“

Sredstva Mesne zajednice „Bezdan“ se uvećavaju za 1.370.000,00 dinara, a umanjuju se sredstva namenjena za funkcionisanje Odeljenja i službi Gradske uprave, konto usluge po ugovoru. O predlogu budžeta grada za narednu godinu izjasniće se odbornici Skupštine grada Sombora.

Gradsko veće je dalo saglasnost na programe poslovanja i posebne programe o korišćenju sredstava iz budžeta grada somborskih javnih komunalnih preduzeća i to: JKP „Vodokanal“, JKP „Čistoća“, JKP „Zelenilo“, JKP „Energana“, JKP „Parking servis Sombor“, JKP „Prostor“ i JKP „Vodovod“ u Bezdanu, a konačnu odluku doneće Skupština grada.

Veće je dalo saglasnost i na program rada javnih ustanova u oblasti društvenih delatnosti i uputilo ih na konačno razmatranje i usvajanje odbornicima Skupštine grada Sombora.

Gradsko veće je prihvatilo predlog nadležne komisije i Skupštini na dalje odlučivanje uputilo predlog da se za direktora JKP „Parking servis Sombor“ imenuje Gordana Vulović, a za direktora JKP „Vodovod“, Bezdan – Dejan Kubatov.

Na 94. sednici, a na osnovu okončanog konkursa, Gradsko veće je utvrdilo predlog rešenja da se za pravobranioca u Pravobranilaštvu grada Sombora postavi Irina Burka Parčetić, a za zamenike pravobranioca Snežana Milanković i Svetlana Knežević, o čemu će konačnu odluku doneti odbornici Skupštine grada Sombora.

Gradsko veće je prihvatilo predlog raspodele sredstava po javnom pozivu za dodelu sredstava za sufinansiranje programa projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih zajednica u 2017. godini i odlučilo o javnom pozivu za dodelu sredstava za finansiranje projekata udruženja građana koja neguju identitet nacionalnih zajednica za 2018. godinu.

Veće je utvrdilo predlog konačne rang liste za članstvo u Lokalnom antikorupcijskom forumu grada Sombora koji je na odlučivanje uputilo odbornicima Skupštine grada Sombora.

Odlučeno je i o imovinsko-pravnim, finansijskim i drugim pitanjima iz delokruga rada Veća.

Pokrajinska Vlada je na sednici održanoj 6. decembra donela rešenje kojim je konstatovala da dr Milanu Grbi, doktoru medicine, specijalisti urologije, prestaje dužnost vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru, na koju je imenovan rešenjem od 21. decembra 2016. godine. Na istoj sednici, Pokrajinska Vlada je donela rešenje kojim je imenovala dr Dragana Rastovića, doktora medicine, specijalistu dečije hirurgije, za vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru. Ovim povodom, Rastović je bio gost 025info televizije.

- Rešenjem od 11. decembra preuzeo sam funkciju direktora Opšte bolnice ,,Dr Radivoj Simonović'' u Somboru. Iskoristio bih priliki da se zahvalim, pre svega, rukovodstvu Srpske napredne stranke koje me je predložilo i ukazalo mi poerenje za ovako odgovornu funkciju. Takođe bih zahvalio i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, na čelu sa dr Zoranom Gojkovićem, Pokrajinskoj Vladi, na čelu sa Igorom Mirovićem, svim rukovodećim strukturama Zapadno - bačkog okruga, opštini Apatin i svim građanima koji mi već pružaju podršku u obavljanju ove odgovorne i teške funkcije, rekao je dr Rastović.

Opšta bolnica ,,Dr Radivoj Simonović'' jedna je od najvećih u Vojvodini i broji preko 1.200 zaposlenih. Kao i mnogim drugim bolnicama u Srbiji, i u somborskoj je potrebno mnogo stvari unaprediti.

- Pri prvom razgovoru sa dr Zoranom Gojkovićem dobio sam izuzetno veliku podršku i obećanje da će Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju uložiti velike napore i energiju da naša bolnica dobije neke kapitalne projekte u narednom periodu, a na meni je, kao i na svima koji su zaposleni u Opštoj bolnici ,,Dr Radivoj Simonović'' da zajednički učestvujemo u poboljšanju, pre svega, kvaliteta pružanja zdravstvene zaštite, da se približimo bolesnom čoveku, da uvedemo neke nove tehnologije i zanovimo opremu, istakao je dr Rastović.

Prema rečima novog direktora somborske bolnice, da bi realizovali svoje planove, prvenstveno se oslanjaju i računaju na pomoć Ministarstva zdravlja, kao i pomoć ostalih viših instanci.

- Na nama je, pre svega, da damo svoj maksimum kako bismo se približili bolesnom čoveku i da radimo posao zbog kog smo tu, a tu smo zbog pacijenata, ne zbog nas samih, zaključio je dr Dragan Rastović na kraju našeg razgovora.

Izvor: 025info

Drugog decembarskog vikenda Rvački vački klub „Spartak“ je u Subotici bio domaćin tradicionalnog rvačkog turnira „Stipan Dora“. Rvački klub „Radnički“ Sombor je nastupio sa 16 takmičara i osvojio čak 12 medalja

Najsjajnijim odličjem okitili su se: Nemanja Jančić, Nikoa Katanić i Milan Čeprnja. Srebrni su bili: David Mazinjanin, Srđan Todorović, Gregor Sekulić, Aleksandar Jančić i Bojan Kostić. Bronzu su zaslužili: Sergej Sekulić, Aljoša Ilić, Lazar Medić i Damjan Lakatoš. Bez medalja ovoga puta su ostali: Milan Kosovac, Kristian Dobi, Nikola Gunj i Milan Tolić.

Uz pojedinačne uspehe, rvači somborskog „Radničkog“ su zauzeli ekipno 2. mesto iza domaćina, subotičkog „Spartaka“. - Već predstojećeg vikenda nas očekuje tradicionalni turnir „Open Čonoplja 2017“ u OŠ „Miroslav Antić“ u Čonoplji sa početkom u 10:30 časova, tako da ovom prilikom pozivamo sve ljubitelje rvanja da dođu i uveličaju ovo takmičenje - reči su trenera i prof. fizičkog vaspitanja Milana Marića.

Izvor: Novi Radio Sombor

Agencija za bezbednost saobraćaja danas je u Somboru, u sklopu realizacije pilot projekta „Bezbedno na biciklu“, u OŠ „Ivo Lola Ribar“, održala teorijsku i praktičnu obuku na temu bezbednog upravljanja biciklom.

Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i predsednik lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja, kazao je da je Savet ovaj projekat prepoznao kao značajan za realizaciju na području grada Sombora.

„Sombor je među deset najugroženijih lokalnih samouprava u smislu stradanja biciklista i smatrali smo da će edukacija dece uzrasta od sedam do 15 godina doprineti bezbednijem učešću najmlađih u saobraćaju“, naveo je Ratković koji je sa Milanom Glumcem, načelnikom Odeljenja saobraćajne policije PU Sombor, prisustvovao teorijskoj i praktičnoj obuci učenika OŠ „Ivo Lola Ribar“.

Predavanje je održao profesor beogradskog Saobraćajnog fakulteta dr Boris Antić koji je deci ukazao na najčešće opasnosti kod učešća biciklista i posebno dece biciklista u saobraćaju.

Projektom, koji Agencija organizuje u saradnji sa beogradskim Saobraćajnim fakultetom i Biciklističkim savezom Srbije, biće obuhvaćeno oko 1000 dece u deset lokalnih samouprava.

Hiljade javnih objekata u Srbiji je energetski neefikasno i troši 40 do 50 osto struje više od potrebnog, a godišnji gubici zbog toga iznose više od 100 miliona evra, izjavio je ministar energetike Alekasandar Antić.

"Prema proceni Svetske banke, za rehabilitaciju, odnosno povećanje energetske efikasnosti celokupnog fonda javnih zgrada u Srbiji, potrebna je 1,2 milijarde evra. To bi omogućilo godišnju uštedu od 125 miliona evra za objekte koji inače troše 270 miliona evra za struju", kazao je Antić na konferenciji Balkan magazina "Kako iskoristiti pametnu energiju" u Beogradu.

Zato je jedan od prioriteta u energetskoj strategiji Srbije do 2025. upravo energetska efikasnost.

Ukazao je i da je trenutno u Srbiji način korišćenje energije, u odnosu na BDP po glavi stanovnika, veoma loš, jer se često troši "kao pijani milioneri koji energiju rasipaju i koriste na neodgovoran način".

Zbog toga je, kako je istakao, jedan od prioriteta u energetskoj strategiji Srbije do 2025. upravo energetska efikasnost.

"Prepoznajemo energetsku efikasnost kao novi energetski izvor, jer mi najviše nove energije sa najmanje ulaganja možemo da ostvarimo kroz energetsku efikasnost", kazao je Antić, dodajući da se Srbija loše kotira na listi zemalja po efikasnom korišćenju energije.

Naveo je da su dosadašnji rezultati ulaganja u energetsku efikasnost 39 javnih objekata, što je pored ostalog podrazumevalo izolaciju fasada i zamenu prozora, pokazali da je potrošnja energije samo na taj način smanjena za 40 odsto.

Antić je dodao i da Srbija ima solidan zakonodavni okvir koji reguliše energetsku efikasnost, ali da će se dodatno raditi na tome.

"Plan je da se u 2018. uradi izmena Zakona o racionalnom korišćenju energije, kako bi se omogućile veće investicije i bolji efekti u toj oblasti", rekao je ministar.

Naveo je da se planira i dijalog s bankama i međunarodnim finansijskim institucijama o mogućnosti finansiranja projekata energetske efikasnosti.

"Mi smo u ozbiljnom razgovoru i sa EU i partnerskim finansijskim institucijama kako bi formirali ozbiljan fond za energetsku efikasnost koji bi imao trajno i održivo finansiranje projekata iz te oblasti", kazao je Antić, navodeći da se sada koriste samo sredstva iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost koji je promotivnog karaktera.

Planira se, kako je rekao, i uvođenje naknada za energetsku efikasnost, od koje bi godišnje moglo da se dobije devet miliona evra koji bi se koristili za projekte energetske efikasnosti.

Antić očekuje i da će se esko (esco) ugovori, koji su do sada lokalne samouprave u Srbiji sklapale za uvođenje ekonomičnije javne rasvete, proširiti i na druge oblasti energetske efikasnosti.

On je dodao da je ponosan što je već napravljen Centar za energetsku efikasnost, na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde su počeli da se školuju energetski menadžeri koji će lokalnim samoupravama raditi programe i projekte energetske efikasnosti.

Priključenje još dva vetroparka na energetsku mrežu
Antić je izjavio da će Srbija sigurno ispuniti obavezu prema Evropskoj uniji da do 2020. godine 27 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora.

"U protekle tri godine uspeli smo da napravimo okvir za investicije u obnovljive izvore energije, što je omogućilo da se naprave postrojenja za više od 100 megavata koja su povezana na energetsku mrežu", kazao je Antić na konferenciji Balkan magazina "Kako iskoristiti pametnu energiju".

Kako je dodao, "2018. na energetsku mrežu priključićemo sigurno još dva vetroparka, snage 110 megavata, a možda u decembru naredne godine bude završen i vetropark Čibuk, snage 158 megavata".

Antić je ocenio da će Srbija, u skladu sa svojim mogućnostima, imati dobar "miks" električne energije, koja će dolaziti iz konvencionalnih i obnovljivih izbora. On je istakao i da se država trudi da svima obezbedi stalnu dostupnost električne energije, iako zna da u pojedinim brdsko-planinskim krajevima još uvek postoje sela koja tokom zime nemaju struju.

Prema njegovim rečima, radi se na tome da se svima obezbede osnovni uslovi za neometan prijem električne energije, dok se paralelno radi i na razvoju i unapređenju energetskog sistema po najsavremenijim tehnologijama i standardima.

Izvor: N1

četvrtak, 14 decembar 2017 00:00

Norveška prva u svetu ugasila FM radio

Norveška je završila proces digitalizacije radija i tako postala prva zemlja u svetu koja je ugasila nacionalno emitovanje signala putem FM mreže.

 

Digitalizacija koja je počela 11. januara omogućiće bolji kvalitet zvuka, više stanica i funkcija.

Međutim, Gardijan piše da su se slušaoci radija bunili pošto su morali da kupuju nove uređaje koji koštaju između 100 i 200 evra. Takođe, digitalni radio moći će da sluša u vozilima manje od 50 odsto vozača.

Proces digitalizacije odnosi se samo na nacionalne radio stanice, dok će većina lokalnih radio emitera nastaviti rad putem FM mreže.

Digitalizacija radija se, nakon digitalizacije TV, očekuje i u drugim zemljama narednih godina, a među prvima verovatno u Švajcarskoj, Britaniji i Danskoj.

Izvor: Danas

Strana 1 od 429

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top